Bg 2.11 - 1. avgust 1972

Bhagavad-gītā 2.11

—

1. avgust 1972, Glazgov
   720801BG-GLAZGOV [96:53 minuta]

Prabhupāda: [predvodi prema-dhvani]

Bhakte: Sva slava Śrī Guruu i Gaurangi. Sva slava Śrīli Prabhupādi. [bhakte odaju poštovanje]

Prabhupāda: Aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase.

Pradyumna: [predvodi čantanje stiha]

śrī-bhagavān uvāca
aśocyān anvaśocas tvaṁ
prajñā-vādāṁś ca bhāṣase
gatāsūn agatāsūṁś ca
nānuśocanti paṇḍitāḥ
[Bg 2.11]

[Svevišnji Gospod reče: Iako govoriš učene reči, ti tuguješ za onim što nije vredno žalosti. Oni koji su mudri ne tuguju ni za živima ni za mrtvima.]

Prabhupāda: Još jednom. [Pradyumna ponovo čanta stih] Prevod.

Pradyumna: Prevod: "Svevišnji Gospod reče: Iako govoriš učene reči, ti tuguješ za onim što nije vredno žalosti. Oni koji su mudri ne tuguju ni za živima ni za mrtvima."

Prabhupāda: "Svevišnji Gospod reče: Iako govoriš učene reči, ti tuguješ za onim što nije vredno žalosti. Oni koji su mudri ne tuguju ni za živima ni za mrtvima."

Ova Kṛṣṇina filozofija, pokret svesnosti Kṛṣṇe, postoji da pouči ljude da razumeju koji je prirodni položaj živog bića. Ovde se kaže da onaj ko je učen, on ne tuguje niti za živima niti za mrtvim telom.

Telesni koncept života

Sadašnja civilizacija se zasniva na telesnom konceptu života: "Ja sam ovo telo." "Ja sam Indijac," "Ja sam Amerikanac," "Ja sam Hindu," "Ja sam Musliman," "Ja sam crn," "Ja sam beo," i tako dalje. Cela civilizacija se odvija na ovom telesnom konceptu života. Iako postoji napredak učenja, mnogi univerziteti i obrazovne institucije, ali nigde se ova tema ne raspravlja niti podučava, "Šta sam ja." Zapravo, oni se još više dovode u zabludu davanjem obrazovanja da "Ti si rođen u ovoj zemlji. Moraš da osećaš za svoju naciju, moraš da deluješ za svoju naciju," ili se podučava takozvana nacionalnost. Ali niko se uistinu ne podučava šta on jeste.

Istorijski kontekst Bhagavad-gīte

Isti položaj je bio za Arjunu, Arjunu na bojnom polju Kurukṣetre. Tamo je bila borba. To je istorija veće Indije, Mahābhārata. Zove se Mahābhārata. Ova Bhagavad-gītā je deo Mahābhārate. Mahābhārata znači veća Indija ili veća planeta. Tako da u toj istoriji veće Indije postoji..., postojala je borba između dva rođaka, Pāṇḍava i Kurua. Pāṇḍave i Kurui, oni su pripadali istoj porodici, poznatoj kao Kuru dinastija, i u to vreme, pre pet hiljada godina, Kuru dinastija je vladala celim svetom.

Sada, ono što mi znamo kao Bhārata-varṣa je samo delić. Ranije, ova planeta je bila poznata kao Bhārata-varṣa. Pre toga, od pre hiljadu godina, ova planeta je bila poznata kao Ilāvṛta-varṣa. Ali postojao je veliki car čije ime je bilo Bharata. Po njegovom imenu, ova planeta je postala poznata kao Bhārata-varṣa. Ali postepeno, tokom vremena, ljudi su se dezintegrisali iz jedne celine. Baš kao što imamo iskustvo u Indiji, recimo, pre dvadeset ili dvadeset pet godina, nije postojao Pakistan. Ali na neki način, postoji još jedna podela, Pakistana.

Tako da uistinu, davno, davno godina unazad nije bilo podele ove planete. Planeta je jedna, i kralj je takođe bio jedan, i kultura je takođe bila jedna. Kultura je bila vedska kultura, i kralj je bio jedan. Kao što sam vam rekao da su kraljevi Kuru dinastije, oni su vladali svetom. To je bila monarhija. Tako da je postojala borba između dva rođaka iste porodice, i to je tema ove Bhagavad-gīte.

Bhagavad-gītā je izgovorena na bojnom polju. Na bojnom polju imamo veoma malo vremena. Ova Bhagavad-gītā je izgovorena kada su se dve strane srele na bojnom polju. I Arjuna, nakon što je video drugu stranu, da druga strana, svi oni su pripadali njegovoj porodici, svi članovi porodice, jer je to bila borba između rođaka, tako da je postao samilostan. Samilosno, rekao je Kṛṣṇi: "Moj dragi Kṛṣṇa, ne želim da se borim. Neka moji rođaci uživaju u kraljevstvu. Ne mogu da ih ubijem u ovoj borbi." Ovo je tema Bhagavad-gīte.

Društvene klase i dužnost

Ali Kṛṣṇa ga je podstakao: "Ti si kṣatriya. Tvoja dužnost je da se boriš. Zašto odstupaš od svoje dužnosti?" Prema vedskom sistemu, postoje četiri klase ljudi u društvu. Cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bg 4.13].

[Prema tri gune materijalne prirode i delatnostima koje im se pripisuju, četiri podele ljudskog društva stvorio sam Ja. I, iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja nisam delatelj, budući da sam nepromenljiv.]

Ljudsko društvo mora da bude podeljeno na četiri klase ljudi. Baš kao u našem telu, postoje četiri različita dela: deo mozga, deo ruku, deo stomaka i deo nogu. Sve njih potrebuješ. Ako telo treba da se održava, onda moraš pravilno da održavaš svoju glavu, svoje ruke, svoj stomak i nogu. Saradnja.

Čuli ste mnogo puta o kastinskom sistemu Indije: brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra. Ovo nije veštačko. To je prirodno. U svakom društvu u koje ideš, ne samo u Indiji, u bilo kojoj drugoj zemlji, ove četiri klase ljudi postoje: inteligentna klasa ljudi, administrativna klasa ljudi, produktivna klasa ljudi i radnička klasa ljudi. Možeš da ih zoveš različitim imenima, ali takva podela mora da postoji. Kao što sam vam rekao, postoje podele u mom sopstvenom telu—deo mozga, deo ruku, deo stomaka i deo nogu. Tako da svi kraljevi, oni pripadaju delu ruku za zaštitu ljudi.

Tako su ranije, kṣatriye..., kṣatriya znači onaj ko daje zaštitu građanima od nasilja drugih neprijatelja. To se zove kṣatriya. Dakle naša poenta je da Kṛṣṇa obaveštava Arjunu: "Zašto odstupaš od svoje dužnosti? Da li misliš da će tvoj brat ili tvoj ujak ili tvoj deda na drugoj strani da budu mrtvi nakon borbe? Ne. To nije činjenica."

Razlika između tela i duše

Poenta je da je Kṛṣṇa želeo da nauči Arjunu da je ovo telo različito od osobe. Baš kao što je svako od nas različit od košulje i kaputa. Slično tome, mi živa bića, duša, različiti smo od grubog tela i suptilnog tela. To je filozofija Bhagavad-gīte.

Ljudi to ne razumeju. Obično, ljudi razumeju da je on ovo telo. To se osuđuje u śāstrama.

yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke
sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma ijya-dhīḥ
yat-tīrtha-buddhiḥ salile na karhicij
janeṣv abhijñeṣu sa eva go-kharaḥ
[SB 10.84.13]

[Onaj ko se poistovećuje sa svojim inertnim telom sastavljenim od sluzi, žuči i vazduha, ko pretpostavlja da su njegova žena i porodica trajno njegovi, ko misli da je zemaljski lik ili zemlja njegovog rođenja vredna obožavanja, ili ko vidi mesto hodočašća samo kao vodu koja se tamo nalazi, ali ko nikada ne poistovećuje sebe sa, ne oseća srodstvo sa, ne obožava ili čak ne posećuje one koji su mudri u duhovnoj istini—takva osoba nije ništa bolja od krave ili magarca.]

Go znači krave, a khara znači magarac. Svako ko živi u telesnom konceptu života, yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke... Telesni koncept života namenjen je životinjama. Pas ne zna da on nije ovo telo, on je čista duša. Ali čovek, ako je obrazovan, on može da razume da on nije ovo telo, on je različit od ovog tela.

Kako on može da razume da smo različiti od ovog tela? To je takođe veoma pojednostavljeni metod. Ovde, naći ćete da se u Bhagavad-gīti kaže,

dehino 'smin yathā dehe
kaumāraṁ yauvanaṁ jarā
tathā dehāntara-prāptir
dhīras tatra na muhyati
[Bg 2.13]

[Kao što utelovljena duša neprekidno prolazi, u ovom telu, od dečaštva do mladosti do starosti, duša slično prelazi u drugo telo pri smrti. Samospoznata duša nije zbunjena takvom promenom.]

Dehinaḥ... Asmin dehe, u ovom telu, kao što postoji duša, dehī... Dehī znači posednik ovog tela. Ja nisam ovo telo. Ako me pitaš: "Šta..." Baš kao što ponekad pitamo dete: "Šta je ovo?" on će reći: "To je moja glava." Slično tome, ako me pitaš i mene, bilo koga: "Šta je ovo?" svako će reći: "To je moja glava." Niko neće reći: "Ja glava." Tako da ako pažljivo analiziraš sve delove tela, reći ćeš: "To je moja glava," "moja ruka," "moj prst," "moja noga," ali gde je "Ja"? "Moja" se govori kada postoji "Ja." Ali mi nemamo informaciju o "Ja." Mi imamo samo informaciju o "moja." To se zove neznanje.

Neznanje moderne civilizacije

Tako da je ceo svet pod ovim utiskom da uzima telo kao sebe. Još jedan primer možemo da vam damo. Baš kao neki od vaših rođaka. Pretpostavimo da je moj otac umro. Sada plačem: "Oh, moj otac je otišao. Moj otac je otišao." Ali ako neko kaže: "Zašto kažeš da je tvoj otac otišao? On leži ovde. Zašto plačeš?" "Ne, ne, ne, to je njegovo telo. To je njegovo telo. Moj otac je otišao." Zato u našem sadašnjem proračunu ja vidim tvoje telo, ti vidiš moje telo; niko ne vidi stvarnu osobu. Nakon smrti, on dolazi do razuma: "Oh, to nije moj otac; to je telo mog oca." Vidite?

Tako postajemo inteligentni nakon smrti. A dok smo živi, mi smo u neznanju. Ovo je moderna civilizacija. Dok živimo... Baš kao što ljudi imaju polisu osiguranja da dobiju neki novac. Tako da se taj novac dobija nakon smrti, ne tokom života. Ponekad i tokom života. Tako da je moja poenta da sve dok smo živi, mi smo u neznanju. Ne znamo: "Šta je moj otac, šta je moj brat, šta sam ja." Ali svako je pod utiskom: "Ovo telo je moj otac," "Ovo telo je moje dete," "Ovo telo je moja žena." To se zove neznanje.

Ako proučavaš ceo svet, tokom života svako će reći da "Ja sam Englez," ili "Ja sam Indijac," "Ja sam Hindu," "Ja sam Musliman." Ali ako ga pitaš: "Da li si to uistinu?" To... Jer ovo telo je Hindu, Musliman ili Hrišćanin, jer je slučajno telo nastalo u društvu Hindusa, Muslimana, ili je telo rođeno u određenoj zemlji, zato kažemo: "Ja sam Indijac," "Ja sam Evropljanin," "Ja sam ovo," "Ja sam ono." Ali kada je telo mrtvo, tada kažemo: "Ne, ne, osoba koja je bila unutar tela, ona je otišla. To je druga stvar."

Samo pokušajte da razumete koliko smo neznalice. Svi smo mi u neznanju. Ovo obrazovanje je potrebno jer se ljudi, zbog ovog neznanja, bore jedni protiv drugih. Jedna nacija se bori protiv druge, jedan vernik se bori protiv drugog vernika. Ali sve je to zasnovano na neznanju. Ja nisam ovo telo. Zato śāstra kaže, yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke [SB 10.84.13].

[Onaj ko se poistovećuje sa svojim inertnim telom sastavljenim od sluzi, žuči i vazduha, ko pretpostavlja da su njegova žena i porodica trajno njegovi, ko misli da je zemaljski lik ili zemlja njegovog rođenja vredna obožavanja, ili ko vidi mesto hodočašća samo kao vodu koja se tamo nalazi, ali ko nikada ne poistovećuje sebe sa, ne oseća srodstvo sa, ne obožava ili čak ne posećuje one koji su mudri u duhovnoj istini—takva osoba nije ništa bolja od krave ili magarca.]

Ātma-buddhiḥ kuṇape, ovo je vreća kostiju i mišića, i ona je načinjena od tri dhātua. Dhātu znači element. Prema ajurvedskom sistemu: kapha, pitta, vāyu. Materijalne stvari. Zato ja sam duhovna duša. Ja sam delić Boga. Ahaṁ brahmāsmi. Ovo je vedsko obrazovanje.

Vedsko obrazovanje i duhovna svest

Pokušajte da razumete da ne pripadate ovom materijalnom svetu. Vi pripadate duhovnom svetu. Vi ste delić Boga. Mamaivāṁśo jīva-bhūtaḥ [Bg 15.7]. U Bhagavad-gīti Bog kaže da "Sva živa bića su Moji delići." Manaḥ ṣaṣṭhānīndriyāṇi prakṛti-sthāni karṣati [Bg 15.7]. On prolazi kroz veliku borbu za život pod utiskom, pod telesnim utiskom da je on ovo telo. Ali ova vrsta utiska ili razumevanja je životinjska civilizacija. Jer životinje takođe jedu, spavaju, imaju polni odnos i brane se na svoj način. Tako da ako i mi, ljudska bića, ako se takođe bavimo svim ovim poslovima, naime jedenjem, spavanjem, polnim odnosom i odbranom, onda nismo bolji od životinja.

Posebna povlastica ljudskog bića je da razume: "Šta sam ja? Da li sam ja ovo telo ili nešto drugo?" Uistinu, ja nisam ovo telo. Dao sam vam toliko mnogo primera. Ja sam duhovna duša. Ali u sadašnjem trenutku svako od nas je zauzet ovim razumevanjem da je on ovo telo. Niko ne radi na razumevanju da on nije telo, on je duhovna duša. Zato pokušajte da razumete ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe. Mi pokušavamo da obrazujemo svakog čoveka bez ikakve razlike. Mi ne...

Jer mi ne uzimamo u obzir telo. Telo može da bude hindusko, telo može da bude muslimansko, telo može da bude evropsko, telo može da bude američko, ili telo može da bude različitog stila. Baš kao što imate odeću. Sada, pošto sam ja u šafran odeći a vi u crnom kaputu, to ne znači da treba da se borimo zajedno. Zašto? Vi možete da imate drugačiju odeću, ja mogu da imam drugačiju odeću. Pa gde je razlog za borbu?

Ovo razumevanje je potrebno u sadašnjem trenutku. Inače, bićete civilizacija životinja. Baš kao u džungli, tamo su životinje. Tamo su mačke, psi, šakali, tigrovi, i oni se uvek bore. Zato, ako zaista želimo śānti - śānti znači mir - onda moramo da pokušamo da razumemo "Šta sam ja." To je naš pokret svesnosti Kṛṣṇe. Mi podučavamo svakoga šta je on uistinu. Ali njegov položaj je... Svačiji položaj, ne samo moj ili vaš. Svačiji. Čak i životinja. One su takođe duhovna iskra. One su takođe.

Kṛṣṇa tvrdi da,

sarva-yoniṣu kaunteya
mūrtayaḥ sambhavanti yāḥ
tāsāṁ mahad yonir brahma
ahaṁ bīja-pradaḥ pitā
[Bg 14.4]

[Treba da se razume da su sve vrste života, o sine Kuntī, omogućene rođenjem u ovoj materijalnoj prirodi, i da sam Ja otac koji daje seme.]

Kṛṣṇa tvrdi da "Ja sam otac koji daje seme svim živim bićima." Uistinu, ovo je činjenica. Ako želimo da proučavamo poreklo stvaranja, sve je objašnjeno u Bhagavad-gīti. Baš kao što otac daje seme unutar utrobe majke, i seme raste u određenu vrstu tela, slično tome, mi živa bića, mi smo svi delići Boga, tako Bog oplođuje ovu materijalnu prirodu, i mi izlazimo sa ovim materijalnim telom u različitim oblicima. Postoji 8.400.000 oblika. Jalajā nava-lakṣāṇi sthāvarā lakṣa-viṁśati [Padma Purāṇa]. Postoji spisak. Sve je tamo.

Moć Hare Kṛṣṇa mantre

Tako je naša sadašnja situacija da se cela civilizacija odvija pod pogrešnim utiskom da je svako telo. To nije činjenica. Zato, ovo Kṛṣṇa kīrtana, ovaj pokret Hare Kṛṣṇa, on ima poseban efekat. On je... Nemojte da mislite da je ovaj pokret Hare Kṛṣṇa obična zvučna vibracija. To je duhovna vibracija. To se zove mahā-mantra. Mahā-mantra. Baš kao... Ne znam da li u vašoj zemlji postoje oni koji bajaju zmijama. U Indiji još uvek, postoje mnogi koji bajaju zmijama..., opčinjavači, izvinjavam se. Tako oni čantaju neku mantru, i čovek, ugrizen od zmije, može da se povrati u svoju svesnost. Svako ko je Indijac prisutan ovde, oni znaju. Još uvek, posebno sam video u Pendžabu, postoje mnogi opčinjavači zmija koji znaju..., kako da pevaju mantre.

Tako ako je fizički moguće da mrtav čovek... Naravno, kada čoveka ugrize zmija on nije mrtav. On postaje nesvestan. Nije mrtav. Ali čantanjem ove mantre, on dolazi do svoje svesnosti. Zato je to sistem u Indiji, ako čoveka ugrize zmija, on se ne spaljuje, niti se s njim postupa kao sa mrtvim telom. On se stavlja u neki čamac za spasavanje i prepušta vodi. Ako dobije priliku, može ponovo da dođe do svesnosti.

Tako slično, mi smo, u sadašnjem trenutku, zbog našeg neznanja, u stanju spavanja. Mi spavamo. Zato, da nas probudi, ova mantra, mahā-mantra, potrebna je da nas probudi. Ceto-darpaṇa-mārjanam [Cc Antya 20.12].

[Neka je sva pobeda čantanju svetog imena Gospoda Kṛṣṇe, koje može da očisti ogledalo srca i zaustavi nevolje plamteće vatre materijalnog postojanja. To čantanje je mesec u rastu koji širi beli lotos dobre sreće za sva živa bića. Ono je život i duša svakog obrazovanja. Čantanje svetog imena Kṛṣṇe širi okean blaženstva transcendentalnog života. Ono daje efekat hlađenja svakome i omogućava osobi da uživa pun nektar na svakom koraku.]

Baš kao ovi momci, ovi evropski momci i devojke koji su sa mnom... Imam oko, više od tri, četiri hiljade učenika poput njih. Oni čantaju Hare Kṛṣṇa. I ne čantaju hirovito. Oni su potpuno ubeđeni. Ako razgovarate sa njima, oni će veoma lepo da razgovaraju o filozofiji. Sve razumno, kao razuman čovek.

Dakle kako oni to rade? Pre četiri godine, nisu znali šta je ime Kṛṣṇa. Možda su u engleskom rečniku videli ime Kṛṣṇa navedeno kao "hinduistički bog." Ali uistinu, to nije činjenica. Kṛṣṇa je ime Boga. Kṛṣṇa znači onaj koji sve privlači, sve dobro. Onaj koji sve privlači znači da mora da bude dobar; inače, kako može da bude privlačan? Neko ko je loš, on ne može da bude privlačan. Zato Kṛṣṇa, sama ova reč, znači onaj koji sve privlači. On ima sve dobre osobine, sva obilja tako da je privlačan. To je pravi opis, ili pravi naziv Boga. Ako Bog ima neko posebno ime koje je potpuno u svemu, ta reč je Kṛṣṇa. To je sanskritska reč, ali ona ukazuje... Kṛṣṇa znači Bog. U śāstri se kaže, īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ [Bs 5.1].

[Kṛṣṇa koji je poznat kao Govinda je Svevišnja Božanska Ličnost. On ima večno blaženo duhovno telo. On je poreklo svega. On nema drugo poreklo i On je glavni uzrok svih uzroka.]

Īśvaraḥ znači kontrolor, a paramaḥ, vrhovni. Īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ. To je uputstvo vedske književnosti.

Kṛṣṇa kao Svevišnja Božanska Ličnost

Tako naš pokret svesnosti Kṛṣṇe nije sektaški religijski pokret. To je naučni filozofski pokret. Pokušajte da ga razumete. Ali proces je veoma jednostavan. Proces je čantanjem ovog Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare. Mi nismo mađioničari, ali tražimo od naših učenika: "Jednostavno čantajte ovu transcendentalnu vibraciju," i on postaje postepeno očišćen od svih prljavih stvari unutar srca. To je naš proces. Caitanya Mahāprabhu je objasnio, On nam je dao uputstvo, ceto-darpaṇa-mārjanam [Cc Antya 20.12].

Sva naša nevolja u ovom materijalnom svetu je zbog nerazumevanja. Prvo nerazumevanje je da "Ja sam ovo telo." I uistinu, svako od nas, mi stojimo na ovoj platformi, telesnom konceptu života. I pošto je osnovni temelj pogrešan, zbog toga šta god da stvaramo, šta god da razumemo, sve je pogrešno, jer je osnovna platforma pogrešna. Tako da prvo moramo da očistimo ovu pogrešnu ideju da sam ja ovo telo." To se zove ceto-darpaṇa-mārjanam, čišćenje srca. Ja mislim: "Ja sam ovo telo," ali uistinu ja to nisam. Tako moramo da očistimo ovu pogrešnu zamisao, a to se veoma lako radi jednostavnim čantanjem ovog Hare Kṛṣṇa mahā-mantre. To je praktično.

Zato je naša molba da svako od vas, ako ljubazno prihvatite naše uputstvo da čantate Hare Kṛṣṇa mahā-mantru... Vi ne gubite ništa, ali dobitak je veoma veliki. Mi vam ne naplaćujemo ništa. Baš kao drugi, ako neko daje neku mantru, oni će naplatiti. Ali mi besplatno delimo. Svako može da uzme. Čak i deca, ona mogu da uzmu. Ima mnogo dece u našem društvu. Oni čantaju i plešu. To ne zahteva nikakvo obrazovanje. Ne zahteva nikakvu cenu. Jednostavno ako čantate... Zašto ne napravite eksperiment i vidite čantanjem? To je naša molba. Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare.

Neko može da prigovori: "Zašto da čantam ime vašeg hinduističkog Kṛṣṇe?" Tako mi ne kažemo da je Kṛṣṇa, ili Bog. Bog ima mnogo imena. To priznajemo. Nije... Bog je neograničen. Zato mora da ima neograničena imena. Ali ova reč Kṛṣṇa je veoma savršena jer znači onaj koji sve privlači. Možete da diskutujete: "Bog je velik." To je u redu. Kako je On velik? To je drugo razumevanje. Tako ako mislite da "Kṛṣṇa je ime hinduističkog Boga. Zašto da čantam ovo?" Zato Caitanya Mahāprabhu kaže: "Ne. Ako imaš neko drugo alternativno ime Boga, onda čantaj to." Naša jedina molba je da čantate sveto ime Boga. Ako imate bilo koje ime Boga, možete da ga čantate. Bićete pročišćeni. To je naša propaganda.

nāmnām akāri bahudhā nija-sarva-śaktis
tatrārpitā niyamitaḥ smaraṇe na kālaḥ
etādṛśī tava kṛpā bhagavan mamāpi
durdaivam īdṛśam ihājani nānurāgaḥ
[Śikṣāṣṭaka 2]

Caitanya Mahāprabhu kaže da je svako ime Boga moćno kao Bog. Jer Bog je Apsolutan, zato nema razlike između Njegovog imena, oblika, zabava. Ništa nije različito od Boga. To je apsolutno znanje. Advaya-jñāna. Tako da ako čantate sveto ime Boga, to znači da ste direktno u dodiru sa Bogom. Jer ime nije različito od Boga. Pokušajte da razumete. Slično, ako dodirnete vatru, ona će delovati. Ako ne znate ili znate kakva je osobina vatre, to nije važno; ako dodirnete vatru, ona će delovati. Slično tome, ako zaista čantate sveto ime Boga, ono će delovati.

Primer je: baš kao što stavite gvozdenu šipku u vatru, ona postaje topla, toplija, i postepeno postaje užarena. Povezivanjem sa vatrom, gvozdena šipka postaje vatra. Gvozdena šipka nije vatra, ali povezivanjem sa vatrom, ona postaje kao vatra tako da kada postane užarena, gde god da dodirnete, gvozdena šipka će opeći. Slično tome, ako se uvek držite u kontaktu sa Bogom, onda postepeno postajete božanski. Ne postajete Bog, ali postajete božanski. I čim postanete božanski, onda će sve vaše božanske osobine da se pokažu. Ovo je nauka. Pokušajte da razumete.

Mi smo delići Boga, svako živo biće. Možete da proučavate Boga, šta je Bog, proučavanjem sebe. Pošto sam ja delić... Kao što možete da uzmete nekoliko zrna iz vreće pirinča i da razumete kakav je kvalitet pirinča u vreći. Slično tome, Bog je veliki, to je u redu. Ali ako jednostavno proučavamo sebe, onda možemo da razumemo šta je Bog. Baš kao što uzmete kap vode iz okeana, možete da razumete koji su hemijski sastavi okeana. Možete da razumete.

Meditacija i spoznaja Boga

Tako da se to zove meditacija: da proučavate sebe, "Šta sam ja." Ako je neko uistinu proučio sebe, onda može da razume i Boga. Sada uzmite, na primer, "Šta sam ja." Čak i ako meditirate na sebe, možete da razumete da ste vi individualna osoba. Individualna osoba znači da imate svoje sopstveno mišljenje, ja imam svoje sopstveno mišljenje. Zato se ponekad ne slažemo, jer ste vi individua, ja sam individua. I pošto smo svi mi individue, kao delići Boga, onda Bog takođe mora da bude individua. Ovo je proučavanje.

Kao što sam ja osoba, tako je i Bog osoba. Bog ne može da bude bezličan. Ako prihvatimo Boga kao prvobitnog oca, vrhovnog oca... Hrišćanska religija to veruje. Sve druge religije veruju. I mi takođe verujemo, Bhagavad-gītā. Jer Kṛṣṇa kaže, ahaṁ bīja-pradaḥ pitā [Bg 14.4]: "Ja sam prvobitni otac svih živih bića." Tako da ako je Bog otac svih živih bića i mi sva živa bića, mi smo individualne osobe, kako Bog može da bude bezličan? Bog je osoba. Ovo se zove filozofija. Ovo se zove logika.

Sada ovde, u ovom svetu, imamo iskustvo da želimo da volimo nekoga—bilo koga; čak i u životinjskom carstvu. Lav takođe voli svoje mladunčad. Ljubav je tu. Prema. To se zove prema. Tako da zato ova ljubavna veza postoji takođe i u Bogu. I kada dođemo u kontakt sa Bogom, naši odnosi će da budu jednostavno na osnovu ljubavi. Ja volim Kṛṣṇu, ili Boga, i Kṛṣṇa voli mene. Ovo je naša razmena osećanja.

Tako na ovaj način, nauku o Bogu, čak i bez čitanja bilo koje vedske književnosti—naravno, to će vam pomoći—ako ste duboko proučili šta je Bog, možete da razumete Boga. Jer ja sam uzorak Boga, ja sam sićušna čestica. Baš kao što je čestica zlata zlato. Kap okeanske vode je takođe slana. Okean je takođe slan, to možete da razumete. Slično tome, proučavanjem naše individualnosti, proučavanjem naše sklonosti, možemo da razumemo šta je Bog. Ovo je jedna strana.

A ovde, Bog lično predstavlja Sebe, Kṛṣṇa. On kaže, yadā yadā hi dharmas.... [prekid] "...svete bhakte i da ubije demone, Ja se pojavljujem." Ali imajte na umu da je Bog apsolutan. Bilo Njegovo izbavljenje bhakte ili ubijanje demona, oni su ista stvar. Jer učimo iz vedske književnosti da demoni koje ubije Božanska Ličnost, oni takođe odlaze do iste tačke spasenja, oslobođenja. Jer njega je ubio Bog, dotakao ga je Bog.

Tako da je to velika nauka. To nije sentiment. To je zasnovano na filozofiji i autoritativnoj vedskoj književnosti. Tako da je naša jedina molba da pokušate da uzmete ovaj pokret veoma ozbiljno i bićete srećni. Za sreću, postoje tri stvari koje treba da se razumeju. To je navedeno u Bhagavad-gīti.

bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ
sarva-loka-maheśvaram
suhṛdaṁ sarva-bhūtānāṁ
jñātvā māṁ śāntim ṛcchati
[Bg 5.29]

[Mudraci, znajući Mene kao krajnju svrhu svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od bolova materijalnih nevolja.]

Bog kao uživalac i vlasnik

Treba da razumete samo tri stvari, onda postajete mirni. Šta je to? Prva stvar je da "Bog je uživalac, ja nisam uživalac." Ali ovde, naša greška je da svako misli: "Ja sam uživalac." Ali uistinu, mi nismo uživaoci. Na primer, pošto sam ja delić Boga... Baš kao što je moja ruka delić mog tela. Pretpostavimo da ruka uhvati jedan lep voćni kolač, lep ukusan kolač. Ruka ne može da uživa u njemu. Ruka ga uzima i stavlja u usta. I kada us..., ide u stomak, kada se energija stvara jedenjem te hrane, to uživa ruka. Ne samo ova ruka—i ova ruka takođe, i oči takođe, noge takođe.

Slično tome, mi ne možemo direktno da uživamo u bilo čemu. Ako stavimo sve za uživanje Boga i onda kada uzmemo, učestvujemo u tom uživanju, to je naš zdrav život. Ovo je filozofija. Mi ne uzimamo ništa. Bhagavat-prasādam. Bhagavat-prasādam. Naša filozofija je da pripremamo lepu hranu i nudimo je Kṛṣṇi, i nakon što je On pojeo, onda mi uzimamo. To je naša filozofija. Mi ne uzimamo ništa što nije ponuđeno Kṛṣṇi. Tako da mi kažemo da je Bog vrhovni uživalac. Mi nismo uživaoci. Mi smo svi podređeni.

Tako bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ sarva-loka-maheśvaram [Bg 5.29].

[Mudraci, znajući Mene kao krajnju svrhu svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od bolova materijalnih nevolja.]

I Bog je vlasnik svega. To je činjenica. Sada recimo takav veliki okean. Da li ste vi vlasnik? Mi tvrdimo da sam ja vlasnik ove zemlje ili ovog mora. Ali uistinu, pre mog rođenja more je bilo tu, zemlja je bila tu, i nakon moje smrti more će da bude tu, zemlja će da bude tu. Kada postajem vlasnik? Baš kao u ovoj sali. Pre nego što smo ušli u ovu salu, sala je postojala, i kada napustimo ovu salu, sala će da postoji. Onda kada postajemo vlasnici? Ako lažno tvrdimo da sedećći ovde sat vremena ili pola sata, postali smo vlasnici, to je lažan utisak.

Tako čovek mora da razume da mi nismo ni vlasnici ni uživaoci. Bhoktāraṁ yajña... Bog je uživalac, i Bog je vlasnik. Sarva-loka-maheśvaram. I suhṛdaṁ sarva-bhūtānām [Bg 5.29], On je najbolji prijatelj svakoga. On nije prijatelj samo ljudskog društva; On je prijatelj životinjskog društva. Jer svako živo biće je Božiji sin. Kako možemo da postupamo drugačije sa čovekom na jedan način a sa životinjom na drugi način? Ne. Bog je uistinu savršeni prijatelj svih živih bića. Ako jednostavno razumemo ove tri stvari, onda postajemo mirni, odmah.

bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ
sarva-loka-maheśvaram
suhṛdaṁ sarva-bhūtānāṁ
jñātvā māṁ śāntim ṛcchati
[Bg 5.29]

[Mudraci, znajući Mene kao krajnju svrhu svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od bolova materijalnih nevolja.]

Ovo je proces śānti. Ne možete da ustanovite... Ako mislite da "Ja sam jedini sin Božiji, a životinja..., nema dušu, i hajde da ubijamo," to nije veoma dobra filozofija. Zašto ne? Koji su simptomi posedovanja duše? Simptomi posedovanja duše su iste četiri formule: jedenje, spavanje, parenje i odbrana. Životinje se takođe bave ove četiri stvari; mi se takođe bavimo ove četiri stvari. Onda gde je razlika između životinje i mene?

Tako sve ima jasnu zamisao u filozofiji vedske književnosti, posebno su sumirane u Bhagavad-gīti Kakva Jeste. Tako da je naša jedina molba da postanete svesni Boga. Ovo je prilika. Ovaj ljudski oblik života je jedina prilika da razumete šta je Bog, šta sam ja, kakav je moj odnos sa Bogom. Životinje—ne možemo da pozovemo mačke i pse na ovaj sastanak. To nije moguće. Pozvali smo ljudska bića, jer oni mogu da razumeju.

Tako da ljudsko biće ima privilegiju, privilegiju da razume. Durlabhaṁ mānuṣaṁ janma. Zato se zove durlabha, veoma retko smo dobili ovaj ljudski oblik života. Ako ne pokušamo da razumemo u ovom obliku života, "Šta je Bog, šta sam ja, kakav je naš odnos," onda činimo samoubistvo. Jer nakon ovog života, čim se odreknem ovog tela, moraću da prihvatim drugo telo. I ne znamo kakvu vrstu tela ću da prihvatim. To nije u mojim rukama. Ne možete da naručite: "Sledeći život učini me kraljem." To nije moguće. Ako ste zaista kvalifikovani da postanete kralj, priroda će vam ponuditi telo u kraljevskoj kući. Ne možete to da uradite. Zato moramo da radimo da dobijemo sledeće, bolje telo. To je takođe objašnjeno u Bhagavad-gīti:

yānti deva-vratā devān
pitṝn yānti pitṛ-vratāḥ
bhūtāni yānti bhūtejyā
mad-yājino 'pi yānti mām
[Bg 9.25]

[Oni koji obožavaju polubogove rodiće se među polubogovima; oni koji obožavaju duhove i aveti rodiće se među takvim bićima; oni koji obožavaju pretke odlaze precima; a oni koji obožavaju Mene živeće sa Mnom.]

Priprema za sledeći život

Tako da ako moramo da se pripremimo u ovom životu za sledeće telo, zašto se ne pripremimo za telo nazad kući, nazad Bogu. Ovo je pokret svesnosti Kṛṣṇe. Mi podučavamo svakog čoveka kako može da se pripremi tako da nakon napuštanja ovog tela, može da ide direktno Bogu, nazad kući, nazad Bogu. Ovo je navedeno u Bhagavad-gīti. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya [Bg 4.9].

[Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Mog pojavljivanja i delatnosti ne uzima, nakon napuštanja tela, svoje rođenje ponovo u ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.]

Tyaktvā deham, nakon napuštanja ovog... [prekid] ...moramo da napustimo. Možda ne želim da napustim ovo telo, ali moraću. To je zakon prirode. "Sigurno kao smrt." Pre smrti moramo da se pripremimo, šta je sledeće telo. Ako to ne radimo, onda ubijamo sebe, činimo samoubistvo.

Tako da je ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe da spase ljudsku vrstu od fatalnog povređivanja pogrešnom zamišlju telesnog koncepta života. I jednostavan metod je čantanjem šesnaest reči, ili ako ste filozof, ako ste naučnik, ako želite da znate sve naučno, filozofski, imamo velike, velike knjige poput ove. Možete ili da čitate knjige ili jednostavno da se pridružite nama i čantate Hare Kṛṣṇa mantru.

Puno hvala. [pauza] Da?

Pitanja i odgovori

Revatīnandana: Sada je naš duhovni učitelj završio svoje predavanje, ako imate bilo kakva pitanja o onome što je govorio... Ne brinite o odeći i oznakama na čelu; to možemo da vam odgovorimo kasnije. Ali o onome što je moj duhovni učitelj govorio, ako imate bilo kakva pitanja, možete da podignete ruku i ja ću preneti pitanje mom duhovnom učitelju. Dakle ako imate pitanje, samo podignite ruku. Da? [postavlja se pitanje] Da li verujemo u reinkarnaciju? Ona želi da zna da li verujemo u reinkarnaciju.

Prabhupāda: Ne pratim. To nije pitanje.[?]

Revatīnandana: Hmm? Ova dama.

Śyāmasundara: "Da li verujemo u reinkarnaciju?"

Prabhupāda: Gde je pitanje verovanja? To je činjenica. To nije pitanje verovanja. To je činjenica.

Gošća: [nerazgovetno]

Śyāmasundara: [objašnjava pitanje] "Ukoliko se potpuno ne predaš Bogu, onda nema pitanja o spoznaji toga.[?]"

Prabhupāda: Da. Da se vratimo nazad Bogu znači da ne dobijaš ovo materijalno telo. Sve dok dobijaš ovo materijalno telo, moraš da se menjaš. To je materijalna priroda. Sve što je materijalno, ima datum rođenja i ima datum uništenja. A u međuvremenu postoji rast, njihovo postojanje. Tako ovo telo—ne samo ovo telo; čak i ovaj materijalni svet—ima datum stvaranja, i biće uništen.

Ovo je objašnjeno u Bhagavad-gīti, bhūtvā bhūtvā pralīyate [Bg 8.19]. Dolazi u manifestaciju jednom, i opet biva uništen. Ovo je materijalno postojanje. Kada se vratiš kući, nazad Bogu, ne moraš da prihvatiš ovo materijalno telo. Tvoje duhovno telo već postoji unutar ovog materijalnog tela. I u tom duhovnom telu ćeš da postojiš zajedno sa Bogom. To je najviše savršenstvo života.

Revatīnandana: Ima li još pitanja? Da?

Gost: [nerazgovetno]

Revatīnandana: Um... Pa, to je neobično pitanje.

Prabhupāda: Ha?

Revatīnandana: On želi da zna da li veruješ da je Devica Marija, koja je majka Isusa, ista kao Pārvatī.

Prabhupāda: Možda. Nemamo prigovor.

Revatīnandana: Da? [postavlja se nerazgovetno pitanje] On želi da zna više o onima koji spavaju i onima koji su budni u našim očima. "Šta je spavač i ko je budan?"

Prabhupāda: Onaj ko nije svestan Kṛṣṇe ili svestan Boga, on spava.

Revatīnandana: [gostu:] Rekao je da onaj ko nije svestan Kṛṣṇe, nije svestan Boga, on spava. Njegov stvarni život spava. Tako da biti budan u pravom smislu znači da znam svoj odnos sa Bogom. To je pravi život, večni život. Da?

Prabhupāda: Vedska zapovest je, uttiṣṭhata jāgrata prāpya varān nibodhata [Kaṭha Upaniṣad 1.3.14],

[Molim vas, probudite se i pokušajte da razumete blagoslov koji sada imate u ovom ljudskom obliku života. Put duhovne spoznaje je veoma težak; oštar je kao ivica brijača. To je mišljenje učenih transcendentalnih poznavalaca.]

"Vi se probudite. Dobili ste ovu šansu ljudskog oblika tela. Iskoristite je." Ovo su vedska uputstva. Uttiṣṭhata, "Ustanite, budite budni." Jāgrata, "Budite probuđeni da razumete svoj identitet." Zato onaj ko ne pokušava da razume svoj identitet, duhovni identitet, on spava.

Revatīnandana: Da? [postavlja se nerazgovetno pitanje] "Kako možemo da spoznamo sebe u svesnosti Kṛṣṇe? Kako možemo da spoznamo sebe kroz svesnost Kṛṣṇe?"

Prabhupāda: To ćeš da saznaš kao što su oni saznali. Ovi momci, ove devojke, oni nisu imali pojma o Kṛṣṇi pre četiri godine. Sada su potpuno svesni Kṛṣṇe. Tako da ako slediš njihov proces, razumećeš šta je Kṛṣṇa.

Revatīnandana: U redu, uzećemo još jedno. Da? [postavlja se dugo nerazgovetno pitanje] Pa, nisam mogao baš da vas pratim. Nisam mogao jasno da vas čujem.

Prabhupāda: Zašto ne dođeš napred? Dođi ovde.

Revatīnandana: Samo vrlo glasno i vrlo jednostavno reci...

Prabhupāda: Ili dođi ovde. Razgovaraćemo s tobom. Dođi ovde. [čovek daje dugu, nerazgovetnu izjavu]

Revatīnandana: Drugim rečima, ti... Možeš li to da kažeš kao pitanje? Ako imaš pitanje, možemo da odgovorimo; inače, ako imaš filozofiju, onda možemo da razgovaramo o tome kasnije. Dakle koje je pitanje? [čovek odgovara] Pa, koja je protivrečnost? [čovek odgovara] Pa, njegovo pitanje je "Zašto moramo nešto da radimo da postanemo Bog kada smo već Bog?"

Prabhupāda: Ti nisi Bog, ti si pas. Upravo suprotno. Da li znaš šta je Bog?

Gost: Prema vama, svi smo delovi Boga na bilo kom jeziku[?].

Prabhupāda: Kako si ti Bog? Bog je kontrolor. Da li si ti kontrolor? Ti si kontrolisan. Zato kontrolisani ne može da bude Bog. Bog znači kontrolor. Svako ko je kontrolisan, on ne može da bude Bog. Svako ko... Ako je neko kontrolor, onda je On Bog.

Gost: Da, ali ja sam takođe deo ovog kontrolora.

Prabhupāda: Zato ti nisi apsolutni kontrolor. Ti si i kontrolisan i kontrolor. To je svako. Baš kao što si ti kontrolor u svojoj porodici, ali si kontrolisan u kancelariji. Slično tome, svako je dualistički: on je kontrolor i kontrolisan. Ali ako pronađeš nekoga ko je samo kontrolor, nije kontrolisan, to je Bog.

Gost: Ako je Bog kontrolor a ja sam deo Boga, onda sam ja kontrolisani deo.

Prabhupāda: Da, deo kontrolora..., deo Boga znači da imaš malu moć kontrolisanja. Ali to ne znači da si apsolutni kontrolor. [čovek govori—nerazgovetno] Ali prvo moraš da utvrdiš da li si apsolutni kontrolor ili si kontrolisan. Prvo odgovori na ovo pitanje. Da li si apsolutni kontrolor?

Gost: Ja nisam...

Prabhupāda: Zato niko nije apsolutni kontrolor. On je kontrolisan zakonima prirode. Kako je on apsolutni kontrolor? Ti si kontrolisan smrću, kontrolisan si rođenjem, kontrolisan si bolešću, kontrolisan si starošću. Kako si postao kontrolor? Zato ti nisi Bog.

Revatīnandana: U redu. [aplauz] Tako da ako želite dalje da razgovarate, možete da razgovarate kasnije. Nakon programa, bićemo svuda unaokolo da razgovaramo s vama. Za sada, bilo koja druga pitanja, postaje teško da se prati. Ako ima još pitanja, uzećemo ih nakon sledećeg..., ovog čanta sada.

Završni poziv i kīrtana

Tako da baš kao što moj duhovni učitelj poziva, ako želite dalje da razumete ovu filozofiju, možete da razgovarate s nama, i imamo mnogo tomova knjiga. Ali možda niste baš filozofski naklonjeni, ali svako može da iskusi Kṛṣṇu i svesnost Kṛṣṇe samo čantanjem ove jednostavne mantre sa imenima Boga: Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma Rāma, Hare Hare.

A sada, za zaključak formalnog dela programa, čantaćemo ovu Hare Kṛṣṇa mantru i pozivamo vas sve da nam se pridružite i doživite Kṛṣṇu u obliku Njegovog imena, ovog transcendentalnog zvuka. Samo čantajte Hare Kṛṣṇa sa nama, a onda posle, ako ima još pitanja ili želite da vidite našu literaturu—imamo toliko mnogo knjiga ovde—možemo to da uradimo. Ali za sada, molim vas, na minut napravite eksperiment u svesnosti Kṛṣṇe čantanjem ove mantre.

[Revatīnandana a zatim Nanda-kumāra predvode kīrtanu, a Prabhupāda čanta sa njima]

Prabhupāda: [prema-dhvani] Puno hvala.

Bhakte: Sva slava Śrī Guruu i Gaurangi. [poštovanje]

[nerazgovetan razgovor u pozadini]

Revatīnandana: Sva slava Śrī Guruu i Śrī Gaurāṅgi. Sva slava Śrīli Prabhupādi. [glasan aplauz] Jaya. Haribol. Hari-haribol. Tako će moja duhovna braća da vam donesu malo voća, prasādam, pun..., voće ponuđeno Kṛṣṇi, a ovde napred je sto sa knjigama i literaturom, i ako imate bilo kakvo interesovanje za njih možete da dođete, a takođe postoji još jedan sto s knjigama, mislim, postavljen u zadnjem predvorju tamo. Imamo male i velike knjige, jednostavne stvari koje možete da pročitate da biste bolje razumeli svesnost Kṛṣṇe, i možete da probate malo prasādama.

I za sada mislim da ćemo imati još malo kīrtane. Samo ćemo da nastavimo da čantamo još malo, i pozivamo vas da se pridružite i čantate još. A onda nakon što se ovaj čant završi, ako imate još pitanja, moja duhovna braća će biti ovde. [bhakta govori sa strane] Oh, da. Imamo hram u Edinburgu. Još nemamo hram u Glazgovu. To će da dođe, nadamo se, sledeće godine.

Ali imamo jedan u ulici Forest 14, u delu Edinburga Grejfrajers, ulica Forest 14. Možete da posetite taj hram bilo kada u Edinburgu, ako slučajno posećujete Edinburg; pozivamo sve da navrate. Nadamo se, nekad sledeće godine imaćemo još jedan hram..., hram ovde u Glazgovu takođe. Mislim da ćete voleti da imate hram ovde.

Tako da ćemo sada imati još kīrtane, čantanja Hare Kṛṣṇa. Na izlazu, stanite kod stola s knjigama napred ili pozadi, i uzmite nešto literature. I svakako nemojte da odete pre nego što uzmete malo voća, prasādama ponuđenog Kṛṣṇi.

[kīrtana]

[sa strane:] Neka neko donese kartāle. Hajde. Ne idite. Kartāle. Svayambhūr? [kīrtana] Molim vas pridružite se čantanju. Svi čantajte neko vreme. Hajde, čantajte Hare Kṛṣṇa. [kīrtana] [kraj]

Bg 2.11 - 4. mart 1966

Bhagavad-gītā 2.11

—
4. mart 1966, Njujork
660304BG-NJUJORK [28:53 minuta]

Prabhupāda: Dakle Kṛṣṇa je, u ovom smi..., On se imenuje kao Bhagavān. Bhagavān znači da niko ne može da nadmaši Njegovo znanje. Pošto sam već dao definiciju bhagavāna, da ličnost koja u potpunosti poseduje sva obilja—bogatstvo, snagu, slavu i znanje, lepotu i odricanje—On je Bog. Razumete? Dakle... Sada, u ovom, u sadašnjem trenutku, kada su ljudi bezbožni, mislim da je ova definicija ubedljiva. Ako pronađete ličnost koja..., onaj ko u potpunosti poseduje sva ova obilja, On je Bog, onda će biti veoma teško da se običan čovek predstavi kao Bog. Vidite?

Videćete da u Bhagavad-gīti, kada se Arjuna uverio da je Kṛṣṇa Svevišnja Božanska Ličnost... Ali pošto će u budućnosti drugi imati sumnje o Kṛṣṇi, on je zamolio Kṛṣṇu: "Hoćeš li da mi pokažeš Svoj kosmički oblik?" I Kṛṣṇa se složio i pokazao mu kosmički oblik. To znači da u budućnosti svaki inteligentan čovek koji prihvata takozvanog Boga takođe može da ga zamoli: "Samo pokaži nešto, da si Bog." Bez pokazivanja nečega, samo kroz lažno oglašavanje, neko ne može da bude Bog.

Dakle cela greška je u tome što ne znamo šta je Bog. Mi smatramo da Bog može da bude upravo kao jedan od nas. Ne. Bog koji kontroliše tako ogromne poslove kosmičkog upravljanja, On ne može da bude... On je nadsvestan. To je nadsvesnost. Sada, ovde, aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase [Bg 2.11].

[Svevišnji Gospod reče: Iako govoriš učene reči, ti tuguješ za onim što nije vredno žalosti. Oni koji su mudri ne tuguju ni za živima ni za mrtvima.]

Sada, čitavo živo postojanje je veoma suptilna stvar. Ovo telo, ovo telo načinjeno od zemlje, vode, vatre, vazduha, neba, ovo grubo telo; a iza ovoga, postoji drugo, suptilno telo. To je um, razum i ego. Tako da kada napustimo ovo grubo telo, to suptilno telo me prenosi do drugog grubog tela. Dakle kada je ovo, ovo telo beživotno, to telo, suptilno telo, nije beživotno. Baš kao noću, kada ovo grubo telo spava, suptilno telo radi; zato sanjamo.

Tako suptilno telo prenosi u sledeći život. A objasnio sam u Uvodu kako jedan čovek menja svoje telo. Yaṁ yaṁ vāpi smaran loke tyajaty ante kalevaram [Bg 8.6].

[Kakvo god stanje bića se neko seća kada napušta svoje telo, to stanje će sigurno dostići.]

Sada, suptilno telo, hoću da kažem, um, razum i ego, kada su ove tri stvari, psihički život, upijene u određenu vrstu misli, umirući čovek dobija slično telo u sledećem životu. To, to ćemo obraditi kada budemo napredovali u proučavanju Bhagavad-gīte. Baš kao što vazduh koji prolazi preko ružinog drveta nosi miris ruže, a vazduh koji prolazi preko prljavog mesta nosi miris tog prljavog mesta—vazduh je čist, ali pošto prolazi preko određenog stanja, nosi miris—slično tome, um, razum i ego nose miris naših sadašnjih delatnosti u sledeći život. To je suptilna misterija seobe duše iz jednog tela u drugo.

Sada, ako ovaj, ovaj život pročistimo poput ruže, onda ćemo u sledećem životu dobiti telo koje je puno mirisa. Ako, ako, ako u ovom životu praktikujemo predano služenje Bogu, onda je sledeći život postajanje Božiji pratilac. Taj cintāmaṇi-prakara-sadmasu... [Bs 5.29]

[Obožavam Govindu, iskonskog Gospoda, prvog roditelja koji čuva krave, koji ispunjava sve želje, u boravištima građenim od duhovnih dragulja, okružen milionima drveta želja, kome uvek služe sa velikim poštovanjem i ljubavlju stotine hiljada lakṣmīja ili gopīja.]

Mi se prenosimo na tu planetu. Vidite? Ovo su jednostavne stvari. Čitava stvar je u mojoj ruci. Ako želim da se unizim, mogu da se pripremim u ovom životu za takvo poniženje u sledećem životu. A ako želimo da se uzdignemo do najvišeg savršenstva života, da postanemo jedan od Božijih pratioca, možemo da se pripremimo na taj način.

Videćete u..., u kasnijim poglavljima da yānti deva-vratā devān pitṝn yānti pitṛ-vratāḥ [Bg 9.25].

[Oni koji obožavaju polubogove rodiće se među polubogovima; oni koji obožavaju duhove i aveti rodiće se među takvim bićima; oni koji obožavaju pretke odlaze precima; a oni koji obožavaju Mene živeće sa Mnom.]

Sada, mi pokušavamo da odemo na Mesečevu planetu. Sada ovde, u ovom životu, ako razvijamo sebe za istu misao, Mesečeva planeta... To znači da o Mesečevoj planeti, o Mesečevoj planeti moramo da čujemo, i moramo da mislimo: "Otići ću na takvo i takvo mesto. Ja ću..." Ako ne čujete, ne možete da boravite ovde. Baš kao naš prijatelj, g. Koen, otišao je za Kaliforniju. Sada, što se mene tiče, nemam predstavu o Kaliforniji. Rekao mi je da će nakon što stigne tamo, pisati o opisu tog mesta.

Sada, pretpostavimo da čitajući taj opis mesta, razmišljam o odlasku tamo, pa se pripremam: "Oh, moram da odem tamo." Baš kao što sam opisivao taj cintāmaṇi-dhāma, kakvo drveće je tamo. I vi ste bili veoma zadovoljni: "Moram da odem tamo." Tako moramo da čujemo. Ukoliko ne čujemo kakav je Bog, kakvo je Božije mesto, kakav je način života tamo, ne možemo da budemo privučeni. Ne možemo da budemo privučeni.

Dakle ovde oni kažu da gatāsūn agatāsūṁś ca. Imamo dve..., dve vrste tela u kojima se sada nalazimo. Sada, zamislite da ovo grubo telo izgleda sada mrtvo i nestalo, zaustavljeno, ali čovek mora da zna da je suptilno telo prenelo njega u drugo telo. Dakle suptilno telo nije izgubilo život. Život je i dalje prisutan. Zato ovde Kṛṣṇa kaže da i grubo telo i... Suptilno telo takođe mora da se napusti. Kada se oslobodiš, kada se oslobodiš, to suptilno telo, taj egoistični život, takođe mora da se napusti. Dakle, u svakom slučaju, telo mora da se napusti. Stoga zašto bi neko tugovao za ovim telom?

Zato Kṛṣṇa kaže da "Mudar čovek ne tuguje nad ovim telom." Čitavo pitanje, da je duša drugačija od ovog tela, čitavo pitanje je rešeno u jednom stihu. Razumete? Gatāsūn agatāsūṁś ca nānuśocanti paṇḍitāḥ [Bg 2.11]:

[Svevišnji Gospod reče: Iako govoriš učene reči, ti tuguješ za onim što nije vredno žalosti. Oni koji su mudri ne tuguju ni za živima ni za mrtvima.]

"Onaj ko je uistinu učen, on ne..., on se ne brine za ovo telo. On se bavi delatnostima duše. Tako govoriš o toliko mnogo stvari poput 'Ako ovi moji prijatelji umru, hoću da kažem, njihove žene će postati udovice.' Sve ovo što govoriš je prema telesnim odnosima. I predstavljaš se kao veoma mudar čovek, ali ti si budala broj jedan, jer je tvoja cela zamisao zasnovana na telu. Tvoja cela zamisao rasprave sa Mnom bila je o telu, ali ti se..., ti se predstavljaš kao da si veoma učen čovek."

Dakle svako ko se poistovećuje sa ovim telom, on nije učen čovek; on je budala. Možda je, prema proračunu akademskog obrazovanja, on B.A., M.A., Ph.D., D.A.C., ili nešto slično, doktori i..., ali ako se poistovećuje sa ovim telom, on nije učen čovek prema Bhagavad-gīti. Ne samo prema...; prema čitavoj vedskoj književnosti. Ovo je prvo uputstvo. Ovo je... Ako želimo da napredujemo prema duhovnom uzdizanju znanja, ovo preliminarno znanje moramo da imamo, da "Ja nisam ovo telo." "Ja nisam ovo telo." Ovo je preliminarni položaj duhovnog znanja. Ovo nije napredak. Ovo je jednostavno A-B-C-D, A-B-C-D duhovnog života.

U Bhāgavati postoji veoma lep stih u vezi s ovim u kojem se navodi,

yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke
sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma-ijya-dhīḥ
[SB 10.84.13]

[Onaj ko se poistovećuje sa svojim inertnim telom sastavljenim od sluzi, žuči i vazduha, ko pretpostavlja da su njegova žena i porodica trajno njegovi, ko misli da je zemaljski lik ili zemlja njegovog rođenja vredna obožavanja, ili ko vidi mesto hodočašća samo kao vodu koja se tamo nalazi, ali ko nikada ne poistovećuje sebe sa, ne oseća srodstvo sa, ne obožava ili čak ne posećuje one koji su mudri u duhovnoj istini—takva osoba nije ništa bolja od krave ili magarca.]

Yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke. Kuṇape znači ova vreća, ova vreća načinjena od tri elementa. Sada, prema ajurvedskom medicinskom sistemu, ovo telo je načinjeno od tri elementa: kapha, pitta, vāyu. Kapha, pitta, vāyu.

Žena: Tri elementa?

Prabhupāda: Da. Kapha. Kapha znači hladno, hladnoća.

Žena: Obično.

Prabhupāda: [Kašalj, kašalj] Kako to zovete, kašalj. [Kašlje] Da. Kapha, pitta, vāyu: hladnoća, toplota i vazduh. Hladnoća, toplota i vazduh. Da. Samo ove tri stvari čine ovo telo. Zato se naziva vreća načinjena od tri elementa: hladnoća, vazduh i vatra, toplota. Toplota, hladnoća i vazduh, od toga je sačinjeno ovo telo.

Žena: Šta..., šta predstavlja hladnoća?

Prabhupāda: Hladnoću možeš da shvatiš kao vodu, ili lučenje.

Žena: Voda.

Prabhupāda: Da.

Žena: Da. Voda, vatra i vazduh.

Prabhupāda: Voda, vatra i vazduh.

Žena: To je bolje.

Prabhupāda: Sada, Bhāgavata kaže da yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke: "Ako se neko poistovećuje sa ovim telom načinjenim od vode, vazduha i vatre..." I yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke. Ovo je telo načinjeno od tri stvari. Sada... I sva-dhīḥ kalatrādiṣu: "I ako neko misli da su proizvodi, nusproizvodi ovog tela, njegovi rođaci..." Baš kao moja deca, moja žena, moji rođaci, moj otac, moja majka, moj brat, moja nacija, moje društvo—sve je zbog ove telesne veze. I hiljade žena šeta ulicama Njujorka, a pretpostavimo da imam neku te..., telesnu vezu sa tobom, zovem te svojom ženom. I pošto imam telesnu vezu sa tobom, sva deca koja ti proizvedeš, ona su moja deca. Razumete?

Tako je čitava stvar... Osnovni princip je pogrešan, da "Ja sam ovo telo." Sada, iz širenja tela, cela stvar, cela stvar je lažna. Pošto ja nisam ovo telo, moje širenje tela takođe nije "Ja sam." Ali ceo svet se kreće na ovom lažnom utisku. Ceo svet se tako kreće. Borba, borba između jedne nacije i druge nacije—jer je zbog ovog tela.

Tako yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke. "Onaj ko se poistovećuje sa ovim telom, koje je načinjeno od vode, vatre i..., vode, vatre i vazduha, i proizvode iz ovog tela kao rođake i svoje ljude..." Yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhā..., sva-dhīḥ kalatrādiṣu: "I," hoću da kažem, "privrženost, privrženost za takve proizvode..." I bhauma-ijya-dhīḥ: "I zemlja iz koje je ovo telo izraslo, to je dostojno obožavanja."

Sada se svi bore za zemlju. "Oh, mi smo Indijci," "Mi smo Pakistanci," "Mi smo Vijetnamci," "Mi smo Amerikanci," "Mi smo Nemci." Borba, toliko mnogo borbe se odvija, zemlja, za zemlju. Tako je zemlja, zemlja postala vredna obožavanja, toliko vredna obožavanja da neko žrtvuje svoj dragoceni život za tu zemlju. Vidite? Ali zemlja je tako draga, zašto? Ovo telo je izraslo iz ove zemlje. Tako da je i to tu, telesna veza.

Dakle yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma-ijya-dhīḥ. Bhauma, u zemlji... Oni nemaju nikakvo značenje za Boga. Sada, ruska filozofija, oni nemaju nikakvo značenje za Boga, ali oni imaju svako značenje za svoju zemlju. Za zemlju. Tako je zemlja tamo označena kao vredna obožavanja, i oni su spremni da žrtvuju bilo šta za zemlju. Tako yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke: "Onaj ko se poistovećuje sa ovim telom, i onaj ko misli da su telesni potomci njegovi ljudi, i zemlja iz koje je telo izraslo kao vredna obožavanja," yat-tīrtha-buddhiḥ salile. Yat-tīrtha-buddhiḥ salile.

Sada, u hrišćanskom svetu takođe, smatra se da je voda reke Jordan sveta. Slično tome, Hindusi takođe, kada odlaze na neko mesto hodočašća, okupaju se u svetoj reci. Ali čovek treba da zna da odlazak na sveto mesto ne znači samo da se okupa u toj vodi. Pravo značenje odlaska na sveto mesto: da se pronađe neki inteligentni učenjak u duhovnom znanju, oni tamo žive. Da se druži sa njima, da uzme znanje od njih—to je svrha odlaska na hodočašće.

Jer na mestu hodočašća, svetim mestima... Baš kao što ja, moje prebivalište je u Vṛndāvani. Tako u Vṛndāvani živi mnogo velikih učenjaka i svetih ljudi. Tako da čovek treba da ide na takva sveta mesta ne samo da se okupa u vodi, već mora da bude dovoljno inteligentan da pronađe nekog duhovno naprednog čoveka koji tamo živi i da uzme uputstva od njega i da ima korist od toga. Ali on ne ide. On se samo okupa i kupuje neku robu i objavljuje: "Oh, bio sam na tom i tom mestu hodočašća." Dakle... Yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke i yat-tīrtha-buddhiḥ salile na karhicij janeṣv abhijñeṣu: "On ima vezanost za mesto hodočašća, samo radi kupanja, ali nema privlačnost prema učenim ljudima tamo." Vidite?

Dakle takva vrsta čoveka se smatra magarcem: sa eva go-kharaḥ [SB 10.84.13].

[Onaj ko se poistovećuje sa svojim inertnim telom sastavljenim od sluzi, žuči i vazduha, ko pretpostavlja da su njegova žena i porodica trajno njegovi, ko misli da je zemaljski lik ili zemlja njegovog rođenja vredna obožavanja, ili ko vidi mesto hodočašća samo kao vodu koja se tamo nalazi, ali ko nikada ne poistovećuje sebe sa, ne oseća srodstvo sa, ne obožava ili čak ne posećuje one koji su mudri u duhovnoj istini—takva osoba nije ništa bolja od krave ili magarca.]

Go-khara. Go-khara. Go znači krava ili..., a khara znači magarac. Tako da se praktično ceo svet kreće kao civilizacija krava i magaraca, jer je cela stvar poistovećivanje sa ovim... Centar je ovo telo, i širenje tela, privlačnost, cela privlačnost je tamo. Da? Želite da...?

Žena: Da. U... U mestima poznatim kao sveta mesta...

Prabhupāda: Sve... Da.

Žena: ...zar nije..., sveta mesta...

Prabhupāda: Da.

Žena: ...zar nije takođe činjenica da tamo ima više magnetizma zbog okupljanja...

Prabhupāda: Oh, da. Svakako.

Žena: ...svetih i naprednijih ljudi?

Prabhupāda: Svakako. Svakako. Svakako. Zato samo mesto ima neki magnetizam. Vidite?

Žena: Da. I gde imaju Kumbh Melu...

Prabhupāda: Baš kao u Vṛndāvani, u Vṛndāvani, to je praktično. Sada ovde sedim, Njujork, veoma velik, najveći grad na svetu, tako veličanstven grad, ali moje srce uvek čezne za tom Vṛndāvanom.

Žena: Da.

Prabhupāda: Da. Nisam srećan ovde.

Žena: Da, znam.

Prabhupāda: Biću veoma srećan da se vratim u moju Vṛndāvanu, to sveto mesto. "Ali zašto onda si...?" Sada, zato što je to moja dužnost. Doneo sam neku poruku za vas, ljude. Jer mi je naredio nadređeni, moj duhovni učitelj, da "Šta god si naučio, treba da ideš u zapadnu zemlju, i moraš da deliš ovo znanje." Tako da uprkos svim mojim teškoćama, svim mojim neugodnostima, ja sam ovde jer sam na dužnosti. Ja, ja... To je moja lična udobnost; ako odem i sednem u Vṛndāvani, biću veoma udobno tamo, i biću..., neću imati anksioznost, ništa slično. Vidite? Ali preuzeo sam sav rizik u starosti jer sam dužan. Obavezan sam dužnošću. Tako moram da izvršim svoju dužnost uprkos svim mojim neugodnostima. To je ideja.

Dakle to je cela stvar, ceo osnovni princip duhovnog napretka znanja. Čovek prvo treba da bude ubeđen da on nije ovo telo. On nije ovo telo. Onda će drugo duhovno znanje početi. Ovo je osnovni princip. Naći ćete to. Naći ćete to u Bhagavad-gīti da se ova situacija duhovnog života naziva brahma-bhūtaḥ. Brahman. Tako,

brahma-bhūtaḥ prasannātmā
na śocati na kāṅkṣati
samaḥ sarveṣu bhūteṣu
mad-bhaktiṁ labhate parām
[Bg 18.54]

[A od svih jogija, onaj ko uvek boravi u Meni sa velikom verom, obožavajući Me u transcendentalnom predanom služenju, najintimnije je ujedinjen sa Mnom u jogi i najviši je od svih.]

Dakle..., ukoliko neko ne razume sebe, on takođe ne može da razume ni Boga. U svom..., u svom stanju nerazumevanja... Sada, ono što dr Mišra podučava je veoma dobro, jer on podučava da "Prvo saznaj 'Šta sam ja, šta sam ja...'" To je veoma dobro. Ali to "Šta sam ja" može da se sazna i iz Bhagavad-gīte, da "Ja nisam ovo telo. Ja nisam ovo telo." To znanje, barem teoretski, čovek mora da prihvati, da "Ja nisam ovo telo."

Sada Kṛṣṇa opisuje kakav je položaj. Ja nisam ovo telo. To je u redu. Sada, šta smo mi zapravo? Šta smo mi? Nisam telo, to je u redu. Ali šta smo onda? Sada, sledeći, sledeći stih je Kṛṣṇa... Uvek moramo da znamo da Kṛṣṇa... Ovde se kaže, bhagavān uvāca. Bhagavān uvāca. Bhagavān uvāca znači da On ima toliko obimno znanje da ne može da bude nikakve greške. On je autoritet. On je autoritet. Tako da je sve što On kaže ispravno. Ispravno je. To je poimanje bhagavāna. Ovde se ne kaže kṛṣṇaḥ uvāca. Jer neko može da sumnja u Kṛṣṇu, da "Kṛṣṇa je bio istorijska ličnost. Zašto treba da se toliko brineš o Kṛṣṇi?" kako je opšti pogled. Ali ovde se kaže, bhagavān uvāca. A dao sam vam definiciju Bhagavāna, da je On svo znanje. Tako da šta god će On da govori, Bhagavān, tu ne može da bude nikakve greške.

Za obične osobe, postoje četiri, hoću da kažem, poteškoće, četiri nesavršenosti. Baš kao što smo mi obični ljudi. Mi imamo četiri nesavršenosti. Kakva je ta nesavršenost? Da moramo da činimo greške. Moramo da činimo greške. Naš prirodni položaj u sadašnjem trenutku je takav da sigurno činimo greške. Čak i najveći političar poput Gandija, on je činio greške, i tako mnogi veliki ljudi, oni su činili greške. "Grešiti je ljudski," zato se kaže, da svaki..., svaki čovek, koliko god da je veliki u proceni ovog sveta, on sigurno čini greške.

A druga nesavršenost je da je on u iluziji.

Žena: Obmanut.

Prabhupāda: U iluziji. Sada, iluziju možete da vidite. Iluzija znači da se uzima jedna stvar za drugu. To se zove iluzija. Baš kao u pustinji, prihvatanje peska kao vode. To se zove iluzija. Slično tome, svako od nas ko se poistovećuje sa ovim telom, on je pod iluzijom. Ali, to je lažna stvar, ali on nema znanje. Čak i predsednik Džonson, on je pod iluzijom. Čak i najveći naučnik, on je pod ovom iluzijom. Tako da jedan sigurno čini greške, i jedan je pod iluzijom, i bhrama, pramāda i vipralipsā... Vipralipsā znači sklonost za varanje.

Žena: To je četvrto?

Prabhupāda: To je treće. Prvo je da neko sigurno čini greške, jedan je sigurno u iluziji, i jedan je sklon da vara druge. Sada, on je nesavršen, ali želi da daje znanje drugima. To je varanje. Svako je nesavršen, ali želi da daje znanje drugima. Onda možete da pitate: "I ti nam daješ znanje?" Ne, ja vam ne dajem znanje. Ja govorim Bhagavad-gītu. Dajem vam znanje koje je dao Gospod Kṛṣṇa. To nije moje znanje.

Žena: Ali ovo je tvoje sopstveno tumačenje.

Prabhupāda: Ha? Ne tumačenje. To je čitanje.

Žena: Neko može da vara.

Prabhupāda: Dajem ti... Vara. Ne, to je takođe u definiciji uslovljene duše. Ova četiri principa su tu. To nisu moje izmišljene stvari. Ove..., ovo su informacije iz autoritativnih spisa, da uslovljena duša ima četiri nesavršenosti. Jedna nesavršenost je da sigurno čini greške; on je u iluziji; i ima sklonost da vara; i, iznad svega, njegova čula su nesavršena. Tako da svako ko je iznad sve ove četiri nesavršenosti—ko nikada ne čini greške, ko nikada nije u iluziji, ko nikada ne vara druge, i ko ima savršena čula—On je Bog. To je takođe druga definicija Boga. On možda nije... Bog je Svevišnji, Bog, ali svako ko dođe do ovog stadijuma života, on je oslobođen. On je oslo..., kao i Bog. [prekid] [kraj]

Bg 2.10 - 16. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.10
16. avgust 1973, London
730816BG-LONDON [30:57 minuta]

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. [vodi pevanje strofe] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

tam uvāca hṛṣīkeśaḥ
prahasann iva bhārata
senayor ubhayor madhye
viṣīdantam idaṁ vacaḥ
(Bg 2.10)

[tam—njemu; uvāca—reče; hṛṣīkeśaḥ—gospodar čula, Kṛṣṇa; prahasan—smešeći se; iva—tako; bhārata—o Dhṛtarāṣṭra, Bharatin potomče; senayoḥ—vojski; ubhayoḥ—obeju vojski; madhye—između; viṣīdantam—onome koji jadikuje; idam—sledeće; vacaḥ—reči.]

Prevod: „O Bharatin potomče, u tom trenutku Kṛṣṇa, smešeći se, usred obe vojske, reče sledeće reči ožalošćenom Arjuni.”

Kṛṣṇin osmeh i Arjunina budalaština

Prabhupāda: Hm. Dakle, hṛṣīkeśaḥ, prahasann iva. Kṛṣṇa je počeo da se smeje, smešeći se: „Kakva je ovo besmislica, Arjuna.“ Prvo je rekao: „Postavi me...“ Senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya me acyuta (Bg 1.21):

[Arjuna reče: O nepogrešivi, molim Te, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske kako bih mogao da vidim ko je ovde prisutan, ko želi da se bori i s kim moram da se sukobim u ovom velikom pokušaju bitke.]

„Kṛṣṇa, samo postavi moju bojnu kočiju između dve grupe vojnika.“

[kašlje, sa strane:] Donesi mi vode.

A sada... Bio je tako entuzijastičan na početku, da kaže: „Postavi moju bojnu kočiju između dve vojske.“ Sada ova budala kaže na yotsya, „Neću da se borim.“ Samo pogledajte tu budalaštinu. Dakle, čak i Arjuna, Kṛṣṇin direktni prijatelj, māyā je toliko jaka da i on postaje budala, a šta tek da se kaže za druge. Prvo veliki entuzijazam: „Da, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske.“ A sada usred..., na yotsya iti govindam (Bg 2.9):

[Sañjaya reče: Rekavši to, Arjuna, ukrotitelj neprijatelja, reče Kṛṣṇi: „Govinda, neću da se borim,“ i zaćuta.]

„Neću da se borim.“ Ovo je budalaština. Zato se On smešio, da „On je Moj prijatelj, direktni prijatelj, i tako veliki..., a sada kaže ‘Neću da se borim.’“

Značenje imena Hṛṣīkeśa

Dakle, Kṛṣṇa se smeši, taj osmeh je veoma značajan, prahasann. Tam uvāca hṛṣīkeśaḥ prahasann iva bhārata, senayor ubhayor viṣīdantam, jadikujući. Prvo je došao sa velikim entuzijazmom da se bori; sada jadikuje. A Kṛṣṇa se ovde spominje kao Hṛṣīkeśa. On je čvrst. On je Acyuta. On je čvrst. On se ne menja. Još jedno značenje ove reči Hṛṣīkeśa... Jer u Nārada-Pañcarātri, bhakti znači hṛṣīkeśa-sevanam. Zato se baš ovo ime ovde spominje, Hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate. Bhakti znači da se služi Hṛṣīkeśa, gospodar čula. A gospodar čula... Neke budale opisuju da je Kṛṣṇa nemoralan. On je gospodar čula, a On je nemoralan. Samo pogledajte kako je on proučavao Bhagavad-gītu.

Priča o Bhīṣmadevi i brahmacāriju

Ako je Kṛṣṇa savršeni brahmacārī... Kṛṣṇa je savršeni brahmacārī, jer... To je izjavio Bhīṣmadeva. Bhīṣmadeva je prvoklasni brahmacārī u univerzumu. Obećao je Satyavatīnom ocu... Znate tu priču. Satyavatīnog oca... Njegovog, Bhīṣmadevinog oca privukla je ribareva žena, ribareva devojka. Tako je hteo da je oženi. A otac devojke je odbio: „Ne, ne mogu da ti dam svoju ćerku.“ Pa, „Zašto? Ja sam kralj, tražim tvoju ćerku.“ „Ne, ti imaš sina.“ Bhīṣmadeva je bio sin njegove prve žene, Majke Gange. Majka Ganga je bila žena Śantanu Mahārāje, a Bhīṣmadeva je bio jedini preostali sin. Dogovor između Śantanu Mahārāje i Gange, Majke Gange, bio je: „Mogu da se udam za tebe ako mi dozvoliš da svu rođenu decu bacim u vodu Gange. A ako mi ne dozvoliš, onda ću odmah da napustim tvoje društvo.“ Tako je Śantanu Mahārāja rekao: „U redu, ipak ću da te oženim.“ Tako je ona bacala svu decu u Gangu. Dakle, ovog Bhīṣmadevu... Ipak je on otac, pa mu je postalo veoma žao: „Šta je ovo? Kakvu sam to ženu dobio? Ona samo baca svu decu u vodu.“ Tako je u vreme Bhīṣmadeve, Śantanu Mahārāja rekao: „Ne, ne mogu to da dozvolim. Ne mogu to da dozvolim.“ Tada je Majka Ganga rekla: „Onda ja idem.“ „Da, možeš da ideš. Ne želim te. Želim ovog sina.“

Tako je on bio bez žene. Ponovo je hteo da oženi Satyavatī. Pa je otac rekao: „Ne, ne mogu da ti dam svoju ćerku, jer imaš sina, odraslog sina. On će da bude kralj. Zato ne mogu da ti dam svoju ćerku da postane tvoja sluškinja. Njen... Da sam mislio da će njen sin da bude kralj, onda bih mogao da ti ponudim svoju ćerku.“ Pa je on rekao: „Ne, to nije moguće.“ Ali Bhīṣmadeva je shvatio da je „Mog oca privukla ova devojka.“ Pa je prišao, da... Rekao je ribaru: „Možeš da ponudiš svoju ćerku mom ocu, ali ti misliš da ću ja da postanem kralj. Tako će sin tvoje ćerke da bude kralj. Pod tim uslovom možeš da ponudiš svoju ćerku.“ Pa je on odgovorio: „Ne, ne mogu.“ „Zašto?“ „Pa, ti možda nećeš da budeš kralj, ali tvoj sin može da bude kralj.“ Samo pogledajte, taj materijalni proračun. Tada je on rekao: „Ne, neću da se ženim. To je sve. Obećavam. Neću da se ženim.“ Tako je on ostao brahmacārī. Zato mu je ime Bhīṣma. Bhīṣma znači veoma čvrst, postojan. Dakle, on je bio brahmacārī. Radi zadovoljstva čula svog oca, ostao je brahmacārī.

Tako je Bhīṣmadeva, na Rājasūya yajñi, priznao da „Niko nije bolji brahmacārī od Kṛṣṇe. On je bio među gopījama, sve mlade devojke, ali je ostao brahmacārī. Da sam ja bio među gopījama, ne znam kakvo bi... kakvo bi bilo moje stanje.“ Zato je Kṛṣṇa savršeni brahmacārī, Hṛṣīkeśa. A ove budale, one govore da je Kṛṣṇa nemoralan. Ne. Kṛṣṇa je savršeni brahmacārī, dhīra. Dhīra znači onaj ko nije uznemiren čak i kada postoji razlog da bude uznemiren.

Kṛṣṇina kontrola nad čulima

Dakle, Kṛṣṇa je takav brahmacārī. Uprkos tome što je u Njegovom..., baš na pragu mladosti, u dobu od petnaest, šesnaest godina, sve seoske devojke su bile prijateljice; veoma ih je privlačila Kṛṣṇina lepota. Dolazile su Kṛṣṇi da plešu u selu. Ali On je bio brahmacārī. Nikada nećete da čujete da je Kṛṣṇa imao neki nedozvoljeni seks. Ne. Nema takvog opisa. Opisuje se ples, ali ne i kontraceptivna pilula. Ne. To ovde nije opisano. Zato je On Hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśa znači savršeni brahmacārī. Vikāra-hetu, čak i kada postoji razlog da bude uznemiren, On nije uznemiren. To je Kṛṣṇa. On ima hiljade i hiljade bhakta, a neki od bhakta, ako žele Kṛṣṇu kao ljubavnika, Kṛṣṇa to prihvata, ali Njemu niko drugi nije potreban. Nije Mu potreban. On je samodovoljan. Nije Mu potrebna ничija pomoć za Njegovo čulno uživanje. Zato je Kṛṣṇa Hṛṣīkeśa, gospodar čula.

Primer Haridāsa Ṭhākura

Dakle, barem Kṛṣṇini bhakte... Postoje mnogi primeri Kṛṣṇinih bhakta, oni su takođe... Zašto mnogi? Skoro svi bhakte, oni su gospodari čula, gosvāmīji. Baš kao Haridāsa Ṭhākura, znate. Haridāsa Ṭhākura je bio mladić, a seoski zamindar, on je bio Muhamedanac. Tako su svi hvalili Haridāsu Ṭhākura, tako velikog bhaktu. Tako je zamindar, seoski zamindar, postao veoma zavidan. Zato je unajmio jednu prostitutku da zagadi Haridāsu Ṭhākura. Ona je došla usred noći, lepo obučena, privlačna. Bila je mlada, veoma lepa. Pa je predložila: „Došla sam, privučena tvojom lepotom.“ Haridāsa Ṭhākura je rekao: „Da, u redu je. Hajde, sedi. Pusti me da završim svoje pevanje. Onda ćemo da uživamo.“ Tako je ona sela. Ali Haridāsa Ṭhākura je pevao, pevao je... Mi, mi ne možemo da otpevamo ni šesnaest krugova, a on je pevao tri puta šezdeset četiri kruga. Koliko je to?
Revatinandana: Sto devedeset šest.

Prabhupāda: Sto devedeset šest krugova. To je bio njegov jedini posao: Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa... Tako ponekad neko želi da imitira Haridāsu Ṭhākura. To nije moguće.

Tako Haridāsa Ṭhākura, kada je svanulo, prostitutka [reče]: „Gospodine, sada je jutro.“ „Da, sledeće noći ću... Dođi sledeće noći. Danas nisam mogao da završim svoje pevanje.“ To je bio izgovor. Ovako su prošla tri dana. Tada se prostitutka preobratila, pala je na njegova [njena]... „Gospodine, došla sam da te zagadim. Sada me spasi; ja sam tako pala.“ Pa je Haridāsa Ṭhākura rekao: „Da, znam to. Mogao sam odmah da napustim ovo mesto kada si došla, ali želeo sam da ti, pošto si došla meni, možda možeš da se preobratiš u ovaj vaiṣṇavizam.“ Tako je prostitutka postala veliki bhakta milošću... Haridāsa Ṭhākura je rekao: „Sedi na ovom mestu. Pevaj Hare Kṛṣṇa ispred ove biljke tulasī. Sada ja napuštam ovo mesto.“

Moć kṛṣṇa-bhakti

Dakle, kṛṣṇa-bhakti je takva – potpuna kontrola nad čulima. Kao što Kṛṣṇa ima potpunu kontrolu nad čulima, slično tome, oni koji su uistinu Kṛṣṇini bhakte, oni imaju potpunu kontrolu nad čulima. Hṛṣīkeśa. Baš kao Yamunācārya, on se moli, on govori:

yad-avadhi mama cetaḥ kṛṣṇa-pādāravinde
nava-nava-dhāmany udyataṁ rantum āsīt

„Otkako sam počeo da osećam transcendentalno blaženstvo, uzevši utočište lotosovih stopala Kṛṣṇe,“ yad-avadhi mama cittaḥ kṛṣṇa-padāravinde, kṛṣṇa-padāravinde, lotosova stopala Kṛṣṇe. „Otkako je moje citta, moje srce, bilo privučeno lotosovim stopalima Kṛṣṇe,“ tad-avadhi bata nārī-saṅgame, „od tada, čim pomislim na polni život,“ bhavati mukha-vikāraḥ, „mrzim to; pljujem na to.“ Ovo je kṛṣṇa-bhakti. Kṛṣṇa-bhakti je takva. Bhakti-pareśānubhava viraktir anyatra syāt (ŚB 11.2.42):
[Predano služenje, neposredno iskustvo Svevišnjeg Gospoda i odvojenost od drugih stvari – ove tri stvari se istovremeno dešavaju onome ko je uzeo utočište Svevišnje Božanske Ličnosti, na isti način kao što zadovoljstvo, ishrana i olakšanje od gladi dolaze istovremeno i rastu, sa svakim zalogajem, za osobu koja jede.]

Najprivlačnija osobina u ovom materijalnom svetu je seks. To je temelj materijalnog života. Svi ovi ljudi rade tako naporno dan i noć samo zbog tog polnog uživanja. Yan maithunādi-gṛha... Preuzeli su toliki rizik. Oni rade, karmīji, rade tako naporno. Koje je njihovo zadovoljstvo u životu? Zadovoljstvo života je seks. Yan maithunādi-gṛhamedhi-sukhaṁ hi tuccham. Veoma odvratne delatnosti, ali to je njihovo zadovoljstvo. Ovo je materijalni život.

Pogrešno razumevanje Kṛṣṇe

Dakle, Kṛṣṇa nije takav. Ali budale, one slikaju slike, i te slike se veoma cene, da Kṛṣṇa grli gopīje. Neko mi je govorio da... Prošli... Ko je došao? Ta Kṛṣṇina slika.

Haṁsadūta: [nejasno]

Prabhupāda: Dakle, kada Kṛṣṇa ubija Pūtanu, tu sliku neće da naslikaju; ili kada ubija Kaṁsu, ili... Kṛṣṇa ima toliko slika. Ove slike oni, umetnici, neće. Oni će samo da slikaju slike Njegovog poverljivog ophođenja sa gopījama. Onaj ko ne može da razume Kṛṣṇu, šta je Kṛṣṇa, što je Vyāsadeva opisao šta je Kṛṣṇa u devet pevanja da bi se razumeo Kṛṣṇa, a onda u Desetom pevanju počinje rođenje, pojavu Kṛṣṇe... Ali ove budale, one odmah skaču na rāsa-līlu.

Prvo razumejte Kṛṣṇu. Baš kao da postanete prijatelj nekog veoma velikog čoveka, pa prvo pokušajte da ga razumete. Onda ćete pokušati da razumete njegove porodične stvari ili poverljive stvari. Ali ovi ljudi skaču na rāsa-līlu, i pogrešno razumeju. I zato ponekad kažu: „Kṛṣṇa je nemoralan.“ Kako Kṛṣṇa može da bude nemoralan? Prihvatanjem, pevanjem Kṛṣṇinog imena, nemoralne osobe postaju moralne, a Kṛṣṇa je nemoralan. Samo pogledajte tu glupost. Jednostavno pevajući Kṛṣṇino ime, sve nemoralne osobe postaju moralne. A Kṛṣṇa je nemoralan. I to govori neki budalasti profesor.

Proces razumevanja Kṛṣṇe

Dakle, to je veoma teško. Niko ne može da razume Kṛṣṇu a da ne postane čisti Kṛṣṇin bhakta. Jer Kṛṣṇa kaže, bhaktyā mām abhijānāti yāvān yas cāsmi tattvataḥ (Bg 18.55):

[Neko može da razume Svevišnju Božansku Ličnost kakva Ona jeste samo putem predanog služenja. I kada je neko u punoj svesnosti Svevišnjeg Gospoda putem takve predanosti, on može da uđe u carstvo Boga.]

Tattvataḥ, u istini. Tattvataḥ znači istina. Ako neko želi da razume Kṛṣṇu kakav On jeste, onda mora da prihvati ovaj proces predanog služenja, bhakta, bhakti. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Cc Madhya 19.170):

[Bhakti, ili predano služenje, znači da se sva naša čula angažuju u služenju Gospoda, Svevišnje Božanske Ličnosti, gospodara svih čula. Kada duhovna duša služi Svevišnjeg, postoje dve propratne pojave. Oslobođena je svih materijalnih oznaka, a čula se pročišćavaju jednostavno time što su upotrebljena u služenju Gospoda.]

Kada je neko zaposlen kao sluga Hṛṣīkeśe, gospodara čula... Gospodar, i hṛṣīkeṇa, kada su i vaša čula angažovana u služenju gospodara čula, onda i vi postajete gospodar čula. I vi takođe. Jer su vaša čula angažovana u služenju Hṛṣīkeśe, čula nemaju drugu priliku da budu angažovana. Zaključana. Sa vai manaḥ kṛṣṇa-padāravindayoḥ (ŚB 9.4.18):

[Mahārāja Ambarīṣa je uvek angažovao svoj um u meditaciji na lotosova stopala Kṛṣṇe, svoje reči u opisivanju Gospodovih slava, svoje ruke u čišćenju Gospodovog hrama, i svoje uši u slušanju reči koje je izgovorio Kṛṣṇa ili o Kṛṣṇi. Angažovao je svoje oči u gledanju Božanstva Kṛṣṇe, Kṛṣṇinih hramova i Kṛṣṇinih mesta kao što su Mathurā i Vṛndāvana, angažovao je svoje čulo dodira u dodirivanju tela Gospodovih bhakta, angažovao je svoje čulo mirisa u mirisanju mirisa tulasī ponuđenog Gospodu, i angažovao je svoj jezik u kušanju Gospodovog prasāda. Angažovao je svoje noge u hodanju do svetih mesta i hramova Gospoda, svoju glavu u klanjanju pred Gospodom, i sve svoje želje u služenju Gospoda, dvadeset četiri sata dnevno. Uistinu, Mahārāja Ambarīṣa nikada nije želeo ništa za svoje čulno uživanje. Angažovao je sva svoja čula u predanom služenju, u raznim angažmanima vezanim za Gospoda. Ovo je način da se poveća privrženost Gospodu i da se bude potpuno slobodan od svih materijalnih želja.]

Predano služenje kao ključ

Dakle, ovo je proces predanog služenja. Ako želite da postanete gospodar čula, gosvāmī, svāmī, onda treba uvek da držite svoja čula angažovana u služenju Hṛṣīkeśe. To je jedini način. Inače nije moguće. Čim malo popustite u angažovanju svojih čula u služenju gospodara čula, odmah je tu māyā: „Hajde, molim te.“ Ovo je proces. Kṛṣṇa bhuliyā jīva bhoga vāñchā kare, pāsate māyā tāre jāpaṭiyā dhare (Prema-vivarta 6.2):

[Kada individualna duša zaboravi svoj večni odnos sa Bogom i pokuša da gospodari materijalnom prirodom ili resursima, to stanje, to zaboravno stanje, naziva se māyā, ili iluzija.]

Čim zaboravite Kṛṣṇu, čak i na trenutak, odmah je tu māyā: „Molim te, dragi moj prijatelju, dođi ovamo.“ Zato moramo da budemo veoma oprezni. Ne smemo da zaboravimo Kṛṣṇu ni na trenutak. Zato proces pevanja, Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare / Hare Rāma, Hare Rāma, Rāma... Uvek se sećajte Kṛṣṇe. Onda māyā neće moći da vas dotakne. Mām eva ye prapadyante māyām etān taranti (Bg 7.14):

[Ovu Moju božansku energiju, koja se sastoji od tri gune materijalne prirode, teško je prevazići. Ali oni koji su se predali Meni lako mogu da pređu preko nje.]

Māyā ne može da dodirne. Baš kao Haridāsa Ṭhākura, on je bio angažovan u služenju Hṛṣīkeśe. Māyā je došla u punoj snazi. Ipak, ona je bila poražena; Haridāsa Ṭhākura nije bio poražen. Zato pokušajte da razumete Kṛṣṇu kao Hṛṣīkeśu.

Arjunina uloga i Kṛṣṇin savet

Dakle, Hṛṣīkeśa, Kṛṣṇa, počeo je da se smeje, da „On je Moj prijatelj, stalni pratilac, a takva slabost. Prvo je bio entuzijastičan da Me zamoli da postavim njegovu bojnu kočiju, senayor ubhayor madhye. Sada viṣīdantan, sada jadikuje.“ Dakle... Svi smo mi takve budale. Arjuna nije budala. Arjuna je opisan kao Guḍākeśa. Kako on može da bude budala? Ali on igra ulogu budale. Ako on ne igra ulogu budale, kako će ova Bhagavad-gītā da izađe iz usta Śrī Kṛṣṇe? I pošto je on bhakta, on savršeno igra na takav način da Kṛṣṇa daje uputstva. Dakle, savršeni učitelj i savršeni učenik, Arjuna. Moramo da učimo iz njihovog... Naš položaj... Arjuna predstavlja baš kao običan čovek poput nas, a Kṛṣṇa kao Hṛṣīkeśa, daje Svoj savet, savršen savet. Ako prihvatimo..., ako čitamo Bhagavad-gītu u duhu razumevanja kao Arjuna, savršeni učenik, i ako prihvatimo savet i uputstva Kṛṣṇe, savršenog učitelja, onda treba da znamo da smo razumeli Bhagavad-gītu. Svojom mentalnom spekulacijom, budalastim tumačenjem, pokazivanjem nečije učenosti, ne možete da razumete Bhagavad-gītu. To nije moguće. Ponizno. Zato se u Bhagavad-gīti kaže, tad viddhi praṇipātena paripraśnena sevayā (Bg 4.34):
[Pokušaj da saznaš istinu prilazeći duhovnom učitelju. Ponizno ga pitaj i služi ga. Samospoznata duša može da ti prenese znanje jer je videla istinu.]

Dakle, moramo da se predamo kao Arjuna, on se predao. Śiṣyas te 'haṁ śādhi māṁ prapannam (Bg 2.7):
[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu pribranost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

„Predajem Ti se. Postajem Tvoj učenik.“ Da se postane učenik znači da se preda, dobrovoljno prihvatajući uputstva, savete, naredbe duhovnog učitelja. Dakle, Arjuna je to već prihvatio, iako govori na yotsye, „Kṛṣṇa, neću da se borim.“ Ali učitelj, kada On sve objasni, on će da se bori. Naredba učitelja. Da se ne bori, to je njegovo sopstveno čulno uživanje. A da se bori uprkos tome što nije imao želju da se bori, to je zadovoljstvo učitelja. Ovo je suština Bhagavad-gīte.

Suština Bhagavad-gīte

Dakle, Kṛṣṇa, videći Arjunu viṣīdantam, veoma pogođenog, kako jadikuje, da nije spreman da obavi svoju dužnost, zato u sledećoj strofi On počinje aśocyān anvaśocas tvaṁ prajña-vādāṁś ca bhāṣase (Bg 2.11): „Dragi Moj Arjuna, ti si Moj prijatelj. Nema veze što je māyā veoma jaka. Uprkos tome što si Moj prijatelj, lični, toliko si preplavljen lažnim saosećanjem. Zato Me samo slušaj.“ Zato je On rekao, aśocyān: „Ti jadikuješ zbog nečega što uopšte nije dobro.“ Aśocya. Śocya znači jadikovanje, a aśocya znači da neko ne treba da jadikuje. Aśocya. Dakle, aśocyān anvaśocas tvaṁ prajña-vādāṁś ca bhāṣase. „Ali ti govoriš kao veoma učen naučnik.“ Jer je on govorio. Ali te stvari su ispravne. Ono što je Arjuna rekao, da varṇa-saṅkara, kada žene postanu zagađene, stanovništvo je varṇa-saṅkara, to je činjenica. Šta god da je Arjuna rekao Kṛṣṇi da bi izbegao borbu, te stvari su ispravne. Ali sa duhovne platforme... Te stvari mogu da budu ispravne ili neispravne, ali sa duhovne platforme, ne treba da se smatraju veoma ozbiljnim. Zato aśocyān anvaśocas tvam. Jer je njegovo jadikovanje bilo zasnovano na telesnom konceptu života. Taj telesni koncept života, na samom početku Kṛṣṇinih uputstava, osuđen je. Aśocyān anvaśocas tvam (Bg 2.11): „Ti jadikuješ zbog telesnog koncepta života.“ Jer svako ko je u telesnom konceptu života, nije bolji od životinje.

Telesni koncept života

Dakle, sav naš moral, sav društveni status, sva politika, sva filozofija – sve je zasnovano na ovom telesnom konceptu života. Želimo da uživamo u čulima. Čula znače različite delove tela. Dakle, onaj ko je zainteresovan za telo – to znači onaj ko je zainteresovan za čula – njihov jedini posao je kako da... [kraj]

Bg 2.9 - 15. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.9
15. avgust 1973, London
730815BG-LONDON [34:15 Minuta]

Pradyumna: Prevod: „Sañjaya reče: Izgovorivši tako, Arjuna, ukrotitelj neprijatelja, reče Kṛṣṇi: ‘Govinda, neću da se borim’, i zaćuta.” (Bhagavad-gītā 2.9)

Prabhupāda: U prethodnoj strofi Arjuna je rekao: „Nema koristi od ove borbe, jer su na drugoj strani svi moji rođaci, srodnici, i ubijanjem njih, čak i ako postanem pobedonosan, kakva je vrednost toga?” To smo objasnili, da takvo odricanje ponekad dolazi iz neznanja. Uistinu, nije baš pametno postavljeno.

Tako, na ovaj način, evam uktvā, „rekavši ovo: ‘Dakle, nema koristi od borbe,’” evam uktvā, „rekavši ovo,” Hṛṣīkeśam... On se obraća gospodaru čula. A u prethodnoj strofi je rekao, śiṣyas te ’haṁ prapannam (Bhagavad-gītā 2.7): „Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu pribranost zbog slabosti. U ovom stanju, molim Te da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik i duša predata Tebi. Molim Te, pouči me.” „Ja sam Tvoj predani učenik.” Tako Kṛṣṇa postaje guru, a Arjuna postaje učenik. Ranije su razgovarali kao prijatelji. Ali prijateljski razgovor ne može da reši nijedno ozbiljno pitanje. Kada postoji neka ozbiljna stvar, o njoj moraju da govore autoriteti.

Dakle, Hṛṣīkeśam, objasnio sam nekoliko puta. Hṛṣīka znači čula, a īśa znači gospodar. Hṛṣīka-īśa, i spajaju se: Hṛṣīkeśa. Slično, Arjuna je takođe: Guḍāka-īśa. Guḍāka znači tama, a īśa gospodar. Tama znači neznanje. Ajñāna-timirāndhasya jñānāñjana-śalākayā cakṣur-unmīlitaṁ yena tasmai śrī-guruve namaḥ (Śrī guru-praṇāma). Dužnost gurua je da učenik, śiṣya, dolazi guruu radi prosvetljenja. Svako je rođen kao budala. Svako. Čak i ljudsko biće, pošto dolazi iz životinjskog carstva evolucijom, rođenje je isto, u neznanju, kao životinja. Zato, iako je neko ljudsko biće, potrebno mu je obrazovanje. Životinja ne može da se obrazuje, ali ljudsko biće može da se obrazuje.

Zato śāstra kaže, nāyaṁ deho deha-bhājāṁ nṛloke kaṣṭān kāmān arhate vid-bhujāṁ ye (Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.1): „Gospod Ṛṣabhadeva je rekao Svojim sinovima: Dragi Moji dečaci, od svih živih bića koja su prihvatila materijalna tela na ovom svetu, onaj ko je dobio ovaj ljudski oblik ne treba da radi naporno dan i noć samo radi čulnog uživanja, koje je dostupno čak i psima i svinjama koji jedu izmet. Treba da se upusti u pokoru i strogost da bi dostigao božanski položaj predanog služenja. Takvom delatnošću srce se pročišćava, i kada dostigne ovaj položaj, dostiže večni, blaženi život, koji je transcendentalan materijalnoj sreći i koji traje zauvek.” Nekoliko puta sam recitovao ovu strofu, da u stanju nižem od ljudskog bića moramo da radimo veoma naporno samo za četiri životne potrebe: jedenje, spavanje, parenje i branjenje. Čulno uživanje. Glavni cilj je čulno uživanje. Zato svako mora da radi veoma naporno. Ali u ljudskom obliku života, Kṛṣṇa nam daje toliko pogodnosti, inteligenciju.

Možemo da učinimo svoj životni standard veoma udobnim, ali sa svrhom dostizanja savršenstva u svesnosti Kṛṣṇe. Živite udobno – to je u redu – ali ne živite kao životinje, samo povećavajući čulno uživanje. Ljudski napor se nastavlja kako da se živi udobno, ali oni žele da žive udobno radi čulnog uživanja. To je greška moderne civilizacije. Yuktāhāra-vihāraś ca yogo bhavati siddhiḥ (Bhagavad-gītā 6.17): „Onaj ko je umeren u svojim navikama jedenja, spavanja, rada i rekreacije može da ublaži sve materijalne bolove praktikovanjem yoga sistema.”

U Bhagavad-gīti je rečeno yuktāhāra. Da, morate da jedete, morate da spavate, morate da zadovoljite svoja čula, morate da se organizujete za odbranu – koliko god je moguće, da ne skrećete previše pažnju. Moramo da jedemo, yuktāhāra. To je činjenica. Ali ne atyāhāra. Rūpa Gosvāmī je savetovao u svojoj Upadeśāmṛti: atyāhāraḥ prayāsaś ca prajalpo niyamāgrahaḥ laulyaṁ jana-saṅgaś ca ṣaḍbhir bhaktir vinaśyati (Upadeśāmṛta 2): „Predano služenje osobe je upropašćeno kada se previše uplete u sledećih šest aktivnosti: (1) jedenje više nego što je potrebno ili prikupljanje više sredstava nego što je potrebno; (2) preterano nastojanje za svetovnim stvarima koje je veoma teško dostići; (3) nepotrebno govorenje o svetovnim temama; (4) praktikovanje pravila i propisa spisa samo radi njihovog praćenja, a ne radi duhovnog napretka, ili odbacivanje pravila i propisa spisa i nezavisno ili hirovito delovanje; (5) druženje sa svetovno nastrojenim osobama koje nisu zainteresovane za svesnost Kṛṣṇe; i (6) pohlepa za svetovnim dostignućima.” Ako želite da napredujete u duhovnoj svesnosti – jer to je jedini cilj života – onda ne treba da jedete previše, atyāhāraḥ, ili da prikupljate previše. Atyāhāraḥ prayāsaś ca prajalpo niyamāgrahaḥ. To je naša filozofija.

Pre neki dan u Parizu došao mi je jedan novinar iz socijalističke štampe. Pa sam ga obavestio: „Naša filozofija je da sve pripada Bogu.” Kṛṣṇa kaže – šta je to? – bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ sarva-loka-maheśvaram (Bhagavad-gītā 5.29): „Mudraci, znajući Mene kao krajnji cilj svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od muka materijalnih beda.” „Ja sam uživalac, bhoktā.” Bhoktā znači uživalac. Dakle, bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ. Baš kao što ovo telo radi. Celo telo radi, svačije, da bi uživalo u životu, ali odakle počinje uživanje? Uživanje počinje od stomaka. Morate da date dovoljno dobre hrane stomaku. Ako postoji dovoljno energije, možemo da varimo. Ako ima dovoljno energije, onda sva druga čula postaju jaka. Onda možete da uživate u čulnom uživanju. Inače nije moguće. Ako ne možete da varite... Baš kao što smo mi sada starci. Ne možemo da varimo. Zato nema govora o čulnom uživanju.

Dakle, čulno uživanje počinje od stomaka. Bujni rast drveta počinje od korena, ako ima dovoljno vode. Zato se drveće zove pāda-pa: ona piju vodu nogama, korenjem, ne glavama. Baš kao što mi jedemo glavom. Dakle, postoje različiti aranžmani. Kao što mi možemo da jedemo ustima, drveće jede nogama. Ali mora se jesti. Āhāra-nidrā-bhaya-maithuna (Hitopadeśa 25): „I životinje i ljudi dele aktivnosti jedenja, spavanja, parenja i branjenja. Ali posebna osobina ljudi je da su sposobni da se angažuju u duhovnom životu. Zato su bez duhovnog života ljudi na nivou životinja.” Jedenje postoji, bilo da jedete nogama ili ustima ili rukama. Ali što se Kṛṣṇe tiče, On može da jede odakle god. Može da jede rukama, nogama, očima, ušima – bilo odakle – jer je On potpuno duhovan. Nema razlike između Njegove glave i nogu i ušiju i očiju. To je navedeno u Brahma-saṁhiti:

aṅgāni yasya sakalendriya-vṛttimanti
paśyanti pānti kalayanti ciraṁ jaganti
ānanda-cinmaya-sadujjvala-vigrahasya
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi

(Brahma-saṁhitā 5.32)

Dakle, kao što u ovom telu naše čulno uživanje treba da počne od stomaka, slično, kao što drvo počinje bujno da se razvija od korena, slično, Kṛṣṇa je poreklo svega, janmādy asya yataḥ (Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.1), koren. Dakle, bez svesnosti Kṛṣṇe, bez zadovoljavanja Kṛṣṇe, ne možete da budete srećni. To je sistem.

Zato, kako će Kṛṣṇa da bude zadovoljen? Kṛṣṇa će da bude zadovoljen time... Mi smo svi Kṛṣṇini sinovi, Božiji sinovi. Sve je Kṛṣṇina imovina. To su činjenice. Sada, možemo da uživamo uzimajući prasādam od Kṛṣṇe, jer On je vlasnik, bhoktā, uživalac. Zato sve treba prvo da se da Kṛṣṇi, a onda vi uzmite prasādam. To će vas učiniti srećnim. To je navedeno u Bhagavad-gīti. Bhuñjate te aghaṁ pāpaṁ ye pacanty ātma-kāraṇāt (Bhagavad-gītā 3.13): „Bhakte Gospoda oslobođeni su svih vrsta grehova jer jedu hranu koja je prvo ponuđena za žrtvovanje. Drugi, koji pripremaju hranu za lično čulno uživanje, uistinu jedu samo greh.” „Oni koji kuvaju da bi jeli sami, oni samo jedu grehe.” Bhuñjate te tv aghaṁ pāpaṁ ye pacanty ātma... Yajñārthāt karmaṇo ’nyatra loko ’yaṁ karma...

Sve treba da se radi za Kṛṣṇu, čak i vaše jedenje. Bilo šta. Sva čulna uživanja, možete da uživate – ali nakon što je Kṛṣṇa uživao. Onda možete da jedete. Zato se Kṛṣṇino ime zove Hṛṣīkeśa. On je gospodar, gospodar čula. Ne možete da uživate u svojim čulima nezavisno. Baš kao sluga. Sluga ne može da uživa. Baš kao kuvar koji kuva veoma, veoma lepu hranu u kuhinji, ali ne može da jede na početku. To nije moguće. Onda će da bude otpušten. Gospod LIT prvo mora da uzme, a onda oni mogu da uživaju u svojoj lepoj hrani.

Dakle, Kṛṣṇa je gospodar čula. Ceo svet se bori za čulno uživanje. Evo jednostavne filozofije, istine: „Prvo neka uživa Kṛṣṇa. On je gospodar. Onda mi uživamo.” Tena tyaktena bhuñjīthā, Īśopaniṣad. Sve pripada Kṛṣṇi. Īśāvāsyam idaṁ sarvam (Īśo mantra 1): „Sve živo i neživo što je unutar univerzuma kontroliše i poseduje Gospod. Zato treba da se prihvate samo one stvari neophodne za sebe, koje su odvojene kao njegova kvota, i ne treba da se prihvataju druge stvari, znajući dobro kome pripadaju.” „Sve pripada Kṛṣṇi.” Ovo je greška. Sve pripada Kṛṣṇi, ali mi mislimo: „Sve pripada meni.” Ovo je iluzija. Ahaṁ mameti. Ahaṁ mameti. Janasya moho ’yam ahaṁ mameti (Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.8). Ovo je iluzija.

Svako misli: „Ja sam ovo telo, i sve, šta god nađemo na ovom svetu, to je da ja uživam.” Ovo je greška civilizacije. Znanje je: „Sve pripada Bogu. Mogu da uzmem samo ono što mi On ljubazno dozvoli.” Tena tyaktena bhuñjīthā. Ovo nije vaiṣṇava filozofija; ovo je činjenica. Niko nije vlasnik. Īśāvāsyam idaṁ sarvam. Svaki... Kṛṣṇa kaže: „Ja sam uživalac. Ja sam vlasnik.” Sarva-loka-maheśvaram (Bhagavad-gītā 5.29): „Mudraci, znajući Mene kao krajnji cilj svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od muka materijalnih beda.” Mahā-īśvaram. Mahā znači veliki. Možemo da tvrdimo da smo īśvaram, vladari, ali Kṛṣṇa je opisan kao mahā-īśvaram, „vladar vladara”. To je Kṛṣṇa. Niko nije nezavisno vladar.

Zato je Kṛṣṇa opisan kao Hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Caitanya-caritāmṛta Madhya 19.170): „Bhakti, ili predano služenje, znači angažovanje svih naših čula u službi Gospoda, Svevišnje Božanske Ličnosti, gospodara svih čula. Kada duhovna duša služi Svevišnjeg, postoje dva sporedna efekta. Oslobođena je svih materijalnih oznaka, i njena čula su pročišćena jednostavno time što su zaposlena u službi Gospoda.” A bhakti znači da se služi Hṛṣīkeśa pomoću hṛṣīka. Hṛṣīka znači čula. Kṛṣṇa je gospodar čula, i zato, kakva god čula da imam, gospodar je Kṛṣṇa, vlasnik je Kṛṣṇa. Dakle, kada su naša čula angažovana u zadovoljavanju gospodara čula, to se zove bhakti. Ovo je definicija bhaktija, predanog služenja. A kada su čula angažovana za čulno uživanje, ne za gospodara, to se zove kāma. Kāma i prema. Prema znači da se voli Kṛṣṇa i da se radi sve za zadovoljstvo Kṛṣṇe. To je prema, ljubav.

A kāma znači da se sve radi za zadovoljstvo mojih čula. Ovo je razlika. Čulo je medijum. Ili to radite, zadovoljavate svoja čula, ili zadovoljavate Kṛṣṇina čula. Ali kada zadovoljavate Kṛṣṇina čula, postajete savršeni, a kada zadovoljavate svoja čula, postajete nesavršeni, iluzorni. Jer ne možete da zadovoljite svoja čula. To nije moguće bez Kṛṣṇe. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Caitanya-caritāmṛta Madhya 19.170).

Zato treba da se pročiste čula. U sadašnjem trenutku svako pokušava da zadovolji svoja čula. Ahaṁ mameti. Janasya moho ’yam (Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.8). Puṁsaḥ striyā maithunī-bhāvam etat. Ceo materijalni svet je takav... Postoje dva živa bića: muško i žensko. Muškarac takođe pokušava da zadovolji svoja čula, a žena takođe pokušava da zadovolji svoja čula. Ovde takozvana ljubav znači... Nema ljubavi. Ne može da bude ljubav, jer muškarac i žena... niko ne pokušava da zadovolji čula druge strane. Svako pokušava da zadovolji svoja čula. Žena voli muškarca radi zadovoljavanja svojih čula, a muškarac voli ženu radi zadovoljavanja...

Zato, čim dođe do malog poremećaja u čulnom uživanju – razvod. „Ne želim to.” Jer centralna tačka je lično čulno uživanje. Ali možemo da napravimo sliku, izlog: „Oh, volim te toliko. Volim te toliko.” Nema ljubavi. Sve je to kāma, požuda. U materijalnom svetu ne može da postoji mogućnost ljubavi. Nije moguće. Samo takozvano varanje, samo varanje. „Volim te. Volim te jer si lepa; to će da zadovolji moja čula. Jer si mlada, to će da zadovolji moja čula.” Ovo je svet. Materijalni svet znači ovo. Puṁsaḥ striyā maithunī-bhāvam etat. Ceo osnovni princip ovog materijalnog sveta je čulno uživanje.

Yan maithunādi-gṛhamedhi-sukhaṁ hi tucchaṁ kaṇḍūyanena karayor iva duḥkha-duḥkham (Śrīmad-Bhāgavatam 7.9.45): „Polni život se upoređuje sa trljanjem dve ruke da bi se ublažio svrab. Gṛhamedhī, takozvani gṛhasthe koji nemaju duhovno znanje, misle da je ovaj svrab najveća platforma sreće, iako je zapravo izvor nevolje. Kṛpaṇe, budale koje su sušta suprotnost brāhmaṇama, nisu zadovoljne ponovljenim čulnim uživanjem. Oni koji su dhīra, međutim, koji su trezveni i koji tolerišu ovaj svrab, nisu podložni patnjama budala i nitkova.” Ovaj materijalni svet, takozvana ljubav, društvo, prijateljstvo i ljubav – sve zavisi od tog čulnog uživanja, maithunādi, počevši od seksa. Yan maithunādi gṛhamedhi-sukhaṁ hi tuccham. Dakle, kada neko postane slobodan od ovog maithunādi-sukham, on je oslobođen. On je oslobođen, svāmī, gosvāmī. Sve dok je neko vezan za ovaj maithunādi, polni nagon, on nije ni svāmī ni gosvāmī. Svāmī znači kada neko postane gospodar čula. Kao što je Kṛṣṇa gospodar čula, tako kada neko postane svestan Kṛṣṇe, postaje gospodar čula. Nije da čula treba da se zaustave. Ne. Treba da se kontrolišu. „Kada mi treba, koristiću ih; inače ne.” To je gospodar čula. „Neću da delujem podstaknut čulima. Čula treba da deluju pod mojom direktivom.” To je svāmī.

Zato se Arjuna zove Guḍākeśa. On je gospodar... On takođe, kada želi. Nije kukavica, ali je saosećajan, jer je bhakta. Jer je bhakta Kṛṣṇe. Svako ko postane bhakta Kṛṣṇe, sve dobre osobine se manifestuju u njegovom telu. Yasyāsti bhaktir bhagavaty akiñcanā sarvair guṇais tatra samāsate surāḥ (Śrīmad-Bhāgavatam 5.18.12): „Svi polubogovi i njihove uzvišene osobine, kao što su religija, znanje i odricanje, postaju manifestovani u telu onoga ko je razvio neokaljanu predanost Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti, Vāsudevi. S druge strane, osoba lišena predanog služenja i angažovana u materijalnim delatnostima nema dobre osobine. Čak i ako je vešta u praksi mistične yoge ili iskrenom nastojanju da održava svoju porodicu i rođake, mora da bude vođena sopstvenim mentalnim spekulacijama i mora da se angažuje u službi Gospodove spoljašnje energije. Kako može da bude bilo kakvih dobrih osobina u takvom čoveku?” Sve božanske osobine. Dakle, Arjuna, on je takođe... Inače, kako može da postane intimni prijatelj Kṛṣṇe osim ako nije na istom položaju? Prijateljstvo postaje veoma jako kada su oba prijatelja na jednakom nivou: isto godište, isto obrazovanje, isti ugled, ista lepota. Što je veća sličnost položaja, to je prijateljstvo jače. Dakle, Arjuna je takođe na istom nivou kao Kṛṣṇa. Baš kao ako neko postane prijatelj predsednika, prijatelj kralja ili kraljice. Dakle, on nije običan čovek. Mora da bude istog položaja.

Baš kao Gosvāmīji. Gosvāmīji, kada su napustili svoj porodični život... To opisuje Śrīnivāsa Ācārya, tyaktvā tūrṇam aśeṣa-maṇḍala-pati-śreṇiṁ sadā tucchavat (Śrī Śrī Ṣaḍ-gosvāmy-aṣṭaka 4): „Odajem moje ponizno poštovanje šestorici Gosvāmīja, naime Śrī Rūpi Gosvāmīju, Śrī Sanātani Gosvāmīju, Śrī Raghunāthi Bhaṭṭi Gosvāmīju, Śrī Raghunāthi dāsi Gosvāmīju, Śrī Jīvi Gosvāmīju i Śrī Gopāli Bhaṭṭi Gosvāmīju, koji su odbacili svako druženje sa aristokratijom kao beznačajno. Da bi izbavili siromašne uslovljene duše, prihvatili su kopene, tretirajući sebe kao prosjake, ali uvek su uronjeni u zanosni okean ljubavi gopīja prema Kṛṣṇi i kupaju se uvek i iznova u talasima tog okeana.” Maṇḍala-pati, veliki, veliki vođe, maṇḍala-pati. Veliki, veliki vođe, zamindari, veliki, veliki, veliki ljudi. On je bio ministar. Ko može da postane njegov prijatelj osim ako nije takođe veoma veliki čovek? Tako su Rūpa Gosvāmī napustili njihovo društvo. Čim su se Rūpa Gosvāmī i Sanātana Gosvāmī upoznali sa Śrī Caitanyom Mahāprabhuom, odmah su odlučili: „Povući ćemo se iz ovog ministarstva i pridružiti se Śrī Caitanyi Mahāprabhuu da Ga služimo.” Da Ga služe, ne da Mu pomognu. Śrī Caitanyi Mahāprabhuu nije potrebna ничija pomoć. Ali ako pokušamo da se družimo i pokušamo da Ga služimo, onda naš život postaje uspešan.

Baš kao što Kṛṣṇa kaže... Kṛṣṇa je došao da propoveda Bhagavad-gītu. Sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (Bhagavad-gītā 18.66): „Napusti sve vrste religije i samo se predaj Meni. Ja ću te osloboditi svih grešnih reakcija. Ne boj se.” To je bila Njegova misija, da „Ovi nitkovi su postali sluge toliko mnogo stvari: društva, prijateljstva, ljubavi, religije, ovoga, onoga, toliko mnogo stvari, nacionalnosti, zajednice. Zato ovi nitkovi treba da prestanu sa svim ovim besmislenim poslovima.” Sarva-dharmān parityajya: „Napustite sve te besmislice. Samo se jednostavno predajte Meni.” Ovo je religija. Inače, kako Kṛṣṇa savetuje da sarva-dharmān parityajya (Bhagavad-gītā 18.66): „Napustite sve religijske sisteme”? Došao je – dharma-saṁsthāpanārthāya – došao je da ponovo utemelji principe religije. Sada kaže, sarva-dharmān parityajya: „Napustite sve.” To znači da sve bez svesnosti Kṛṣṇe, bez svesnosti Boga, sve su to varljive religije. One nisu religija.

Religija znači dharmaṁ tu sākṣād bhagavat-praṇītam, naredba Svevišnjeg Gospoda. Ako ne znamo ko je Svevišnji Gospod, ako ne znamo koja je naredba Svevišnjeg Gospoda, onda gde je religija? To nije religija. To može da traje pod imenom religije, ali to je varanje. Zato se Bhagavad-gītā završava: sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (Bhagavad-gītā 18.66). A Bhāgavatam počinje od te tačke.

Zato je Bhagavad-gītā preliminarna studija Śrīmad-Bhāgavatama. Bhāgavatam počinje, dharmaḥ projjhita-kaitavo ’tra (Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.2): „Potpuno odbacujući sve religijske delatnosti koje su materijalno motivisane, ova Bhāgavata Purāṇa izlaže najvišu istinu, koja je razumljiva onim bhaktama koji su potpuno čisti u srcu. Najviša istina je stvarnost koja se razlikuje od iluzije za dobrobit svih. Takva istina iskorenjuje trostruke bede. Ovaj prelepi Bhāgavatam, koji je sastavio veliki mudrac Vyāsadeva [u svojoj zrelosti], dovoljan je sam po sebi za spoznaju Boga. Kakva je potreba za bilo kojim drugim spisom? Čim neko pažljivo i pokorno čuje poruku Bhāgavatama, ovom kulturom znanja Svevišnji Gospod se utemeljuje u njegovom srcu.” „Sada, u ovom Śrīmad-Bhāgavatamu, sve varljive vrste religija su odbačene, projjhita.” Dakle, postoji veza. Prava religija znači da se voli Bog. To je prava religija. Zato Bhāgavatam kaže, sa vai puṁsāṁ paro dharmo yato bhaktir adhokṣaje (Śrīmad-Bhāgavatam 1.2.6): „Vrhovno zanimanje [dharma] za celo čovečanstvo je ono pomoću kojeg ljudi mogu da dostignu ljubavno predano služenje transcendentalnom Gospodu. Takvo predano služenje mora da bude nemotivisano i neprekidno da bi potpuno zadovoljilo jastvo.” „To je prvoklasna religija.” Ne znači da sledite ovu ili onu religiju. Možete da sledite bilo koju religiju, nije važno, bilo hinduističku religiju ili hrišćansku religiju ili muhamedansku religiju, bilo šta što želite.

Ali moramo da testiramo. Baš kao student koji je položio M.A. ispit. Niko ne pita: „Sa kog koledža si položio ispit?” Položio si M.A. ispit? To je u redu. A nas zanima da li si diplomirao, magistrirao. To je sve. Niko ne pita: „Sa kog koledža, iz koje zemlje, iz koje religije si položio M.A. ispit?” Ne. Slično tome, niko ne treba da pita: „Kojoj religiji pripadaš?” Mora da se vidi da li je naučio ovu veštinu, kako da voli Boga. To je sve. To je religija.

Jer ovde je religija: sarva-dharmān parityajya māṁ ekaṁ śaraṇaṁ vraja (Bhagavad-gītā 18.66): „Napusti sve vrste religije i samo se predaj Meni. Ja ću te osloboditi svih grešnih reakcija. Ne boj se.” Ovo je religija. Bhāgavatam kaže. Dharmaḥ projjhita-kaitavo ’tra: „Sve varljive vrste religija su izbačene iz ovog Bhāgavatama.” Samo nirmatsarāṇām, nirmatsarāṇām, oni koji nisu zavidni Bogu... „Zašto bih ja voleo Boga? Zašto bih obožavao Boga? Zašto bih prihvatio Boga?” Svi su oni demoni. Samo za njih, Śrīmad-Bhāgavatam; samo za njih, one koji su uistinu ozbiljni da vole. Ahaituky apratihatā yenātmā suprasīdati.

Dakle, pravi uspeh života je kada naučite kako da volite Boga. Onda će vaše srce da bude zadovoljno. Yaṁ labdhvā cāparaṁ lābhaṁ manyate nādhikaṁ tataḥ (Bhagavad-gītā 6.22): „Stadijum savršenstva se zove trans, ili samādhi, kada je um osobe potpuno sputan od materijalnih mentalnih aktivnosti praksom yoge. Ovo se odlikuje sposobnošću osobe da vidi jastvo čistim umom i da uživa i raduje se u jastvu. U tom radosnom stanju, osoba je smeštena u bezgraničnoj transcendentalnoj sreći i uživa kroz transcendentalna čula. Utemeljena tako, nikada ne odstupa od istine, i stekavši ovo misli da nema većeg dobitka. Budući smeštena u takvom položaju, nikada nije potresena, čak ni usred najveće teškoće. Ovo je uistinu stvarna sloboda od svih beda koje proizlaze iz materijalnog kontakta.” Ako dobijete Kṛṣṇu, ili Boga... Kṛṣṇa znači Bog. Ako imate drugo ime za Boga, i to je prihvaćeno. Ali Bog, Svevišnji Gospod, Svevišnja Osoba, kada imate ovo... Jer mi volimo nekoga. Sklonost ka ljubavi postoji, u svakome. Ali je pogrešno usmerena. Zato Kṛṣṇa kaže: „Izbaci sve ove objekte ljubavi. Pokušaj da voliš Mene.” Sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ (Bhagavad-gītā 18.66). Na ovaj način vaša ljubav nikada neće moći da vas zadovolji. Yenātmā suprasīdati. Ako želite pravo zadovoljstvo, onda morate da volite Kṛṣṇu, ili Boga. To je cela filozofija..., vedska filozofija. Ili uzmite bilo koju filozofiju.

Jer na kraju krajeva, želite zadovoljstvo sebe, potpuno zadovoljstvo svog uma. To može da se postigne samo kada volite Boga. Zato je ta religija prvoklasna koja podučava, koja obučava kandidata kako da voli Boga. To je prvoklasna religija. Sa vai puṁsāṁ paro dharmo yato bhaktiḥ... (Śrīmad-Bhāgavatam 1.2.6): „Vrhovno zanimanje [dharma] za celo čovečanstvo je ono pomoću kojeg ljudi mogu da dostignu ljubavno predano služenje transcendentalnom Gospodu. Takvo predano služenje mora da bude nemotivisano i neprekidno da bi potpuno zadovoljilo jastvo.” I ta ljubav ne sa motivom. Baš kao ovde u ovom materijalnom svetu, „Volim te; ti voliš mene,” pozadina je neki motiv. Ahaituky apratihatā. Ahaitukī, bez motiva. Anyābhīlāṣitā-śūnyam (Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.1.11): „Treba da se obavlja transcendentalno ljubavno služenje Svevišnjem Gospodu Kṛṣṇi povoljno i bez želje za materijalnom dobiti ili dobitkom kroz koristoljubive delatnosti ili filozofsku spekulaciju. To se zove čisto predano služenje.” Sve druge želje učiniti nulom. Nula. To će da se podučava u Bhagavad-gīti. Anyābhīlāṣitā-śūnyaṁ jñāna-karmādy-anāvṛtam (Caitanya-caritāmṛta Madhya 19.167): „Kada se razvije prvoklasno predano služenje, osoba mora da bude lišena svih materijalnih želja, znanja stečenog monističkom filozofijom i plodouživalačkih delatnosti. Bhakta mora stalno da služi Kṛṣṇu povoljno, kako Kṛṣṇa želi.”

Ljudi rade... Neko radi radi znanja, a neko radi radi čulnog uživanja. Ovo je materijalni svet. Ovo je materijalni svet. Neko pokušava da postane veoma veliki učenjak, znanje: „Šta je ovo? Šta je ovo? Šta je ovo?” Ne radi razumevanja Boga, već radi sticanja nekog površnog znanja. To se zove jñāna. A karma znači raditi dan i noć radi čulnog uživanja. Dakle, bhakti je transcendentalan. Anyābhīlāṣitā-śūnyaṁ jñāna-karmādy-anāvṛtam (Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.1.11). Nije obojen svim ovim kontaminacijama, jñānom i karmom.

Zato Narottama dāsa Ṭhākura kaže, jñāna-kāṇḍa, karma-kāṇḍa, sakalī viṣera bhāṇḍa: ili ste angažovani u delatnostima karme, ili ste angažovani u delatnostima spekulativnog znanja ili sticanja znanja. Ovo je jñāna-kāṇḍa i karma-kāṇḍa. Tako Narottama dāsa Ṭhākura kaže: „Oboje ovo, jñāna-kāṇḍa i karma-kāṇḍa, su lonci otrova. Bilo da pijete ovo ili ono, nije važno.” [pauza] On traći ljudski oblik života bivajući angažovan u karma-kāṇḍi, jñāna-kāṇḍi. On traći svoj život. Kakvu korist će da izvuče? Karma-kāṇḍa – prema karmi dobiće drugačije telo. Jñāna-kāṇḍa takođe. Ako uistinu postanete veoma napredni u znanju, možete da dobijete telo u brāhmaṇa porodici, u veoma obrazovanoj porodici. Ali moraću da prođem kroz transmigraciju duše, ponavljanje rođenja i smrti.

Postoji rizik. Ne znam šta ću da dobijem. Nema garancije. Mala greška. Mala greška... Baš kao Bharata Mahārāja, mala greška. U vreme..., mislio je na jelena. Sledeći život je dobio život jelena. Mala greška. Yaṁ yaṁ vāpi smaran bhāvaṁ tyajaty ante kalevaram (Bhagavad-gītā 8.6): „Kakvog god stanja bića da se neko seća kada napušta svoje telo, to stanje će dostići bez greške.” Jer priroda je tako savršena, u vreme vaše smrti, kakvo je mentalno stanje, dobićete slično telo, sledeći život. Karmaṇā daiva-netreṇa (Śrīmad-Bhāgavatam 3.31.1): „Božanska Ličnost reče: Pod nadzorom Svevišnjeg Gospoda i prema rezultatu njegovog rada, živo biće, duša, ulazi u matericu žene kroz česticu muškog semena da bi poprimilo određenu vrstu tela.” Jer daiva, Kṛṣṇa je sa vama. Kṛṣṇa će da vidi: „Sada on misli da postane kralj,” „Sada on misli da postane pas.”

Dakle, Kṛṣṇa vam odmah daje. Uzmi telo psa. Uzmi telo lava. Uzmi telo kralja. Uzmi telo... Slično, ako mislite na Kṛṣṇu, uzmi telo Kṛṣṇe, odmah. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya (Bhagavad-gītā 4.9): „Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Moje pojave i delatnosti ne, nakon napuštanja tela, rađa se ponovo na ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.” Ovo je svesnost Kṛṣṇe: kako da se trenira um da umre misleći na Kṛṣṇu. Onda je vaš život uspešan. Zato moramo da pevamo Hare Kṛṣṇa, uvek da mislimo na Kṛṣṇu. Man-manā bhava mad-bhakto mad-yājī māṁ namaskuru (Bhagavad-gītā 18.65): „Uvek misli na Mene i postani Moj bhakta. Obožavaj Me i odaj Mi svoje poštovanje. Tako ćeš doći Meni bez greške. Obećavam ti ovo jer si Moj veoma dragi prijatelj.” Onda je vaš život savršen.

Puno hvala.
Bhakte: Haribol. [kraj]