Bhagavad-gītā 2.8–12
—
27. novembar 1968, Los
Anđeles
681127BG-LOS ANGELES [94:58 minuta]
Prabhupāda: [kīrtana] [prema-dhvani] Puno hvala. [bhakte odaju poštovanje]
Čitaj. Hare Kṛṣṇa.
Bhakta: Drugo poglavlje?
Prabhupāda: Da, drugo.
Bhakta: Početi od osme strofe? „Ne mogu da pronađem način da odagnam ovu tugu koja isušuje moja čula. Neću moći da je uništim čak i ako osvojim nenadmašno kraljevstvo na Zemlji sa suverenošću poput one polubogova na nebu.“ [Bhagavad-gītā 2.8]
[Bhagavad-gītā 2.8]
[Ne mogu da pronađem način da odagnam ovu tugu koja isušuje moja čula. Neću moći da je uništim čak i ako osvojim nenadmašno kraljevstvo na Zemlji sa suverenošću poput one polubogova na nebu.]
„Sañjaya reče: Rekavši tako, Arjuna, pokoritelj neprijatelja, reče Kṛṣṇi: „Govinda, neću se boriti,“ i zaćuta.“ [Bhagavad-gītā 2.9]
[Bhagavad-gītā 2.9]
[Sañjaya reče: Rekavši tako, Arjuna, pokoritelj neprijatelja, reče Kṛṣṇi: „Govinda, neću se boriti,“ i zaćuta.]
„O potomče Bharate, u to vreme Kṛṣṇa, smešeći se, usred obe vojske, izgovori sledeće reči ožalošćenom Arjuni.“ [Bhagavad-gītā 2.10]
[O potomče Bharate, u to vreme Kṛṣṇa, smešeći se, usred obe vojske, izgovori sledeće reči ožalošćenom Arjuni.]
„Blaženi Gospod reče...“
Prabhupāda: Dakle, kada postanemo veoma ozbiljni u opasnoj situaciji, kao da smo izgubljeni, ali Kṛṣṇa se smeši. Vidite? Ponekad mislimo... Ovo se zove iluzija. Isti primer, baš kao čovek u snu, plače: „Ima tigra, ima tigra. Jede me,“ a čovek koji je budan, on se smeši: „Gde je tigar?“ [smeška se] „Gde je tigar?“ A ovaj čovek plače: „Tigar, tigar, tigar.“ Slično, kada smo veoma zbunjeni...
Baš kao političari, oni su ponekad zbunjeni u političkoj situaciji i tvrde: „Ovo je moja zemlja, moja država,“ a druga strana takođe tvrdi: „To je moja zemlja, moja država,“ i oni se veoma ozbiljno bore, Kṛṣṇa se smeši: „Kakve besmislice ovi tvrde 'moja država, moja zemlja'? To je Moja zemlja, a oni tvrde 'moja zemlja' i bore se.“
Zapravo, zemlja pripada Kṛṣṇi, ali ovi ljudi, pod iluzijom, tvrde: „To je moja zemlja, to je moja država,“ zaboravljajući koliko dugo će da pripadaju ovoj državi ili ovoj naciji. To se zove iluzija.
Dakle, ovo je naš položaj. Ne razumevajući naš stvarni položaj, zbunjeni smo svim ovim svetovnim problemima, koji su svi lažni. Janasya moho 'yam ahaṁ mameti [Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.8].
[Privlačnost između muškarca i žene osnovno je načelo materijalnog postojanja. Na osnovu ove pogrešne predstave, koja povezuje srca muškarca i žene, osoba postaje privučena svom telu, domu, imovini, deci, rođacima i bogatstvu. Na taj način osoba povećava životne iluzije i misli u terminima „ja i moje.“]
Moha, moha znači iluzija. Ovo je iluzija. Dakle, svako je pod ovom iluzijom. Dakle, onaj ko je inteligentan, ako može da razume da je ovaj svetovni položaj prosto iluzija... Sve misli koje sam izmislio, zasnovane na načelu „ja“ i „moje,“ sve je ovo iluzija. Dakle, onaj, kada je neko inteligentan da izađe iz iluzije, on se predaje duhovnom učitelju.
To pokazuje primer Arjune. Kada je previše zbunjen... Razgovarao je sa Kṛṣṇom kao prijatelj, ali je video: „Ovaj prijateljski razgovor neće da reši moje pitanje.“ I izabrao je Kṛṣṇu... Jer je znao vrednost Kṛṣṇe. Bar je trebalo da zna. On je prijatelj. I zna da je Kṛṣṇa prihvaćen... „Iako On deluje kao moj prijatelj, ali veliki autoriteti prihvataju Kṛṣṇu kao Svevišnju Božansku Ličnost.“
To je Arjuna znao. Pa je rekao: „Toliko sam zbunjen da ne mogu da razumem. Čak i prihvatajući da ću biti pobednik u ovoj bici, ipak neću biti srećan. Šta tek da govorimo o tome da budem pobednik ove planete, ako postanem kralj svih drugih planeta ili ako postanem polubog u višem planetarnom sistemu, ipak ova nevolja ne može da se ublaži.“ Vidite?
Bhakta: Strofa 11: „Blaženi Gospod reče: Dok govoriš učene reči ti jadikuješ nad onim što nije vredno žaljenja. Oni koji su mudri ne žale ni za živima ni za mrtvima.“
Tumačenje: „Gospod je odmah zauzeo položaj učitelja i ukorio Svog učenika, nazivajući ga indirektno budalom. Gospod reče: 'Govoriš kao učen čovek, ali ne znaš da onaj ko je učen, onaj ko zna šta je telo a šta duša, ne jadikuje ni zbog jednog stadijuma tela, ni u živom ni u mrtvom stanju.'
Kao što će da bude objašnjeno u kasnijim poglavljima, biće jasno da znanje znači poznavati materiju i duh i vladara oboje. Arjuna je tvrdio da religijskim načelima treba da se da veći značaj nego politici ili sociologiji, ali nije znao da je znanje o materiji, duši i Svevišnjem važnije od religijskih formula.
I pošto mu je nedostajalo to znanje, nije trebalo da se predstavlja kao veoma učen čovek. Pošto nije bio veoma učen čovek, posledično je jadikivao zbog nečega što nije bilo vredno jadikovanja.
Telo se rađa i predodređeno je da propadne danas ili sutra. Zato telo nije toliko važno kao duša. Onaj ko ovo zna je uistinu učen. Za njega nema razloga za jadikovanje ni u jednom stadijumu materijalnog tela.“
Dvanaest...
Prabhupāda: On kaže, Kṛṣṇa kaže, da „Ovo telo, bilo mrtvo ili živo, nema zbog čega da se jadikuje.“ Mrtvo telo, pretpostavimo kada je telo mrtvo, nema nikakvu vrednost. Koja je korist od jadikovanja? Možete da jadikujete hiljadama godina, neće oživeti. Dakle, nema razloga za jadikovanje nad mrtvim telom. A što se tiče duhovne duše, ona je večna.
Čak i ako izgleda da je mrtva, ili smrću ovog tela, ona ne umire. Pa zašto bi neko bio preplavljen: „Oh, moj otac je mrtav, moj taj-i-taj rođak je mrtav,“ i plakao? On nije mrtav. Ovo znanje treba da se ima. Onda će biti radostan u svim slučajevima, i biće zainteresovan samo za svesnost Kṛṣṇe. Nema zbog čega da se jadikuje za telo, bilo živo ili mrtvo. To Kṛṣṇa podučava u ovom poglavlju.
Nastavi.
Bhakta: „Nikada nije bilo vreme kada Ja nisam postojao, niti ti, niti svi ovi kraljevi. Niti će u budućnosti iko od nas prestati da postoji.“ [Bhagavad-gītā 2.12]
[Bhagavad-gītā 2.12]
[Nikada nije bilo vreme kada Ja nisam postojao, niti ti, niti svi ovi kraljevi; niti će u budućnosti iko od nas prestati da postoji.]
Tumačenje: „U Vedama, u Kaṭha Upaniṣadi, kao i u Śvetāśvatara Upaniṣadi, rečeno je da...“
Prabhupāda: [ispravlja izgovor] Śvetāśvatara.
Bhakta: Śvetāśvatara.
Prabhupāda: Postoji mnogo Upaniṣada; one se zovu Vede. Upaniṣade su naslovi Veda. Baš kao što u poglavlju postoji naslov, slično, ove Upaniṣade su naslovi Veda. Kaṭhopani... Postoji sto osam Upaniṣada, glavnih. Od toga, devet Upaniṣada su veoma važne. Dakle, od tih devet Upaniṣada, Śvetāśvatara Upaniṣad, Taittireya Upaniṣad, Aitareya Upaniṣad, Īśopaniṣad, Muṇḍaka Upaniṣad, Māṇḍūkya Upaniṣad, Kaṭhopaniṣad, ove Upaniṣade su veoma važne.
I kad god postoji rasprava o nekoj tački, treba da se da referenca iz ovih Upaniṣada. Ako neko može da da referencu iz Upaniṣada, onda je njegov argument veoma jak. Śabda-pramāṇa. Pramāṇa znači dokaz. Dokaz... Ako želite da pobedite u svom slučaju... Baš kao što morate da date veoma lep dokaz na sudu, slično, prema vedskoj kulturi, dokaz je pramāṇa. Pramāṇa znači dokaz. Śabda-pramāṇa.
Postoje tri vrste dokaza koje prihvataju učeni naučnici u vedskoj kulturi. Jedan dokaz je pratyakṣa. Pratyakṣa znači direktna percepcija. Baš kao što ja vidim vas, vi vidite mene. Ja sam prisutan, vi ste prisutni. Ovo je direktna percepcija. A postoji i drugi dokaz, koji se zove anumāna.
Pretpostavimo u onoj sobi, a ja dolazim baš sada, ne znam da li tamo ima neke osobe ili ne. Ali postoji neki zvuk, mogu da zamislim: „Oh, tamo je neko.“ To se zove anumāna. U logici se zove hipoteza. To je takođe dokaz. Ako svojom verodostojnom sugestijom mogu da dam dokaz, to je takođe prihvaćeno.
Dakle, direktan dokaz i, kako se zove, hipoteza, ili sugestivni dokaz. Ali jak dokaz je śabda-pramāṇa. Śabda, śabda-brahman. To znači Veda. Ako neko može da da dokaz iz citata Veda, onda to..., to mora da se prihvati. Niko ne može da porekne vedski dokaz. To je sistem.
Kako je to tako? Caitanya Mahāprabhu je dao veoma lep primer. To je u Vedama. Baš kao što držimo puževu kućicu u sobi Božanstava. Puževa kućica se smatra veoma čistom, transcendentalnom; inače, kako možemo da je držimo pred Božanstvom i duvate u puževu kućicu, nudite vodu puževom kućicom? Kako možete da nudite? Ali šta je ova puževa kućica? Puževa kućica je kost životinje. Nije ništa drugo do kost životinje.
Ali vedska naredba je da ako dodirnete kost životinje, moraćete odmah da se okupate. Postajete nečisti. Sada neko može da kaže: „Oh, ovo je kontradikcija. Na jednom mestu se kaže da ako dodirnete kost životinje, onda morate da se pročistite kupanjem odmah, a ovde, kost životinje je u sobi Božanstava.“
Dakle, to je kontradikcija, zar ne? Ako je kost životinje nečista, kako možete da je stavite u sobu Božanstava? A ako je kost životinje čista, onda šta je značenje postajanja nečistim i kupanja? Naći ćete sličnu kontradikciju u vedskim naredbama. Ali zato što Vede kažu da je kost životinje nečista, morate da prihvatite. Ali ova kost životinje, puževa kućica, je čista. Baš kao što su naši učenici ponekad zbunjeni kada kažemo da crni luk ne treba da se uzima, ali crni luk je povrće.
Dakle, śabda-pramāṇa znači da vedski dokaz treba da se uzme na takav način da nema rasprave. Postoji značenje; nema kontradikcije. Postoji značenje. Baš kao što sam vam nekoliko puta rekao da je kravlja balega. Kravlja balega je, prema vedskoj naredbi, čista. U Indiji se zapravo koristi kao antiseptik. U selima posebno, ima velike količine kravlje balege, i oni su njome premazali celu kuću da bi je učinili antiseptičkom.
I zapravo, nakon premazivanja kravljom balegom u vašoj sobi, kada se osuši, osetićete se osveženo, sve je antiseptičko. To je praktično iskustvo. I jedan Dr. Ghosh, veliki hemičar, ispitao je kravlju balegu, zašto je kravlja balega toliko važna u vedskoj literaturi. Otkrio je da kravlja balega sadrži sva antiseptička svojstva. U Āyur-vedi, kravlja balega osušena i spaljena u pepeo koristi se kao prašak za zube. To je veoma antiseptički prašak za zube.
Slično, postoji mnogo stvari, mnogo naredbi u Vedama, koje naizgled mogu da izgledaju kao kontradikcija, ali nisu kontradikcija. One su zasnovane na iskustvu, na transcendentalnom iskustvu. Baš kao otac koji kaže svom detetu: „Moje drago dete, uzmi ovu hranu. Veoma je lepa.“ I dete je uzima, verujući ocu, autoritetu. Otac kaže... Dete zna da „Moj otac...“ Uvereno je: „Moj otac mi nikada neće dati ništa što je otrov.“
Zato ga prihvata slepo, bez ikakvog razloga, bez ikakve analize hrane, da li je čista ili nečista. Morate da verujete na takav način. Idete u hotel jer je licenciran od strane vlade. Morate da verujete kada tamo uzimate hranu da je lepa, da je čista, ili da je antiseptička, ili da je... Ali kako to znate? Autoritet. Zato što je ovaj hotel ovlašćen od strane vlade, ima licencu, zato verujete.
Slično, śabda-pramāṇa
znači čim postoji dokaz u vedskoj literaturi: „Ovo je ovo,“
morate da prihvatite. Onda je vaše znanje savršeno jer prihvatate
stvari iz savršenog izvora. Slično Kṛṣṇa, Kṛṣṇa
je prihvaćen kao Svevišnja Božanska Ličnost. Šta god On kaže, u
redu je. Prihvatite. Arjuna je na kraju rekao: sarvam etad ṛtaṁ
manye [Bhagavad-gītā 10.14]:
[O Kṛṣṇa,
potpuno prihvatam kao istinu sve što si mi rekao. Ni bogovi ni
demoni, o Gospode, ne poznaju Tvoju ličnost.]
„Moj dragi
Kṛṣṇa, šta god Ti kažeš, ja to prihvatam.“ To treba
da bude naše načelo. Zašto bismo se zamarali istraživanjem kada
postoji dokaz od autoriteta?
Dakle, da bi se uštedelo vreme, da bi se uštedela nevolja, treba da se prihvati autoritet, stvarni autoritet. Ovo je vedski proces. I zato Veda kaže, tad vijñānārthaṁ sa gurum evābhigacchet [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12].
[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]
Tad vijñānārtham, da bi se naučila ta transcendentalna nauka, treba da se prihvati guru. Gurum eva: sigurno, mora. Inače nema mogućnosti. Zato je Kṛṣṇa ovde prihvaćen kao duhovni učitelj Arjune, i kao duhovni učitelj ili otac ili učitelj ima pravo da ukori svog sina ili učenika...
Sin nikada nije nezadovoljan kada ga otac kori. To je etiket svuda. Čak i ako je otac ponekad nasilan, dete ili sin toleriše. Tipičan primer je Prahlāda Mahārāja. Nevino dete, dete svesno Kṛṣṇe, ali otac ga muči. Nikada ništa ne kaže. „U redu.“
Slično Kṛṣṇa, odmah nakon što je zauzeo položaj duhovnog učitelja, označava Arjunu kao veliku budalu. Baš kao što je i Caitanya Mahāprabhu rekao: „Moj duhovni učitelj Me je smatrao velikom budalom.“ Da li je Caitanya Mahāprabhu bio budala? I da li je moguće da neko može da postane duhovni učitelj Caitanye Mahāprabhua?
Obe stvari su nemoguće. Caitanya Mahāprabhu, čak i ako Ga ne prihvatimo kao inkarnaciju Kṛṣṇe, ako Ga prosto prihvatite kao običnog učenjaka ili čoveka, nije bilo poređenja Njegove učenosti. Ali On je rekao: „Moj duhovni učitelj Me je smatrao velikom budalom.“
Šta je to značenje? Da „Osoba, čak i u Mom položaju, uvek ostaje budala pred svojim duhovnim učiteljem. To je dobro za njega.“ Niko ne treba da nameće: „Šta ti znaš? Ja znam bolje od tebe.“ Ovaj položaj nije..., negiran.
A druga tačka je, sa tačke gledišta učenika, zašto bi on uvek ostao budala pred nekom osobom, osim ako ona nije zapravo ovlašćena, zapravo toliko velika da može da me podučava kao budalu. Treba da se izabere duhovni učitelj na taj način, i čim je duhovni učitelj izabran, treba uvek da se ostane budala, iako možda nije budala. Ali bolji položaj je takav.
Dakle, Arjuna, umesto da ostane na istom nivou kao prijatelj i prijatelj, dobrovoljno prihvata da ostane budala pred Kṛṣṇom. A Kṛṣṇa prihvata: „Ti si budala. Govoriš baš kao učen čovek, ali si budala jer jadikuješ nad stvari nad kojom nijedan učen čovek ne jadikuje.“ To znači „Budala jadikuje,“ da „Ti si budala. Zato si budala.“ To je na zaobilazan način.
Baš kao..., kako se zove u logici? Zagrada? Ili nešto slično tome, zove se. Da. Da ako kažem: „Izgledaš kao ona osoba koja mi je ukrala sat,“ to znači „Izgledaš kao lopov.“ Slično, [smeška se] Kṛṣṇa, na zaobilazan način, kaže: „Moj dragi Arjuna, govoriš baš kao učen čovek, ali jadikuješ nad temom nad kojom nijedan učen čovek ne jadikuje.“
Nastavi.
Bhakta: „U Śvetāśvatara Upaniṣadi se kaže da je Svevišnja Božanska Ličnost održavalac nebrojenih živih bića, u skladu sa njihovim različitim situacijama prema individualnom radu i reakciji na rad. Ta Svevišnja Božanska Ličnost je takođe, Svojim potpunim delovima, živa u srcu svakog živog bića. Samo svete osobe, koje mogu da vide unutra i spolja istu Svevišnju Božansku Ličnost, mogu zapravo da dostignu savršen večni mir.
Ista vedska istina nabrojana ovde data je Arjuni, i u tom smislu svim osobama u svetu koje se predstavljaju kao veoma učene, ali zapravo imaju veoma siromašan fond znanja. Gospod jasno kaže da su On Sam, Arjuna, i svi kraljevi koji su okupljeni na bojnom polju večno individualna bića i da je Gospod večno održavalac individualnih živih bića.“
Prabhupāda: Koji je originalni stih? Pročitaj.
Bhakta: „Nikada nije bilo vreme kada Ja nisam postojao, niti ti, niti svi ovi kraljevi...“ [Bhagavad-gītā 2.12]
[Bhagavad-gītā 2.12]
[Nikada nije bilo vreme kada Ja nisam postojao, niti ti, niti svi ovi kraljevi; niti će u budućnosti iko od nas prestati da postoji.]
Prabhupāda: Sada, „Nikada nije bilo vreme kada Ja nisam postojao, niti ti, niti ovi ljudi.“ Sada On analitički kaže: „Ja, ti i...,“ prvo lice, drugo lice i treće lice. To je potpuno. „Ja, ti i drugi.“ Dakle, Kṛṣṇa kaže: „Nikada nije bilo vreme kada Ja, ti i sve ove osobe koje su se okupile na ovom bojnom polju nismo postojali.“ To znači „U prošlosti, Ja, ti i svi oni, oni su individualno postojali.“ Individualno.
Māyāvādī teorija je da je krajnji duh bezličan. Onda kako Kṛṣṇa može da kaže: „Nikada nije bilo vreme kada Ja, ti i sve ove osobe nismo postojali“? To znači: „Ja sam postojao kao individua, ti si postojao kao individua, i sve ove osobe koje su pred nama, one su postojale kao individue. Nikada nije bilo vreme.“
Sada, koji je tvoj odgovor, Dīnadayāla? Kṛṣṇa kaže da nikada nismo bili pomešani. Svi smo mi individue. I On kaže: „Nikada nećemo ostati... Nikada neće biti vreme kada nećemo postojati.“ To znači da smo u prošlosti postojali kao individue, u sadašnjosti nema sumnje da postojimo kao individue, i u budućnosti takođe, nastavićemo da postojimo kao individue.
Onda kada uopšte dolazi bezlična koncepcija? U prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, postoje tri vremena. Huh? U svim vremenima smo individue. Onda kada Bog postaje bezličan ili ja postajem bezličan ili ti postaješ bezličan? Gde je šansa?
Sada Kṛṣṇa jasno kaže: „Nikada nije bilo vreme kada Ja, ti i svi ovi individualni kraljevi ili vojnici... Nije da nismo postojali u prošlosti.“ Dakle, u prošlosti smo postojali kao individue, a u sadašnjosti nema sumnje, postojimo kao individue. Ti si moj učenik, ja sam tvoj duhovni učitelj, ali ti imaš svoju individualnost, ja imam svoju individualnost. Ako se ne slažeš sa mnom, možeš da me napustiš.
To je tvoja individualnost. Dakle, ako ne voliš Kṛṣṇu, ne možeš da postaneš svestan Kṛṣṇe. To je tvoja individualnost. Dakle, ova individualnost se nastavlja. Slično Kṛṣṇa, ako Mu se ne sviđaš, On može da ti odbije svesnost Kṛṣṇe. Ne da zato što slediš sva pravila i propise, Kṛṣṇa je obavezan da te prihvati. Ne. Ako On misli: „On je besmislica; ne mogu da ga prihvatim,“ On će te odbiti.
Dakle, On ima individualnost, ti imaš individualnost, svako ima individualnost. Gde dolazi pitanje impersonalizma? Nema mogućnosti. A ako ne verujete Kṛṣṇi, ne verujete Vedama, pored svega ostalog, Kṛṣṇa je prihvaćen kao vrhovni autoritet, Božanska Ličnost. Onda ako Mu ne verujemo, gde je onda mogućnost napredovanja u znanju? Nema mogućnosti za to. Dakle, nema pitanja individualnosti. Ovo je izjava autoriteta.
Sada, pored izjave autoriteta, morate da primenite svoj razum i argumente. Možete li reći da igde postoji saglasnost između dve strane? Ne. Idite, proučavajte. U državi ili u porodici, u zajednici, u naciji nema saglasnosti. Čak ni u skupštini, čak ni u vašoj zemlji. Pretpostavimo da postoji Senat. Svako ima interes zemlje, ali on misli na svoj individualni način.
Neko misli: „Dobrobit moje zemlje biće u ovoj liniji.“ Inače, zašto postoji takmičenje tokom izbora predsednika? Svako kaže: „Americi je potreban Nikson.“ A drugi predsednik, on takođe kaže: „Americi sam potreban ja.“ Dakle, ali zašto dvoje? Ako Amerika ti, i oboje ste... Ne. Postoji individualnost. Mišljenje gospodina Niksona je nešto drugo. Mišljenje drugog kandidata je nešto drugo.
U skupštini, u Senatu, u Kongresu, u Ujedinjenim nacijama, svako se bori sa svojim individualnim stavom. Inače, zašto postoji toliko mnogo zastava na svetu? Nigde ne možete da kažete impersonalizam. Ličnost preovlađuje svuda. Svuda, ličnost, individualnost, je dominantna. Dakle, moramo da prihvatimo. Moramo da primenimo svoj razum, argumente, i prihvatimo autoritet. Onda je pitanje rešeno. Inače je najteže.
Bhakta: „Svevišnja Božanska Ličnost je vrhovna individualna osoba, a Arjuna, Gospodov večni pratilac, i svi okupljeni kraljevi su individualne večne osobe. Nije da oni nisu postojali kao individue u prošlosti, i nije da oni neće postojati..., da neće ostati kao večne osobe. Njihova individualnost je postojala u prošlosti i njihova individualnost će da se nastavi u budućnosti bez prekida.
Zato nema razloga za jadikovanje ni za jedno od individualnih živih bića. Māyāvādī, ili bezlična, teorija da će se nakon oslobođenja individualna duša, odvojena zbog māye, ili iluzije, stopiti u bezlični Brahman bez individualnog postojanja...“
Prabhupāda: Sada, māyāvādī kaže da je ova individualnost māyā. Dakle, njihova koncepcija je da je duh, ceo duh je gruda. Njihova teorija je ghaṭākāśa poṭākāśa. Ghaṭākāśa poṭākāśa znači... Baš kao nebo. Nebo je ekspanzija, bezlična ekspanzija. Dakle, u loncu, u vodenom loncu, u krčagu koji je zatvoren...
Sada, unutar krčaga postoji takođe nebo, malo nebo. Sada, čim se krčag razbije, spoljašnje, veće nebo, i malo nebo unutar krčaga se mešaju. To je māyāvāda teorija. Ali ova analogija ne može da se primeni. Analogija znači tačke sličnosti. To je zakon analogije. Nebo ne može da se poredi...
Malo nebo unutar krčaga ne može da se poredi sa živim bićem. To je materijalno, materija. Nebo je materija, a individualno živo biće je duh. Dakle, kako možete da kažete? Baš kao mali mrav, to je duhovna duša. Ima svoju individualnost. Ali veliki mrtvi kamen, brdo ili planina, nema individualnost.
Dakle, materija nema individualnost; duh ima individualnost. Dakle, ako se tačke sličnosti razlikuju, onda nema analogije. To je zakon analogije. Dakle, ne možete da analogizirate sa materijom i duhom. Zato je ova analogija pogrešna, ghaṭākāśa poṭākāśa.
Onda drugi dokaz je u Bhagavad-gīti. Kṛṣṇa kaže mamaivāṁśo jīva-bhūta [Bhagavad-gītā 15.7]:
[Živa bića u ovom uslovljenom svetu Moji su večni, fragmentalni delovi. Zbog uslovljenog života, ona se veoma teško bore sa šest čula, koja uključuju um.]
„Ove individualne duše, one su Moj deo i čestica,“ jīva-loke sanātanaḥ, „i one su večne.“ To znači da su večno delovi i čestice. Onda kada..., kako ova māyāvāda teorija može da bude podržana, da su zbog māye, bivajući prekriveni māyom, sada se pojavljuju individualno, odvojeno, ali kada će prekrivač māye da bude uklonjen, oni će se pomešati baš kao što se malo nebo unutar krčaga i veliko nebo spolja mešaju? Dakle, ova analogija je pogrešna sa logičke tačke gledišta, kao i sa autentične vedske tačke gledišta. Oni su večno fragmenti.
Postoji mnogo drugih dokaza iz Bhagavad-gīte. Bhagavad-gītā kaže da duh ne može da bude fragmentiran. Dakle, ako kažete da je prekrivanjem māye duh postao fragment, to nije moguće. Ne može da se iseče. Baš kao, ako isečete veliki komad papira na male fragmente, to je moguće jer je to materija, ali duhovno to nije moguće. Duhovno, večno, fragmenti su fragmenti, a Svevišnji je Svevišnji. Kṛṣṇa je Svevišnji, a mi smo fragmentalni delovi. Mi smo večno fragmenti.
Ove stvari su objašnjene u Bhagavad-gīti na različitim mestima veoma lepo. Molim vas sve da zadržite jedan primerak ove Bhagavad-gīte, svako od vas, i pažljivo je čitate. I biće ispit u dolazećem septembru. Dakle... Naravno, to je dobrovoljno. Ali molim vas da se pripremite za ispit sledećeg septembra. I onaj ko položi ispit dobiće titulu Bhakti-śāstrī. Da li ste podelili to...? Da.
Nastavi.
Bhakta: „Niti je teorija da mislimo samo o individualnosti u uslovljenom stanju podržana ovde. Kṛṣṇa jasno kaže da će i u budućnosti individualnost Gospoda i drugih, kako je...“
Prabhupāda: Kṛṣṇa nikada ne kaže da će se nakon oslobođenja ove individualne duše pomešati sa Svevišnjom Dušom. Kṛṣṇa to nikada ne kaže u Bhagavad-gīti.
Bhakta: „Kṛṣṇa jasno kaže da će i u budućnosti individualnost Gospoda i drugih, kako je potvrđeno u Upaniṣadama, nastaviti večno. Ova izjava Kṛṣṇe je autoritativna.“
Prabhupāda: Da, Upaniṣad kaže nityo nityānām. Sada, nitya znači večan, a Svevišnji Gospod je vrhovni večni, a mi individualne duše, mi smo takođe mnogi večni. Dakle, On je vođa večni. Eko bahūnām... Kako je On vođa? Eko bahūnāṁ vidadhāti kāmān [Kaṭha Upaniṣad 2.2.13].
[Svevišnji Gospod je večan i živa bića su večna. Svevišnji Gospod je svestan i živa bića su svesna. Razlika je u tome što Svevišnji Gospod snabdeva svim životnim potrepštinama mnoga druga živa bića.]
Taj jedan, jednina broj večni, osoba, On snabdeva sve potrebe drugih večnih. Ove stvari su jasno rečene u Vedama. I zapravo mi to doživljavamo. Baš kao u hrišćanskoj teologiji, pojedinac ide u crkvu i moli se Bogu: „Daj nam hleb naš nasušni.“ Zašto on traži od Boga? Naravno, ova ateistička klasa ljudi ih sada uči: „Gde je hleb? Ideš u crkvu. Dođi kod nas; mi ćemo ti obezbediti hleb.“
Dakle, ova vedska misao je takođe tu. Veda kaže, eko bahūnāṁ vidadhāti kāmān. Taj vrhovni jedan večni, On snabdeva, On održava sve druge individualne večne. I Biblija takođe nalaže: „Idi, traži svoj hleb od Boga.“
Dakle, osim ako Bog nije održavalac i snabdevač, zašto je ova naredba tu? Zato je On vođa; On je održavalac. A Vede jasno kažu da je ovo položaj. On je Svevišnji. I znajući ovo, može da se postigne mir. To je vedska naredba.
Nastavi.
Bhakta: „Ova izjava Kṛṣṇe je autoritativna, jer Kṛṣṇa ne može da bude podložan iluziji. Ako individualnost...“
Prabhupāda: Da. Ako māyāvādī filozof kaže da je ova izjava Kṛṣṇe u māyi, da „On kaže da 'Svako je bio individualan u prošlosti.' Ne, u prošlosti je svako bio jedan, gruda, homogen. Māyom, postali smo individualni...“
Ako māyāvādī kaže tako, onda Kṛṣṇa postaje jedna od uslovljenih duša. On ne... On gubi Svoj autoritet. Jer uslovljena duša ne može da vam da istinu. Ja sam uslovljena duša. Ne mogu da kažem nešto što je apsolutno.
Dakle, Kṛṣṇa je prihvaćen kao Apsolut. Dakle, ako se prihvati māyāvādī teorija, onda Kṛṣṇina teorija mora da bude odbačena. Ako se Kṛṣṇa odbaci, onda nema potrebe da se čita Kṛṣṇina knjiga, Bhagavad-gītā. Beskorisno je, gubljenje vremena, ako je On uslovljena duša kao mi. Jer ne možemo da primimo nikakvo uputstvo od uslovljene duše.
Dakle, duhovni učitelj, čak i ako uzmete da je on uslovljena duša, ali on ne govori ništa sa svoje strane. On govori sa Kṛṣṇine strane. Dakle, osim ako... Vedsko načelo je da osim ako neko nije oslobođen materijalnih uslova, on ne može da nam da nikakvo savršeno znanje.
Uslovljena duša, koliko god da je akademski napredna, obrazovana, ne može da nam da nikakvo savršeno znanje. Samo onaj ko je iznad uslova ovih materijalnih zakona, on može da nam da savršeno znanje.
Slično Śaṅkarācārya, on je takođe impersonalista, ali on prihvata Kṛṣṇu kao vrhovni autoritet. Sa bhagavān svayaṁ kṛṣṇa [Śrīmad-Bhāgavatam 1.3.28]:
[Sve gore navedene inkarnacije su ili potpuni delovi ili delovi potpunih delova Gospoda, ali Gospodin Śrī Kṛṣṇa je izvorna Božanska Ličnost. Svi oni se pojavljuju na planetama kad god dođe do poremećaja koji stvore ateisti. Gospod se inkarnira da zaštiti teiste.]
„Kṛṣṇa je ta Svevišnja Božanska Ličnost.“ Moderni māyāvādī filozofi ne otkrivaju ovu izjavu Śaṅkarācārye, da bi prevarili ljude. Ali izjava Śaṅkarācārye je tu. Možemo da damo dokaz. On prihvata Kṛṣṇu kao vrhovni autoritet.
Napisao je toliko mnogo lepih pesama hvaleći ili obožavajući Kṛṣṇu. I na kraju kaže, bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ mūḍha-mate: „Vi nitkovi budale. Oh, zavisite od gramatike da biste razumeli. Sve je to besmislica.“ Bhaja govindam: „Samo obožavajte Govindu.“ Bhaja govindaṁ bhaja... Tri puta kaže: „Samo obožavajte Govindu.“ Bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindam.
Baš kao što Caitanya
Mahāprabhu kaže tri puta, harer nāma harer nāma harer nāma
[Čaitanya-caritāmṛta Ādi 17.21].
[U ovom Dobu Kalija
nema drugog načina, nema drugog načina, nema drugog načina za
samospoznaju osim pevanja svetog imena, pevanja svetog imena, pevanja
svetog imena Gospoda Harija.]
Tri puta znači davanje prevelikog naglaska. Baš kao što ponekad kažemo: „Uradi ovo, uradi ovo, uradi ovo.“ To znači nema više poricanja. Završi sav stres. Dakle, čim je jedna stvar tri puta naglašena, to znači konačno. Dakle, Śaṅkarācārya kaže, bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ bhaja govindaṁ mūḍha-mate. Mūḍha. Mūḍha sam nekoliko puta objasnio. Mūḍha znači nitkov, magarac. „Zavisite od svog gramatičkog razumevanja,“ dukṛn karaṇe.
Dukṛn, ovo su gramatički afiksi i prefiksi, pratya, prakaraṇa. „Dakle, zavisite od ovog glagolskog korena, onog glagolskog korena, i stvarate, tumačite svoje značenje na drugačiji način. Sve je ovo besmislica. Ovaj dukṛn karaṇe, vaša gramatička žonglerija rečima, neće vas spasiti u vreme smrti. Vi nitkovi, samo obožavajte Govindu, Govindu, Govindu.“ To je uputstvo Śaṅkarācārye.
Jer on je bio bhakta, bio je veliki bhakta. Ali pretvarao se da je ateista jer je morao da se bavi ateistima. Osim ako se ne predstavi kao ateista, ateistički sledbenici ga neće slušati. Zato je predstavio māyāvāda filozofiju za to vreme. Māyāvāda filozofija ne može da bude prihvaćena večno. Večna filozofija je Bhagavad-gītā. To je presuda.
Nastavi.
Bhakta: „Ako individualnost nije činjenica, onda Kṛṣṇa ne bi toliko naglašavao čak ni za budućnost. Māyāvādī...“
Prabhupāda: Da. On kaže da nije bilo takvog vremena kada nismo bili individualni, i neće biti takvog vremena u budućnosti kada nećemo ostati individualni. A što se tiče sadašnjosti, svi smo mi individualni. Znate. Dakle, gde je mogućnost gubljenja individualnosti, postajanja bezličnim? Ne. Nema mogućnosti.
Ovaj voidizam, impersonalizam, oni su veštački način negiranja zbunjujuće raznolikosti ovog materijalnog postojanja. To je samo negativna strana. To nije pozitivna strana. Pozitivna strana je da, kako Kṛṣṇa kaže, tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya [Bhagavad-gītā 4.9]:
[Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Mog pojavljivanja i delatnosti, po napuštanju tela ne rađa se ponovo u ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.]
„Nakon napuštanja ovog materijalnog šatora, neko dolazi Meni.“ Baš kao nakon napuštanja ove sobe, morate da uđete u drugu sobu. Ne možete da kažete: „Nakon napuštanja ove sobe, živeću na nebu.“ Slično, nakon napuštanja ovog tela, ako odete kod Kṛṣṇe u duhovno carstvo, vaša individualnost će biti tu, ali imaćete to duhovno telo. Kada postoji duhovno telo nema zbunjenosti.
Baš kao što se vaše telo razlikuje od tela vodenih životinja. Vodene životinje, nemaju smetnje u vodi jer je njihovo telo napravljeno tako. Mogu tamo mirno da žive. Vi ne možete da živite. Slično, ribe, ako ih izvadite iz vode, ne mogu da žive.
Slično, pošto ste duhovna duša, ne možete mirno da živite u ovom materijalnom svetu. Ovo je strano. Ali čim uđete u duhovni svet, vaš život je večan, blažen i pun znanja, pravi mir. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti [Bhagavad-gītā 4.9].
[Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Mog pojavljivanja i delatnosti, po napuštanju tela ne rađa se ponovo u ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.]
Kṛṣṇa kaže: „Nakon napuštanja ovog tela, on ne dolazi u ove zbunjenosti materijalnog sveta.“ Mām eti, „On dolazi Meni.“ „Meni“ znači Njegovo carstvo, Njegova pratnja, Njegovi pratioci—sve.
Ako neki bogat čovek ili neki kralj kaže: „U redu, dođi kod mene,“ to ne znači da je on bezličan. Ako kralj kaže: „Dođi kod...,“ znači da on ima svoju palatu, ima svog sekretara, ima svoj lep stan, sve je tu. Kako on može da bude bezličan? Ali on kaže samo „Dođi kod mene.“ Ovo „mene“ znači sve. Ovo „mene“ ne znači bezlično. I dobijamo informacije iz Brahma-saṁhite,
lakṣmī-sahasra-śata-sambhrama-sevyamānaṁ
surabhīr
abhipālayantam
(Brahma-saṁhitā 5.29)
[Obožavam Govindu, prvobitnog Gospoda, prvog roditelja koji čuva krave, ispunjavajući sve želje, u prebivalištima izgrađenim duhovnim draguljima, okružen milionima drveća želja, uvek služen sa velikim poštovanjem i naklonošću stotinama hiljada lakṣmī ili gopīja.]
Dakle, On nije bezličan. On uzgaja krave, On je sa stotinama i hiljadama boginja sreće, Njegovim prijateljima, Njegovom pratnjom, Njegovim carstvom, Njegovom kućom; sve je tu. Dakle, nema pitanja impersonalizma.
Da.
Bhakta: „Māyāvādī može da tvrdi da je individualnost o kojoj govori Kṛṣṇa nije duhovna već materijalna. Čak i prihvatajući argument da je individualnost materijalna, kako se može razlikovati Kṛṣṇina individualnost?“
Prabhupāda: Oni takođe misle o Kṛṣṇi, zato, kao o materijalnom. To je takođe osuđeno od strane Kṛṣṇe. Naći ćete, avajānanti māṁ mūḍhā mānuṣīṁ tanum āśritam [Bhagavad-gītā 9.11]:
[Budale Me ismevaju kada se spuštam u ljudskom obliku. Ne poznaju Moju transcendentalnu prirodu i Moju vrhovnu vlast nad svim što postoji.]
„Zato što sam se pojavio baš kao ljudsko biće, ovi nitkovi Me ismevaju da sam i ja jedan od njih.“ Mūḍha. Mūḍha znači nitkov. Baš kao što Dr. Radhakrishnan kaže: „Nije to Kṛṣṇi. Kṛṣṇa... To je duša unutar Kṛṣṇe.“ To znači da on identifikuje Kṛṣṇu kao jednog od nas: Njegovo telo i Njegova duša su različiti.
Ali Kṛṣṇa nije... Kṛṣṇa je rekao, sambhavāmy ātma-māyayā [Bhagavad-gītā 4.6]:
[Iako sam nerođen i Moje transcendentalno telo nikada ne propada, i iako sam Gospodar svih živih bića, ipak se pojavljujem u svakom milenijumu u Svom izvornom transcendentalnom obliku.]
„Pojavljujem se u Svom sopstvenom, izvornom stasu. Ja se ne menjam.“ Mi se menjamo. Individualna duša... Prakṛteḥ kriyamāṇāni [Bhagavad-gītā 3.27].
[Zbunjena duhovna duša, pod
uticajem tri guṇe materijalne prirode, misli da je ona
vršilac delatnosti, koje uistinu obavlja priroda.]
On je vođen,
pod uticajem ove prakṛti, prirode, ali On nije vođen ili
pod uticajem prirode. On dolazi pod Svojim sopstvenim uticajem, kakav
jeste, ātma-māyayā. Ovo je razlika. Zato On ne menja telo.
Kada ja dolazim, ja menjam tela. Ovaj put mogu da imam ovo telo;
sledeći put mogu da imam drugo telo. To je materijalno, i zato
zaboravljam. Baš kao što Kṛṣṇa kaže u Četvrtom
poglavlju: „Mnogo puta smo ti i Ja došli. Ti si zaboravio.“ Zato
što menjamo svoje materijalno telo, zato zaboravljamo. Sve ove
stvari će biti objašnjene.
Nastavi.
Bhakta: „Kṛṣṇa potvrđuje Svoju individualnost u prošlosti i potvrđuje Svoju individualnost i u budućnosti. Potvrdio je Svoju individualnost na mnogo načina, a bezlični Brahman je proglašen podređenim Njemu. Kṛṣṇa je sve vreme održavao duhovnu individualnost, i ako je prihvaćen kao obična uslovljena duša u individualnoj svesti, onda Njegova Bhagavad-gītā nema vrednost kao autoritativni spis.
Običan čovek sa svim manama ljudske slabosti nije u stanju da podučava ono što je vredno slušanja. Bhagavad-gītā je iznad takve literature. Nijedna svetovna knjiga ne može da se poredi sa Bhagavad-gītom. Kada neko prihvati Kṛṣṇu kao običnog čoveka, Bhagavad-gītā gubi svu važnost.
Māyāvādī tvrdi da je pluralnost pomenuta u ovoj strofi konvencionalna, i da se pluralnost tako odnosi na telo. Ali pre ove strofe takva telesna koncepcija je već osuđena. Nakon osuđivanja telesne koncepcije živih bića, kako je bilo moguće da Kṛṣṇa ponovo postavi konvencionalnu propoziciju na telo?
Zato je pluralnost na duhovnim osnovama, kako potvrđuju veliki učitelji poput Śrī Rāmānuje. Jasno je pomenuto na mnogim mestima u Bhagavad-gīti da ovu duhovnu pluralnost razumeju oni koji su bhakte Gospoda.
Oni koji su zavidni Kṛṣṇi kao Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti nemaju verodostojan pristup velikoj literaturi. Pristup nebhakte učenjima Bhagavad-gīte je nešto poput pčele koja liže teglu meda. Neko ne može da okusi med osim ako ne može da okusi unutar tegle. Slično, misticizam Bhagavad-gīte mogu da razumeju samo bhakte.
Niko drugi ne može da ga okusi, kao što je navedeno u ovom Četvrtom poglavlju knjige. Niti Gītu mogu da dotaknu osobe koje zavide samom postojanju Gospoda. Zato je māyāvādī objašnjenje Gīte najzavaravajućije predstavljanje cele istine. Gospod Caitanya nam je zabranio da čitamo komentare koje su napravili māyāvādīji.“
Prabhupāda: Da. Gospod Caitanya je jasno rekao, māyāvādi-bhāṣya śunile haya sarva-nāśa [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 6.169].
[Śrīla Vyāsadeva je predstavio Vedānta filozofiju radi izbavljenja uslovljenih duša, ali ako neko sluša komentar Śaṅkarācārye, sve je upropašćeno.]
Nailazi se na katastrofu ako se sluša māyāvādī filozof da bi se razumela vedska literatura. To je Njegova naredba. Māyāvādi-bhāṣya śunile haya sarva-nāśa. Sarva-nāśa znači katastrofa. To je zapravo katastrofa. Māyāvādi-bhāṣya, Māyāvādī komentar, oni su prosto pokušali, [da] individualna, sićušna individualna duhovna iskra „Ti si Svevišnji.“
Dakle, on je baš kao Dr. Žaba. Vidite. Tako naduven, naduven, kada on..., u jednom trenutku, puknuće. Zato je to katastrofalno. Katastrofalno je. [smeška se] Māyāvādi-bhāṣya śunile haya sarva-nāśa. Dakle, to je sve. Završeno? Da. Oh, još ne?
Bhakta: „Zato je māyāvādī objašnjenje Gīte najzavaravajućije predstavljanje cele istine. Gospod Caitanya nam je zabranio da čitamo komentare koje su napravili māyāvādīji i upozorava da onaj ko prihvati razumevanje māyāvādī filozofije gubi svu moć da razume pravu misteriju Gīte.
Ako se individualnost odnosi na empirijski univerzum, onda nema potrebe za učenjima Gospoda. Pluralnost individualnih duša i Gospoda je večna činjenica, i potvrđena je Vedama kao što je gore pomenuto.“
Prabhupāda: Dakle, čitajte veoma pažljivo Bhagavad-gītu. Moraćete da se susretnete sa toliko mnogo suprotstavljenih elemenata, pa morate da raspravljate i da ih ubedite.
Hmm. [saṅkīrtana grupa ulazi i odaje poštovanje]
Dakle, kakav je vaš izveštaj?
Tamāla Kṛṣṇa: Juče smo prodali 125 časopisa i sakupili dvadeset dolara. Danas, do sada, tokom dana, prodali smo... Koliko ste prodali danas?
Bhakta: Osamdeset pet.
Tamāla Kṛṣṇa: Osamdeset pet danas do sada.
Prabhupāda: A tu je i noć.
Tamāla Kṛṣṇa: Večeras, izaći ćemo večeras.
Bīrabhadra: Imam pitanje. Otprilike na sredini Vašeg predavanja rekli ste da je Kṛṣṇa rekao da je svako uvek živeo. „Ja sam živeo, ti si živeo i svako ovde je živeo.“ Da li to znači da smo i mi u ovoj sobi živeli? Uvek smo živeli?
Prabhupāda: Šta ti misliš?
Bīrabhadra: Ne znam.
Prabhupāda: Da. „Svi“ znači uključujući sve ljude i ove sobe takođe. I tebe takođe.
Bīrabhadra: Ja sam živeo?
Prabhupāda: Da. Živeo si u prošlosti, živiš u sadašnjosti, živećeš i u budućnosti takođe. Da li je to u redu?
Bīrabhadra: Sada razumem.
Prabhupāda: Hmm?
Bhakta: Čitao sam negde u Vašim spisima da da bi se razumeli poverljivi poslovi Rādhe i Kṛṣṇe treba da se služe gopīje koje su sluge gopīja, i pretpostavio sam da ste Vi sluga gopīja. Da li je to tačno? Ili... Kako da služim slugama gopīja?
Prabhupāda: Gopīje, one nisu uslovljene duše. One su oslobođeni duhovi. Dakle, prvo moraš da izađeš iz ovog uslovljenog života. Onda će doći pitanje služenja gopīja. Nemoj da budeš, u sadašnjem trenutku, veoma željan da služiš gopīje. Samo pokušaj da izađeš iz svog uslovljenog života. Onda će doći vreme kada ćeš moći da služiš gopīje.
U ovom uslovljenom stadijumu ne možemo da služimo ništa. Kṛṣṇa to obavlja. Ali Kṛṣṇa nam daje prilike da prihvatimo služenje u ovom arcā-mārgi. Baš kao što držimo Božanstvo Kṛṣṇe, nudimo prasādam po propisima, po načelima. Dakle, moramo da napredujemo na ovaj način, ovo pevanje, slušanje, i obožavanje u hramu, ārati, nuđenje prasādama. Na ovaj način, kako napredujemo, onda će ti se Kṛṣṇa automatski razotkriti, i razumećeš svoj položaj, kako moraš da...
Gopīje znači one koje su uvek, stalno angažovane u služenju Gospoda. Dakle, taj večni odnos će biti razotkriven. Dakle, moramo da čekamo na to. Odmah ne možemo da imitiramo služenje gopīja. To je dobra ideja da ćemo služiti gopīje, ali trebaće vremena. Ne odmah. Odmah moramo da sledimo pravila i propise i rutinski rad.
Da?
Viṣṇujana: Da li i oslobođene duše traže ovu svesnost Kṛṣṇe? One koje su postale slobodne...
Prabhupāda: One postaju savršene u svesnosti Kṛṣṇe. Oslobođena duša znači... Mi samo pokušavamo da budemo svesni Kṛṣṇe. Nismo zapravo u potpunoj svesnosti Kṛṣṇe. Mi smo... Baš kao bolesna osoba koja pokušava da se oporavi. Dakle, onaj ko je oporavljen, nema pitanja o njegovom zdravom životu. Mi pokušavamo da budemo zdravi, naš sadašnji položaj. Dakle, pokušavamo da budemo svesni Kṛṣṇe. Dakle, onaj ko je oslobođen nije ništa drugo do svestan Kṛṣṇe. Da li razumeš? Da.
Svesnost Kṛṣṇe je savršenstvo života. Dakle, pokušavamo da dostignemo tu platformu savršenstva putem regulativnog načela. Ali kada smo zapravo na platformi, nema ničeg osim svesnosti Kṛṣṇe. To je savršenstvo života. To je naša stvarna, oslobođena faza. Jīvera svarūpa haya nitya-kṛṣṇa-dāsa [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 20.108].
[Ustavni položaj živog bića je
da bude večni sluga Kṛṣṇe jer je ono granična energija
Kṛṣṇe i manifestacija istovremeno jedno sa i različito
od Gospoda, kao molekularna čestica sunčeve svetlosti ili vatre.
Kṛṣṇa ima tri vrste energije.]
To je naša svarūpa.
Svarūpa znači stvarni ustavni položaj. A mukti,
oslobođenje, znači doći do tog stvarnog položaja. Baš kao što
zdrav život znači doći do normalnog života iz bolesnog stadijuma.
To je zdrav život i normalan život.
Dakle, svesnost Kṛṣṇe je naša normalna svesnost. Ova normalna svesnost je sada zagađena. Imamo toliko mnogo drugih svesnosti. Dakle, ovo je pokušaj da se izađe iz svih, hoću da kažem, zaraženih svesnosti, da se dođe do stvarne faze čiste svesnosti Kṛṣṇe.
Jedno pitanje. Ništa više. Sledeći dan.
Da?
Bhakta: U Śrīmad-Bhāgavatamu ste rekli da... Navedeno je da se Vyāsadeva plašio kada se Sūta Gosvāmī rodio da će napustiti dom jer je već bio oslobođena duša.
Prabhupāda: Hmm?
Bhakta: Kaže se u Śrīmad-Bhāgavatamu da se Vyāsadeva plašio da će Sūta Gosvāmī kada se rodi napustiti dom jer je već bio oslobođena duša.
Prabhupāda: Da.
Bhakta: Ali privukle su ga Kṛṣṇine zabave.
Prabhupāda: Da.
Bhakta: Pa šta...?
Prabhupāda: To je znak oslobođene duše. Jer da se bude privučen Kṛṣṇom, to je naše normalno stanje. Dakle, on je bio oslobođen; zato je normalno postao privučen Kṛṣṇinim zabavama. To je njegov normalan život. Onaj ko nije privučen Kṛṣṇinim zabavama, biće privučen zabavama predsednika Džonsona. [smeh]
Treba da se bude privučen. Treba da se bude privučen zabavama psa. Zar ne vidite osobu kako služi psu? Pas stoji, mokri, i on stoji. Vidite? On je ljudsko biće, a čeka da pas završi mokrenje. Koliko on prisustvuje zabavama psa?
Dakle, ako niste privučeni zabavama Boga, onda ćete morati da budete privučeni zabavama psa. Nema druge alternative: ili māyā ili Kṛṣṇa. Ateista, agnostik, oni poriču Kṛṣṇine zabave; zato ostaju privučeni zabavama ovog materijalnog sveta.
Da?
Madhudviṣa: Prabhupāda, mislim da je ovo... Da li je Gospod Caitanya uzeo sannyāsu od māyāvādī sannyāsīja?
Prabhupāda: Da. To je formalnost. To nije veoma važno. Jer māyāvādī sannyāsīji, oni su takođe vedski sannyāsīji. Nisu autsajderi. Ali njihovo tumačenje Veda je drugačije. Ali oni slede vedska pravila. Dakle, ovo prihvatanje sannyāse je sleđenje načela vedskih pravila.
Dakle, māyāvādī sannyāsī može da se razlikuje u svom tumačenju, ali on sledi vedska pravila. Dakle, ovo prihvatanje sannyāse je sleđenje vedskih pravila. Dakle, možete da prihvatite sannyāsu čak i od māyāvādīja. Nije važno.
Ali morate da prevaziđete granice vedskih pravila. To je svesnost Kṛṣṇe. To takođe Caitanya Mahāprabhu... Iako je uzeo sannyāsu, nije preuzeo sannyāsa titulu. Njegov sannyāsa guru je bio Keśava Bhāratī. Prirodno, preuzeo bi titulu Bhāratī, Śrī Kṛṣṇa Bhāratī, ili nešto slično tome. Ali ostao je Śrī Kṛṣṇa Caitanya. Caitanya je ime brahmacārīja pod Bhāratī sannyāsījem.
Jedan brahmacārī... Brahmacārīji su pod..., oni su pomoćnici ili lični sluge sannyāsīja. To je sistem. Dakle, Caitanya Mahāprabhu je bio... U početku, On je bio prihvaćen... To je māyāvādī sistem. Neko je prvo prihvaćen kao brahmacārī. Dakle, to, Njegovo ime je bilo Caitanya.
Ali čak i nakon Njegovog prihvatanja sannyāse, On nije preuzeo titulu Bhāratī. To znači da zapravo nije uzeo sannyāsu. To je bila samo formalnost. Jer māyāvādī sannyāsī misli da je on Bog; pa kako On može da preuzme tu titulu? On je propovedao, On je išao da propoveda da smo mi sluge Boga; zato nije preuzeo tu titulu.
I pored toga, kada je Caitanya Mahāprabhu išao Gospodu..., da vidi Jagannātha Purī, Njegov štap je uzeo Nityānanda i slomio ga je i bacio. Pa je On, naizgled, postao veoma ljut: „Slomio si Moj štap, sannyāsa štap. Dakle, ne idem s Tobom.“ Odvojio se. Ove izjave su tu u Caitanya-caritāmṛti.
Dakle, u jednom smislu, Caitanya Mahāprabhu nije trebalo da prihvati nijednog sannyāsa gurua, ali On je prihvatio formalnost da ako neko uzme sannyāsu, mora da uzme sannyāsu od drugog sannyāsīja. To je sistem. Baš kao, ako želite da se oženite, morate da pozovete sveštenika. To ne znači da morate da se složite sa ličnim mišljenjem sveštenika. Da li razumete? Da.
On može da izvrši pravila i propise ceremonije venčanja, ali to ne znači da treba da se složite sa mišljenjem sveštenika, ličnim mišljenjem. Ovo je odgovor. Ali kada prihvatite duhovnog učitelja, to nije dozvoljeno. Osim ako se sto posto ne složite sa mišljenjem ili filozofijom duhovnog učitelja, nema potrebe da se prihvata duhovni učitelj. Nema potrebe.
Da?
Jaya-gopāla: Kako je Māyādevī u tako neukusnom položaju? Kako je stekla svoj položaj?
Prabhupāda: [O]na nije stekla. [O]na je dobila taj položaj od Kṛṣṇe. Jer postoji mnogo individualnih duša koje će prkositi Kṛṣṇi, zato je Māyāvādī [Māyādevī] potrebna da ih kazni... Māyādevī je potrebna da ih kazni. Daivī hy eṣā guṇamayī mama māyā duratyayā [Bhagavad-gītā 7.14]:
[Ovu Moju božansku energiju, koja se sastoji od tri guṇe materijalne prirode, teško je prevazići. Ali oni koji su se predali Meni lako mogu da pređu preko nje.]
„Veoma je teško da se prevaziđu strogi zakoni Moje māye.“ Zakoni..., māyā nije nezavisna. Baš kao policijska sila. Koja je vrednost policijske sile osim ako vlada ne da moć? Da li to znači... Pretpostavimo gospodin Džon, on dolazi kao policajac. On je gospodin Džon. Kakvu moć on ima?
Ali zato što mu je vlada dala moć, on može da vas uhapsi. Slično, Māyā nema moći. Kṛṣṇa joj je dao moć da kažnjava ove individualne duše koje prkose autoritetu Kṛṣṇe. Treba da budu kažnjene. To je Māyin nezahvalan zadatak, ali Māyā je poslušna sluškinja Kṛṣṇe. Mama māyā. On kaže: „Moja māyā.“
Dakle, Māyā nije degradirana. Māyā je verna sluškinja Kṛṣṇe. Ona verno služi. To je navedeno u Brahma-saṁhiti. Treba da čitate. Toliko mnogo lepih knjiga imate. Šta Māyā radi? To je navedeno u Brahma-saṁhiti:
sṛṣṭi-sthiti-pralaya-sādhana-śaktir
ekā
chāyeva yasya bhuvanāni bibharti
durgā
(Brahma-saṁhitā 5.44)
[Spoljašnja moć Māyā,
koja je prirode senke cit moći, obožavana je od strane svih
ljudi kao Durgā, stvaralačka, održavajuća i uništavajuća
agencija ovog svetovnog sveta. Obožavam prvobitnog Gospoda Govindu u
skladu sa čijom voljom se Durgā ponaša.]
Durgā
je Māyā. Sada, kakav je položaj Māye? Māyā
je toliko jaka da sṛṣṭi-sthiti-pralaya: ona može da
obavi stvaranje, održavanje i uništenje celog ovog univerzuma.
Toliko je moćna. Materijalna priroda je toliko moćna. Dakle,
sṛṣṭi-sthiti-pralaya-sādhana-śaktir ekā. Sama, može
ovo da uradi dobro kao Kṛṣṇa, ili Svevišnja Božanska
Ličnost.
Sṛṣṭi-sthiti-pralaya-sādhana-śaktir ekā chāyeva. Ali ona je baš kao senka. Chāyeva yasya. Chāyeva yasya... Ona deluje baš kao senka. Baš kao što je ovde senka moje ruke. Ako protresem ruku, senka se takođe trese. Māyā deluje tako. U Bhagavad-gīti se takođe kaže, mayādhyakṣeṇa prakṛtiḥ sūyate sa-carācaram [Bhagavad-gītā 9.10]:
[Ova materijalna priroda deluje pod Mojim nadzorom, o sine Kuntī, i proizvodi sva pokretna i nepokretna bića. Po njenom pravilu ova manifestacija se stvara i uništava iznova i iznova.]
„Pod Mojim nadzorom, prakṛti, priroda, ili Māyā, deluje.“ Chāyeva yasya bhuvanāni bibharti durgā.
I sledeći red, icchānurūpam api yasya ca ceṣṭate sā: ta Māyā deluje pod direkcijom Ličnosti. A ko je ta ličnost? Govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi. „Ta ličnost je Govinda, Svevišnja Osoba. Odajem svoje ponizno poštovanje.“ Dakle, Māyā deluje pod direkcijom Kṛṣṇe baš kao što se senka kreće pod kretanjem originala.
Dakle, Māyin položaj nije degradiran. Nemojte tako da mislite. Zato vaiṣṇava odaje sve poštovanje Māyi, jer ona radi pod Kṛṣṇom. Ona je vaiṣṇavī.
[neko kuca na vrata i ulazi]
Ona je takođe energija Kṛṣṇe. Zato je ona takođe vaiṣṇavī. U Caṇḍī... [kraj]