Bg 1.11–12 - 13. jul 1973

Bhagavad-gītā 1.11–12
—
13. jul 1973, London
730713BG-LONDON [13:08 Minuta]

Audio
Pradyumna: [vodi pevanje stiha] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

ayaneṣu ca sarveṣu
yathā-bhāgam avasthitāḥ
bhīṣmam evābhirakṣantu
bhavantaḥ sarva eva hi
[Bg. 1.11]

[Sada svi vi morate da pružite punu podršku dedi Bhīṣmi, stojeći na svojim strateškim položajima u falangi vojske.]
[pauza]

tasya sañjanayan harṣaṁ
kuru-vṛddhaḥ pitāmahaḥ
siṁha-nādaṁ vinadyoccaiḥ
śaṅkhaṁ dadhmau pratāpavān
[Bg. 1.12]

[Tada je Bhīṣma, veliki hrabri predak Kuru dinastije, deda boraca, veoma glasno zaduvao u svoju školjku poput rike lava, donoseći radost Duryodhani.]

[pauza] [vodi pevanje reči (Bg 1.12)]

tasya—njegov; sañjanayan—povećavajući; harṣam—radost; kuru-vṛddhaḥ—predak Kuru dinastije (Bhīṣma); pitāmahaḥ—deda; siṁha-nādam—rika, poput lava; vinadya—vibrirajući; uccaiḥ—veoma glasno; śaṅkham—školjku; dadhmau—zaduvao; pratāpavān—hrabri.

Prevod:
"Tada je Bhīṣma, veliki hrabri predak Kuru dinastije, deda boraca, veoma glasno zaduvao u svoju školjku poput rike lava, donoseći radost Duryodhani." (Bg. 1.12)

Prabhupāda: Ahh! Dakle, Duryodhana je sumnjao, da je "Moj deda, Bhīṣma, naklonjeniji drugoj strani. Tako da on možda bude popustljiv u borbi." Da bi ohrabrio Duryodhanu, tasya sañjanayan harṣam: "Nemoj da misliš da sam popustljiv. Ja sam snažan." Odmah, da bi ga ohrabrio, zaduvao je u svoju školjku. Danas se koriste trube; ranije su kraljevi koristili školjke.

I ne samo to... U današnje vreme borba se odvija tako da siromašni vojnici, oni dolaze da se bore, a vođe, oni ostaju na sigurnom mestu. Nije bilo tako. Svi su oni izašli, kṣatriye. Bhīṣmadeva je došao, Duryodhana je došao, Arjuna je došao. I licem u lice, morali su da se bore. Ne da bi se siromašni vojnici borili, a oni da ostanu na sigurnom mestu. Ne. Dakle, tasya sañjanayan harṣaṁ kuru-vṛddhaḥ. Kuru-vṛddha, najstariji čovek u dinastiji, Kuru dinastiji, pitāmaha, on je deda Arjune i Duryodhane—stariji ujak Dhṛtarāṣṭre, stariji brat njegovog oca. Bio je veoma star čovek, brahmacārī. I u tim starim godinama, on je preuzeo rizik borbe.

Ovo je kṣatriya duh. Ne samo to... Dhṛtarāṣṭra je izbegavao. Ne izbegavao, jer je bio fizički nesposoban, slep, zato nije došao na bojno polje. Inače, čak je i Bhīṣmadeva, u takvim poznim godinama, takođe došao. Ovo je kṣatriya duh. Kada postoji borba, nema odmora. A borba znači: "Ili će druga strana da bude ubijena, ili ću ja da budem ubijen." To ne znači da će se borba zaustaviti bez ishoda. Ne. To ne može. Kada postoje dve strane, jedna strana mora biti borbenija. Dakle, ishod je "Ili ćete vi da ubijete mene, ili ću ja da ubijem vas." Bez da jedan od nas bude ubijen, borba ne može da se zaustavi.

Baš kao što se Jarāsandha borio sa Bhīmom. Tokom dana borba se odvijala, a noću je Bhīma bio gost Jarāsandhe i bio je poštovan i uvažen kao gost. Ali tokom dana, borba se odvijala. I ova borba je trajala dvadeset osam dana. Ipak nije bilo ishoda. Onda je Kṛṣṇa dao nagoveštaj Bhīmaseni, da "Jarāsandha ima manu. On je spojen, dva dela tela spojena. Dakle, ako ga razdvojiš, on će biti ubijen." Tako je kasnije Bhīmasena primenio tu taktiku i Jarāsandha je bio ubijen.

Dakle, među kṣatriyama kada postoji borba, ako jedna strana ne bude ubijena, borba ne može da se zaustavi. Ovo je Bitka na Kurukṣetri, da se vidi istorija bivših kraljeva i kṣatriya, kako su bili obučeni. Ovo je jedna od osobina kṣatriye: ne beži iz borbe. Kada postoji izazov za borbu, kṣatriya bi to odmah prihvatio. To je kṣatriya duh, īśvara-bhāvaṁ ca, i vladanje nad drugima, i darežljivost. Ovo su odlike kṣatriye.

One su opisane u Bhagavad-gīti: osobine brāhmaṇe, osobine kṣatriye, osobine vaiśye, osobine śūdre. Dakle... Veoma lep poredak, vedska civilizacija. Svi su vođeni od strane nadređenih. Brāhmaṇa vodi kṣatriye, kṣatriya vodi vaiśye, a vaiśya zapošljava śūdre. Cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bg. 4.13].

[Ja sam stvorio četiri društvena poretka prema odlikama materijalne prirode i prema delovanju. ]

Na ovaj način, četiri podele, brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, one tako lepo upravljaju celim društvom. Kṣatriye, Pošto je posao kṣatriye bio da pruža zaštitu građanima, slično tome, dužnost vaiśye je bila da pruža zaštitu kravama. Kṛṣi-go-rakṣya-vāṇijyaṁ vaiśya-karma svabhāva-jam [Bg. 18.44].

[Poljoprivreda, zaštita krava i trgovina su dužnosti vaiśye koje proizilaze iz njegove prirode a za śūdre postoji rad i služenje drugih.]

Vaiśya, treba da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i da pruža zaštitu kravama, posebno je pomenuto, go-rakṣya.
Go-rakṣya, zaštita krava, je jedna od stavki državnih poslova. Ali sada nema zaštite krava. Jadne krave, one daju mleko, a kasnije bivaju zaklane. Koliko je grešno moderno društvo, a oni i dalje žele mir i prosperitet. To nije moguće. Društvo mora da bude podeljeno—brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra—i oni moraju da izvršavaju svoju dužnost. A vaiśye, oni treba da pružaju zaštitu kravama. A śūdre, oni treba da rade pod vođstvom tri više klase. Na taj način ,biće lepo uređenje.

Onda, kao što je navedeno, za vreme vladavine Mahārāje Yudhiṣṭhire, kāmaṁ vavarṣa parjanyaḥ [SB. 1.10.4]. Tada će i priroda da pomogne. Ako održavate stvari u redu, prema uputstvima, onda će i priroda da vam pomogne. Priroda će vam dati dovoljno hrane. Vavarṣa parjanyaḥ, kāmam. Sve životne potrebe biće obezbeđene od strane prirode, jednostavno ako ima dovoljno kiše, vṛṣṭi. Uistinu, sada ceo svet pati od suše. Nema dovoljno kiše.

A ako kiša prestane da pada na još godinu ili dve, nastaće haos. Već je haos. U Indiji je glad, jer su oni više..., uglavnom poljoprivrednici. Dakle, postoji glad. U drugim zemljama imaju industriju, ali Indija nije toliko industrijski razvijena. Dakle, bez vode, ništa ne može da se proizvede. Zato je za vreme Mahārāje Yudhiṣṭhire, kāmaṁ vavarṣa parjanyaḥ./Kiša je padala obilno, zadovoljavajući sve potrebe. [SB. 1.10.4] Yajñād bhavati parjanyaḥ / Iz žrtvovanja (yajne) nastaje kiša.[Bg. 3.14]

[Sva živa tela opstaju na žitaricama, koje nastaju od kiša. Kiše nastaju vršenjem yajñe [žrtvovanja], a yajña je rođena iz propisanih dužnosti.]

Ako želite dovoljno vode, onda morate da vršite yajñu. Ovo su naznake, uputstva vedske mudrosti.

Dakle, u sadašnjem trenutku nijedna druga yajña nije moguća. Jedina yajña, saṅkīrtana-yajña, je moguća. Yajñaiḥ saṅkīrtana-prāyair yajanti hi su-medhasaḥ/ U dobu Kali, inteligentni ljudi obožavaju Gospoda vršenjem sankirtana-yajne, zajedničkim pevanjem imena Krišne. [SB. 11.5.32].

[U dobu Kali, inteligentne osobe vrše grupno pevanje da bi obožavale inkarnaciju Božanske Ličnosti koja neprestano peva Kṛṣṇina imena. Iako Njegova put nije crnkasta, On je sam Kṛṣṇa. Njega prate Njegovi pratioci, sluge, oružja i poverljivi drugovi.]

Dakle, ako se ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe shvati ozbiljno širom sveta i ako se vrši saṅkīrtana-yajña, sve će se odmah srediti. Sve. Ali ovi nitkovi to neće da prihvate. Oni će da pate.

Inače, sva uputstva su tu. Ljudi treba da iskoriste uputstva, savršena uputstva, bez ikakve greške, i biće srećni. Dakle, mi pokušavamo da uvedemo ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe kako bi ljudi došli sebi, iskoristili ga i bili srećni.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa. [kraj]