Bg 1.30 - 23. jul 1973

Predavanje BG 01.30 - London
LONDON - 23. jul, 1973 - 30:24 Minuta

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (predvodi pevanje stiha) (Prabhupāda i bhakte ponavljaju)

na ca śaknomy avasthātuṁ
bhramatīva ca me manaḥ
nimittāni ca paśyāmi
viparītāni keśava
(BG 1.30)

na—niti; ca—takođe; śaknomi—mogu ja; avasthātum—da ostanem; bhramati—zaboravlja; iva—kao; ca—i; me—moj; manaḥ—um; nimittāni—uzroci; ca—takođe; paśyāmi—predviđam; viparītāni—upravo suprotno; keśava—O ubico demona Keśi (Kṛṣṇa).

Prevod: "Nisam više u stanju da ostanem ovde. Zaboravljam sebe, i moj um se koleba. Predviđam samo zlo, o ubico demona Keśi."

Prabhupāda: Dakle, viparītāni. Nimittāni ca paśyāmi viparītāni keśava. Viparītāni znači "Upravo suprotno". "Došao sam ovde da se borim kako bih povratio svoje kraljevstvo. To je razlog zbog kojeg sam došao ovde da se borim. Ali uistinu vidim da je to upravo suprotno. Moja borba će biti beskorisna. Došao sam ovde da se borim za neki koristan cilj, ali sada vidim da viparītāni, upravo suprotno. Biće beskorisno." Zašto beskorisno?

Zato što čovek pokušava da postane bogat, imućan—ovo je materijalna priroda—samo da bi pokazao svojim rođacima, svojim prijateljima, članovima svoje porodice: "Pogledajte kako sam postao bogat, imućan." Ovo je psihologija. Čovek radi vrlo naporno dan i noć da bi postao bogat samo kako bi napravio predstavu da, "Dragi moji prijatelji, dragi moji rođaci, vidite kako sam sada postao bogat." Ovo je jedina svrha.

Niko ne radi naporno da bi služio Kṛṣṇu. Ovo je māyā. A svesnost Kṛṣṇa znači da ćemo preuzeti isti napor, ali za Kṛṣṇa. Kao naša gospođa Sharma. Ona je radila u porodici, ali sada je došla da radi za Kṛṣṇu. I ovo je spasenje. Ovo je mukti. Ne da moramo da prestanemo sa svojom radnom sposobnošću. Jednostavno moramo da promenimo položaj. U porodičnom životu radimo beskorisno za takozvane rođake, ali isti trud, kada ga upotrebimo za služenje Kṛṣṇa, svaki njegov delić je iskorišćen.

Postoji pesma Govinda dāsa, śīta ātapa bāta bariṣaṇa e dina jāminī jāgi re, biphale sevinu kṛpaṇa durajana, capala sukha-laba lāgi re (Bhajahū Re Mana, 2). On kaže da śīta ātapa bāta bariṣaṇa: "Radio sam ne mareći za žarku toplotu i oštre strogosti." Ljudi uistinu rade tako naporno. Mora da ide u kancelariju. Pretpostavimo da pada sneg. Pa ne može da stane. Mora da ide. Ili je žarka toplota. Vi nemate iskustva u vašoj zemlji, žarke toplote, ali Indija, 122 stepena, samo zamislite, ove godine.

Ipak moraju da idu na posao. Dakle negde je oštra hladnoća a negde je žarka toplota. Ovo je zakon prirode. Morate da patite. Dok ste u hladnoj zemlji, mislite: "Indija je vrlo topla. Oni su vrlo srećni." (smeh) A u Indiji oni misle, "U Engleskoj su vrlo srećni." Ovako je to.

Ovo je iluzija. Niko ne misli da nema sreće unutar ova tri sveta, počevši od Brahmaloka pa sve do Pātālaloka. Ābrahma-bhuvanāl lokāḥ punar āvartino 'rjuna (BG 8.16). Nema sreće. Čak i ako odete na Brahmaloka i dobijete priliku da živite poput Brahme, milionima godina, i hiljadu puta bolji standard života, još uvek to nije sreća. Oni to ne znaju.

Janma-mṛtyu-jarā-vyādhi-duḥkha-doṣānudarśanam, opažanje beda rodjenja, smrti, starosti i bolesti (BG 13.9). Zato, mad dhāma gatvā punar janma na vidyate,“Ko dostigne Moje prebivalište, za njega više nema ponovnog rođenja“. Zbog toga naš cilj treba da bude samo kako da se vratimo kući, nazad Bogu. To bi trebalo da bude.

Dakle nimittāni viparītāni. Ovo viparītāni, kada smo materijalno svesni, vidimo da, "Bez sreće mene samog, moje porodice, mog društva, moje zemlje, moje zajednice..." Oni misle o sreći u smislu proširenog sebičluka. Pre svega, "Moja sreća, lična." Kao dete: ono ne razmišlja o sreći bilo koga drugog. Što god uzme, želi da pojede. Tako, kako rastemo, proširujemo svoju sreću malo više, "Moja sreća, sreća mog brata, sreća moje porodice, sreća moje zajednice," ili "sreća moje nacije." Tako da možete nastaviti da proširujete opseg sreće, ali nema sreće. Nema sreće. Te budalaste osobe, one to ne znaju.

Dakle, i Arjuna se ponaša poput obične, budalaste osobe. *Nimittāni viparītāni*. "Gde je moja sreća? Došao sam ovde da se borim, da dobijem sreću, a moram da ubijem svoje rođake. Gde je onda moja sreća? Ne mogu da uživam u imovini ili kraljevstvu sam. Mora biti rođaka, braće. Biću vrlo ponosan: 'Samo pogledajte kako sam postao kralj.' Pa ako oni umiru, kome ću pokazati svoje obilje?" Ovo je psihologija. Nimittāni ca viparītāni paśyāmi. Upravo suprotno. Ovo je iluzija. Ovo je iluzija.

Uistinu nema sreće; prošireni sebičluk. Baš kao nacionalni vođa poput Mahātmā Gandhi u našoj zemlji, planirao je "Neka Britanci odu. Moji sunarodnici će biti srećni. Moji sunarodnici će biti srećni." Ali kada su Britanci otišli, dajući odgovornost indijskog carstva indijskom narodu, Gandhi je razmišljao ujutru, "Oh, tako sam nesrećan. Sada će me samo smrt zadovoljiti." I sledeće, te iste večeri, bio je ubijen. Bio je tako nesrećan. Jer sve se preokrenulo. Želeo je jedinstvo Hindu-Muslimana. Sada je zemlja bila podeljena. Muslimani su se odvojili. Ceo program se promenio. Bilo je toliko stvari. Želeo je da vlada bude vrlo pojednostavljena, ali video je da su njegovi učenici, njegovi sledbenici, težili kancelariji, jednostavno za kancelariju. Tako nimittāni. Video je da će, "Ja ću biti srećan, moji sunarodnici će biti srećni," ali na kraju je video viparītāni, sve suprotno.

Svako će to doživeti. Dokle god bude materijalno vezan, nalaziće viparītāni. "Želeo sam da budem srećan." Sukhera lāgiyā, e ghara bandhinu, aguṇe puriyā gelā: "Izgradio sam ovu lepu kuću da bih srećno živeo, ali izbio je požar, i sve je završeno." Ovako je to. Gradiš sve za sreću, ali biće nešto što će te staviti u najjadnije stanje. Ovo se naziva materijalni svet. Oni to ne znaju.

Zato onaj ko je inteligentan, razmišlja, "Ako moram da radim tako naporno za takozvanu sreću, a ovde je Kṛṣṇa koji me nagovara, traži od mene: 'Radi za Mene', zašto ne bih radio za Kṛṣṇu? Ovde vidim viparītāni, sve je suprotno. Nema sreće." Tako to je inteligencija. "Moram naporno da radim. Kṛṣṇa kaže, 'Samo se predaj Meni.'" Sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (BG 18.66). Dakle Kṛṣṇa traži da radimo za Njega, napuštajući sve. To je jasno, svako zna. "Ovde takođe naporno radim, ali ovde radim naporno da bih bio srećan, ali viparītāni, postajem nesrećan. Pa zašto ne raditi za Kṛṣṇu?" Ovo je inteligencija.

Moram da radim, na kraju krajeva. Jīvera svarūpa haya nitya-kṛṣṇera dāsa (CC Madhya 20.108-109). Konstitucionalno, svako živo biće je sluga. On služi, večni sluga Kṛṣṇa. Ako ne služi Kṛṣṇu, onda će morati da postane sluga māye. To je sve. Njegovo ropstvo, služenje, neće nestati. Ḍheṅki svarga gele sva-dharmān. Bas kao dhenki, ne razumete, mašina za ljuštenje. Recimo pisaća mašina. Dakle ako pošaljete pisaću mašinu u raj, šta to znači? Treba da radi kao pisaća mašina. Da li to znači zbog toga što je otišla u raj, rad se promenio? Ne. Rad će se nastaviti. Bilo u ovom paklu ili raju, pisaća mašina će kucati. To je sve.

Slično, naš položaj je sluga. Ako ne postanete sluga Kṛṣṇa, onda služite, postajete sluga svoje žene, svoje dece, svojih rođaka, svoje zemlje, svoje nacije, svog psa. Na kraju, ako nemate porodicu, onda postajete sluga svog psa. Znate da je u vašoj zemlji to vrlo uobičajeno. Ako nema nikoga, onda drži psa i vodi ga na ulicu. Njegov pas obavlja nuždu, a on stoji, čekajući "Da, gospodine. Obavljajte svoju nuždu, ja čekam." Samo pogledajte. To je praktično. Ako ne postanete sluga Kṛṣṇa, onda morate da postanete sluga psa. Ovo je način prirode. Zato će inteligentna osoba iz toga izvući pouku: "Moram da postanem sluga. Zašto ne bih postao Kṛṣṇin sluga? Onda ću biti srećan. Ima toliko Kṛṣṇinih slugu; oni su tako srećni. Zašto bih ostao sluga māye?" Kāmādīnāṁ katidhā.

Dakle ostajemo sluge māye zbog našeg čulnog uživanja. To je sve. Ostajem sluga svoje žene jer želim da zadovoljim svoja čula. Želim da ostanem sluga svog muža jer želim čulno uživanje. To je bolest, kod svih. Čak i sluga od sluge ili sluga psa (CC Madhya 13.80), jer mi se sviđa, ljubimac pas. Dakle, uistinu, umesto da postanemo gospodar, postajemo sluga. Ovo je činjenica. I sluga koga? Kāmādīnāṁ kati na katidhā pālitā durnideśāḥ (Brs. 3.2.35, CC Madhya 22.16). Sluga požude, sluge pohlepe. Kāma, krodha, moha, mātsarya. Sluga svih ovih čula.

Bio je jedan brāhmaṇa. Rekao je ovako: "Moj dragi Gospode Kṛṣṇa, sada sam sluga. Služio sam toliko mnogo." Kāmādīnāṁ kati na katidhā durnideśāḥ. "Služio sam ih tako lepo da sam morao da izvršim nešto što je odvratno." Ako postanete nečiji sluga, ako on kaže "Moraš to da uradiš," vaša savest vam ne dozvoljava da to uradite, ipak, morate to da uradite. Ipak morate to da uradite. Čovek krade za porodicu. Ne želi da krade. Ipak, potreban mu je novac; mora da krade. Kāmādīnāṁ kati na katidhā pālitā durnideśāḥ. Ovo je studija, proučavanje psihološkog stanja. Kada postanem sluga māye, čak i ako ne želim da uradim nešto što nije vrlo dobro, ipak sam obavezan da to uradim. Ali rezultat je da niko nije zadovoljan.

Isti primer: Baš kao što je Gandhi služio svoju zemlju toliko mnogo, tako lepo, tako dobrovoljno. Ipak, rezultat je bio da ga je ubio njegov sunarodnik. Samo pogledajte. Kakav je rezultat bio, nagrada što je služio svoju zemlju toliko mnogo. Nesumnjivo je, niko ne može da služi tako iskreno. Svi to znaju. Ali rezultat je bio da je čak i osoba poput Mahātmā Gandhi bila ubijena od strane svog sunarodnika. Baš ovog jutra gospođa Sharma je govorila da je toliko radila za porodicu, ali ipak, sinovi i ćerke, oni žele, "Ne, ne, ne možeš da ideš. Služi nas. Služi nas." Oni još nisu zadovoljni. Nikada neće biti zadovoljni. Služiš māyu, māyā nikada neće biti zadovoljna. Teṣāṁ na karuṇā jāta na trapā nopaśānti.

Inteligentan čovek govori: "Moj dragi Gospode, služio sam svoja čula—požudu, bes, pohlepu—toliko mnogo. Ipak, oni nisu ljubazni prema meni. Oni još uvek naređuju, još uvek naređuju, 'Uradi ovo, uradi ovo, uradi ovo, uradi ovo.' Zato," samprataṁ labdha buddhi, "sada sam dobio inteligenciju Tvojom milošću." Guru-kṛṣṇa-kṛpayā (CC Madhya 19.151). "Milošću mog duhovnog učitelja, milošću tebe samog, dobio sam ovu inteligenciju. Sada sam došao Tebi, da služim. Ljubazno me zaposli." Ovo je predaja. "Služio sam svoja čula, požudu, pohlepu i druge stvari tako verno. Oni nisu zadovoljni. Oni i dalje žele da ih služim. Neće da mi daju penziju. Oni još uvek žele, 'Oh, šta si uradio? Moraš da uradiš još toliko mnogo stvari.' Tako da sam sada zgađen." Ovo se zove vairāgya.

Vairāgya. Jñāna-vairāgya-yuktayā (SB 1.2.12). Ovo je potrebno. U ljudskom životu, ovo je, ova inteligencija je potrebna, vairāgya, ne da služimo ovaj materijalni svet, već da služimo Kṛṣṇa. Māyāvādī filozofi, oni jednostavno zaustavljaju ove materijalne delatnosti. Baš kao Buddhina filozofija, nirvāṇa. On jednostavno savetuje da se ovo zaustavi. Ali nakon zaustavljanja, šta je, gospodine? "Ne, nula. Nula." To ne može da bude. To nije moguće. Ovo je njihova greška. Ali ljudi kojima je Buddhina filozofija propovedana, oni nisu bili toliko inteligentni da shvate da može da postoji bolje služenje nakon napuštanja ovog služenja. Zato je Gospod Buddha rekao: "Zaustavite ovo služenje, postanite srećni, jer na kraju sve je nula." Śūnyavādī. Nirviśeṣavādī.

Māyāvādī-ji. Postoje dve vrste Māyāvādīja: impersonalisti i nihilisti. Oni su svi Māyāvādī. Tako da je njihova filozofija dobra do sada, jer budalast čovek ne može da razume više od ovoga. Budalast čovek, ako je obavešten da postoji bolji život u duhovnom svetu, da postane sluga Boga, Kṛṣṇe, oni misle, "Postao sam sluga ovog materijalnog sveta. Toliko sam patio. Opet sluga Kṛṣṇa? Ohhh..." Oni se stresu, "Oh, ne, ne. Ovo nije dobro. Ovo nije dobro." Čim čuju za služenje, oni misle na ovo služenje, ovo besmisleno služenje. Ne mogu da zamisle da postoji služenje, koje je jednostavno blaženstvo, ānanda. Neko je još više željan da Ga služi, Kṛṣṇu. To je duhovni svet. To oni ne mogu da razumeju.

Tako ovi nirviśeṣavādī, impersonalisti, oni razmišljaju tako. Baš kao bolestan čovek koji leži u krevetu, i ako je obavešten da, "Kada budeš izlečen, moći ćeš da jedeš lepo, moći ćeš da hodaš," on misli da "Opet hodanje? Opet jedenje?" Jer je navikao da jede gorke lekove i sābudānā, ne mnogo ukusno, i toliko mnogo stvari, izbacivanje izmeta i mokraće, delatnosti na krevetu. Tako čim ga obaveste da, "Nakon izlečenja takođe postoji izbacivanje izmeta i mokraće i jedenje, ali to je vrlo prijatno," on ne može da razume. Kaže: "To je nešto poput ovoga."

Tako Māyāvādī impersonalisti, oni ne mogu da razumeju da je služenje Kṛṣṇa jednostavno zadovoljstvo i blaženstvo. Oni ne mogu da razumeju. Zato postaju impersonalisti: "Ne. Apsolutna Istina ne može da bude osoba." To je druga strana Buddhine filozofije. Impersonalno znači nula. To je takođe nula. Tako Buddhistička filozofija, oni takođe čine krajnji cilj nulom, i ovi Māyāvādī-ji, oni takođe čine krajnji cilj nulom, na te viduḥ svārtha-gatiṁ hi viṣṇum (SB 7.5.31). Oni ne razumeju da postoji život, blaženi život, kroz služenje Kṛṣṇa.

Zato, ovde se Arjuna ponaša baš kao običan čovek. Tako on kaže Kṛṣṇa: "Ti si želeo da se borim, da postanem srećan, da dobijem kraljevstvo, ali ubijanjem mojih ljudi? Oh, nimittāni viparītāni. Ti me dovodiš u zabludu." Nimittāni ca paśyāmi viparītāni. "Neću biti srećan ubijanjem svojih ljudi. To nije moguće. Kako me navodiš?" Tako je rekao, nimittāni ca viparītāni paśyāmi. "Ne, ne." Na ca śaknomy avasthātum: "Ne mogu da stojim ovde. Hajde da se vratimo. Vrati moja kola nazad. Neću da ostanem ovde." Na ca śaknomy avasthātuṁ bhramatīva ca... (BG 1.30): "Postajem zbunjen. Sada sam zbunjen."

Tako ovo je položaj, materijalni svet. Mi smo uvek u problemima, zbunjeni, a kada se materijalističkoj osobi predloži nešto bolje: "Prihvati svesnost Kṛṣṇa, bićeš srećan," on vidi nimittāni viparītāni, upravo suprotno. "Kakva ova svesnost Kṛṣṇa, ja ću biti srećan? Moja porodica je u nevolji," ili "Imam toliko problema. Kako će mi ova svesnost Kṛṣṇa pomoći?" Nimittāni ca viparītāni. Ovo je materijalno stanje života.

Zato je potrebno vreme, malo vremena da se razume. To je Bhagavad-gītā. Isti taj Arjuna, on sada nalazi, nimittāni ca viparītāni. Kada bude razumeo Bhagavad-gītā, reći će: "Da, Kṛṣṇa, to što govoriš, to je ispravno. To je ispravno." Jer nakon poučavanja Arjuna, Kṛṣṇa će ga pitati: "Sada šta želiš da uradiš?" Jer Kṛṣṇa ne prisiljava. Kṛṣṇa kaže, "Ti se predaj Meni." On ne prisiljava da, "Moraš da se predaš. Ja sam Bog. Ti si Moj delić." Ne, On nikada neće reći to. Jer On ti je dao malu nezavisnost, On je neće dirati. Inače kakva je razlika između kamena i živog bića? Živo biće mora da ima nezavisnost, iako je vrlo mala, sićušna. To Kṛṣṇa ne dira. On nikada neće dirnuti. Ti moraš da se složiš, "Da, Kṛṣṇa, ja ću da se predam Tebi. Da. To je za moju korist."

Ovo je svesnost Kṛṣṇe. Moraš dobrovoljno da se složiš—ne bezvoljno, mehanički: "Duhovni učitelj kaže ovako. U redu, hajde da to uradim." Ne. Moraš vrlo lepo da razumeš. Teṣāṁ satata-yuktānāṁ bhajatāṁ prīti-pūrvakam (BG 10.10). Prīti, sa ljubavlju. Kada radiš, kada radiš za Kṛṣṇu sa ljubavlju i entuzijazmom, to je tvoj život u svesnosti Kṛṣṇe. Ako misliš "To je bezvoljno, to je mučno, ali šta mogu da uradim? Ovi ljudi traže od mene da to uradim. Moram to da uradim," to nije svesnost Kṛṣṇe. Moraš to da radiš dobrovoljno i sa velikim zadovoljstvom. Onda znaš.

utsāhān dhairyāt niścayād
tat-tat-karma-pravartanāt
sato vṛtteḥ sādhu-saṅge
ṣaḍbhir bhaktiḥ prasidhyati
(Upadeśāmṛta 3)

Naći ćeš u našoj Upadeśāmṛta. Uvek treba da budeš entuzijastičan, utsāhāt. Dhairyāt, sa strpljenjem. Tat-tat-karma-pravartanāt, niścayāt. Niścayāt znači sa pouzdanjem. "Kada sam angažovan u Kṛṣṇinom poslu, Kṛṣṇinim delatnostima, Kṛṣṇa će me sigurno vratiti kući, nazad ka Sebi" Niścayāt. A Kṛṣṇa kaže, man-manā bhava mad-bhakto mad-yājī māṁ namaskuru (BG 18.65): "Ja ću te vratiti nazad." To je izjavljeno. Kṛṣṇa nije lažov.

Tako da moramo da radimo sa entuzijazmom. Samo... ne viparītāni. To će Arjuna prihvatiti na kraju. Kṛṣṇa će ga pitati: "Moj dragi Arjuna, kakva je tvoja sada odluka?" Arjuna će reći: "Da." Tvat prasādāt keśava naṣṭa-mohaḥ: "Sva moja iluzija je sada nestala tvojom milošću." Kariṣye vacanaṁ tava (BG 18.73): "Sada ću se boriti. Da, ubiću sve svoje rođake."

To je sve. Puno hvala. Hare Kṛṣṇa.

Bhakte: Jaya Śrīla Prabhupāda. (kraj)