Bg 2.4–5 - 5. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.4–5
—
5. avgust 1973, London
730805BG-LONDON [26:22 Minuta]

Pradyumna: [vodi pevanje strofe] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

arjuna uvāca
kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye
droṇaṁ ca madhusūdana
iṣubhiḥ pratiyotsyāmi
pūjārhāv ari-sūdana
(Bhagavad-gītā 2.4)

[Arjuna reče: O ubico Madhua [Kṛṣṇa], kako mogu u bici strelama da uzvratim napad ljudima poput Bhīṣme i Droṇe, koji su vredni mog obožavanja?]

[prekid]

gurūn ahatvā hi mahānubhāvān
śreyo bhoktuṁ bhaikṣyam apīha loke
hatvārtha-kāmāṁs tu gurūn ihaiva
bhuñjīya bhogān rudhira-pradigdhān
(Bhagavad-gītā 2.5)

[Bolje je živeti na ovom svetu proseći nego živeti na račun života velikih duša koje su moji učitelji. Iako su pohlepni, oni su ipak nadređeni. Ako budu ubijeni, naš plen će biti ukaljan krvlju.]

„Bolje je živeti na ovom svetu proseći nego živeti na račun života velikih duša koje su moji učitelji. Iako su pohlepni, oni su ipak nadređeni. Ako budu ubijeni, naš plen će biti ukaljan krvlju.“

Prabhupāda: Hm. Dakle, prvi problem za Arjunu bio je kako da ubije rođake, članove porodice. Sada, kada ga je Kṛṣṇa ukorio kao prijatelj: „Zašto si tako slab? Nemoj da budeš slab. Ovo je osećajnost. Ova vrsta saosećanja je osećajnost. Uttiṣṭha. Bolje ustani i bori se...“ Ali možemo... Ako ne želim nešto da uradim, mogu da ponudim toliko mnogo izgovora. Vidite? Dakle, sledeće što iznosi je gurūn: „U redu, Kṛṣṇa, govoriš o mojim rođacima. Prihvatam da je to moja slabost. Ali kako me savetuješ da ubijem svog gurua? Droṇācārya je moj guru. I Bhīṣmadeva je takođe moj guru. Dakle, da li želiš da ubijem svog gurua?“ Gurūn hi hatvā. „I ne samo običnog gurua.

Nije da su oni obični ljudi.“ Mahānubhāvān. „Bhīṣma je veliki bhakta, i slično, Droṇācārya takođe, velika ličnost.“ Mahānubhāvān. Dakle, kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye droṇaṁ ca madhusūdana [Bhagavad-gītā 2.4]: „Oni su dve velike ličnosti. Oni nisu samo moji gurui, već su velike ličnosti.“ A Kṛṣṇa, Kṛṣṇa je oslovljen kao „Madhusūdana.“ Madhusūdana znači... Madhu je bio Kṛṣṇin neprijatelj, demon. Dakle, On ga je ubio. Dakle, „Ti si Madhusūdana, Ti si ubica Svojih neprijatelja. Možeš li mi dati bilo kakav dokaz da si ubio Svog gurua? Pa zašto tražiš od mene?“ Ovo je smisao. Iṣubhiḥ pratiyotsyāmi pūjārhāv ari-sūdana. Opet ari-sūdana. Ari znači neprijatelj. Madhusūdana, posebno „ubica demona Madhua.“ A sledeće je Arisūdana. Ari znači neprijatelj.

Dakle, Kṛṣṇa je ubio toliko mnogo demona, arija, koji su došli da se bore s Njim kao neprijatelji. Zato se On zove Arisūdana. Dakle, Kṛṣṇa takođe ima neprijatelje, šta tek da kažemo za nas. Ovaj materijalni svet je tako napravljen da morate imati neke neprijatelje. Matsaratā. Matsaratā znači zavist, ljubomora. Ovaj materijalni svet je takav. Dakle, postoje i ljubomorni neprijatelji Boga. Oni se zovu demoni. Obična ljubomora ili neprijateljstvo, to je prirodno. Ali čak i prema Bogu. Baš kao sinoć, uveče, neko je došao da me vidi. Tvrdio je: „Zašto bi Kṛṣṇa trebalo da bude prihvaćen kao Bog?“ To je bio njegov argument. Dakle, Kṛṣṇa ima neprijatelje.

Zato Kṛṣṇa... Ne samo On, već svako ko je u materijalnom svetu je neprijatelj Kṛṣṇe. Svako. Jer oni žele da budu takmičari Kṛṣṇi. Kṛṣṇa kaže bhoktāram: „Ja sam vrhovni uživalac.“ Sarva-loka-maheśvaram [Bhagavad-gītā 5.29]: „Ja sam Vrhovni vlasnik.“

[Mudraci, znajući Me kao krajnju svrhu svih žrtvovanja i strogosti, Svevišnjeg Gospoda svih planeta i polubogova i dobrotvora i dobronamernika svih živih bića, dostižu mir od muka materijalnih nevolja.]

I Vede takođe potvrđuju, īśāvāsyam idaṁ sarvam [Īśo mantra 1]:

[Sve živo i neživo što je unutar univerzuma kontrolisano je i posedovano od strane Gospoda. Zato treba da se prihvate samo one stvari neophodne za sebe, koje su odvojene kao nečija kvota, i ne treba da se prihvataju druge stvari, znajući dobro kome pripadaju.]
„Sve je vlasništvo Svevišnjeg Gospoda.“ Sarvaṁ khalv idaṁ brahma [Chāndogya Upaniṣad 3.14.1].

[Sve, i materija i duh, nije različito od Svevišnje Božanske Ličnosti koja je Svevišnji Brahman.]
Ovo su vedske naredbe. Yato vā imāni bhūtāni jāyante [Taittirīya Upaniṣad 3.1]:

[Svevišnja Apsolutna Istina je ono iz čega se sve rađa.]

„Iz koga je sve došlo.“ Janmādy asya yataḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.1]. Ovo su vedske izjave. Ali ipak, mi, jer smo neprijatelji: „Ne, zašto bi Kṛṣṇa bio vlasnik? Ja sam vlasnik. Zašto bi Kṛṣṇa bio jedini Bog? Ja imam drugog Boga. Evo drugog Boga.“

Dakle, Kṛṣṇa ima neprijatelje. Arisūdana. I On mora da ih ubije. Kṛṣṇa ima dva posla: paritrāṇāya sādhūnāṁ vināśāya ca duṣkṛtam [Bhagavad-gītā 4.8].

[Da bih izbavio pobožne i uništio zlotvore, kao i da bih ponovo utemeljio načela religije, Ja se pojavljujem iz milenijuma u milenijum.]

Zlotvori. Oni su zlotvori. Demoni koji izazivaju Kṛṣṇu, koji žele da se takmiče sa Kṛṣṇom, koji žele da dele Kṛṣṇino vlasništvo, svi su oni neprijatelji Kṛṣṇe, i treba da budu ubijeni. Dakle, ubijanje je ovde u redu za neprijatelje, ne obično. Onda je sledeće pitanje: „U redu, neprijatelje možeš da ubiješ, priznato. Ali kako me savetuješ da ubijem svoje gurue?“ Gurūn ahatvā. Ali ako zbog Kṛṣṇe, ako postoji potreba, moraš da ubiješ i svog gurua. To je filozofija. Zbog Kṛṣṇe. Ako Kṛṣṇa želi, onda ne možeš... Ako Kṛṣṇa želi da ubiješ svog gurua, onda moraš to da uradiš. To je svesnost Kṛṣṇe. Naravno, Kṛṣṇa te neće tražiti da ubiješ gurua, ali... Jer guru i Kṛṣṇa su isto. Guru-kṛṣṇa-kṛpāya [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 19.151].

[Prema svojoj karmi, sva živa bića lutaju širom čitavog univerzuma. Neka od njih se uzdižu na više planetarne sisteme, a neka se spuštaju u niže planetarne sisteme. Od mnogo miliona lutajućih živih bića, ono koje je veoma srećno dobija priliku da se druži sa verodostojnim duhovnim učiteljem milošću Kṛṣṇe. Milošću i Kṛṣṇe i duhovnog učitelja, takva osoba prima seme puzavice predanog služenja.]

Mi dobijamo svesnost Kṛṣṇe kroz milost gurua i Kṛṣṇe. Dakle, pravi guru nikada ne treba da bude ubijen, ali takozvani guru mora da bude ubijen. Takozvani, pseudo guru, lažni guru, on treba da bude ubijen. Baš kao Prahlāda Mahārāja. Dok Prahlāda Mahārāja... On je stajao. Evo..., Nṛsiṁhadeva ubija njegovog oca. Otac je guru. Sarva-devamayo guruḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 11.17.27].

[Treba da se zna ācārya kao Mene lično i nikada ga ne treba nepoštovati na bilo koji način. Ne treba mu zavideti, misleći da je običan čovek, jer je on predstavnik svih polubogova.]

Slično, otac je takođe guru, bar zvanični guru. Materijalno on je guru. Pa kako je Prahlāda Mahārāja dozvolio Nṛsiṁhadevi da ubije njegovog gurua? On je otac. Svako zna da je Hiraṇyakaśipu otac. Da li biste voleli da vidite da neko ubija vašeg oca, a vi stojite? Nećete protestovati? Da li je to vaša dužnost? Ne, to nije vaša dužnost. Kada je vaš otac napadnut, morate da protestujete. Bar, ako ste nemoćni, morate da se borite. Prvo položite svoj život: „Kako to, mog oca ubijaju pred mojim očima?“

To je vaša dužnost. Ali Prahlāda Mahārāja nije protestovao. Mogao je da zatraži—on je bhakta—„Moj dragi gospodine, Prabhu, moj Gospode, možete da oprostite mom ocu.“ Nije. Ali znao je da „Moj otac nije ubijen. To je telo oca.“ Kasnije je molio za svog oca na drugačiji način. Prvo, kada je Nṛsiṁhadeva bio ljut, On je ubijao telo, znao je da „Telo nije moj otac. Duša je moj otac. Pa neka se Gospod zadovolji ubijanjem tela mog oca; onda ću ga ja spasiti.“

Dakle, Prahlāda Mahārāja... Nṛsiṁhadeva je ponudio Prahlādi Mahārāji: „Sada možeš da uzmeš bilo kakav blagoslov koji želiš.“ Dakle, Prahlāda Mahārāja je odgovorio: „Moj Gospode, mi smo materijalisti. Rođen sam od oca apsolutno materijaliste. Dakle, i ja sam, jer sam rođen od materijalističkog oca, takođe materijalista. A Ti, Svevišnja Božanska Ličnost, Ti nudiš da mi daš neki blagoslov. Mogu da uzmem bilo kakav blagoslov od Tebe. Znam to. Ali kakva je korist od toga? Zašto bih Te molio za bilo kakav blagoslov? Video sam svog oca.

Materijalno, bio je toliko moćan da su čak i polubogovi, Indra, Candra, Varuṇa, bili ugroženi njegovim crvenim očima. I stekao je kontrolu nad univerzumom. Bio je toliko moćan. I bogatstvo, bogatstvo, moć, ugled, sve potpuno. Ali Ti si to završio za jednu sekundu. Pa zašto mi nudiš takav blagoslov? Šta ću ja s njima? Ako uzmem taj blagoslov od Tebe i postanem nadut i činim sve pogrešno protiv Tebe, onda Ti to možeš da završiš za sekundu. Zato ljubazno nemoj da mi nudiš takav blagoslov, takvo materijalno obilje. Bolje mi daj blagoslov da budem angažovan u službi Tvog sluge. Želim ovaj blagoslov. Neka me Ti blagosloviš da mogu da budem angažovan u službi Tvog sluge, ne direktno Tvog sluge.“

Onda, posle mnogo molitvi, posle umirivanja Gospoda... Bio je veoma ljut. Onda kada se malo smirio, upitao je: „Moj dragi Gospode, mogu da Te zamolim za još jedan blagoslov: da je moj otac bio veoma, veoma zakleti neprijatelj Tebe. To je bio uzrok njegove smrti. Sada Te molim, ljubazno mu oprosti i daj mu oslobođenje.“ Ovo je vaiṣṇavski sin. Nije tražio ništa za sebe. Iako je znao da je njegov otac najveći neprijatelj, ipak, on traži njegov blagoslov: „Ovaj jadni čovek može da bude oslobođen.“ Dakle, Gospod Nṛsiṁhadeva je garantovao, rekao je: „Moj dragi Prahlāda, ne samo tvoj otac, već i otac tvog oca, njegov otac, do četrnaest generacija, svi su oslobođeni jer si ti rođen u ovoj porodici.“

Dakle, svako ko je postao vaiṣṇava, bhakta Gospoda, on pruža najveću uslugu porodici. Jer u vezi s njim, njegov otac, majka, bilo ko, biće oslobođeni. Baš kao što imamo iskustvo: ako osoba pogine u borbi prerano, o njenoj porodici se brine vlada. Slično, da se postane bhakta je najveća kvalifikacija. On ima sve. Yatra yogeśvaro hariḥ yatra dhanur-dharaḥ pārthaḥ [Bhagavad-gītā 18.78]. Kada su tu Kṛṣṇa i kada je tu bhakta, sva pobeda, sve slave su tu. To je zagarantovano.

Dakle, gurūn ahatvā. Bhakta Kṛṣṇe, ako je potrebno, ako je nekvalifikovan guru... Nekvalifikovan guru znači onaj ko ne zna kako da vodi učenika. Dužnost gurua je da vodi. Dakle, takav guru može bar da bude odbačen. To je Jīva Gosvāmījevo... Kārya-kāryam ajānataḥ. Guru koji ne zna šta da radi i šta da ne radi, ali greškom, greškom sam prihvatio nekoga kao gurua, on može da bude odbačen. Odbacivanjem njega, možete da prihvatite stvarnog, verodostojnog gurua. Dakle, guru se ne ubija, ali može da bude odbačen. To je naredba śāstre. Dakle, Bhīṣmadeva ili Droṇācārya, sigurno su bili gurui, ali Kṛṣṇa indirektno daje Arjuni naznaku: „Iako su oni u položaju gurua, možeš da ih odbaciš.“ Kārya-kāryam ajānataḥ. „Oni ne znaju zapravo.“

Ovaj Bhīṣmadeva, on je materijalno razmotrio svoj položaj. Znao je sve od početka, da su Pāṇḍave bili deca bez roditelja, bez oca, i on ih je odgajao od samog početka. Ne samo to; bio je toliko privržen Pāṇḍavama da je mislio, kada su bili poslati u šumu, prognani, u to vreme Bhīṣmadeva je plakao: „Ovih pet dečaka, oni su tako čisti, tako pošteni, i ne samo čisti i pošteni, tako moćni ratnici, Arjuna i Bhīma. A ova Draupadī je praktično direktno boginja sreće. I imaju svog prijatelja, Svevišnju Božansku Ličnost, Kṛṣṇu. I oni pate?“ Plakao je. Bio je tako privržen. Zato Arjuna razmišlja: „Kako mogu da ubijem Bhīṣmu?“

Ali dužnost je tako jaka. Kṛṣṇa savetuje: „Da, on mora da bude ubijen jer je otišao..., otišao je na drugu stranu. Zaboravio je svoju dužnost. Trebalo je da vam se pridruži. Zato više nije u položaju gurua. Moraš da ga ubiješ. Pogrešno se pridružio drugoj strani. Zato nema štete u tome da ga ubiješ. Slično Droṇācārya. Slično Droṇācārya. Znam da su oni velike ličnosti, imaju veliku naklonost. Ali samo iz materijalnog razloga su otišli tamo.“

Šta je taj materijalni razlog? Bhīṣma je mislio: „Održavan sam novcem Duryodhane. Duryodhana me održava. Sada je on u opasnosti. Ako odem na drugu stranu, onda ću biti nezahvalan. Održavao me je tako dugo. A ako ja, u vreme opasnosti, kada postoji borba, ako odem na drugu stranu, to će biti...“ Mislio je ovako. Nije mislio da „Duryodhana možda održava, ali on je oteo imovinu Pāṇḍava.“ Ali to je njegova veličina. Znao je da Arjuna nikada neće biti ubijen, jer je Kṛṣṇa tu. „Dakle, sa materijalne tačke gledišta, moram da budem zahvalan Duryodhani.“ Isti položaj je bio i za Droṇācāryu. Bili su održavani.

Zato je Caitanya Mahāprabhu rekao viṣayīra anna khāile malīna haya mana [Čaitanya-caritāmṛta Antya 6.278]: tako velike ličnosti su postale zamračene jer su uzimale novac od njih, annu. Ako me neko ko je previše materijalista obezbeđuje, onda će to da utiče na mene. I ja ću postati materijalista. Takođe ću postati materijalista. Dakle, Caitanya Mahāprabhu je upozorio: „Oni koji su viṣayī, oni koji nisu bhakte, ne prihvatajte ništa od njih, jer će to,“ hoću da kažem, „učiniti vaš um nečistim.“

Zato brāhmaṇa i vaiṣṇava, oni ne prihvataju direktno novac. Prihvataju bhikṣu. Bhikṣu. Bhikṣu možete... Baš kao što se ovde kaže bhaikṣyam. Śreyo bhoktuṁ bhaikṣyam apīha loke [Bhagavad-gītā 2.5]. Kada nekoga zamolite... Ipak, bhikṣā je takođe ponekad zabranjena od osobe koja je previše materijalistična. Ali bhikṣā je dozvoljena za sannyāsīje, za brāhmaṇe.

Zato Arjuna govori: „Umesto da ubijam takve velike gurue, koji su tako velike ličnosti, mahānubhāvān...“ Dakle bhaikṣyam. Za kṣatriyu... Brāhmaṇa, sannyāsī može da prosi, može da prosi milostinju, ali ne kṣatriya, ne vaiśya. To nije dozvoljeno. Dakle, on je bio kṣatriya, Arjuna. Dakle, on kaže: „Bolje da uzmem profesiju brāhmaṇe i prosim od vrata do vrata umesto da uživam u kraljevstvu ubijanjem svog gurua.“ To je bio njegov predlog.

Dakle, sve u svemu, Arjuna je iluzioniran—iluzioniran u smislu da zaboravlja svoju dužnost. On je kṣatriya, njegova dužnost je da se bori; bez obzira na suprotnu stranu, čak i ako je to sin, kṣatriya neće oklevati da ubije čak ni svog sina, ako je neprijateljski nastrojen. Slično, sin, ako je otac neprijateljski nastrojen, neće oklevati da ubije svog oca. Ovo je stroga dužnost kṣatriya; bez razmatranja.

Kṣatriya ne može tako da razmatra. Zato je Kṛṣṇa rekao, klaibyam: „Ne budi kukavica. Zašto postaješ kukavica?“ Ove teme se nastavljaju. Kasnije će mu Kṛṣṇa dati pravo duhovno uputstvo. Ovo je... Obični razgovori se vode između prijatelja i prijatelja.

To je u redu. Hvala. [kraj]