Bg 2.2 - 3. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.2
—
3. avgust 1973, London
730803BG-LONDON [41:36 Minuta]

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. [vodi pevanje strofe] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

śrī bhagavān uvāca
kutas tvā kaśmalam idaṁ
viṣame samupasthitam
anārya-juṣṭam asvargyam
akīrti-karam arjuna
(Bhagavad-gītā 2.2)

[Svevišnja Osoba [Bhagavān] reče: Moj dragi Arjuna, kako su te obuzele ove nečistoće? One uopšte ne priliče čoveku koji poznaje napredne životne vrednosti. One ne vode na više planete, već u sramotu.]

[prekid] [vodi pevanje sinonima]

śrī bhagavān uvāca—Svevišnja Božanska Ličnost reče; kutaḥ—odakle; tvā—tebi; kaśmalam—prljavština; idam—ovo jadikovanje; viṣame—ovaj čas krize; samupasthitam—stiglo; anārya—osobe koje ne znaju vrednost života; juṣṭam—praktikovano od; asvargyam—ono što ne vodi na više planete; akīrti—sramota; karam—uzrok; arjuna—O Arjuna

Prevod: „Svevišnja Osoba, Bhagavān, reče: Moj dragi Arjuna, kako su te obuzele ove nečistoće? One uopšte ne priliče čoveku koji poznaje napredne životne vrednosti. One ne vode na više planete, već u sramotu.“
Prabhupāda: Dakle, u ovoj strofi Vyāsadeva piše. Naravno, ..., govor ide preko Sañjaye, ali izvorni pisac je Vyāsadeva. U drugim ślokama on piše arjuna uvāca, sañjaya uvāca, tako. Slično, mogao je ovde da napiše kṛṣṇa uvāca. Mogao je da napiše. Ne. On piše bhagavān uvāca. Dakle, Kṛṣṇa je Svevišnja Božanska Ličnost. Ovim pisanjem je utemeljeno, śrī-bhagavān uvāca. On ne može da bude jednak Arjuni ili Sañjayi ili bilo kome drugom. Asamaurdhva. Bhagavān, Svevišnja Božanska Ličnost, je svevišnji. Niko Mu nije jednak, niko nije viši od Njega. Svi su niži. To je značenje reči Bhagavān. Niko ne može da tvrdi: „Ja sam Bhagavān.“ Ali danas ima toliko mnogo nitkova, oni tvrde da je svako Bhagavān.

Dakle, da li je Vyāsadeva pogrešio? Uistinu, ovi māyāvādī filozofi, oni su tako veliki nitkovi da ponekad tako kažu, da je i Vyāsadeva pogrešio. Imaju drskosti da kažu Vyāsadeva... On je prihvaćen kao inkarnacija Nārāyaṇe, koji nam je dao vedsku književnost, toliko mnogo knjiga je dao: Vede, Purāṇe, Mahābhāratu, Śrīmad-Bhāgavatam, Vedānta-sūtru. Sve je dao Vyāsadeva u pisanom obliku, i on je prihvaćen, Nārāyaṇa, inkarnacija Nārāyaṇe, mahāmuni-kṛte. On je takođe Vyāsa-muni, ali On je i mahāmuni-kṛte.

Dakle, ne može da bude nikakve greške u rečima Vyāsadeve. To je poteškoća. Ako neko ne dolazi kroz kanal učeničkog nasleđa, onda na toliko mnogo načina greši. Vyāsadeva je iznad svega toga. On nije običan pisac, za materijalni opis, za materijalno ime i veru. On ne može da pogreši. Kao Bhagavān, Kṛṣṇa ne može da pogreši, slično Vyāsadeva, inkarnacija Bhagavāna, on takođe ne može da pogreši. Niti bhakta Kṛṣṇe može da pogreši. Bhakta Kṛṣṇe, on ne govori ništa kao svoje mišljenje. Nikada ne govori. Šta Kṛṣṇa kaže, on kaže. On možda nije savršen, ali ono što je Kṛṣṇa rekao, to je savršeno. Zato čisti bhakta, koji ne govori ništa izvan onoga što je Kṛṣṇa rekao, zato je i njegova izjava bez greške.

Običan čovek u ovom materijalnom svetu pravi greške: „Ljudski je da se greši.“ Čak i velike, velike ličnosti prave greške. Ali nārāyaṇaḥ paraḥ. On je transcendentalan. Kṛṣṇa je transcendentalan. Ne može da bude nikakve greške; ne može da bude nikakve iluzije. Oni koji su u ovom materijalnom svetu imaju četiri mane: prave greške (bhrama), bivaju iluzionirani (pramāda), imaju nesavršena čula (karaṇāpāṭava) i skloni su varanju (vipralipsā). Jer... Baš kao današnji naučnici i filozofi, oni propagiraju toliko mnogo grana znanja, ali kada ih, u ključnom trenutku, uhvate, oni kažu: „Ja, ja ne znam savršeno. Mi pokušavamo da saznamo. U budućnosti ćemo vam reći savršeno.“ Ali ako niste u savršenom znanju, zašto treba da preuzmete položaj učitelja? Ako je vaše znanje nesavršeno, onda je sve što govorite nesavršeno. Zato, s nesavršenim znanjem, zašto treba da postanete učitelj? To je varanje. To je varanje.

Zato Vyāsadeva namerno piše śrī-bhagavān uvāca: gde nema varanja, nema nesavršenosti, nema iluzije, nema greške. Četiri stvari: nema greške, nema iluzije, nema varanja i nema nesavršenosti. To je Bhagavān. Zašto Bhagavad-gītu shvatamo tako ozbiljno? Postoji toliko mnogo drugih knjiga koje možemo da čitamo, toliko mnogo teorija, toliko mnogo filozofa, velikih, velikih filozofa. Ali ne možemo da ih prihvatimo, jer su manjkave. Autor sigurno pravi greške. On je iluzioniran. Jer njegova čula nisu savršena, zato nesavršenost. Dakle, sa svim ovim manama, ne možemo da prihvatimo ničije znanje.

Ovo je vedski proces. To se zove paramparā sistem, učeničko nasleđe. Mi savršeno primamo znanje od Svevišnjeg Bhagavāna. I ako ja primim znanje od Bhagavāna, i ako delim isto znanje kako je Bhagavān rekao, bez ikakvog tumačenja moje varljive politike, onda je znanje koje ja delim takođe savršeno. Ja možda nisam savršen, ali znanje koje sam preuzeo od Kṛṣṇe, ako ga predstavim kakvo jeste, bez ikakvog tumačenja, onda je ono što vam dajem savršeno. Vrlo je lako da se razume. Dao sam nekoliko puta... Baš kao poštar koji vam je doneo novčanu uputnicu, hiljadu dolara. Dakle, on vam daje. Ne možete da kažete: „Oh, evo poštara. On je siromašan čovek. Kako on može da mi da hiljadu dolara?“ On ne daje; novac je poslao neko drugi. On vam samo predaje.

Zato Caitanya Mahāprabhu kaže, āmāra ājñāya guru haya tāra sarva-deśa, tāra ei deśa [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 7.128].

[Poduči svakoga da sledi naredbe Gospoda Śrī Kṛṣṇe onako kako su date u Bhagavad-gīti i Śrīmad-Bhāgavatamu. Na taj način postani duhovni učitelj i pokušaj da oslobodiš svakoga u ovoj zemlji.]

On traži od svakoga da postane duhovni učitelj. Pa kako svako može da postane duhovni učitelj? Duhovni učitelj mora da ima dovoljno znanja, toliko mnogo drugih kvalifikacija. Ne. Čak i bez ikakve kvalifikacije neko može da postane duhovni učitelj. Kako? Proces je, Caitanya Mahāprabhu kaže, āmāra ājñāya: „Po Mojoj naredbi.“ To je ključna tačka. Neko ne postaje duhovni učitelj po sopstvenim hirovima. To nije duhovni učitelj. Mora da dobije naredbu od višeg autoriteta. Onda je on duhovni učitelj. Āmāra ājñāya.

Baš kao u našem slučaju. Naš viši autoritet, naš duhovni učitelj, naredio mi je: „Samo pokušaj da propovedaš ovo jevanđelje, šta god si naučio od mene, na engleskom.“ Tako smo mi pokušali. To je sve. Nije da sam ja veoma kvalifikovan. Jedina kvalifikacija je da sam pokušao da izvršim naredbu višeg autoriteta. To je sve. Ovo je tajna uspeha.

vyavasāyātmikā-buddhir
ekeha kuru-nandana
bahu-śākhā hy anantāś ca
buddhir avyavasāyinām
(Bhagavad-gītā 2.41)

Bahu-śākhā hy anantāś ca. Vyavasāyātmikā-buddhiḥ, niścayātmikā-buddhiḥ. Ako neko ima nepokolebljivu veru u Kṛṣṇu i gurua, guru-kṛṣṇa-kṛpāya... [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 19.151].

[Prema svojoj karmi, sva živa bića lutaju širom čitavog univerzuma. Neka od njih se uzdižu na više planetarne sisteme, a neka se spuštaju u niže planetarne sisteme. Od mnogo miliona lutajućih živih bića, ono koje je veoma srećno dobija priliku da se druži sa verodostojnim duhovnim učiteljem milošću Kṛṣṇe. Milošću i Kṛṣṇe i duhovnog učitelja, takva osoba prima seme puzavice predanog služenja.]

Moramo da primimo milost i od duhovnog učitelja i od Kṛṣṇe. Ne možemo da preskočimo do Kṛṣṇe. To je još jedna glupost. Moramo da priđemo Kṛṣṇi kroz gurua. To je paramparā sistem. Kṛṣṇa nije tako jeftina stvar da možete da preskočite. Neko kaže: „Oh, zašto treba da prihvatim gurua? Mogu direktno da priđem Kṛṣṇi.“ Ne. Kṛṣṇa ne prihvata takve... Mad-bhaktaḥ pūjābhyadhikaḥ. Kṛṣṇa kaže: „Pre svega postani bhakta Mog bhakte.“ Caitanya Mahāprabhu kaže, gopī-bhartuḥ pada-kamalayor dāsa-dāsa-dāsānudāsaḥ [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 13.80]:

[‘Nisam brāhmaṇa, nisam kṣatriya, nisam vaiśya niti śūdra. Niti sam brahmacārī, domaćin, vānaprastha ili sannyāsī. Identifikujem Sebe samo kao slugu sluge sluge lotosovih stopala Gospoda Śrī Kṛṣṇe, održavaoca gopīja. On je poput okeana nektara i On je uzrok sveopšteg transcendentalnog blaženstva. On uvek postoji sa sjajem.’]

„Ja sam sluga sluge sluge Kṛṣṇe.“ Ovo se zove paramparā sistem.

Moraš da naučiš kako da postaneš sluga sluge Kṛṣṇe. Što više postaneš u nižem položaju—sluga, sluga, sluga, sluga, sluga, sto puta slugin sluga—onda si napredniji. Ovde u ovom materijalnom svetu svako pokušava da bude gospodar gospodara. Upravo suprotno. A u duhovnom svetu, nastojanje je da se postane slugin sluga. Ovo je tajna.

yasya deve parā bhaktir
yathā deve tathā gurau
tasyaite kathitā hy arthāḥ
prakāśante mahātmanaḥ
(Śvetāśvatara Upaniṣad 6.23)

[Onim velikim dušama koje imaju implicitnu veru i u Gospoda i u duhovnog učitelja, sva značenja vedskog znanja se automatski razotkrivaju.]

Ovo je vedsko uputstvo.

Dakle, Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura, u vezi sa strofom vyavasāyātmikā-buddhir ekeha kuru-nandana... [Bhagavad-gītā 2.41]. Niścayātmikā-buddhiḥ. Dakle, Viśvanātha Cakravartī Ṭhākura kaže: „Uputstvo koje sam primio od svog duhovnog učitelja, to je moj život i duša.“ To se zove niścayātmikā-buddhiḥ, znači uverenje: „Šta god da sam primio, naredbu od mog duhovnog učitelja, to će mi dati spasenje.“ Ili čak ni spasenje. Nije važno. Pravi bhakta, sluga, ne očekuje ništa, već kāryam: „To je moja dužnost.“ Ako neko prihvati u takvom duhu... Anāśritaḥ karma-phalaṁ kāryaṁ karma karoti yā [Bhagavad-gītā 6.1].

[Blaženi Gospod reče: Onaj ko nije vezan za plodove svog rada i ko radi kako je obavezan, taj je u odvojenom redu života i on je pravi mistik: ne onaj ko ne pali vatru i ne obavlja rad.]

Kāryam. Kāryam znači „To je moja dužnost. Mora da se uradi. To je moja dužnost.“ Bez ikakvog rezultata. Anāśrita-karma-phalam. Karma-phalam. Svako delovanje ima rezultat. Loš ili dobar, nije važno, mora da postoji neki rezultat. Dakle, anāśritaḥ karma-phalam. Ne uzimaj utočište rezultata svog rada. Generalno radimo: ako je rezultat veoma dobar, onda volimo da radimo; ako rezultat nije veoma dobar, onda ne volimo da radimo. Ali bhakta ne treba da uzima...

[sa strane:] Zašto se krećeš tako brzo?

Bhakta: Imam poteškoća sa telom. Pa stojim…

Prabhupāda: Pa hoćeš li se izlečiti kretanjem?

Bhakta: Pa... Žao mi je.

Prabhupāda: Anāśritaḥ karma-phalaṁ kāryaṁ karma karoti yaḥ [Bhagavad-gītā 6.1]. Ne uzimaj utočište rezultata svojih delatnosti. Moraš to da prihvatiš kao dužnost. On je sannyāsī. Anāśritaṁ karma-phalaṁ kāryaṁ karma karoti yaḥ, sa sannyāsī. On je uistinu sannyāsī. Sannyāsī se ne postaje prostom promenom odeće. Ne. Sannyāsī znači da on treba da radi za Kṛṣṇu, ne uzimajući utočište rezultata. Nije važno. „Kṛṣṇa je naredio, i Kṛṣṇin predstavnik je naredio. Zato ja moram to da uradim.“ Kāryaṁ karma karoti yaḥ, sa sannyāsī.

Dakle ovde, bhagavān uvāca. Vyāsadeva ne kaže kṛṣṇa uvāca. Da je rekao „Kṛṣṇa“, onda bi ljudi pogrešno razumeli. On direktno govori, bhagavān uvāca, „Svevišnja Božanska Ličnost.“ Dakle, svako ko je impersonalista, kako on može da razume Bhagavad-gītu? Bhagavān znači osoba. Bhagavān nije bezličan. Apsolutna Istina se manifestuje u tri aspekta: Brahman, Paramātmā, Bhagavān. Brahman je početak, bezličan. Sarvam idaṁ khalu brahma. Jer... Baš kao vatra. Vatra gori negde, ali njena toplota i svetlost su bezlične. Pretpostavimo da je ovde velika vatra. Baš kao što imamo kamin. On je u jednom uglu. Ali u celoj sobi osećate toplotu. Ta toplota je bezlična. Ali kamin, gde je plamteća vatra, to je lično.

Dakle, bezlična koncepcija je izdanak osobe. To će da bude objašnjeno u Trinaestom poglavlju: mayā tatam idaṁ sarvam [Bhagavad-gītā 9.4].

[Mnome, u Mom nemanifestovanom obliku, čitav ovaj univerzum je prožet. Sva bića su u Meni, ali Ja nisam u njima.]
Kṛṣṇa kaže: „Svuda..., svuda sam rasprostranjen. Postojim svuda.“ Kako On postoji? Svojom energijom. Ta energija je bezlična. Ali Svevišnja Osoba, On nije bezličan. On je osoba. Zato se kaže, śrī-bhagavān uvāca. Bhagavān znači onaj ko je potpun sa šest vrsta obilja, aiśvarya: najbogatiji, najslavniji, najučeniji, najlepši, najsnažniji i najveći odricatelj. On je Bhagavān.

Dakle, Bhagavān je krajnje razumevanje Apsolutne Istine. Baš kao kada osećate temperaturu... Baš kao što osećamo temperaturu od sunčeve svetlosti, toplotu. I svetlost. Sunce daje toplotu i svetlost. Svako može... Mi uživamo u svetlosti i toploti. Ali ako pratite odakle dolaze ova toplota i svetlost, onda idete do planete Sunca. To je lokalizovano. To nije bezlično. I opet, ako uđete u planetu Sunce, onda ćete videti boga Sunca, Vivasvāna. Dakle, ne treba da zaključujemo konačno samo na osnovu toplote i svetlosti. Dakle, Brahman razumevanje, bezlično razumevanje Apsolutne Istine, je nesavršeno razumevanje, delimično razumevanje. To nije puno razumevanje. Puno razumevanje je Bhagavān. Zato je ovde navedeno, śrī-bhagavān uvāca. Ne može da bude nikakve greške. To je konačno.

Dakle, Bhagavān kritikuje. Arjuna je postao veoma dobar čovek: „Zašto bih ja...? Oh, ne mogu da ubijem svoje rođake.“ Sa materijalne tačke gledišta, ljudi će veoma ceniti: „Oh, evo Arjune. On je tako dobar, nenasilan. On se odriče svog prava.“ Odrekao se svog astre, luka i strela. On se više ne bori. Odlučio je da se ne bori sa rođacima, da ne ubija sopstvene ljude. Dakle, sa materijalne tačke gledišta, pretpostavlja se da je Arjuna veoma, veoma dobar čovek. Ali Svevišnja Osoba, Kṛṣṇa, šta On kaže? Anārya-juṣṭam: „Ti nitkove, govoriš kao anārya.“ Kasnije će reći „nitkov“. Predstavljao se kao veoma dobar čovek, ali kada dođe na ispit Svevišnje Božanske Ličnosti, On odbija da ga prihvati kao dobrog čoveka. On kaže: „Ti si anārya.“

Postoje dve vrste ljudi: anārya i ārya. Āryani. Āryan znači napredan u znanju. On se zove Āryan. A anārya znači necivilizovan. Dakle, odmah ga kori, anārya-juṣṭam: „Govoriš baš kao ne-Āryanin, necivilizovana osoba.“ Ljudi su danas veoma željni da zaustave rat. Ali Kṛṣṇa kaže... [prekid] ... ni u kom slučaju nije potreban. Postoji potreba za ratom. Baš kao što On pokušava da ubedi Arjunu. Naš rat znači... Prema vedskoj civilizaciji, to je dharma-yuddha, pobožna borba. Kada postoji stvarna potreba da se borimo, moramo da se borimo. Ne da kada postoji potreba za borbom, neko postane nenasilan.

Baš kao juče uveče, kada smo razgovarali sa Dr. Šumaherom, pa su oni podržavali to: „Zašto treba da ubijete bilo koju životinju koja dolazi da... Ako ste odlučni da ne ubijate...“ Govorili smo o neubijanju, zašto treba da ubijete životinju koja dolazi da napadne? Ne. Morate da ubijete. To je neophodnost. Ne treba da idete u šumu da tražite neka živa bića, živa bića, da biste ih ubili. To nije vaš posao. To je hiṁsā. Ali ako tigar dođe da vas napadne, morate da ga ubijete. To je samoodbrana. I to nije hiṁsā.

Dakle, bhakta zna, osoba svesna Kṛṣṇe zna kada da ubije, a kada da ne ubije. Ali nije da zato što prihvatamo neubijanje, zato u svakom slučaju ubijanje treba da se zaustavi. Ne. Ako postoji neophodnost, ubijanje treba da se prihvati. Zato je Arjuna odlučio da ne ubija, da se ne bori. A Kṛṣṇa kaže: „Ovo je anārya-juṣṭam. Ovakvu odluku donosi necivilizovani nitkov.“ Anārya-juṣṭam asvargyam akīrti-karam [Bhagavad-gītā 2.2]. Toliko stvari On kaže. Asvargyam. Jer cilj ljudskog života treba da bude napredovanje. To se zove ārya, napredni marš.

Sada imamo ovaj ljudski oblik tela, napredujući od najnižih vrsta života u vodi, zatim drveća, biljaka, insekata, ptica, zveri, 8.400.000... Sada imam ovaj civilizovani oblik tela. Onda..., moje nastojanje treba da bude kako da dalje napredujem. Dalji napredak je opisan u Bhagavad-gīti, da možete da idete na viši planetarni sistem. Ūrdhvaṁ gacchanti sattva-sthāḥ [Bhagavad-gītā 14.18].

[Oni koji su u vrlini postepeno se uzdižu na više planete; oni u strasti žive na zemaljskim planetama; a oni u neznanju spuštaju se u paklene svetove.]

Ūrdhvam, viši planetarni sistem.

Madhye tiṣṭhanti rājasaḥ. Madhye, u srednjem planetarnom sistemu, oni koji su kontaminirani osobinom strasti, oni ostaju. A jaghanya-guṇa-vṛtti-sthā adho gacchanti tāmasaḥ: a oni koji su zlotvori, jaghanya-guṇa-vṛtti-sthāḥ, najmrskije naviknuti, ovi mrsko naviknuti, nedozvoljeni seks, jedenje mesa, kockanje, intoksikacija... Ovo su navike mržnje prirode. Dakle, jaghanya-guṇa-vṛtti-sthāḥ adho gacchanti tāmasaḥ, oni idu dole. Ili postaju životinje ili... Postoji sedam vrsta nižih planetarnih sistema: tala, atala, nitala, pātala, talātala, rasātala, tako nekako.

Dakle, ārya znači da mora da napreduje. Anārya znači onaj ko ne zna šta je napredak života. Oni misle da nema života posle smrti. „Dakle, sada imam ovaj život. Pusti me da uživam u svojim čulima do krajnjih granica.“ Ovo je anārya, demon. „Jedi, pij, veseli se i uživaj.“ Jer čim se telo završi, i čula će se završiti. Sada pusti me da koristim čula. Dakle, anārye, oni ne znaju da postoji život posle smrti. Oni misle da čim... [prekid] Veliki, veliki profesori, u Evropi, govore tako: „Posle smrti, sve je gotovo.“ Teorija Cārvake Munija. Ova vrsta teorije je bila prihvaćena davno, davno u vedskoj kulturi. Nije prihvaćena; čula se. Nikada nije bila prihvaćena. Cārvaka teorija. Cārvaka teorija je bila ateistička. On nije bio... [prekid] Dakle, njegova filozofija je bila ateistička filozofija. On je govorio bhaṣmi bhūtasya dehasya kuto punar āgamaḥ, znači telesni koncept života, govoreći o ovom telu, deha, da ono izgori u pepeo. Dakle, on je govorio: „Kada telo izgori u pepeo, gde je onda šansa da se vrati?“ To znači da nije imao informacije o duši.

[prekid] ...prihvaćeno od vedske civilizacije. Anārya... [prekid] Āryanska teorija je šta je sledeći život, šta je sledeći život—progresivno. To je ārya. Civilizovan čovek. Oni mogu tako da misle. „Ali ti pripadaš āryanskoj porodici, porodici Pāṇḍava. Akīrti-karam. Ti si slavljen kao Kṛṣṇin prijatelj. [prekid] Pa će ljudi reći: 'Kṛṣṇin prijatelj, on se ne bori.'“

Zato akīrti-karam, to je kleveta reputacije. „Ne radi to.“ I On kaže, kutaḥ-kaśmalam idaṁ viṣame samupasthitam. „I u ovome, u ovo vreme opasnosti... Vodi se borba; moraš da se boriš.“ I viṣame: „U ovo vreme opasnosti, toliko si zbunjen da si spustio oružje. I sada obećavaš: 'Ne, neću se boriti.'“ Dakle, Arjuna je odmah bio osuđen.

Zato takozvani dobri ljudi ovog sveta, koji su uključeni u toliko mnogo dobrotvornih delatnosti, humanitarnih delatnosti, putem mentalnog izmišljanja, sve to mogu da budu budalaste delatnosti po proceni Svevišnje Božanske Ličnosti. Oni su veoma naduti: „Mi radimo ovo, otvaramo bolnice i škole, i filantropizam, nacionalizam.“ Postoji li tako nešto u Bhagavad-gīti? Postoji li ikakav savet: „Otvorite bolnicu, školu i radite ovaj filantropski posao“? Ne.

Ako imate nešto da date u dobrotvorne svrhe, ako ste dobrotvorno raspoloženi, Kṛṣṇa kaže: „Dajte to Meni. Ako ste tako bogati i ako imate ovu dobru nameru da date u dobrotvorne svrhe, dajte to Meni.“ Yat karoṣi yaj juhosi yad aśnāsi yat tapasyasi dadāsi yat [Bhagavad-gītā 9.27]. Dadāsi yat znači „šta god daješ u dobrotvorne svrhe.“ Kuruṣva tad mad-arpaṇam: „Daj to Meni. Da, pružam Svoju ruku. Hajde.“ Ali oni su zaboravili Kṛṣṇu ili Kṛṣṇin savet, i ostaju naduti: „Ja sam angažovan u ovoj delatnosti, onoj delatnosti, ovoj delatnosti.“

Hiljade miliona takvih delatnosti mogu da budu veoma dobre po proceni budala i nitkova, ali Kṛṣṇa možda neće da ih prihvati. To je ključna tačka. Ali naša poenta je da ako Kṛṣṇa to ne prihvati, to je prosto śrama eva hi kevalam [Śrīmad-Bhāgavatam 1.2.8],

[Okupacione delatnosti koje čovek obavlja prema svom položaju samo su beskoristan rad ako ne izazivaju privlačnost prema poruci Božanske Ličnosti.]

prosto traćenje vremena. Naša filozofija kaže. Moramo da zadovoljimo Kṛṣṇu. Ne moramo da zadovoljimo sebe: „Radim veoma lep posao na ovaj način.“

Dakle, svi ti ljudi izmišljaju iskonstruisane ideje. Mano-rathena asato dhāvato bahiḥ. Mentalnim izmišljanjem. Harāv abhaktasya kuto mahad-guṇā mano-rathena āsato dhāvato bahiḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 5.18.12].

[Svi polubogovi i njihove uzvišene osobine, kao što su religioznost, znanje i odricanje, manifestuju se u telu onoga ko je razvio neokaljanu predanost Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti, Vāsudevi. S druge strane, osoba lišena predanog služenja i uključena u materijalne delatnosti nema dobrih osobina. Čak i ako je vešta u praksi mistične yoge ili poštenom nastojanju da održi svoju porodicu i rođake, ona mora da bude vođena sopstvenim mentalnim spekulacijama i mora da se uključi u služenje Gospodove spoljašnje energije. Kako u takvom čoveku može da bude ikakvih dobrih osobina?]

Onaj ko nije svestan Kṛṣṇe, ko nije bhakta Kṛṣṇe, on nema dobrih osobina. „Ne, on je veoma veliki čovek. Otvorio je tako velike, velike bolnice, velike, velike škole, velike, velike, velike...“ Da, to može da bude dobro po materijalnoj proceni, ali pošto on nije bhakta Kṛṣṇe, to nisu dobre osobine.

Harāv a... Ova jedna reč: Harāv abhaktasya, harāv abhaktasya. Ako neko nema predanost Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti, on ne može da ima nikakve dobre osobine. To nisu dobre osobine. Uistinu je tako. Pretpostavimo ako vi, ... Prema karma-kāṇḍa vicāri, ako otvorite školu, onda ćete sledeći put imati dobro obrazovanje. To su pobožne delatnosti sa materijalne tačke gledišta. Dakle, korist će da bude da ćete imati dobro obrazovanje u sledećem životu. Prihvatajući da je to veoma lepo, sledećeg života ću biti veoma učen naučnik, ali da bih postao taj učeni naučnik, moraću da se rodim. Ali on ne zna koliko je teško da se rodi.

Kṛṣṇa kaže, janma-mṛtyu-jarā-vyādhi-duḥkha-doṣānudarśanam [Bhagavad-gītā 13.9].

[Poniznost, odsustvo ponosa, nenasilje, tolerancija, jednostavnost, prilaženje verodostojnom duhovnom učitelju, čistoća, postojanost i samokontrola; odricanje od objekata čulnog zadovoljstva, odsustvo lažnog ega, sagledavanje zla rođenja, smrti, starosti i bolesti; nevezanost za decu, ženu, dom i ostalo, i uravnoteženost usred prijatnih i neprijatnih događaja; stalna i neokaljana predanost Meni, pribegavanje usamljenim mestima, odvojenost od običnih ljudi; prihvatanje važnosti samospoznaje i filozofsko traganje za Apsolutnom Istinom — sve ovo proglašavam znanjem, a ono što je suprotno ovome je neznanje.]
Treba da se vidi duḥkha, nesreća, zbog rođenja i smrti. Dakle, pretpostavimo da ćete dobiti sledeći život na rajskoj planeti, ili ćete postati veoma bogat čovek, ili ćete postati veoma učen čovek, ali morate da prođete kroz ove nevolje, janmu. Oni ovo ne razmatraju. Janma-mṛtyu-jarā-vyādhi-duḥkha-doṣānu-dar... Oni koji su uistinu učeni, oni, oni treba da znaju: „Zašto bih ponovo išao kroz proces rođenja i smrti?“ Zaboravili smo koliko je teško, koliko je mučno, kolika je nevolja da se ostane u majčinoj utrobi da bi se ponovo rodilo. To smo zaboravili. Zato ovakav zaključak nije veoma inteligentan zaključak. Inteligentan zaključak je: tyaktvā dehaṁ punar janma naiti [Bhagavad-gītā 4.9].

[Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Mog pojavljivanja i delatnosti, po napuštanju tela ne rađa se ponovo u ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.]

To je inteligentno. Nakon napuštanja ovog tela, nema više dolaska u materijalni svet. To je inteligencija.

Pa koliko ljudi razume ovu inteligenciju? A gde je podučavanje? Zato onaj ko nije bhakta, nema dobrih osobina. Ako je još uvek pod nevoljama ovog materijalnog sveta, to nije veoma inteligentno pitanje. Zato Kṛṣṇa kaže, bahūnāṁ janmanām ante jñānavān [Bhagavad-gītā 7.19].
[Nakon mnogo rođenja i smrti, onaj ko je uistinu u znanju predaje se Meni, znajući da sam Ja uzrok svih uzroka i sve što jeste. Takva velika duša je veoma retka.]

Jñānavān znači inteligentan, mudar. Šta on radi? Bahūnāṁ janmanām ante jñānavān māṁ prapadyate. On se predaje Kṛṣṇi. Ovo je inteligencija. Ovo je mudrost.

Dakle, i ovde ista stvar. Kṛṣṇa je već izrazio: „Moraš da se boriš.“ Ali on se pokazuje kao veoma dobar čovek, nenasilan: „Neću da ubijam. Neću ovo da radim. Neću ono da radim.“ Dakle, odmah ga Kṛṣṇa veoma snažno kritikuje: „Govoriš baš kao anārya, ne kao civilizovan čovek.“ Kṛṣṇa, još uvek nije upotrebio veoma jake reči. On je samo blago ukorio Arjunu zbog njegovog postupka: „Ne govoriš kao inteligentan čovek ili napredan u civilizaciji. Govoriš kao necivilizovan čovek.“ Anārya-juṣṭam.

Dakle, te stvari postoje u Bhagavad-gīti. Mi možemo da budemo veoma naduti zbog našeg mentalnog izmišljanja: „Radim veoma lep posao,“ ali Bog možda neće to da prihvati. Kṛṣṇa možda neće to da prihvati. Možete da izmišljate. I prirodno, onaj koga ne vodi Kṛṣṇa, onaj koga ne vodi Kṛṣṇin predstavnik, on je budala. On mora da bude zaveden. On mora da bude zaveden. Anārya. Ārya, anārya, da. Zato moramo da uzmemo utočište Kṛṣṇe kroz Njegovog predstavnika kako bismo postali ārya. Ārya, āryan. Āryanska civilizacija znači da je vodi Svevišnja Osoba, vedska kultura. To se zove āryanska civilizacija, vedska kultura. A koja je svrha Veda? Vedaiś ca sarvair aham eva vedyam [Bhagavad-gītā 15.15].

[Ja sam smešten u svačijem srcu, i od Mene dolaze sećanje, znanje i zaborav. Cilj svih Veda je da Me spoznaju; Ja sam sastavljač Vedānte, i Ja sam znalac Veda.]

Zato krajnji cilj civilizacije treba da bude, āryanske civilizacije, progresivne civilizacije, kako da se razume Kṛṣṇa. To je savršena civilizacija. A Kṛṣṇa..., sve minus Kṛṣṇa, to nije civilizacija. Ovo je anārya-juṣṭam asvargyam akīrti-karam [Bhagavad-gītā 2.2]. Ne treba da traćimo vreme na takve stvari koje su lišene svesnosti Kṛṣṇe. Ovo je prvoklasna civilizacija.

Puno hvala. [kraj]