Bg 2.7 - 7. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.7
—
7. avgust 1973, London
730807BG-LONDON [39:37 Minuta]

Pradyumna: [vodi pevanje strofe] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ
pṛcchāmi tvāṁ dharma-sammūḍha-cetāḥ
yac chreyaḥ syān niścitaṁ brūhi tan me
śiṣyas te 'haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam
(Bhagavad-gītā 2.7)

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

[prekid]
Prevod: „Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju, molim Te da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.“

Prabhupāda: Hmm. Ovo je veoma važna strofa u Bhagavad-gīti. To je prekretnica u životu. Kārpaṇya-doṣa. Škrtost. Doṣa znači greška. Kada neko ne dela u skladu sa svojim položajem, to je greška, i to se zove škrtost. Dakle, svako ima svoje prirodne sklonosti, svabhāvu. Yasya hi svabhāvasya tasyāso duratikramaḥ. Svabhāva, prirodne sklonosti. To je uobičajen primer, daje se, da yasya hi yaḥ svabhāvasya tasyāso duratikramaḥ. Neko..., navika je druga priroda.

Onaj ko je, ko je navikao, ili onaj čija je priroda, karakteristika na neki način, veoma je teško da se promeni. Daje se primer: śvā yadi kriyate rājā saḥ kiṁ na so uparhanam. Ako psa učinite kraljem, da li to znači da neće da liže cipele? Da, priroda psa je da liže cipele. Dakle, čak i ako ga obučete kao kralja i pustite ga da sedi na prestolu, ipak, čim vidi cipelu, skočiće i lizati je. To se zove svabhāva. Kārpaṇya-doṣa.

Dakle, u životinjskom životu nije moguće da se promeni nečija priroda, koju daje materijalna energija, prakṛti. Prakṛteḥ kriyamāṇāni [Bhagavad-gītā 3.27].

[Zbunjena duhovna duša, pod uticajem tri guṇe materijalne prirode, misli da je ona vršilac delatnosti, koje uistinu obavlja priroda.]

Kāraṇaṁ guṇa-saṅgo 'sya... Kāraṇaṁ guṇa-saṅgaḥ asya sad-asad-janma-yoniṣu [Bhagavad-gītā 13.22].

[Živo biće u materijalnoj prirodi tako sledi puteve života, uživajući u tri guṇe prirode. To je zbog njegovog druženja sa tom materijalnom prirodom. Tako se susreće sa dobrim i zlim među raznim vrstama.]

Zašto? Sva živa bića su delići Boga. Zato je prvobitno karakteristika živog bića dobra kao Božija. Samo je pitanje kvantiteta. Kvalitet je isti. Kvalitet je isti. Mamaivāṁśo jīva-bhūtaḥ [Bhagavad-gītā 15.7].

[Živa bića u ovom uslovljenom svetu Moji su večni, fragmentalni delovi. Zbog uslovljenog života, ona se veoma teško bore sa šest čula, koja uključuju um.]

Isti primer: Ako uzmete kap morske vode, kvalitet, hemijski sastav, je isti, ali kvantitet je drugačiji. To je kap, a more je ogroman okean. Slično, mi smo tačno istog kvaliteta kao Kṛṣṇa. Možemo da proučavamo. Zašto ljudi kažu da je Bog bezličan? Ako sam ja istog kvaliteta, dakle Bog je takođe osoba, kako On može da bude bezličan? Ako smo kvalitativno jedno, onda kako ja osećam individualno, zašto bi Bogu trebalo da se odbije individualnost? Ovo je još jedna besmislica.

Bezlični nitkovi, oni ne mogu da razumeju kakva je priroda Boga. U Bibliji se takođe kaže: „Čovek je stvoren po Bogu.“ Možete da proučavate Božiji kvalitet proučavajući svoj kvalitet, ili kvalitet bilo koga. Jednostavno razlika je u tome što je kvantitet drugačiji. Imam neki kvalitet, neku proizvodnu sposobnost. Mi takođe proizvodimo; svaka individualna duša nešto proizvodi. Ali njegova proizvodnja ne može da se poredi sa Božijom proizvodnjom. To je razlika. Proizvodimo jednu leteću mašinu. Veoma smo ponosni što „Sada smo otkrili sputnik. Ide na planetu Mesec.“ Ali to nije savršeno. Vraća se. Ali Bog je proizveo toliko mnogo letećih planeta, milione i trilione planeta, veoma teške, teške planete.

Baš kao ova planeta nosi toliko mnogo velikih, velikih planina, mora, ali ipak leti. Lebdi u vazduhu baš kao pamučni bris. Ovo je Božija moć. Gām āviśya [Bhagavad-gītā 15.13].

[Ulazim u svaku planetu, i Mojom energijom one ostaju u orbiti. Postajem Mesec i time snabdevam sokom života sve povrće.]

U Bhagavad-gīti, naći ćete: ahaṁ dhārayāmy ojasā. Ko održava sve ove velike, velike planete? Mi objašnjavamo „gravitacijom.“ A u śāstri nalazimo da ih nosi Saṅkarṣaṇa.

Dakle, kvalitet je isti, ali kvantitet je drugačiji. Dakle, pošto je kvalitet isti, imamo sve sklonosti kao što Bog ima, kao što Kṛṣṇa ima. Kṛṣṇa ima ljubavne sklonosti sa Svojom moći zadovoljstva, Śrīmatī Rādhārāṇī. Slično, pošto smo mi delići Kṛṣṇe, i mi imamo ovu ljubavnu sklonost. Dakle, ovo je svabhāva. Ali kada dođemo u kontakt sa ovom materijalnom prirodom... Kṛṣṇa ne dolazi u kontakt sa materijalnom prirodom. Zato se Kṛṣṇa zove Acyuta. On nikada ne pada. Ali mi smo skloni padu, da budemo pod... Prakṛteḥ kriyamāṇāni. Mi smo sada pod uticajem prakṛti.

Prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ [Bhagavad-gītā 3.27].

[Zbunjena duhovna duša, pod uticajem tri guṇe materijalne prirode, misli da je ona vršilac delatnosti, koje uistinu obavlja priroda.]

Čim padnemo pod kandže ove prakṛti, materijalne prirode, što znači... Prakṛti se sastoji od tri kvaliteta: vrline, strasti i neznanja. Dakle, uhvatimo jedan od kvaliteta. To je uzrok, kāraṇaṁ, guṇa-saṅga [Bhagavad-gītā 13.22]. Guṇa-saṅga znači druženje sa različitim kvalitetom, guṇa-saṅga, asya jīvasya, živog bića. To je uzrok. Neko može da pita: „Ako je živo biće dobro kao Bog, zašto je jedno živo biće postalo pas, a jedno živo biće postalo bog, polubog, Brahmā?“ E, odgovor je kāraṇam. Razlog je guṇa-saṅga asya. Asya jīvasya guṇa-saṅga: zato što se druži sa određenom guṇom: sattva-guṇom, rajo-guṇom, tamo-guṇom.

Dakle, ove stvari su veoma živo opisane u Upaniṣadama, kako guṇa-saṅga deluje. Baš kao vatra; postoje iskre. ..., ponekad iskre padaju iz vatre. Sada postoje tri stanja iskre koja pada: Ako iskra padne na suvu travu, onda može odmah da zapali travu, suvu travu. Ako iskra padne na običnu travu, onda gori neko vreme, pa se opet ugasi. Ali ako iskra padne na vodu, odmah se ugasi, vatrena osobina. Dakle, oni koji su zarobljeni sattva-guṇom, sattva-guṇom, oni su inteligentni. Imaju znanje. Baš kao brāhmaṇa. A oni koji su zarobljeni rajo-guṇom, oni su zauzeti materijalnim delatnostima. A oni koji su zarobili tamo-guṇu, oni su lenji i pospani. To je sve. Ovo su simptomi.

Tamo-guṇa znači da su veoma lenji i pospani. Rajo-guṇa znači veoma aktivni, ali aktivni kao majmun. Baš kao što je majmun veoma aktivan, ali svi su opasni. Čim majmun... Nikada ga nećete videti neaktivnog. Kad god sedne, praviće gat-ga-gat-gat. Dakle, ovo su delatnosti, budalaste delatnosti. Ali kada je neko u vrlini, on je trezven. Može da razume šta je vrednost života, kako treba da se živi, šta je cilj života, šta je svrha života. Ta svrha života je da se razume Brahman. Brahma jānātīti brāhmaṇaḥ. Zato dobar kvalitet znači brāhmaṇa. Slično, kṣatriya.

Dakle, oni su guṇa-karma-vibhāgaśaḥ. Guṇa. Guṇa mora da se uzme u obzir. Śrī Kṛṣṇa zato kaže, catur vārṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bhagavad-gītā 4.13].

[Prema trima guṇama materijalne prirode i radu koji im se pripisuje, Ja sam stvorio četiri podele ljudskog društva. Iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja ipak nisam vršilac, budući da sam nepromenljiv.]
Uhvatili smo neku vrstu guṇe. Veoma je teško. Ali možemo odmah da prevaziđemo sve guṇe. Odmah. Kako? Procesom bhakti yoge. Sa guṇān samatītyaitān brahma-bhūyāya kalpate [Bhagavad-gītā 14.26].

[Onaj ko se bavi potpunim predanim služenjem, ko ne pada ni pod kakvim okolnostima, odmah prevazilazi guṇe materijalne prirode i tako dolazi na nivo Brahmana.]

Ako prihvatite proces bhakti-yoge, onda više niste pod uticajem nijednog od ova tri kvaliteta, vrline, strasti i neznanja. To je takođe navedeno u Bhagavad-gīti: māṁ ca avyabhicāriṇī bhakti-yogena yaḥ sevate. Svako ko je angažovan u predanom služenju Kṛṣṇe, avyabhicāriṇī, bez ikakvog odstupanja—postojan, predanom pažnjom—takva osoba, māṁ cāvyabhicāriṇī yogena..., māṁ ca avyabhicāreṇa yogena bhajate māṁ sa guṇān samatītyaitān [Bhagavad-gītā 14.26], odmah postaje transcendentalan prema svim kvalitetima.

Dakle, predano služenje nije unutar ovih materijalnih kvaliteta. Ono je transcendentalno. Bhakti je transcendentalan. Zato ne možete da razumete Kṛṣṇu, ili Boga, bez bhakti. Bhaktyā mām abhijānāti [Bhagavad-gītā 18.55].

[Svevišnju Ličnost kakva jeste moguće je razumeti jedino predanim služenjem. I kada je neko, takvom predanošću, potpuno svestan Svevišnjeg Gospoda, on može da uđe u Božije carstvo.]

Samo bhaktyā mām abhijānāti. Inače, nije moguće. Bhaktyā mām abhijānāti yāvan yaś cāsmi tattvataḥ. Stvarnost, u stvarnosti, ako želite da razumete šta je Bog, onda morate da usvojite ovaj bhakti proces, predano služenje. Onda prevazilazite. Zato, u Śrīmad Bhāgavatamu Nārada kaže tyaktvā sva-dharmaṁ caraṇāmbujaṁ harer [Śrīmad-Bhāgavatam 1.5.17].

[Onaj ko je napustio svoje materijalne okupacije da bi se angažovao u predanom služenju Gospoda može ponekad pasti dok je u nezreloj fazi, ipak nema opasnosti da će biti neuspešan. S druge strane, nebhakta, iako potpuno angažovan u okupacionim dužnostima, ne dobija ništa.]

Ako neko, čak i iz osećanja, napusti takvu..., napusti svoju okupacionu dužnost prema guṇi... To se zove svadharma. Svadharma znači nečija dužnost prema kvalitetu koji je stekao. To se zove svadharma. Brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra, oni su podeljeni, guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bhagavad-gītā 4.13], prema guṇi i karmi.

[Prema trima guṇama materijalne prirode i radu koji im se pripisuje, Ja sam stvorio četiri podele ljudskog društva. Iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja ipak nisam vršilac, budući da sam nepromenljiv.]

Dakle, ovde Arjuna kaže kārpaṇya-doṣopahataḥ-svabhāvaḥ [Bhagavad-gītā 2.7].

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]
„Ja sam kṣatriya.“ On razume: „Činim pogrešno. Odbijam da se borim. Zato je to kārpaṇya-doṣa, škrtost.“ Škrtost znači da imam neka sredstva da potrošim, ali ako ne trošim, to se zove škrtac. Kṛpaṇatā. Dakle kṛpaṇatā. Postoje dve klase ljudi: brāhmaṇa i śūdra. Brāhmaṇa i śūdra. Brāhmaṇa znači da nije škrtac. Ima priliku, veliki posed ovog ljudskog oblika tela, vrednog mnogo miliona dolara, ovaj ljudski... Ali on ga ne koristi pravilno, samo ga gleda: „Kako sam lep.“ To je sve. Samo potroši svoju lepotu ili iskoristi svoj posed, ljudski... To je brāhmaṇa, da bude velikodušan. A... Etad viditvā prayāti sa brāhmaṇaḥ [Gargopaniṣad]. Onaj ko zna...

Zato Prahlāda Mahārāja kaže, durlabhaṁ manuṣyaṁ janma adhruvam arthadam [Śrīmad-Bhāgavatam 7.6.1]. On je propovedao među svojim prijateljima iz razreda. Rođen je u demonskoj porodici, Hiraṇyakaśipua. A njegovi prijatelji iz razreda, takođe, iste kategorije. Dakle, Prahlāda Mahārāja im je savetovao: „Moja draga braćo, hajde da negujemo svesnost Kṛṣṇe.“ Pa drugi dečaci, šta oni znaju o svesnosti Kṛṣṇe...? Prahlāda Mahārāja je oslobođen od samog rođenja. Pa su rekli: „Šta je ova svesnost Kṛṣṇe?“ Nisu mogli da razumeju. Pa ih je ubeđivao: durlabhaṁ manuṣyaṁ janma tad apy adhruvam arthadam.

Ovo ljudsko telo je durlabhaṁ. Labdhvā sudurlabhaṁ idam bahu sambhavānte [Śrīmad-Bhāgavatam 11.9.29].

[Posle mnogo, mnogo rođenja i smrti, postiže se redak ljudski oblik života, koji, iako privremen, pruža priliku da se dostigne najviše savršenstvo. Zato trezveno ljudsko biće treba brzo da teži krajnjem savršenstvu života sve dok njegovo telo, koje je uvek podložno smrti, nije palo i umrlo. Na kraju krajeva, čulno uživanje je dostupno čak i u najgnusnijim vrstama života, dok je svesnost Kṛṣṇe moguća samo za ljudsko biće.]

Ovaj ljudski oblik tela je velika povlastica koju daje materijalna priroda. Ljudi su toliko zlobni i budalasti, ne razumeju koja je vrednost ovog ljudskog oblika života. Angažuju ovo telo za čulno uživanje, kao mačke i psi. Śāstra zato kaže: „Ne. Ovaj ljudski oblik tela nije namenjen da se kvari kao svinje i psi.“ Nāyaṁ deho deha-bhājāṁ nṛ-loke. Svako ima telo, materijalno telo. Ali nṛ-loke, u ljudskom društvu, ovo telo ne treba da se kvari. Nāyaṁ deho deha-bhājāṁ nṛ-loke kaṣṭān kāmān arhati viḍ-bhujāṁ ye [Śrīmad-Bhāgavatam 5.5.1].

[Gospodin Ṛṣabhadeva reče Svojim sinovima: Moji dragi dečaci, od svih živih bića koja su prihvatila materijalna tela u ovom svetu, onaj kome je dodeljen ovaj ljudski oblik ne treba naporno da radi dan i noć samo radi čulnog uživanja, koje je dostupno čak i psima i svinjama koji jedu izmet. Treba da se angažuje u pokori i strogosti da bi dostigao božanski položaj predanog služenja. Takvom delatnošću, nečije srce se pročišćava, i kada neko dostigne ovaj položaj, dostiže večni, blaženi život, koji je transcendentalan prema materijalnoj sreći i koji traje večno.]

Ovaj ljudski oblik života, prosto radeći beskorisno naporno, dan i noć, radi čulnog uživanja, ovo je posao svinje i psa. Oni takođe rade istu stvar, ceo dan i noć, naporno radeći samo radi čulnog uživanja.

Zato u ljudskom društvu mora da postoji sistem podele. To se zove varṇāśrama-dharma. To je vedska civilizacija. To se stvarno zove ārya-samāja. Ārya-samāja ne znači da se postane nitkov i budala i da se poriče postojanje Boga. Ne. To je anārya. Baš kao što je Kṛṣṇa ukorio Arjunu, anārya-juṣṭam: „Govoriš kao anārya.“ Onaj ko nije svestan Kṛṣṇe, on je anārya. Anārya. Ārya znači onaj ko napreduje u svesnosti Kṛṣṇe. Dakle, stvarno ārya-samāna znači osoba svesna Kṛṣṇe. Inače, lažno, lažno ārya-samāna. Jer ovde iz Bhagavad-gīte kaže, Kṛṣṇa kaže Arjuni, koreći ga, jer je odbijao da se bori, jer ne zna šta mu je dužnost, opet Arjuna ovde priznaje: kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ [Bhagavad-gītā 2.7]:

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

„Da, ja sam anārya. Postao sam anārya, jer sam zaboravio svoju dužnost.“ Dakle, zapravo ārya samāja znači Društvo svesno Kṛṣṇe, Međunarodno društvo za... To je ārya. Ne lažno.

Dakle ovde, Arjuna objašnjava, stavljajući sebe: „Da, kārpaṇya-doṣo. Jer zaboravljam svoju dužnost, zato upahata-svabhāvaḥ, zbunjen sam u svojim prirodnim sklonostima.“ Kṣatriya treba uvek da bude aktivan. Kad god postoji rat, postoji borba, moraju da budu veoma entuzijastični. Kṣatriya, ako drugi kṣatriya kaže: „Želim da se borim s tobom,“ on, oh, ne može da odbije: „Da, hajde. Bori se. Uzmi mač.“ Odmah: „Hajde.“ To je kṣatriya. Sada on odbija da se bori. Zato može da razume...

[sa strane:] Možete da stanete sa ove strane, ne ispred.

On zaboravlja svoju dužnost, kṣatrijsku dužnost. Zato priznaje: „Da,“ kārpaṇya-doṣa, kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ [Bhagavad-gītā 2.7],

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

„svoju prirodnu dužnost zaboravljam. Zato sam postao škrtac. Zato moj...“

Sada, kada postanete škrtac, to je bolesno stanje. Šta je onda vaša dužnost? Onda idite kod osobe koja može... Baš kao kada se razbolite, idete kod lekara i pitate ga: „Šta da radim, gospodine? Sada patim od ove bolesti.“ Ovo je vaša dužnost. Slično, kada smo zbunjeni u svojim dužnostima, ili kada zaboravimo svoje dužnosti, veoma je lepo da odemo kod nadređene osobe i pitamo je šta da radimo. Dakle, ko može da bude nadređena osoba od Kṛṣṇe? Zato Arjuna kaže, pṛcchāmi tvām: „Pitam Te. Jer to je moja dužnost. Sada padam u svojoj dužnosti, grešim. Dakle, ovo nije dobro. Moram da pitam nekoga ko je nadređen meni.“ To je dužnost.

Tad vijñānārthaṁ sa gurum eva abhigacchet [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12].

[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]

Ovo je vedska dužnost. Svako je zbunjen. Svako pati u ovom materijalnom svetu, bivajući zbunjen. Ali neće da traži verodostojnog gurua. Ne. To je kārpaṇya-doṣa. To je kārpaṇya-doṣa. Ovde, Arjuna izlazi iz kārpaṇya-doṣe. Kako? Sada pita Kṛṣṇu. Pṛcchāmi tvām: „Moj dragi Kṛṣṇa, Ti si najnadređenija osoba. To znam. Ti si Kṛṣṇa. Dakle, ja sam zbunjen. Zapravo, zaboravljam svoju dužnost. Zato Te pitam.“

Dakle, morate da priđete Svevišnjoj Osobi, znači Kṛṣṇi ili Njegovom predstavniku. Svi ostali su nitkovi i budale. Ako priđete osobi, guruu, koji nije predstavnik Kṛṣṇe, prilazite nitkovu. Kako ćete biti prosvetljeni? Morate da priđete Kṛṣṇi ili Njegovom predstavniku. To je potrebno. Tad vijñānārthaṁ sa gurum eva abhigacchet [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12]. Dakle, ko je guru? Samit-pāṇiḥ śrotriyaṁ brahma-niṣṭham. Guru je potpuno svestan Kṛṣṇe. Brahma-niṣṭham. I śrotriyam. Śrotriyam znači onaj ko je čuo, ko je primio znanje putem śrotriyaṁ paṭhe, slušanjem od nadređenog autoriteta. Evaṁ paramparā-prāptam imaṁ rājarṣayoḥ viduḥ [Bhagavad-gītā 4.2].

[Ova vrhovna nauka je tako primljena kroz lanac učeničkog nasleđa, i sveti kraljevi su je tako razumeli. Ali vremenom je nasleđe prekinuto, i zato se čini da je nauka kakva jeste izgubljena.]

Dakle, ovde moramo da učimo od Arjune da kada smo zbunjeni, kada zaboravimo svoju pravu dužnost, i zato smo zbunjeni, onda je naša dužnost da priđemo Kṛṣṇi, kao što Arjuna radi. Pa ako kažete: „Gde je Kṛṣṇa?“ Kṛṣṇa nije tu, ali Kṛṣṇin predstavnik je tu. Treba da mu priđete. To je vedska naredba. Tad-vijñānārthaṁ sa gurum eva abhigacchet [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12].

[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]

Mora da se priđe guruu. A guru znači Kṛṣṇa prvobitno. Guru... Tene brahma hṛdā ya ādi-kavaye muhyanti yat sūrayaḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.1]. Janmādyasya yataḥ anvayāt itarataś ca artheṣu abhijñaḥ svarāt. Morate da priđete. To je guru.

Dakle, mi smatramo..., uzimamo Brahmu. Jer on je prvo stvorenje u ovom univerzumu, on je prihvaćen kao guru. On je preneo... Baš kao što mi pripadamo Brahma-sampradāyi. Postoje četiri sampradāye: Brahma-sampradāya, Śrī-sampradāya, Rudra-sampradāya i Kumāra-samapradāya. Sve su to mahājani. Mahājano yena gataḥ sa panthāḥ [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 17.186].

[Suvi argumenti su neubedljivi. Velika ličnost čije se mišljenje ne razlikuje od drugih ne smatra se velikim mudracem. Prostim proučavanjem Veda, koje su raznolike, ne može da se dođe do pravog puta kojim se razumeju religijska načela. Čvrsta istina religijskih načela skrivena je u srcu neiskvarene samospoznate osobe. Stoga, kako śāstre potvrđuju, treba da se prihvati bilo koji napredni put koji mahājani zagovaraju.]

Moramo da prihvatimo liniju delovanja koju je dao mahājana.

Dakle, Brahmā je mahājana. Naći ćete Brahminu sliku sa Vedom u ruci. Dakle, on je..., on je dao prvu instrukciju Veda. Ali odakle je dobio vedsko znanje? Zato je vedsko znanje apauruṣeya. Nije stvoreno od čoveka; stvoreno je od Boga. Dharmaṁ tu sākṣād bhagavat-praṇītam [Śrīmad-Bhāgavatam 6.3.19].

[Prava religijska načela propisuje Svevišnja Božanska Ličnost. Iako potpuno smešteni u vrlini dobrote, čak ni veliki ṛṣiji koji borave na najvišim planetama ne mogu da utvrde prava religijska načela, niti polubogovi ili vođe Siddhaloke, a da ne govorimo o asurama, običnim ljudskim bićima, Vidyādharama i Cāraṇama.]

Dakle, kako je Bog, Kṛṣṇa, dao Brahmi? Tene brahma hṛdā. Brahma, brahma znači vedsko znanje. Śabda-brahma. Tene. On je ubrizgao vedsko znanje iz hṛdā. Teṣāṁ satata-yuktānāṁ bhajatāṁ pritī-pūrvakam [Bhagavad-gītā 10.10].

[Onima koji su stalno predani i obožavaju Me s ljubavlju, dajem razumevanje kojim mogu da dođu Meni.]
Kada je Brahmā stvoren, bio je zbunjen: „Koja je moja dužnost? Sve je mračno.“ Pa je meditirao, i Kṛṣṇa mu je dao znanje: „Tvoja dužnost je ova. Radi ovako.“ Tene brahma hṛdā ya ādi-kavaye. Ādi-kavaye [Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.1]. Brahmā je ādi-kavaye. Dakle, stvarni guru je Kṛṣṇa. A ovde je... Kṛṣṇa savetuje Bhagavad-gītu. Ovi nitkovi i budale neće da prihvate Kṛṣṇu kao gurua. Otići će kod nekog nitkova i budale i zlotvora, grešne osobe, i prihvatiti gurua. Kako on može da bude guru? Dakle, guru je Kṛṣṇa.

Evo primera koji daje Arjuna. Pṛcchāmi tvām. Ko je taj tvām? Kṛṣṇa. „Zašto Me pitaš?“ Dharma-sammūḍha-cetāḥ

[Bhagavad-gītā 2.7].

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

„Zbunjen sam u svojim dužnostima, dharmi.“ Dharma znači dužnost. Dharmaṁ tu sākṣād bhagavat-praṇītam [Śrīmad-Bhāgavatam 6.3.19]. Sammūḍha-cetāḥ. „Dakle, šta treba da radim?“ Yac chreyaḥ. „Šta je zapravo moja dužnost?“ Śreyaḥ. Śreyaḥ i preyaḥ. Preyaḥ... To su dve stvari. Preya znači ono što mi se odmah sviđa, veoma lepo. A śreya znači krajnji cilj. To su dve stvari. Baš kao što dete želi da se igra ceo dan. To je dečija priroda. To je śreya.

A preya znači da mora da se obrazuje da bi mu u budućnosti život bio uređen. To je preya..., śreya. Dakle, Arjuna ne traži preyu. On traži uputstvo od Kṛṣṇe ne u svrhu potvrđivanja svoje śreye. Śreya znači da je odmah mislio: „Biću srećan ako se ne borim, ne ubijanjem svojih rođaka.“ To je, kao dete, mislio. Śreya. Ali kada je došao svesti—ne zapravo svesti, jer je inteligentan—on traži preyu, uh, śreyu. Yac chreyaḥ syāt. „Šta je, zapravo, moj krajnji cilj života?“ Yac chreyaḥ syāt. Yac chreyaḥ syāt niścitaṁ [Bhagavad-gītā 2.7]. Niścitam znači utvrđeno, bez ikakve greške. Niścitam. U Bhāgavati postoji, zove se niścitaṁ. Niścitam znači da ne morate da istražujete. Već je utvrđeno: „Ovo je odluka.“ Jer mi, sa svojim sićušnim mozgom, ne možemo da pronađemo šta je stvarna niścitaṁ, utvrđena śreya. To ne znamo. To morate da pitate Kṛṣṇu ili Njegovog predstavnika. To su te stvari. Yac chreya syāt niścitaṁ brūhi tan me.

Dakle... „Ljubazno mi to reci.“ „Pa zašto da ti kažem?“ Ovde kaže, śiṣyas te 'ham [Bhagavad-gītā 2.7]: „Sada Te prihvatam kao svog gurua. Postajem Tvoj śiṣya.“ Śiṣya znači „Šta god Ti kažeš, ja ću da prihvatim.“ To je śiṣya. Reč śiṣya dolazi od śas-dhātu. Śas-dhātu. Śāstra. Śastra. Śāsana. Śiṣya. Ovo je iz istog korena. Śas-dhātu. Śas-dhātu znači vladati, vladanje. Dakle, možemo da vladamo na razne načine. Možemo da budemo vladani, postajući śiṣya pravog gurua. To je śas-dhātu. Ili možemo da budemo vladani śastrom, oružjem. Baš kao što kralj ima oružje. Ako ne sledite kraljevu naredbu ili vladinu naredbu, onda postoji policijska sila, vojna sila. To je śastra. A postoji i śāstra. Śāstra znači knjiga, sveti spis, baš kao Bhagavad-gītā. Sve je tu. Dakle, moramo da budemo vladani, bilo śastrom, śāstrom ili guruom. Ili postajući śiṣya. Zato se kaže, śiṣyas te 'ham [Bhagavad-gītā 2.7]:

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]
„Postajem dobrovoljno... Predajem Ti se.“ „Sada si postao śiṣya. Koji je dokaz da si postao Moj śiṣya?“ Śādhi māṁ tvāṁ prapannam: „Sada sam potpuno predan.“ Prapannam.

Dakle, ovo znanje je potrebno, kako da se pronađe pravi guru i kako da mu se preda. Guru ne znači da ja držim gurua, tako, kao dobavljača narudžbi: „Moj dragi guru, patim od ovoga. Možete li mi dati neki lek?“ „Da, da. Uzmi ovaj lek.“ „Da.“ Ne taj guru. Ako patite od neke bolesti, idite kod lekara. Nije posao gurua da vam da neki lek. Posao gurua je da vam da Kṛṣṇu. Kṛṣṇa sei tomāra, kṛṣṇa dīte pāra [Bhajana-Lālasā, Pesma 7]. Vaiṣṇava se moli, guru: „Gospodine, vi ste bhakta Kṛṣṇe. Možete mi dati Kṛṣṇu ako želite.“ Ovo je položaj śiṣye. Posao gurua je kako da vam da Kṛṣṇu, ne bilo kakve materijalne stvari. Za materijalne stvari, postoji toliko mnogo institucija. Ali ako želite Kṛṣṇu, onda je potreban guru.

Kome je potreban guru?

tasmād guruṁ prapadyeta
jijñāsu śreya uttamam
śābde pare ca niṣṇātaṁ
brahmaṇy upasamāśrayam
(Śrīmad-Bhāgavatam 11.3.21)

[Zato svaka osoba koja ozbiljno želi pravu sreću mora da traži verodostojnog duhovnog učitelja i uzme utočište kod njega putem inicijacije. Kvalifikacija verodostojnog gurua je da je on spoznao zaključke spisa razmatranjem i sposoban je da ubedi druge u te zaključke. Takve velike ličnosti, koje su uzele utočište Svevišnjeg Boga, ostavljajući po strani sva materijalna razmatranja, treba da se shvate kao verodostojni duhovni učitelji.]

Kome je potreban guru? Guru nije moda: „Oh, imam gurua. Napraviću gurua.“ Guru znači onaj ko je ozbiljan. Tasmād guruṁ prapadyeta. Treba da se traži guru. Zašto? Jijñāsu śreya uttamam. Onaj ko je radoznao za Svevišnjeg. Ne da se od gurua pravi moda, baš kao što držimo psa, moda, slično, držimo gurua. To nije guru dharma[?]. „Guru će delovati prema mojoj odluci.“ Ne tako. Guru znači onaj ko može da vam da Kṛṣṇu. To je guru. Kṛṣṇa sei tomāra. Jer Kṛṣṇa je guru. To je navedeno u Brahma-saṁhiti: vedeṣu durlabhaṁ adurlabhaṁ ātma-bhaktau [Brahma-saṁhitā 5.33].

[Obožavam Govindu, prvobitnog Gospoda, koji je nedostupan Vedama, ali dostižan čistom neokaljanom predanošću duše, koji je bez premca, koji nije podložan propadanju, bez početka je, čiji je oblik beskrajan, koji je početak, i večni puruṣa; ipak On je osoba koja poseduje lepotu procvetale mladosti.]

Vedeṣu durlabhaṁ. Ako želite da tražite... Iako Vede znači znanje, a krajnje znanje je da se razume Kṛṣṇa. Vedaiś ca sarvair aham eva vedyam [Bhagavad-gītā 15.15].

[Ja sam smešten u svačijem srcu, i od Mene dolaze sećanje, znanje i zaborav. Cilj svih Veda je da Me spoznaju; Ja sam sastavljač Vedānte, i Ja sam znalac Veda.]

Ovo je uputstvo.

Dakle, ako nezavisno želite da proučavate Vede, baš, postoje, postoje neki nitkovi... Oni kažu: „Mi razumemo samo Vede.“ Šta ti razumeš Vedu? Kako ćeš da razumeš Vedu? Dakle, Vede kažu, tad vijñānārthaṁ sa gurum eva abhigacchet [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12].

[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]

Razumećeš Vede tako što ćeš uzeti..., kupiti jednu knjigu Veda, ili je uzeti, razumećeš Vede? Veda nije tako jeftina stvar. Bez toga da se postane brāhmaṇa, niko ne može da razume Vedu, šta je Veda.

Zato je to ograničeno. Bez toga da se postane brāhmaṇa, nikome nije dozvoljeno da proučava Vede. Sve je to besmislica. Šta ćeš ti da razumeš o Vedama? Zato je Vyāsadeva, nakon što je sastavio četiri Vede, podelio četiri Vede, napravio Mahābhāratu. Jer Vede, predmet Veda, je tako težak. Strī-śūdra-dvija-bandhūnāṁ trayī na śruti-gocarāḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 1.4.25]:

[Iz saosećanja, veliki mudrac je mislio da je mudro da ovo omogući ljudima da postignu krajnji cilj života. Tako je sastavio veliko istorijsko pripovedanje zvano Mahābhārata za žene, radnike i prijatelje dvaput rođenih.]

za žene, za śūdre, i za dvija bandhue. Oni ne mogu da razumeju šta su Vede. Dakle, svi ovi nitkovi dvija-bandhui i śūdre, oni žele da proučavaju Vede. Ne. To nije moguće.

Prvo mora da se bude utemeljen u brahmanskoj kvalifikaciji, satyaṁ śamo damas titiksva ārjavaṁ jñānaṁ vijñānam āstikyaṁ brahma karma sva-bhāva... [Bhagavad-gītā 18.42].

[Mirnoća, samokontrola, strogost, čistoća, tolerancija, poštenje, mudrost, znanje i religioznost—ovo su osobine po kojima brāhmaṇe rade.]
Onda dodirni Vedu. Inače, šta ćeš ti da razumeš Vede? Besmislica. Zato Vede kažu, tad vijñānārthaṁ sa gurum [Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12].

[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]

Moraš da priđeš guruu da bi razumeo Vedu. A šta je ta Veda? Vedaiś ca sarvair aham eva vedyam [Bhagavad-gītā 15.15].

[Ja sam smešten u svačijem srcu, i od Mene dolaze sećanje, znanje i zaborav. Cilj svih Veda je da Me spoznaju; Ja sam sastavljač Vedānte, i Ja sam znalac Veda.]

Vede znače..., proučavati Vede znači razumeti Kṛṣṇu i predati Mu se. Ovo je vedsko znanje.

Ovde Arjuna kaže prapannam: „Sada Ti se predajem. Sada više neću da razgovaram s Tobom na jednakom nivou, kao da ja znam toliko mnogo stvari.“ Bio je u pravu, ali je mislio na materijalnoj platformi. Mislio je da praduṣyanti kula-striyaḥ [Bhagavad-gītā 1.40]. Ako svako... Ovo je materijalna tačka. Ali vedsko znanje je duhovno, uttamam. Tasmād guruṁ prapadyeta jijñāsu śreya uttamam [Śrīmad-Bhāgavatam 11.3.21].

[Zato svaka osoba koja ozbiljno želi pravu sreću mora da traži verodostojnog duhovnog učitelja i uzme utočište kod njega putem inicijacije. Kvalifikacija verodostojnog gurua je da je on spoznao zaključke spisa razmatranjem i sposoban je da ubedi druge u te zaključke. Takve velike ličnosti, koje su uzele utočište Svevišnjeg Boga, ostavljajući po strani sva materijalna razmatranja, treba da se shvate kao verodostojni duhovni učitelji.]

Ova śreya. Uttamam. Yac chreya syāt niścitaṁ. Utvrđeno. Nema..., nema pitanja promene. To uputstvo sada..., daće Kṛṣṇa: sarva-dharmān parityaja mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja. A ovo se dešava—bahūnāṁ janmanām ante jñānavān māṁ prapadyate [Bhagavad-gītā 7.19].

[Nakon mnogo rođenja i smrti, onaj ko je uistinu u znanju predaje se Meni, znajući da sam Ja uzrok svih uzroka i sve što jeste. Takva velika duša je veoma retka.]

Zato, da bi se postigao najviši cilj života, treba potpuno da se preda Kṛṣṇi ili Njegovom predstavniku. Onda je njegov život uspešan.

Puno hvala.

Bhakte: Jaya. Sve slave Śrīli Prabhupādi. [kraj]