Bg 1.37–39 - 27. jul 1973

Bhagavad-gītā 1.37–39
—
27. jul 1973, London
730727BG-LONDON [25:50 minuta]

Pradyumna: (predvodi pevanje stiha) (Prabhupāda i bhakte ponavljaju)

yady apy ete na paśyanti
lobhopahata-cetasaḥ
kula-kṣaya-kṛtaṁ doṣaṁ
mitra-drohe ca pātakam
kathaṁ na jñeyam asmābhiḥ
pāpād asmān nivartitum
kula-kṣaya-kṛtaṁ doṣaṁ
prapaśyadbhir janārdana
(BG 1.37-38)
(pauza)

Prevod: "O Janārdana, iako ovi ljudi, savladani pohlepom, ne vide nikakvu grešku u ubijanju sopstvene porodice ili svađi s prijateljima, zašto bismo mi, sa znanjem o grehu, učestvovali u takvim delima?"

Prabhupāda: Dakle, druga strana, Duryodhanina strana, nije razmatrala sve ove pobožne ili bezbožne, grešne ili poročne delatnosti. Jer lobha-upahata-cetasaḥ: "Oni su izgubili razum zbog pohlepe za sticanjem carstva." Kada neko postane požudan ili savladan pohlepom, onda gubi svu inteligenciju. Na mnogim mestima je to navedeno. Kāmais tais tair hṛta-jñānāḥ yajanti anya-devatāḥ (BG 7.20).

Kṛṣṇa kaže da, "Oni koji su obožavaoci drugih polubogova..." Zapravo, predmet obožavanja je Svevišnji Gospod, Kṛṣṇa. Drugima treba da se ukaže poštovanje. Ali obožavanje je namenjeno Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti. On je dostojan obožavanja. Śaraṇyam. On je taj kod koga treba da se uzme utočište; On je taj koga treba da se obožava. To se podučava. To je religija. Man-manā bhava mad-bhakto mad-yājī māṁ namaskuru (BG 18.65). Uvek misliti na Svevišnju Božansku Ličnost, obožavati Ga, odavati Mu poštovanje, to je pokret svesnosti Kṛṣṇe. U prostoriji gde borave Božanstva, odavati poštovanje, obožavati, pevati, plesati, uvek biti angažovan da se nudi poštovanje i podređenost Svevišnjoj Božanskoj Ličnosti. To je dužnost svakoga.

Jer sva živa bića su po ustrojstvu večne sluge. To je njihov zdravi položaj. Dokle god ostaju sluge Svevišnjeg, to je zdravo. Isti primer sam dao mnogo puta, da moj sastavni deo tela, ovaj prst, dokle god je sposoban da služi telu, on je zdrav. Ako ne može da služi, onda je bolestan. Slično tome, sva živa bića koja ne pružaju, ne vrše nikakvu službu Gospodu, ona jednostavno rade za čulno uživanje, to je bolesno stanje. A u bolesnom stanju, niko ne može da bude srećan. To nije moguće. Ako imate neku bolest, ne možete da budete srećni.

Dakle, to je položaj. Oni ne mogu da razumeju da služenjem Kṛṣṇe postajemo zdravi, ili u našem normalnom položaju. To se zove neznanje. Neko pokušava da Ga zaboravi; neko pokušava da postane jednak s Njim. Ovaj posao se nastavlja. I niko se ne predaje rečima: "Moj Gospode, zaboravio sam svoju službu. Od ovog dana, postajem ponovo Tvoj sluga. Molim Te, pruži mi zaštitu." Sarva-dharmān parityajya mām... (BG 18.66). Ovo je učenje svih śāstra, svih Veda.

Ali ovi ljudi, druga strana, oni su postali slepi. Oni su postali slepi. Zašto? Lobha-upahata-cetasaḥ. Oni su izgubili svoj razum. Kula-kṣaya-kṛtaṁ doṣam. Postoji velika greška u uništavanju dinastije. Danas ljudi uništavaju iz utrobe, abortus, kontracepcija, uništavanje. Oni ne znaju. Kula-kṣaya. Zapravo putra. Putra znači... put znači puṁ-nāma-narakam. Postoji pakao koji se zove puṁ-nāma-naraka. A tra znači trāyate, izbaviti. Dakle putra znači puṁ-nāma-narakāt trāyate iti putra. Sanskritska reč za sina, putra, znači da se od sina očekuje da izbavi pretke iz paklenog stanja života. Ponekad zbog naših grešnih delatnosti, postajemo duh. To je veoma pakleno stanje. Dakle, kada putra prinosi śraddhu—Ko će da prinese? Putra će da prinese; to je dužnost—onda on ponovo dobija materijalno telo. To su suptilni zakoni.

Ljudi ne znaju; niti žude da znaju. Ali ovo su informacije koje dobijamo iz vedske literature. Putra ima dužnost da spase pretke. Zato neko mora da, to je njegova dužnost da održi putru. Bar jednog sina mora da ostavi. Ali ljudi nisu mnogo željni da imaju putru. Radije da ubiju putru. Oni su tako grešni. Kāma-lobha-hata-cetasaḥ. Jednostavno čulno uživanje. To je sve. Zašto bhāryā? Zašto bi se neko oženio? Putrārthe kriyate bhāryā. Bhāryā znači žena. Neko prihvata ženu. Zašto? Za putru. Za sina. Zašto je sin potreban? Putraḥ piṇḍaṁ prayojanam: prinošenje žrtvi od strane putre da izbavi pretke. To je prayojanam. To je apsolutno neophodno. Svako treba da ostavi putru pre svoje smrti. On ima toliko dužnosti. Ovo je vedska civilizacija. Ali sada niko ne mari za to. Niti je to moguće. Zato je jedini lek da se preda. Śaraṇyam.

devarṣi-bhūtāptā-nṛṇāṁ pitṟṇāṁ
nāyam ṛṇī na kiṅkara rājan
sarvātmanā ye śaraṇaṁ śaraṇyaṁ
gato mukundaṁ parihṛtya kartum
(SB 11.5.41)

Jedan izgovor je da je svako od nas dužan devarṣi, devatā, polubogovima. Polubogovi, kao što je Indra: on nam daje vodu. Baš kao što smo obavezni da plaćamo porez odeljenju za vodu, odeljenju za vatru, odeljenju za obrazovanje, toliko mnogo odeljenja vlade. Ili jednom kad platimo porez na prihod, on se raspoređuje na toliko mnogo odeljenja. Dakle, zapravo zašto plaćamo? Zato što smo dužni. Sada, sunčeva svetlost, mi koristimo prednosti sunčeve svetlosti, tako da smo dužni bogu sunca. Slično tome, mi smo dužni bogu meseca. Mi primamo toliko mnogo prednosti. Varuṇa. Deva. Tako da smo dužni mnogim polubogovima. Slično tome, mi smo dužni ṛišima. Baš kao Vyāsadeva: on nam je dao ovu vedsku literaturu. Mi izvlačimo korist iz nje. Tako da moramo da se osećamo dužnima. Devaṛṣi, ṛṣi.

Prvo smo dužni devatama, a onda ṛišima, zatim bhūtama, običnim živim bićima. Baš kao što uzimamo mleko od krava. Mi smo dužni. Sada ih ubijamo. Oni jednostavno vode grešan život, a žele da budu srećni i mirni. Samo pogledajte. Mi smo dužni. Ja sam vam obavezan zbog vaše službe. Dakle, umesto da osećam obavezu, ako vam prerežem grlo, kakav sam ja gospodin, samo vidite, zamislite.

Dakle, mi smo dužni. Devarṣi-bhūtāpta-nṛṇāṁ pitṟṇām (SB 11.5.41). I pitṟṇām, ovi pitṛ, kula-kṣaya, preci, ja imam ovo telo... od mog dede, moj otac je dobio ovo telo; od mog oca, ja sam dobio ovo telo. Ja sam takođe dužan. Jer ovo telo, ljudsko telo, je šansa za razumevanje, za moj položaj. Ja mogu da izađem iz kandži ove māye prelaženja iz jednog tela u drugo. Dakle, ovu priliku sam dobio milošću mojih predaka. Ovo su osećanja obaveze. I postoji dužnost. Zato Arjuna razmatra toliko mnogo stvari, jer je on bhakta.

Kula-kṣaya-kṛtaṁ doṣaṁ mitra-drohe ca pātakam (BG 1.37). "Ove budale, oni su izgubili svoju inteligenciju zbog pohlepe za sticanjem carstva. Ali što se mene tiče," Arjuna je rekao, kathaṁ na jñeyam asmābhiḥ (BG 1.38). Množina: "nama." "Nama" znači uključujući Kṛṣṇu. On ne kaže "ja" ili "meni". On uključuje Kṛṣṇu: "Ti si na ovoj strani; tako da pošto si Ti na mojoj strani, Ti si moj vozač bojnih kola, ako ja ne razmotrim sve ove stvari, šta će ljudi reći? Da 'Arjuna je tako veliki bhakta Kṛṣṇe. A Kṛṣṇa je tamo. On čini takve grešne delatnosti.'" Zato on kaže, kathaṁ na jñeyam asmābhiḥ. On uvlači i Kṛṣṇu. To je u redu, da. Sveta osoba, bhakta, treba da razmotri sve ove stvari pre delovanja, "Da li ja radim ovo pravilno ili nepravilno?" Ovo je Arjuna. Druga strana, lobha-upahata-cetasaḥ. Upahata-cetasaḥ: oni su izgubili svoj razum. Ali mi ne možemo. Bhakta mora da bude veoma odgovoran. On mora da deluje na takav način da ga niko ne može kriviti. Inače svi bi rekli: "Kakav je on bhakta?"

Dakle, ovo je dužnost. Oni treba da budu veoma oprezni. Sannyāsī, oni treba da budu veoma oprezni. Caitanya Mahāprabhu je rekao, sannyāsīra alpa-chidre bahu kari' mane. Običan gṛhastha, ili samo gṛhastha. Ako on razgovara sa ženom, niko ga neće kriviti. On je gṛhastha. Ali ako sannyāsī razgovara sa ženom veoma intimno, oh, ljudi će odmah to primetiti. Sannyāsīra alpa-chidre bahu kari' mane. To je praksa. On treba da bude veoma oprezan. Dakle, bhakta, sannyāsī, oni imaju veoma, veoma veliku odgovornost. Ljudi će ih veoma lako kritikovati. Dakle, Arjuna razmatra sve ove tačke.

Kathaṁ na jñeyam asmābhiḥ pāpād asmān nivartitum (BG 1.38): "Oni mogu da se odaju ovim grešnim delatnostima. Kako mi možemo da se odajemo? Šta će ljudi reći?" Kula-kṣaya-kṛtaṁ doṣaṁ prapaśyadbhir janārdana: "He Janārdana, Ti si održavalac ljudi. Dakle, ako ljudi postanu grešni, onda je veoma teško izdržavati ih." Ove stvari se razmatraju. Kula-kṣaya. Dakle, mi ne možemo da uništavamo porodicu. Ali pod jednim uslovom možemo da budemo slobodni od svih ovih obaveza. Šta je to? Gataḥ śarabyaṁ parihṛtya kartum (SB 11.5.41). Śaraṇyam. Mukunda-caraṇam: onaj ko je posvetio svoj život jednostavno da služi Mukundu, Kṛṣṇu, Mukundu. Muk znači mukti, oslobođenje. I ānanda. Kṛṣṇa daje oslobođenje. Njegovo ime je Govinda, Mukunda. Stotine i hiljade imena Kṛṣṇa ima. Dakle, ako je neko uzeo, potpuno se predajući lotosovim stopalima Mukunde, on nema više nikakvu obavezu, bilo prema ovim pitṛ, devarṣi, deva, devatā, polubogovima, ṛṣi, bhūta. On je imun, jer je transcendentalan.

Ali sve dok neko nije bhakta, onaj ko se nije potpuno predao lotosovim stopalima Mukunde, on mora da sledi sve ove regulativne principe i dužnosti. On ne može da bude oslobođen. Sve se beleži. Prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ (BG 3.27). Sve se zapisuje. karmaṇā daiva-netreṇa (SB 3.31.1). Prema svojoj karmi, on će dobiti drugo telo. Ovo su suptilni zakoni. Zato kula-kṣaya-doṣam. Ne možeš da uništiš svoju porodicu. Materijalno, ne možeš da uništiš svoju porodicu. Zato Arjuna govori, kula-kṣayaṁ kṛtaṁ doṣaṁ prapaśyadbhir janārdana (BG 1.38). "Mi možemo da vidimo. Ove budale, oni su izgubili svoju inteligenciju, ali kada mi vidimo, kako možemo da uništimo porodicu?"

Dalje objašnjenje će uslediti kasnije. (pauza)

Pradyumna: Prevod: "Sa uništenjem dinastije, večna porodična tradicija je uništena, i tako ostatak porodice postaje uključen u bezbožnu praksu." (BG 1.39)

Prabhupāda: Dakle, toliko odgovornosti postoji, ubijanje porodice. Jer oni nemaju odgovornost u sadašnjem trenutku, svi su bezbožni. Dve stvari postoje: religija i nereligija. Kṛṣṇa takođe kaže, yadā yadā hi dharmasya glānir bhavati abhyutthānam adharmasya (BG 4.7). Ako ne možemo da ostanemo na religioznim principima, onda—moramo nešto da radimo—onda moramo da povećamo naš bezbožni princip. Dakle ova porodična tradicija, prema vedskoj civilizaciji, bila je veoma strogo poštovana kako bi porodica mogla da se održi u redu u religioznom principu. Zašto? Sada, zato što je ljudski život namenjen da oživi svoj večni položaj, sanātana. Ova reč se ovde koristi, kula-dharmāḥ sanātanāḥ.

Prava svrha života, posebno ljudskog života, jeste da oživi našu sanātana-dharmu, sanātana zanimanje, večno zanimanje. Pridržavanjem pravila i propisa varṇāśrama-dharme, četiri varṇe i četiri āśrama... to se zove kula-dharma. Brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra, brahmacārī, gṛhastha, vānaprastha i sannyāsa. Svako od njih mora strogo da se pridržava pravila i propisa tog posebnog āśrama. Zašto to treba tako strogo da se poštuje? Jer poštovanjem regulativnog principa svake faze života, osoba će moći da zadovolji Svevišnju Božansku Ličnost.

varṇāśramacarvatā
puruṣeṇa paraḥ pumān
viṣṇur ārādhyate . . .
nānyat tat-toṣa-kāraṇam
(CC Madhya 8.58)

Ako strogo poštujemo pravila i propise kula-dharme... kula-dharma znači ako si brāhmaṇa, moraš da se pridržavaš regulativnih principa, kvalitativnih principa brāhmaṇe. Ako si kṣatriya, onda takođe moraš da se pridržavaš kṣatriya principa. Sve ovo je opisano u Bhagavad-gīti, ko je brāhmaṇa, ko je kṣatriya, po simptomima. Po simptomima moramo da prihvatimo da li je neko brāhmaṇa ili kṣatriya ili vaiśya, ne po rođenju. To je naredba śāstre.

Dakle, ovo mora da se poštuje. Ako uistinu želimo izbavljenje iz ove materijalne zapletenosti, onda ova pravila i propise kula-dharme moramo da poštujemo. Ako ne poštujemo, onda odmah postajemo bezbožni. Dharme naṣṭe kṛtaṁ kṛtsnam adharmam abhibhavati iti uta. Uta, Arjuna je rekao: "Kaže se." On je naučio od viših autoriteta. Uta. "Kaže se" znači "Rekli su autoriteti." Dakle, "Ako se adharma, bezbožni život, širi zbog gubitka kula-dharme, onda je sve izgubljeno, moj dragi Kṛṣṇa. Pa zašto da ubijam?" Druge stvari će takođe biti opisane kasnije, da, kada se muški članovi ubiju, ženski članovi postaju udovice, i njihov karakter postaje zagađen. Toliko mnogo stvari Kṛṣṇa će govoriti o ovom porodičnom životu.

Dakle, u sadašnjem trenutku, nema takvog porodičnog života, nema razmatranja religije, nema razmatranja bezbožnog života. Sve je kao kod životinja. Kalau śūdra-sambhavaḥ. Ako nisu životinje, svi su oni śūdre; niko nije brāhmaṇa, niko nije kṣatriya, niko nije vaiśya. Dakle, to je haotično stanje ljudskog društva. Zato ne može da se vrati u prvobitni položaj sistematskog institucionalnog položaja. To nije moguće. Sve je izgubljeno. Zato milošću Caitanye Mahāprabhua, jedna stvar:

harer nāma harer nāma harer nāmaiva kevalam
kalau nāsty eva nāsty eva . . . gatir anyatha.
(CC Adi 17.21)

Sve je izgubljeno. Sada, jednostavno pevanjem harer nāma, svetog imena Gospoda Kṛṣṇe, ti ponovo bivaš smešten u prvobitni položaj. Sve je prilagođeno, jer je transcendentalno. Dakle, nema drugog puta.

Caitanya Mahāprabhu je tako milostiv da je iz śāstri izabrao ovaj proces pokreta saṅkīrtane: ceto-darpaṇa-mārjanam bhava-mahā-dāvāgni-nirvāpanam (CC Antya 20.12). Ljudski život je namenjen za gašenje plamteće vatre materijalnog postojanja. Ali mi nismo u regulativnim principima. Izgubili smo sve—naš sanātana-kula-dharma, sve. Pod tim okolnostima, Caitanya Mahāprabhu nam daje najveću olakšicu prema śāstri. To je blagoslov ovog doba: kīrtanād eva kṛṣṇasya mukta-saṅgaḥ paraṁ vrajet (SB 12.3.51). Jednostavno pevanjem svetog imena Kṛṣṇe, svako postaje slobodan od svih zagađenja ovog doba, mukta-saṅgaḥ paraṁ vrajet. I on postaje tako pročišćen da je spreman da se vrati kući, nazad Bogu.

Dakle, ovu priliku, pevanje mantre Hare Kṛṣṇa, ne bismo trebali da propustimo. Trebali bismo, moramo. Gde je teškoća u pevanju Hare Kṛṣṇa? Kīrtanīyaḥ sadā hariḥ. Tṛṇād api sunīcena taror api sahiṣṇunā (CC Adi 17.31). Ovo je jedini spas za ljudsko društvo ovog doba.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa.

Bhakte: Sva slava Śrīli Prabhupādi. (kraj)