Bg 2.2–6 - 11. decembar 1972

 

Bhagavad-gītā 2.2–6
—
11. decembar 1972, Ahmedabad
721211BG-AHMEDABAD [46:43 minuta]

Prabhupāda:

kutas tvā kaśmalam idaṁ
viṣame samupasthitam
anārya-juṣṭam asvargyam
akīrti-karam arjuna
(Bhagavad-gītā 2.2)

[Svevišnja Osoba [Bhagavān] reče: Moj dragi Arjuna, kako su te obuzele ove nečistoće? One uopšte ne priliče čoveku koji poznaje napredne životne vrednosti. One ne vode na više planete, već u sramotu.]

Anārya-juṣṭam, „uopšte ne priliči čoveku koji poznaje napredne životne vrednosti.“ Āryan. Āryan znači oni koji su napredni. Dakle, ova Arjunina potištenost na bojnom polju opisuje se kao nešto što priliči ne-Āryanu.

Āryan, prema āryanskoj civilizaciji kako je opisana u Bhagavad-gīti, postoje četiri podele koje je uvela Svevišnja Božanska Ličnost. Kao što smo već objasnili, dharmaṁ tu sākṣād bhagavat-praṇītam [Śrīmad-Bhāgavatam 6.3.19].

[Prava religijska načela propisuje Svevišnja Božanska Ličnost. Iako potpuno smešteni u vrlini dobrote, čak ni veliki ṛṣiji koji borave na najvišim planetama ne mogu da utvrde prava religijska načela, niti polubogovi ili vođe Siddhaloke, a da ne govorimo o asurama, običnim ljudskim bićima, Vidyādharama i Cāraṇama.]

Svaki sistematski religijski proces treba da se shvati: „Dao ga je Bog.“ Čovek ne može da stvori nijedan religijski sistem.

Dakle, ovaj āryanski sistem, napredni sistem, jeste cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bhagavad-gītā 4.13].

[Prema trima guṇama materijalne prirode i radu koji im se pripisuje, Ja sam stvorio četiri podele ljudskog društva. Iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja ipak nisam vršilac, budući da sam nepromenljiv.]

Kṛṣṇa kaže: „Ja sam ga uveo radi veoma dobrog upravljanja društvenim poretkom“ – brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra. Dakle, Arjuna je pripadao kṣatrijskoj porodici. Zato njegovo oklevanje da se bori na bojnom polju ne priliči Āryanu. Da kraljevski red postane nenasilan, to nije dobro. Kṣatriye, kada se bore na bojnom polju, ubijanje za njih nije greh.

Slično, brāhmaṇa, kada prinosi žrtvu, ponekad se žrtvuju životinje; to ne znači da on čini greh. Ovo žrtvovanje životinja nije se vršilo radi jedenja životinja. Bilo je to radi testiranja vedske mantre. Da li brāhmaṇe koji su bili angažovani u prinošenju žrtve pravilno pevaju vedsku mantru, to se testiralo prinošenjem jedne životinje i ponovnim davanjem toj životinji novog, mladog života.

To je bilo žrtvovanje životinja. Ponekad su se prinosili konji, ponekad krave. Ali u ovom dobu, Kali-yugi, one su zabranjene jer nema takvih yājñika-brāhmaṇa. Sve vrste žrtvovanja su zabranjene u ovom dobu.

aśvamedhaṁ gavālambhaṁ
sannyāsaṁ pala-paitṛkam
devareṇa sutotpattiṁ
kalau pañca vivarjayet
(Čaitanya-caritāmṛta Ādi 17.164)

Aśvamedha žrtvovanje, gomedha žrtvovanje, sannyāsa, i dobijanje deteta preko devare, mlađeg brata muža, te stvari su zabranjene u ovom dobu.

Dakle, dužnost kṣatriye je bila da se bori. Zato Kṛṣṇa osuđuje njegovo ponašanje, govoreći: „Ovo ne priliči kṣatriyi. Ovim delom ćeš biti obeščašćen.“ Akīrti-karam arjuna [Bhagavad-gītā 2.2]. „Ti si tako dobar borac, vojnik, a ako prestaneš da se boriš, onda će te druga strana klevetati na toliko mnogo načina. Šta misliš? Posebno si Moj prijatelj. Ja stojim ovde. Uprkos tome što sam postao tvoj kočijaš, ako odbiješ da se boriš, to će sigurno biti velika katastrofa. Ne radi to.“

Zato On kaže, anārya-juṣṭam asvargyam. Asvargyam znači „Ne možeš da budeš unapređen na rajsku planetu.“ Kaže se da kṣatriya koji pogine u borbi odmah biva unapređen na rajsku planetu. Ali zato što gine za dobar cilj, zato biva unapređen. Asvargyam akīrti-karam. „To je kleveta za tebe.“

Dakle,

klaibyaṁ mā sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
tyaktvottiṣṭha parantapa
(Bhagavad-gītā 2.3)

Parantapa znači onaj ko može da zadaje nevolje neprijateljima. To je dužnost kṣatriye. Neprijatelji, agresori, treba da budu ubijeni. Nema ātatāyī. Ātatāyī znači onaj ko je agresor. Onaj ko otme nečiju ženu, onaj ko silom otme nečije bogatstvo, onaj ko zapali nečiju kuću, oni se nazivaju agresorima. Dakle, agresor treba da bude ubijen. Agresoru treba zadavati nevolje.

Dakle, Kṛṣṇa ne podučava nepotrebnom nenasilju. Ako kṣatriya postane nenasilan, onda će cela država biti u haosu. Oni moraju da nauče kako da ubiju svakog zločinca. On treba odmah da bude ubijen. Baš kao Mahārāja Parīkṣit, Arjunin unuk, kada je putovao po svom carstvu...

Ceo svet je u to vreme bio indijsko carstvo. Ne baš indijsko. Bhārata-varṣa. Sada smo imitirali neko ime, Bhārata, „Indija“, „Hindustan“. Ali nekada je cela planeta bila poznata kao Bhārata-varṣa. Dakle, kada je video da jedan crni čovek pokušava da ubije kravu, odmah je izvukao mač: „Odmah ću te ubiti. Ko si ti, da ubijaš krave u mom kraljevstvu?“ Ovo je posao kṣatriye.

Dakle... Ali sada nema kṣatriya, jer se ubija toliko mnogo krava. Ko... Niko ne protestuje. Dužnost kṣatriye je da zaštiti svako živo biće rođeno na zemlji, u njegovom kraljevstvu. Nije da, kao što se sada dešava, samo ljudska bića treba da budu zaštićena, a ne životinje. Nijedna životinja nije mogla da bude ubijena osim u žrtvovanju, kako je propisano.

Nije bilo potrebe da se nepotrebno ubijaju životinje. To je veliki greh. Dyūtaṁ pānaṁ striyaḥ sūnā yatrādharmaś catur-vidhaḥ [Śrīmad-Bhāgavatam 1.17.38].

[Sūta Gosvāmī reče: Mahārāja Parīkṣit, pošto ga je tako zamolila personifikacija Kalija, dao mu je dozvolu da boravi na mestima gde se obavljaju kockanje, pijenje, prostitucija i ubijanje životinja.]

Striya, nedozvoljena veza sa ženom, je grešan život. Nepotrebno ubijanje životinja, to je grešan život. Intoksikacija, to je grešan život. Kockanje, to je takođe grešan život.

Kada je ovom Kaliju oprošteno, on se predao Mahārāji Parīkṣitu govoreći: „Tražio si od mene da napustim tvoje kraljevstvo, ali gde je van tvog kraljevstva? Ceo svet je tvoje kraljevstvo. Zato mi ljubazno daj neko mesto gde mogu da ostanem.“

Tako mu je Mahārāja Parīkṣit dao ova četiri mesta: „Možeš da boraviš tamo gde se odvija nedozvoljeni seksualni život.“ To znači prostitucija. „I gde se nepotrebno ubijaju životinje, klanica.“ Striya-sūnā-pāna-dyūta [Śrīmad-Bhāgavatam 1.17.38]. „Gde se uživa u opojnim sredstvima ili kockanju. Na ova četiri mesta možeš da boraviš.“

Tako u to vreme, Kali nije mogao da pronađe takvo mesto širom celog sveta. Bio je uznemiren. Zato je postojala zavera da se ubije Mahārāja Parīkṣit, jer je Kali mogao da razume da dok god Mahārāja Parīkṣit živi, nemoguće je pronaći klanicu ili bordel ili mesto za pijenje ili kockarnicu. Ne.

Kraljevstvo je bilo tako lepo. Imamo opis iz Śrīmad-Bhāgavatama. Mahārāja Parīkṣit, Mahārāja Yudhiṣṭhira, mnogi. Monarhija je bila tako dobra jer su oni bili obučeni, rājarṣi... Nisu bili obični kraljevi. Bili su dobri kao veliki mudraci i velike svete osobe.

Imaṁ rājarṣayo viduḥ [Bhagavad-gītā 4.2].

[Ova vrhovna nauka je tako primljena kroz lanac učeničkog nasleđa, i sveti kraljevi su je tako razumeli. Ali vremenom je nasleđe prekinuto, i zato se čini da je nauka kakva jeste izgubljena.]

Kṛṣṇa je rekao, imaṁ vivasvate yogaṁ proktavān aham avyayam [Bhagavad-gītā 4.1].

[Blaženi Gospod reče: Ja sam podučio ovu neuništivu nauku yoge boga Sunca, Vivasvāna, a Vivasvān ju je podučio Manua, oca čovečanstva, a Manu ju je zauzvrat podučio Ikṣvākua.]

Kṛṣṇa je rekao bogu Sunca, Vivasvānu. Dakle, On je rekao: „Bog Sunca je preneo učenje svom sinu Manuu, a Manu je preneo učenje Mahārāji Ikṣvākuu.“ Evaṁ paramparā-prāptam [Bhagavad-gītā 4.2]. Na ovaj način, poenta je da je filozofija Bhagavad-gīte posebno podučavana kraljevskom redu jer bi oni znali. Treba da znaju. Jer se pretpostavlja da je kralj predstavnik Boga, nara-deva. Kralj se oslovljava kao nara-deva.

Čak i pre pet stotina godina, kada je Sanātana Gosvāmī bio ministar Navaba Huseina Šaha... Sanātana Gosvāmī je želeo da podnese ostavku. Želeo je da se pridruži pokretu Caitanye Mahāprabhua. Dakle, kada je Navab shvatio da Sanātana Gosvāmī... Njegovo ime je bilo Dabira Khāsa; promenio je ime. Dakle, on je rekao: „Ne, ne možeš da podneseš ostavku. Onda će celo moje kraljevstvo biti u haosu.

Potpuno zavisim..., zavisan sam od tebe.“ Tako je Sanātana Gosvāmī rekao: „Vaše Veličanstvo, ja nisam..., više nisam u stanju da vam služim. Ljubazno me izvinite.“ Onda je Navab rekao: „Onda ću te kazniti. Ja sam Navab. Ja sam kralj.“ Tako je Sanātana Gosvāmī rekao: „Da, možete da me kaznite jer ste predstavnik Boga.“ Nikada nije protestovao: „Oh, ti si Muhamedanac, ja sam ovaj, Hindu ili...“ Ne. Prihvatio ga je: „Možeš da me kazniš.“

Dakle, ideja je da je nekada monarh, kralj, bio uistinu predstavnik Boga. Oni su vladali na tako lep način da niko nije bio nesrećan. Tokom vladavine Mahārāje Yudhiṣṭhire, naći ćete u Bhāgavatamu da su ljudi bili toliko srećni da nisu imali teskobe. Ne samo da su bili oslobođeni svih teskoba, već nisu morali da trpe čak ni nesnosnu vrućinu ili drhtavu hladnoću. Ne. Bili su tako srećni.

To je dužnost vlade. Može da bude monarhija ili demokratija; prva dužnost vlade je da vidi da se svi građani osećaju srećno. To je dužnost vlade. Ne samo da prikuplja poreze i „Svi građani mogu da idu dođavola. Nije važno.“ Ovo nije dobra vlada. Dobra vlada treba da vidi da li... Može da bude sekularna vlada.

Sekularna vlada ne znači da ceo narod treba da bude manje religiozan, bezbožan. Sekularna vlada treba da vidi da čak i ako postoje mnoge religijske sekte, kao što su Hindusi ili Muslimani i Hrišćani, sekularna vlada ne znači da treba da ih zanemari. Treba da vide da li Hindusi strogo slede načela hinduističke religije, da li Muhamedanci strogo slede načela muhamedanske religije ili... To je dužnost vlade. Niko ne treba da ostane nezaposlen. To je dužnost vlade.

Postoji toliko mnogo stvari. Sve su one opisane u vezi sa Mahārājom Pṛthuom, jednim plemenitim kraljem. Dakle, u Bhāgavati ćete naći sve. Politiku, sociologiju, religiju, kulturu, filozofiju – sve ćete naći. Vidyā bhāgavata vadniḥ.[?] Sve vrste kulturnih i obrazovnih uputstava postoje u Śrīmad-Bhāgavatamu.

Dakle,

klaibyaṁ mā sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
tyaktvottiṣṭha parantapa
(Bhagavad-gītā 2.3)

„Odreci se ove kukavičke navike. Ustani i pripremi se za borbu. Ovo je posao kṣatriye. Ne treba da se povlačiš.“ Arjuna uvāca. „Arjuna odgovori.“

kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye
droṇaṁ ca madhusūdana
iṣubhiḥ pratiyotsyāmi
pūjārhāv arisūdana
(Bhagavad-gītā 2.4)

Sada je Kṛṣṇa podsticao na borbu; Arjuna je takođe veoma inteligentno odgovarao. Oslovio je Kṛṣṇu kao Madhusūdanu, Arisūdanu. Madhusūdana znači „ubica demona Madhua“, ili „ubica ili neprijatelj.“ Dakle, njegova svrha je: „Moram da ubijem Bhīṣmadevu, koji je moj tako dragi deda, i moram da ubijem Droṇācāryu, koji je moj učitelj, od koga sam naučio ovu vojnu veštinu.

Ti si ubio demone i Svog neprijatelja, a zašto me navodiš da ubijem svog gurua i svog dedu?“ Ovo je njegov argument. Kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye droṇaṁ ca madhusūdana, iṣubhiḥ pratiyotsyāmi [Bhagavad-gītā 2.4]: „Oni, moj deda, moj učitelj, mogu da me kazne, ali kako ja mogu strelama da probodem njihovo telo?“

Dakle, ovo je problem: dužnost. Arjuna je zaboravljao dužnost. A Kṛṣṇa ga je podsticao: „Nema veze. Prema pravilima i propisima kṣatriye, čak i ako je suprotna strana tvoj sopstveni sin, ne treba da oklevaš da ga ubiješ. Ovo je posao kṣatriye.“ Ako je suprotna strana tvoj sopstveni sin, ali kada postoji borba, mora da se odluči: jedna strana mora da bude ubijena. Ovo je posao kṣatriye.

Dakle, on kaže, gurūn ahatvā hi mahānubhāvān [Bhagavad-gītā 2.5]. „Ovi gurui, ovaj Droṇācārya i Bhīṣma, nisu obični ljudi.“ Mahānubhāvān. Bhīṣma, svako zna. Bhīṣma je jedan od autoriteta, autoriteta religijskog načela. Postoji dvanaest autoriteta.

svayambhūr nāradaḥ śambhuḥ
kumāraḥ kapilo manuḥ
prahlādo janako bhīṣmo
balir vaiyāsakir vayam
(Śrīmad-Bhāgavatam 6.3.20)

[Gospodin Brahmā, Bhagavān Nārada, Gospodin Śiva, četiri Kumāre, Gospodin Kapila [sin Devahūti], Svāyambhuva Manu, Prahlāda Mahārāja, Janaka Mahārāja, Deda Bhīṣma, Bali Mahārāja, Śukadeva Gosvāmī i ja lično znamo pravo religijsko načelo. Moji dragi sluge, ovo transcendentalno religijsko načelo, koje je poznato kao bhāgavata-dharma, ili predaja Svevišnjem Gospodu i ljubav prema Njemu, neokaljano je materijalnim guṇama prirode. Veoma je poverljivo i teško za obična ljudska bića da ga razumeju, ali ako neko srećom slučajno shvati, odmah biva oslobođen, i tako se vraća kući, nazad Bogu.]

Postoje četiri..., dvanaest autoriteta. Jedan od njih je Bhīṣma. Prahlādo janako bhīṣmo balir vaiyāsakir vayam.

Dakle, Bhīṣma nije obična osoba. Zato je rekao, katham, gurūn ahatvā hi mahānubhāvān śreyo bhoktuṁ bhaikṣyam apīha loke [Bhagavad-gītā 2.5]. „Ne želim da ubijem svog gurua, koji je tako velik, i svog dedu. Bolje da postanem prosjak.“ Posao kṣatriye nije da prosi. Brāhmaṇa može da prosi. Brāhmaṇa može da prihvati milostinju, ali kṣatriya ne može da prihvati nikakvu milostinju od bilo koga drugog, niti može da se spusti da se bavi poslom kao vaiśye. To nije. Svako treba da se drži svog načela.

Ako se ovo sledi, onda je to zaista sekularna vlada. Vlada mora da vidi da li – ti tvrdiš da si brāhmaṇa – da li zaista obavljaš svoje dužnosti kao brāhmaṇa. To je sekularna vlada. Ti tvrdiš da si kṣatriya; da li obavljaš svoje dužnosti kao kṣatriya?

Ti si vaiśya; da li obavljaš svoje dužnosti kao vaiśya? Ovo je dužnost vlade. To je cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭam [Bhagavad-gītā 4.13].

[Prema trima guṇama materijalne prirode i radu koji im se pripisuje, Ja sam stvorio četiri podele ljudskog društva. Iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja ipak nisam vršilac, budući da sam nepromenljiv.]

Sada su željni da isperu ovaj društveni sistem. Žele besklasno društvo. Ali u materijalnom svetu ne može da postoji nikakvo besklasno društvo. To nije moguće.

Besklasno društvo može da se utemelji u duhovnom svetu. Baš kao što mi propagiramo ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe. Ovo je besklasno društvo. Ovde ćete naći Evropljane, Amerikance, Indijce, Afrikance, Hinduse, Muslimane, Hrišćane, ali oni su zaboravili da su Hindusi, Muslimani ili Hrišćani ili Amerikanci ili Indijci. Svi se identifikuju: „Svi smo mi sluge Kṛṣṇe.“ Ovo je besklasno društvo. Ovo je besklasno društvo. Nema razlike. Ovde Hindu dolazi iz veoma poštovane brāhmaṇske porodice, a drugi čovek dolazi iz porodice onih koji jedu pse. Nije važno. Čim neko postane vaiṣṇava, on je besklasno društvo.

Zato je zabranjeno, vaiṣṇave jāti-buddhiḥ. Arcye viṣṇau śilā-dhīr guruṣu nara-matir vaiṣṇave jāti-buddhiḥ, nārakī [Padma Purāṇa]. Baš kao što ne treba da smatramo ovo Božanstvo pred nama kao napravljeno od nekog metala ili drveta. Ne. Arcye śilā-dhīḥ. Ne. Ovde stoji Svevišnja Božanska Ličnost. Treba tako da shvatimo. Inače, da li to znači da odajemo poštovanje metalnoj lutki? Da li smo postali toliko glupi? Ne. Mi to shvatamo: „Ovde Kṛṣṇa lično stoji.“ To je, to, ako neko ne može tako da oseti... Śāstra kaže da treba tako da osetite.

Arcye śilā-dhīr guruṣu nara-matiḥ. Gurua, duhovnog učitelja, ne treba da se smatra običnim ljudskim bićem. Guruṣu nara-matiḥ. Vodu Ganga ne treba da se smatra običnom vodom. Ili caraṇāmṛtu. Ove stvari su zabranjene. Slično, vaiṣṇave jāti-buddhiḥ. Ne treba da se misli: „On je američki vaiṣṇava,“ „On je brāhmaṇa vaiṣṇava,“ „On je afrički vaiṣṇava,“ „On je crni vaiṣṇava,“ „On je beli vaiṣṇava.“ Ne. Vaiṣṇava je vaiṣṇava, sluga Boga.

Baš kao u vodi Ganga, ima toliko... U Kalkuti sam video toliko vode iz mlinova kako dolazi, voda iz kanalizacionih jarkova dolazi. Ali kada padne u vodu Ganga, to više nije neka druga voda; sve je voda Ganga. Praktično to prihvatamo. U Kalkuti ima mnogo strogih Hindusa, brāhmaṇa, oni se kupaju u Gangu, ali čak i ako tamo pluta izmet, oni ga sklone u stranu i kupaju se, vodom Ganga.

Uistinu, hemijski vidite, iako toliko mnogo nečiste vode dolazi tamo, ona je i dalje čista. Slično, vaiṣṇava, on može da dođe iz bilo koje porodice, nije važno. On odmah postaje transcendentalan.

Kṛṣṇa kaže u Bhagavad-gīti:

māṁ ca yo 'vyabhicāreṇa
bhakti-yogena sevate
sa guṇān samatītyaitān
brahma-bhūyāya kalpate
(Bhagavad-gītā 14.26)

[Onaj ko se bavi potpunim predanim služenjem, ko ne pada ni pod kakvim okolnostima, odmah prevazilazi guṇe materijalne prirode i tako dolazi na nivo Brahmana.]

Odmah on postaje. Mi pokušavamo da postanemo, da razumemo ahaṁ brahmāsmi. Dakle, ova spoznaja odmah postaje delotvorna ako je neko čisti bhakta. Māṁ ca 'vyabhicāreṇa bhakti-yogena yaḥ sevate, sa guṇān samatītyaitān [Bhagavad-gītā 14.26]. On je iznad sve ove tri guṇe.

Dakle, ako zaista želite da stvorite besklasno društvo, onda morate da prihvatite ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe. Nema drugog načina. Ako veštački stvorite besklasno društvo, ono nikada neće biti delotvorno. Komunisti pokušavaju da stvore besklasno društvo. To besklasno društvo može da se formira na duhovnoj platformi, ne na materijalnoj platformi. Ovo će biti veštačko. Paṇḍitāḥ sama-darśinaḥ [Bhagavad-gītā 5.18].

[Ponizni mudrac, zahvaljujući istinskom znanju, jednakim očima vidi učenog i nežnog brāhmaṇu, kravu, slona, psa i onoga ko jede pse [nedodirljivog].]

Kada je neko zaista napredan u znanju...

Napredan u znanju znači da treba da razume: „Ja sam večni sluga Kṛṣṇe, ili Boga.“ To je napredak znanja. Ahaṁ brahmāsmi: „Ja nisam ovo telo; ja sam duhovna duša. A Kṛṣṇa je Svevišnja Duša. Ja sam deo i čestica Kṛṣṇe.“ Brahmā-bhūtaḥ prasannātmā na śocati na kāṅkṣati [Bhagavad-gītā 18.54].

[A od svih yogija, onaj ko uvek prebiva u Meni sa velikom verom, obožavajući Me u transcendentalnom ljubavnom služenju, najintimnije je sjedinjen sa Mnom u yogi i najviši je od svih.]

Prosto razumevanjem da „Ja sam duhovna duša, ja sam Brahman,“ neće nam pomoći. Morate da delujete kao Brahman. Onda će biti... Janma..., guṇa-karma-vibhāgaśaḥ [Bhagavad-gītā 4.13].

[Prema trima guṇama materijalne prirode i radu koji im se pripisuje, Ja sam stvorio četiri podele ljudskog društva. Iako sam Ja tvorac ovog sistema, treba da znaš da Ja ipak nisam vršilac, budući da sam nepromenljiv.]

Mora da postoji spoznaja; to je guṇa. Istovremeno, mora da postoji praktičan rad.

To je vedska civilizacija. Ne treba da tvrdite lažno. Ako ste zaista brāhmaṇa, morate da delujete kao brāhmaṇa. Ako ste kṣatriya, morate da delujete kao kṣatriya. Guṇa-karma-vibhāgaśaḥ. Ne da „Ja sam brāhmaṇa; sada sam postao nešto drugo.“ Baš kao u Kalkuti smo videli da postoje male klanice, i oni su postavili jedno božanstvo, Boginju Kālī, i imaju svetu nit, a na tabli piše: „Ovo meso je žrtvo..., zaklano od strane brāhmaṇe; zato je čisto.“ „Zato je čisto.“ I to se dešava. Oh, oni koji jedu meso, oni uzimaju sve to meso, i misle: „To je prasāda Boginje Kālī, i zaklano je od strane brāhmaṇe. Nema greha; sve je u redu.“ To se dešava.

Ne. Brāhmaṇa nije namenjen da postane koljač, ubica. Ne. Brāhmaṇa treba da bude istinoljubiv. Brāhmaṇa treba da bude čist, bez grešnog života. Brāhmaṇa treba da kontroliše čula, kontroliše um. Brāhmaṇa mora da bude dobro obrazovan, jñāna, i mora da primenjuje znanje u praktičnom životu i veruje u vedske zapovesti. Ovo su kvalifikacije brāhmaṇe. Slično, postoje kvalifikacije kṣatriya, vaiśya. Treba to da sledimo.

I dužnost vlade je da vidi: „Ovaj čovek tvrdi da je brāhmaṇa, da li on zaista izvršava dužnosti brāhmaṇe?“ To je dužnost vlade. Ne da treba samo da se bore: „Ja sam brāhmaṇa,“ „Ja sam kṣatriya,“ „Ja sam Hindu,“ „Ja sam Musliman.“ Ne. Dužnost vlade je da vidi da li je on zaista ono za šta se tvrdi da jeste.

Dakle, Arjuna kaže: „Ne želim da ubijem svog pradedu ili svog gurua.“ Ne samo običnog gurua... Guru nikada nije običan. Guru, to sam objasnio: nikada ne treba da smatramo gurua običnim ljudskim bićem. Guru znači, kao što je kralj predstavnik za davanje zaštite narodu, slično, guru ili brāhmaṇa je takođe namenjen za davanje zaštite narodu sa duhovne strane. Kralj, kṣatriya, je namenjen za davanje zaštite narodu sa materijalne strane. Vaiśya treba da proizvodi sa materijalne strane. Sve je sistematski uređeno.

Dakle, brāhmaṇa znači inteligentna klasa ljudi, kṣatriya znači administrativna klasa ljudi, a vaiśya znači proizvodna klasa ljudi, a śūdra znači običan radnik. Ove podele su svuda. Ne možete da kažete da su samo brāhmaṇe i kṣatriye i vaiśye u Indiji. Ne. Kada je to kreacija Kṛṣṇe, ili Boga, mora da bude svuda – na svakoj planeti, u svakoj zemlji, svakom gradu.

Jer gde god da idete, bilo u Evropi ili Americi, naći ćete neke klase ljudi, veoma inteligentnu klasu. Oni su zainteresovani za filozofiju, nauku. Slično, postoji klasa ljudi koji su zainteresovani za politiku. Oni su kṣatriye, možete reći. Slično, postoje osobe koje su zainteresovane za zarađivanje novca, vaiśye. I postoji obična klasa ljudi, oni nisu ni brāhmaṇe, ni kṣatriye, ni... Ne mogu da žive nezavisno.

Śūdra znači da mora da nađe gospodara. Gospodara. Paricaryātmakaṁ karma śūdra-karma svabhāva-jam [Bhagavad-gītā 18.44].
[Poljoprivreda, zaštita krava i trgovina su osobine rada za vaiśye, a za śūdre postoje rad i služenje drugih.]
Posao śūdre je da nađe gospodara. Baš kao pas: pas mora da nađe dobrog gospodara. Inače je ulični pas; njegovo stanje nije baš dobro. Slično, śūdra znači da mora da ima dobrog gospodara koji plaća. Inače mu je život u opasnosti. Dakle, ako razmotrite na taj način, śāstra kaže, kalau śūdra-sambhavaḥ.

U ovoj Kali-yugi, svako je śūdra. Teško ćete naći pravog brāhmaṇu ili pravog kṣatriyu ili vaiśyu. Jer oni traže službu. U śāstri se kaže da brāhmaṇa, ako je u teškoći, može da preuzme profesiju kṣatriye ili do vaiśye, ali nikada ne preuzima posao śūdre, kao pas. To je zabranjeno. A danas tvrdimo da smo brāhmaṇe i idemo ovamo i onamo sa molbom: „Ima li slobodnog mesta, gospodine?“

Dakle, ove stvari su preokrenute. Prosto je postalo farsa. Uistinu, ako želimo da utemeljimo vedsku civilizaciju, onda moramo strogo da sledimo načela Veda kako su opisana u Bhagavad-gīti. I ako se to praktikuje, onda daiva-varṇāśrama-dharma. To je potrebno.

Daiva-varṇāśrama-dharma. Mora da postoje četiri podele. Baš kao što imamo četiri podele u našem telu: deo glave, deo ruku, deo stomaka i deo nogu. Deo nogu je śūdra, deo stomaka je vaiśya, a deo ruku je kṣatriya, a deo glave je brāhmaṇa.

Dakle, ove podele su sada izgubljene. Uistinu, nema kṣatriya, nema brāhmaṇa. Možda ima nekih vaiśya i śūdra. Dakle, pretpostavimo da u celom vašem telu postoji samo stomak i noga, onda šta je telo? Ako nemate glavu i nemate ruke, onda kako je to? Kakvo je to telo? Dakle, zato, u društvenom poretku današnjice, nema brāhmaṇa, nema kṣatriya. Postoje samo neki malobrojni vaiśye i śūdre. Zato postoji haos širom sveta.

Dakle, ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe je namenjen stvaranju nekih pravih brāhmaṇa. Barem, može da postoji glava. Svi su ludi pod uticajem materijalne energije. Dakle, postoji potreba za nekim brāhmaṇom koji može da da savet ljudima kako da žive, kako da postanu svesni Boga, kako da postanu srećni. Postoji velika potreba za ovim pokretom. Prosto takozvano besklasno društvo nam neće pomoći. To nije vedska civilizacija.

hatvārtha-kāmāṁs tu gurūn ihaiva
bhuñjīya bhogān rudhira-pradigdhān
(Bhagavad-gītā 2.5)

Dakle, Arjuna daje svoj lep argument: „Ako ubijem svog tako velikog pradedu i tako plemenitog, mog učitelja, onda posle njihovog ubistva, ako uživam u ovom svetu, to će biti pomešano sa krvlju i vatrom. Tako da ne mogu da se borim. Mogu...“ Arjuna je jasno odbio da se bori. Onda opet kaže:

na caitad vidmaḥ kataran no garīyo
yad vā jayema yadi vā no jayeyuḥ
yān eva hatvā na jijīviṣāmas
te 'vasthitāḥ pramukhe dhārtarāṣṭrāḥ
(Bhagavad-gītā 2.6)

Rekao je: „Posle ubistva mojih rođaka...“ Dhṛtarāṣṭra, dhārtarāṣṭrāḥ, pāṇḍavāḥ... Dhṛtarāṣṭra i Pāṇḍu, bili su dva brata, a njihovi sinovi, braća od strica. Dakle, generalno, ljudi žele da povećaju svoje materijalno obilje da bi pokazali svojim prijateljima i rođacima. Kada osoba sagradi veoma novu, veoma lepu kuću, poziva svoje rođake i prijatelje da im pokaže: „Sada sam postao tako bogat.“

Dakle, Arjuna razmišlja u tom smislu: „Pretpostavimo da pobedim i dobijem kraljevstvo. Ali ako su moji rođaci i braća mrtvi, kome ću da pokažem?“ Ovo je druga vrsta vairāgye: kako ovaj materijalni odnos čini čoveka budalastim, Arjuna igra ulogu budalastog čoveka, a Kṛṣṇa će ga ukoriti. Videćemo kasnije.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa. [prekid]

Indijac: Imam sumnju u vezi ovog Hiraṇyākṣe, Prahlādinog oca…

Prabhupāda: Hiraṇyakaśipu.

Indijac: Hiraṇyakaśipu. Zato što je Bog uzeo oblik Narasiṁhe Svamija, i onda Ga završava cepajući mu stomak. I onda uzima sva creva i izbacuje ih. To su slike koje se obično prikazuju. Koje je značenje, i kako je ovo zapravo, šta to znači? Da li On... Zašto On..., ova vrsta slike se daje i svuda vidim ovu sliku na bazaru i svuda od detinjstva sam je viđao. Šta to označava?
Prabhupāda: Nije značajno. Keśava dhṛta-nara-hari-rūpa.

tava kara-kamala-vare nakham adbhuta-śṛṅgaṁ
dalita-hiraṇyakaśipu-tanu-bhṛṅgam
keśava dhṛta-nara-hari-rūpa..., nṛsiṁha-rūpe
jaya jagadīśa hare

Dakle, Kṛṣṇa je preuzeo nara-hari, nṛsiṁha-rūpu, pola čovek, pola lav. Dakle, ovo su opisi u śāstrama.

rāmādi-mūrtiṣu kalā-niyamena tiṣṭhan
nānāvatāram akarod bhuvaneṣu kintu
kṛṣṇaḥ svayaṁ samabhavat paramaḥ pumān yo
govindam ādi-puruṣaṁ tam...
(Brahma-saṁhitā 5.39)

[Obožavam Govindu, prvobitnog Gospoda, koji se lično manifestovao kao Kṛṣṇa i različiti avatāri u svetu u oblicima Rāme, Nṛsiṁhe, Vāmane, itd., kao Njegovi subjektivni delovi.]

Dakle, nema značaja. Ovaj Hiraṇyakaśipu je želeo da postane besmrtan. Onda, kada mu je Gospodin Brahmā odbio to govoreći: „Ne možeš da postaneš besmrtan; to nije moguće,“ onda je, zaobilaznim putem, dobio blagoslov od Gospodina Brahme da neće umreti na kopnu, na vodi, na nebu; nijedno oružje ne može da ga ubije, nijedan polubog ne može da ga ubije. Na ovaj način, zaobilaznim putem, mislio je da je sada postao besmrtan.

Dakle, da bi zadržao reči Brahme kakve jesu, Gospod je preuzeo oblik koji nije bio u njegovom opisu. I umesto da ga ubije oružjem, ubio ga je noktima. Nokat se ne smatra oružjem. Tako Ga je ubio između dana i noći, jer je takođe dobio blagoslov: „Neću umreti tokom dana ili noći.“

Dakle, Bog, Kṛṣṇa, je toliko inteligentan da mi možemo da pokušamo da postanemo besmrtni pomoću toliko mnogo naučnog mozga, ali će postojati neka mana, i on želi..., mora da bude ubijen. Ovo je Božija inteligencija.

Indijka: Swāmījī, šta bi se desilo ako osoba [nejasno]?

Prabhupāda: Ne mogu da pratim. Eh?

Indijka: [nejasno o životinjama i seciranju u laboratorijama]Pradyumna: [objašnjava] Neko na fakultetu, ako počne da studira biologiju ili zoologiju, to uključuje ubijanje životinja, seciranje. Da li je to greh?

Prabhupāda: Da, svakako. Ne možete da ubijete čak ni mrava.

Indijka: Onda treba da se napusti takva studija?

Prabhupāda: To je vaš posao. Šta ja mogu da kažem? [smeška se] [smeh] Ali svaka vrsta ubijanja životinja je greh, grešno.

[prekid] Kṛṣṇa kaže:
sarva-yoniṣu kaunteya
sambhavanti mūrtayo yāḥ
tāsāṁ mahad yonir brahma
ahaṁ bīja-pradaḥ pitā
(Bhagavad-gītā 14.4)

[Treba da se shvati da su sve vrste života, o sine Kuntī, omogućene rođenjem u ovoj materijalnoj prirodi, i da sam Ja otac koji daje seme.]
Kṛṣṇa kaže: „Ja sam otac koji daje seme svim živim bićima u bilo kom obliku.“ Sarva-yoniṣu. Sarva znači sve, 8.400.000 vrsta i oblika. Dakle, Kṛṣṇa je otac, i sva živa bića su delovi i čestice Gospoda. Imaju različite haljine prema različitoj karmi, ali zapravo, svako živo biće je deo i čestica Boga, sinovi.

Dakle, pretpostavimo da otac ima deset sinova i jedan od njih ili dvojica su beskorisni. Pa ako stariji brat želi da napravi neki eksperiment ubijanjem mlađeg brata, da li bi otac bio zadovoljan? Ne. Otac će biti tužan čak i ako se ubije inteligentan dečak ili tupav dečak.

Za oca nema takve razlike. Slično, ne možete da ubijate životinje bez odobrenja. To odobrenje je u žrtvovanju, već sam objasnio, radi testiranja. Prema vedskom sistemu, ako nekoga ubijete, onda morate da budete odgovorni za grešan život. [kraj]