Bg 1.45–46 - 1. avgust 1973

Predavanje BG 01.45-46 - London
Njegovo Božanska Svetost A.Č. Bhaktivedanta Svāmī Prabhupāda

1. avgust 1973 - 34:16 minuta

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (vodi pevanje strofe) (Prabhupāda i bhakte ponavljaju)

yadi mām apratīkāram aśastraṁ śastra-pāṇayaḥ
dhārtarāṣṭrā raṇe hanyus tan me kṣemataraṁ bhavet
(BG 1.45)

sañjaya
uvāca evam uktvārjunaḥ saṅkhye rathopastha upāviśat
visṛjya sa-śaraṁ cāpaṁ śoka-saṁvigna-mānasaḥ
(BG 1.46)

yadi - čak ako; mām - mene; apratīkāram - bez pružanja otpora; aśastram - nenaoružanog; śastra-pāṇayaḥ - oni sa oružjem u ruci; dhārtarāṣṭrāḥ - Dhṛtarāṣṭrovi sinovi; raṇe - na bojnom polju; hanyuḥ - mogu da ubiju; tat - to; me - za mene; kṣemataram - bolje; bhavet - postane.

Prevod: „Smatrao bih da je bolje da me Dhṛtarāṣṭrovi sinovi ubiju nenaoružanog i bez pružanja otpora, nego da se borim sa njima."

sañjayaḥ - Sañjaya; uvāca - reče; evam - tako; uktvā - rekavši; arjunaḥ - Arjuna; saṅkhye - na bojnom polju; ratha - borbena kočija; upasthaḥ - smešten na; upāviśat - seo je ponovo; visṛjya - odbacivši; sa-śaram - zajedno sa strelama; cāpam - luk; śoka - žalost; saṁvigna - uznemiren; mānasaḥ - u umu.

Prevod: „Sañjaya reče: Arjuna, rekavši tako na bojnom polju, odbaci svoj luk i strele i sede na borbenu kočiju, njegov um preplavljen tugom."

Prabhupāda: Yadi māṁ apratīkāram aśastraṁ śastra-pāṇayaḥ. Običaj je među kṣatriyama da u borbi, ako druga strana nema oružje da se bori, ova strana će joj dati oružje, a ne da druga strana bude bez oružja, a ova strana iskoristi priliku da je ubije. To nisu pravila i propisi borbe. Postoje mnoga pravila i propisi borbe. Ne da „zato što je moj neprijatelj, ubiću ga na bilo koji način." Ne. Postoje pravila i propisi.

Ako je neprijatelj slomio svoju borbenu kočiju, pao je na zemlju, druga strana će takođe odmah da siđe sa borbene kočije. Pretpostavimo da beži... ako je jedan peške a drugi na borbenoj kočiji, tako će biti u nadmoćnijem položaju. Zato protivnička strana mora takođe da siđe sa borbene kočije i da hoda sa njim. To znači da poraženom neprijatelju treba da se pruže sve mogućnosti tako da ne može da misli da je nepotrebno, u slabom položaju, ubijen. Ne.

Tako Arjuna kaže... Arjuna je, naravno, učinio kasnije. Kada je ubio Karṇu, Karṇa je bio bez oružja, i pao je sa borbene kočije. Karṇa, nakon što je pao sa borbene kočije, pokušavao je da podigne točak borbene kočije iz blata, tako da je Kṛṣṇa rekao Arjuni: „Ovo je prilika da ga ubiješ. Ubij ga odmah." Tako da u to vreme nije imao oružje, i pao je sa borbene kočije, i u tom položaju ga je Arjuna ubio po naredbi Kṛṣṇe. Ovo je kršenje zakona.

Tako da možete da prekršite zakone po naredbi Kṛṣṇe. Vi ne možete da činite. Ovo je predanost. Kada Kṛṣṇa kaže: „Učini ovo," iako je to pogrešno, morate da učinite. Nema razmatranja. Baš kao u borbi, komandant kaže vojnicima: „Učinite ovo." Njegova dužnost je da to učini. Ne treba da misli u to vreme šta je ispravno ili pogrešno. Baš kao Yudhiṣṭhira Mahārāja, Kṛṣṇa ga je savetovao: „Yudhiṣṭhira, Mahārāja Yudhiṣṭhira, idi do Droṇācārye i obavesti ga 'Tvoj sin je mrtav.'" To je bila lažna informacija. Jer Droṇācārya neće umreti ako nije pogođen nekim žaljenjem. Tako da je Kṛṣṇa zamolio Mahārāja Yudhiṣṭhiru: „Ti idi, jer si priznat kao istinoljubiv, dharmarāja. Tako da kada ti kažeš, ovo je takođe laž, on će verovati." Ali Yudhiṣṭhira je oklevao: „Kako mogu da kažem laž?" Nije poslušao naredbu Kṛṣṇe, i želeo je da bude veoma istinoljubiv. Iz ovog razloga morao je da vidi pakao.

Tako da u svetovnom razmatranju postoji toliko mnogo stvari ispravnih i pogrešnih. Sve dok ste na svetovnoj platformi, morate da slušate sve ovo ispravno i pogrešno. Ali na duhovnoj platformi, kada je naređeno od Kṛṣṇe... On je iznad sve ove dvojnosti. On je Apsolutan. Tako da čak ako On kaže da učinite nešto pogrešno... jer On ne može da kaže bilo šta što je pogrešno. Bog je sav-dobar. Ako razlikujete Božju naredbu sa svetovne platforme, tada ćete biti zavedeni. Svako ko ima čvrstu i utvrđenu veru da šta god Bog čini, šta god Bog naredi, čak iako sa svetovnog proračuna to može biti pogrešno, to je ispravno... to je apsolutno razumevanje.

Tako da oni koji su na duhovnoj platformi, za njih nema takvog razmatranja šta je ispravno a šta pogrešno. Njihovo jedino razmatranje je da li je Kṛṣṇa zadovoljan. To je sve. Ako je Kṛṣṇa zadovoljan navodeći me da učinim nešto pogrešno, neću oklevati da to učinim. Učiniću to, jer je to Kṛṣṇina naredba. Tasmin tuṣṭe jagat tuṣṭam. Moj princip treba da bude: „Ako je Kṛṣṇa zadovoljan, tada je sve u redu." Ali dok smo na svetovnoj platformi, ne treba da izmišljamo ideju da „Kṛṣṇa je zadovoljan; da učinim to." Ne. To ne možete da činite.

Morate da sledite pravila i propise. Ali ako mislite da je to... ne možete da mislite, niti možete da izmišljate. Tako da ili treba da čujete direktno... od Kṛṣṇe direktno ili... to nije moguće, jer nismo u dodiru sa Kṛṣṇom u sadašnjem trenutku. Pokušavamo da vidimo Kṛṣṇu kroz transparentni medijum duhovnog učitelja. Tako da ne možemo da izmislimo: „Ovo je Kṛṣṇina želja." Ne. Morate da dobijete potvrdu od transparentnog medijuma, duhovnog učitelja. To su principi.

Tako Arjuna kaže, yadi mām apratīkāram. Pratīkāram, apratīkāram. Pratīkāram znači protivdelovanje, a apratīkāram znači bez ikakvog protivdelovanja. Tako da on obaveštava Kṛṣṇu da „Ako druga strana," dhārtarāṣṭrāḥ, „Dhṛtarāṣṭrovi sinovi, druga strana, ubiju me dok nisam spreman..." Ali to nije propis borbe. Tako zato kaže apratīkāram: „Bilo da nisam spreman i oni me ubiju iznenada, ovo je pogrešno. Tako da prihvatam, čak ako me ubiju, apratīkāram, bez da sam potpuno opremljen..." Aśastram. U borbi, čovek mora da bude opremljen svim oružjem. „Ali kada nisam opremljen oružjem ili nisam voljan da se borim... jer nisam voljan da se borim."

Ovo je odlučeno: „Ne mogu da ubijem svoju rodbinu. Zato neću da preduzmem korak pratīkāram, protivdelovanja. Tako da čak u ovom stanju ako dođu i ubiju me," yadi mām apratīkāram aśastram, „nisam potpuno opremljen sa śastra, oružjem," aśastram i śastra-pāṇayaḥ, „a oni su potpuno opremljeni oružjem," dhārtarāṣṭrā raṇe hanyus, „tako da u ovom stanju druga strana, moja braća od strica, Dhṛtarāṣṭrovi sinovi, ako me ubiju," raṇe hanyus, tan me kṣemataraṁ bhavet, „to će mi biti draže. Neću da se borim. Ako misliš da 'Ako se ne boriš, tada će iskoristiti priliku...'" On razgovara sa Kṛṣṇom. On već daje protivargument da „Kṛṣṇa, ako misliš da se ne borim, ali oni će iskoristiti priliku i ubiti me odmah ,i to će mi biti daže. Ali neću da se borim. Ovo je moja odluka."

Sañjaya uvāca. Tako Sañjaya, sekretar Dhṛtarāṣṭre... sedeli su u sobi. Tako, evam uktvā, „tako rekavši," Arjuna, osoba... Arjuna je nominativ. Arjuna, saṅkhye, „na bojnom polju"; rathopastha, „na borbenoj kočiji"; upāviśat. Videli ste sliku. Kada je Kṛṣṇa dunuo u svoju školjku, i sa zadnje strane, Arjuna upravo pokušava da uzme svoju strelu i bori se... ali umesto borbe, on je visṛjya sa-śaraṁ cāpam: „Ne, ne, ne. Neću da... odustajem. Završeno. Neću više da se borim." Visṛjya sa-śaraṁ cāpam. Zašto je to? Śoka-saṁvigna-mānasaḥ. Njegov um je bio preplavljen žalošću: „Kako mogu da ubijem svoju rodbinu?" To je položaj.

Tako apratīkāram, pratīkāram. Postoje dve stvari. Pratīkāram znači protivdelovanje. Ovde u ovom materijalnom svetu, za sve postoji protivmera. Baš kao ako ste bolesni, tako morate da uzimate lek. To je pratīkāram. Bolest je uzrokovana nekim, kako se zove, poremećajem unutar tela. Tako da moramo da uredimo, moramo da postavimo poremećaj unutar tela. To je pratīkāram. Lek je protivmera. Slično, ako neko dolazi da vas ubije, tako i vi postajete spremni da ga ubijete. Ovo je pratīkāram. Ako se neko davi u moru, tada morate da mu pružite neku pomoć, pošaljete neki čamac ili neki pojas za spasavanje tako da može da bude spašen.

Tako da imamo toliko mnogo... ovaj materijalni svet se odvija. Pun je opasnosti. Padaṁ padaṁ yad vipadam (ŚB 10.14.58). Materijalni svet znači korak po korak, jednostavno opasnost. To je materijalni svet. Tako da morate da pronađete pratīkāram, protivdelovanje, kako da se spasite od opasnosti. Baš kao kada hodamo, vidimo na toliko mnogo vrata „Opasnost," tako da možete biti... upozoreni ste. Ponekad su vrata „Čuvaj se psa." Tako da morate da pazite, „Ne, neću da uđem." Tako da svuda postoji opasnost, i postoji pratīkāram, protiv, protivmera, kako da se spasite od toga. Ovo se zove borba za opstanak. U ovom materijalnom svetu, postoji samo ova opasnost i protivmera. Nesrećan sam; tako da da bih postao srećan moram da radim, moram da dobijem novac. Šta god želim. Tako se ovo dešava. Pratīkāram, opasnost, vipadam. Padaṁ padaṁ yad vipadam. Padaṁ padaṁ yad vipadaṁ na teṣām.

Tako da samāśritā ye pada-pallavaṁ plavam. Svako ko je uzeo utočište lotosovih stopala Kṛṣṇe, samāśritā ye pada-pallavaṁ plavaṁ mahat-padaṁ puṇya-yaśo murāreḥ. Murāri. Murāri znači Kṛṣṇa. Tako da puṇya-yaśo. On je jednostavno proslavljen pobožnim delatnostima. Nema nepobožnih delatnosti u Kṛṣṇi. Kṛṣṇa je najčistiji. Tako da šta god On čini, to je čisto. Neznalice, oni ne znaju ovo. Oni misle: „Kṛṣṇa je nemoralan." A on je postao profesor, učitelj. On ne zna; on ne razume Kṛṣṇu.

Toliko mnogo velikih, velikih profesora, učenih naučnika, oni ne razumeju šta je Kṛṣṇa. A oni govore o Kṛṣṇi. Oni zauzimaju položaj poučavanja o Kṛṣṇi. Samo vidite kakva neznalica. Ne znate nešto savršeno, a ipak govorite o tome. Ovo se odvija. Puṇya-yaśo murāreḥ. Šta je Kṛṣṇa? Kṛṣṇa kaže, bahūnāṁ janmanām ante jñānavān māṁ prapadyante (BG 7.19). Moramo da spoznamo Kṛṣṇu. Jer čim spoznate Kṛṣṇu, odmah postajete oslobođeni.

Tako da spoznavanje Kṛṣṇe nije tako laka stvar. Zato Kṛṣṇa kaže, manuṣyāṇāṁ sahasreṣu kaścid yatati siddhaye (BG 7.3). Prvo postanite siddha, savršeni. Savršen znači savršeno znanje. To se zove siddha. A drugi siddha znači veoma moćan, gospodar svih yogijskih savršenstava. To je takođe siddha. Yogī je savršenstvo, osam vrsta savršenstva: aṇimā-laghimā siddhi prāptiḥ īśitva-vaśitva, prākāmyam. Tako da oni dobijaju osam vrsta siddhija. Oni se takođe zovu siddhe.

Sa materijalne tačke gledišta, savršen yogī može da se suprotstavi bilo čemu, i šta god voli, može da učini. To se zove siddhi, aṣṭa-siddhi. Ali ipak, on nije tako siddha kao Kṛṣṇa. Kṛṣṇino ime je Yogeśvara. On je gospodar svih yogīja. Yogeśvara. Yatra yogeśvaraḥ kṛṣṇaḥ (BG 18.78). Yogīji takođe, oni su manjkavi sa Kṛṣṇinom moći. Ipak, neke neznalice, bez ikakvog yoga siddhi, oni tvrde da „Postao sam Bog." Kakva je vaša kvalifikacija? Imate li sve yoga-siddhe? Onda kako tvrdite da ste...?

Ali neznalice, oni tvrde da su Bog, a druge neznalice, oni takođe veruju da „Evo Boga." Oboje su životinje. Śva-viḍ-varāhoṣṭra-kharaiḥ saṁstutaḥ puruṣaḥ paśuḥ (ŚB 2.3.19). Onaj ko uistinu ne zna šta je Kṛṣṇa, ako prihvati nekoga, neku neznalicu, kao Boga, tada je i on životinja. To je takođe životinja. Onaj ko tvrdi da „Ja sam dobar kao Kṛṣṇa," on je sigurno životinja, lud. On ne zna kakva je moć Kṛṣṇe, koliko je On Yogeśvara. Ipak, on lažno tvrdi da je Kṛṣṇa. A onaj ko ga prihvata kao Kṛṣṇu...

(u stranu) Ha? Šta je ovo?

Bhakta: Ponuda. (nerazgovetno)

Prabhupāda: Tako da Kṛṣṇa... treba prvo da se razume Kṛṣṇa. Bez razumevanja Kṛṣṇe, ako neko primeti, ako misli na Kṛṣṇu kao običnog ljudskog bića, avajānanti māṁ mūḍhā mānuṣīṁ tanum āśritam (BG 9.11), to je posao mūḍhe, posao neznalice. Kṛṣṇa, zato što dolazi kao obično ljudsko biće, manuṣya-līlā, ako Ga uzmemo, Kṛṣṇu, kao mene, kao običnog, tada sam ja mūḍha. Kako ljudsko dete, u uzrastu od šest ili sedam godina, može da podigne čitavu planinu Govardhanu? Prvo pokušajte da razumete Kṛṣṇu, koliko je moćan. Kako tromesečno dete može da ubije velikog demona, Pūtanū? Ove stvari su tamo u Bhāgavatamu o Kṛṣṇinom životu. Kako tvrdite da ste toliko dobri kao Kṛṣṇa? Ovo je ludost. Animalizam.

Tako da Kṛṣṇina naredba mora da bude konačna. Ako On kaže, tada je sve u redu. Zato je ovde je Arjunin položaj: Kṛṣṇa je već organizovao bitku, i on zna da Kṛṣṇa želi ovu bitku—ipak, on kaže yadi mām apratīkāram. On odlučuje na svoj način. Ovo se zove māyā. On zna šta je Kṛṣṇina želja, a ipak govori svoju sopstvenu filozofiju. To znači da Arjuna stavlja sebe na položaj običnog čoveka. Običan čovek ne zna šta je Kṛṣṇa i šta je Kṛṣṇina želja, i on proizvodi svoju sopstvenu filozofiju i misli. To je običan čovek.

Ali Arjuna, on je uvek prijatelj Kṛṣṇe, stalni prijatelj. Njegovo ime je Guḍākeśa, „iznad sve tame." Sigurno mora da bude. Onaj ko je Kṛṣṇin prijatelj direktno, kako može da bude u neznanju? To ne može biti. Onda zašto Arjuna igra tu ulogu? On zna Kṛṣṇinu želju; ipak, kaže yadi mām apratīkāram aśastraṁ śastra-pāṇayaḥ. I ne... tan me kṣemataraṁ bhavet. On igra tako. Jer bez igranja, Arjuninog igranja tako, kako će doći ova Bhagavad-gītā? Ovo je baš kao, baš kao igranje na pozornici. Jedan veoma bogat čovek, on je, u drami, igra ulogu veoma siromašnog čoveka. Ali uistinu on nije siromašan čovek. Ali na pozornici igra ulogu siromašnog čoveka. Slično, Arjuna nije zbunjen, ali za to vreme izgleda da je zbunjen Kṛṣṇinom māyom, jer Kṛṣṇa želi da govori Bhagavad-gītu za dobrobit čitavog sveta, šta je duhovno znanje. Zato je ovo pozorišni aranžman.

Tako da pratīkāram i apratīkāram. Ovo što god smo izmislili, prsatīkāram, protivmere, to će takođe biti neuspeh ako Kṛṣṇa ne odobri. To je spoznao Prahlāda Mahārāja. On kaže: „Moj dragi Gospode," Hiraṇyakaśipu „ljudi su proizveli toliko mnogo pratīkāram, protivdelovanja." Ali tanu-bhṛtām, „Oni koji su prihvatili ovo materijalno telo, oni jednostavno proizvode stvari da se suprotstave opasnostima. Ali iako imaju sve te mašine i sredstva za suprotstavljanje, ipak, bez Tvoje dozvole, te mašine ili sredstva neće biti delotvorni." Tako slično, Arjunu štiti Kṛṣṇa. Tako da iako Arjuna nije dobro opremljen, apratīkāram, ipak će biti spašen, jer je Kṛṣṇa tamo. Tāvad vibho tanu-bhṛtāṁ tvad-upekṣitānām (ŚB 7.9.19). A čak i ako je neko dobro opremljen i ako Kṛṣṇa ne želi da ga spasi, neće biti spašen. Uvek imajte ovo na umu. Rakṣe kṛṣṇa mare ke, mare kṛṣṇa rakṣe ke. Ovo je obično, da ako Kṛṣṇa želi da vas ubije, niko ne može da vas spasi. A ako Kṛṣṇa želi da vas spasi, niko ne može da vas ubije. To je položaj.

Tako da primere daje Prahlāda Mahārāja: bālasya neha śaraṇaṁ pitarau nṛsiṁha (ŚB 7.9.19). „Moj Gospode, Nṛsiṁha-deva, roditelji dece, oni uistinu nisu zaštitnici dece." Jer obično mislimo da „Ovo dete, ovaj dečak, ima svog oca, majku; on je dobro zaštićen." Ne. Taj otac i majka... svaki otac i majka želi da zaštiti dete, ali ipak, dete mora da se susretne sa nekom opasnošću i umre. Postoji toliko mnogo iskustava. Slično, bālasya neha śaraṇaṁ pitarau nṛsiṁha. Otac, majka su protivmera za opasnosti deteta. Ali Prahlāda Mahārāja je rekao: „Ne, oni nisu protivmera." Nije da ako je dete u opasnosti, zato što su otac i majka veoma jaki, veoma bogati, on će moći da pruži zaštitu detetu. Ne. To nije moguće.

Onda nārtasya cāgadam. Lek... osoba pati od neke bolesti, neke fatalne bolesti. Ako mislite: „Angažovaću prvoklasnog lekara i snabdeću prvoklasnim lekom," ako mislite „tada će pacijent biti spašen," ne, to nije moguće. To nije moguće. Imamo mnoga iskustva kao to. Onda nijedan bogat čovek ne bi umro. Jer ima novac, može da zaposli prvoklasnog lekara, prvoklasni lek, i jednostavno angažovanjem takvih stvari, protivmera, pratīkāram, ne može da bude spašen. Postoji mnogo primera kao to. Tako da je zaključak, tāvad vibho tanu-bhṛtāṁ tvad-upekṣitānām (ŚB 7.9.19): „Ako Ti zanemariš, ako si odlučio da ova osoba, ovo dete ne može da bude spašeno, tada bilo koja količina pratīkāram neće pomoći. Neće pomoći."

Zato je pravi pratīkāram Kṛṣṇa. Prava protivmera, pratīkāram je Kṛṣṇa, Onaj koji može da se suprotstavi. Tako da je bolje da uzmemo utočište Kṛṣṇe kako Kṛṣṇa kaže, sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (BG 18.66). Morate uvek da znate da nikakva protivmera neće biti korisna za nas ukoliko nas Kṛṣṇa na zaštiti.

Tako da je zato naš posao potpuno predati se Kṛṣṇi i tražiti Njegovu zaštitu. Kṛṣṇa kaže „Da," ahaṁ tvāṁ sarva-pāpebhyo mokṣayiṣyāmi, „Daću ti zaštitu." Ovo je filozofija Bhagavad-gīte. Moramo da verujemo u tvrdnju Kṛṣṇe „On je spreman da mi pruži svu zaštitu, pod uslovom da sam se potpuno predao Njegovim lotosovim stopalima."

Puno hvala.

Bhakte: Jaya Śrīla Prabhupāda. (kraj)