Bg 1.26–27 - 21. jul 1973

Lecture BG 01.26-27 - London

Lectures by Date, 1973

His Divine Grace

A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (Prabhupāda i bhakte ponavljaju)

tatrāpaśyat sthitān pārthaḥ
pitṟn atha pitāmahān
ācāryān mātulān bhrātṟn
putrān pautrān sakhīṁs tathā
śvaśurān suhṛdaś caiva
senayor ubhayor api
(BG 1.26)

tān samīkṣya sa kaunteyaḥ
sarvān bandhūn avasthitān
kṛpayā parayāviṣṭo
viṣīdann idam abravīt
(BG 1.27)

Prabhupāda: U redu je.

Pradyumna: tatra—tamo; apaśyat—mogao je da vidi; sthitān—koji stoje; pārthaḥ—Arjuna; pitṟn—očevi; atha—takođe; pitāmahān—dede; ācāryān—učitelji; mātulān—ujaci; bhrātṟn—braća; putrān—sinovi; pautrān—unuci; sakhīn—prijatelji; tathā—takođe; śvaśurān—tastovi; suhṛdaḥ—dobronamernici; ca—takođe; eva—zaista; senayoḥ—vojske; ubhayor—obe strane; api—uključujući.

Prevod: "Tamo je Arjuna, usred vojski obe strane, mogao da vidi svoje očeve, dede, učitelje, ujake, braću, sinove, unuke, prijatelje, kao i svog tasta i dobronamernike—svi su bili tu prisutni."

(vodi pevanje sinonima) (presek)

tān—sve njih; samīkṣya—nakon što je video; saḥ—on; kaunteyaḥ—sin Kuntī; sarvān—svih vrsta; bandhūn—rođaci; avasthitān—koji su stajali; kṛpayā—saosećanjem; parayā—velikim; āviṣṭaḥ—preplavljen; viṣīdan—dok je tugovao; idam—ovo; abravīt—rekao.

Prevod: "Kada je sin Kuntī, Arjuna, video sve te razne prijatelje i rođake, bio je preplavljen saosećanjem i ovako je progovorio."

Prabhupāda: Hm. Ovo je problem. Sad se Arjuna suočava s problemom. Koji je to problem? Zamislite da okupite sve moje prijatelje, rođake, sinove, unuke, tasta, šuraka, prijatelje, moje životinje... jer tu su bili vojnici, senayor ubhayor api, bilo je i životinja—konja, slonova. Oni su takođe bili deo porodice. Prema vedskoj koncepciji, životinje su takođe članovi vaše porodice, pošto pružaju službu.

Nije ispravno da jednom delu članova porodice dajete zaštitu, a drugom delu sve uzimate i onda im prerežete grlo. To nije civilizacija. Treba da držite svoje sinove, ženu, ćerke, krave, pse—oni su životinje—magarce, domaće životinje, konje, slonove. Ako ste bogati, možete da držite i slonove. Bilo da se radi o porodici ili državi, ne znači da treba da zaštitite samo neke članove, a druge da ubijate. O, kako je to užasno. Sada su svi oni bili prisutni. A problem je što Arjuna treba da ih ubije. To je borba; to je porodična borba.

Dakle, neki članovi porodice su na jednoj strani, a neki na drugoj. A ko su ti s druge strane? Tatrāpaśyat sthitān pārthaḥ pitṟn atha pitāmahān (BG 1.26). Pitṟn, učitelji, i pitṟn znači i oni koji su na položaju oca. A Bhīṣmadeva je bio deda, pravi deda, pitāmahā. On je na drugoj strani. Droṇācārya je na drugoj strani, učitelj. Treba da ih poštuje. Zapravo, Arjuna je to i učinio. Pre nego što je počeo da se bori sa Droṇācāryom, najpre je ispalio jednu strelu ka njegovim lotosovim stopalima, odajući mu ponizno poštovanje.

Ovo je pravilo ponašanja: „Dragi gospodine, vi ste me podučili ovoj veštini ratovanja, a sada je koristim protiv vas, iz dužnosti. Zato odajem moje ponizno poštovanje.” A Droṇācārya je takođe ispalio drugu strelu, dotakavši njom svoju glavu: „Dragi moj dečače, neka budeš blagosloven.” To je dužnost. Kako blagosloven? „Tako što ćeš me ubiti. Znam da ćeš me ubiti, zato ti dajem blagoslov da me ubiješ.” To je dužnost. Učenik se bori, dodiruje stopala Droṇācārye: „Dragi gospodine, to je dužnost. Sada smo jedan naspram drugog u borbi. Zato mi dajte svoj blagoslov.” To je jedna strana. S druge strane, blagoslov: „Da, imaš sve moje blagoslove.”

Dakle, to je problem. Ovaj materijalni svet je problematičan, naročito kada postoje ovi porodični odnosi. „Društvo, prijateljstvo i ljubav, božanski darovani čoveku”, kažu. (smeh) To nije božanski dato. Nije. To je zapletenost. To je zapletenost. Dehāpatya. Postoji strofa u Drugom pevanju Śrīmad-Bhāgavatama, dehāpatya... koja je to strofa?

Bhakta: Dehāpatya-kalatrādi.

Prabhupāda: Dehāpatya-kalatrādi (SB 2.1.4). Deha, prva vezanost je za naše telo. „Ja sam taj i taj gospodin. To sam ja, ovo telo.” Privržen sam ovom telu. Zatim, potomci, plodovi ovog tela. Apatya. Apatya znači deca. A kako nastaje ovaj plod? Kalatra, kroz ženu. Strī. Strī znači ona koja proširuje. Vistāra, proširuje. Ja sam sam. Prihvatim ženu, strī i uz njenu pomoć, ja se širim. Dakle, ona koja mi pomaže da se proširim, ona se zove strī. Svaka sanskritska reč ima svoje značenje.

Zašto se žena zove strī? Zato što pomaže, proširuje mene samog. Kako proširuje? Dehāpatya-kalatrādiṣu (SB 2.1.4). Dobijam svoju decu. Najpre sam bio privržen svom telu. Zatim, čim dobijem ženu, postajem privržen njoj. Zatim, čim dobijem decu, postajem privržen deci. Na taj način širim svoju privrženost za ovaj materijalni svet. Ovaj materijalni svet, vezanost. Ona nije potrebna. To je strana stvar. Ovo materijalno telo je strano. Ja sam duhovan. Ja sam duhovan, ahaṁ brahmāsmi. Ali pošto sam poželeo da budem gospodar materijalne prirode, Kṛṣṇa mi je dao ovo telo. Daiva-netreṇa (SB 3.31.1). On ti daje telo. On daje telo Brahme, On daje telo mrava – kako ko želi. Kako ko želi.

Ako želiš telo tigra, Kṛṣṇa može da ti da. Ako želiš telo svinje, može da ti da. Ako želiš telo Brahme, može da ti da. Ako želiš telo poluboga, može da ti da. Ako želiš telo Amerikanca, može da ti da. Engleza, može da ti da. Indijca, može da ti da. Takav je Kṛṣṇa. On je toliko milostiv. Ye yathā māṁ prapadyante tāṁs tathaiva bhajāmy aham (BG 4.11). Kṛṣṇa je veoma milostiv. Kao što sin koji ne sluša oca, ali želi nešto da uživa. Ipak, otac mu daje: „U redu, uzmi novac i uživaj.” Otac je toliko milostiv. „Budi slobodan. Šta god želiš, možeš da radiš. Uzmi nešto novca.”

Ovo je ustupak koji nam je dat. Ovaj materijalni život je ustupak nama, koje je dao Bog, za zadovoljenje naših čula. To je materijalni život. Kṛṣṇa ne želi da se zapletemo u ovaj materijalni svet. On to ne želi. Zašto bi On želeo? Kṛṣṇa... kao što vi imate sinove, decu. Zašto? Da ostanete u porodičnom životu, da uživate u društvu žene, dece, prijatelja. To... svako može da razume. Zašto preuzimam toliku odgovornost porodice? Bio sam sam. Zašto se ženim? Zašto dobijam decu? Zašto pravim prijatelje? Zato što želim da uživam.

Dakle, Kṛṣṇa je takođe osoba. Nityo nityānāṁ cetanaś cetanānām (Kaṭha-upaniṣad 2.2.13). On je stvorio toliko mnogo dece, ova živa bića. Zašto? Da uživa zajedno sa njima. Pokušajte da razumete ovu psihologiju. Yato vā imāni bhūtāni jāyante (Taittirīya-upaniṣad 3.1), janmādy asya yataḥ (SB 1.1.1). Odakle je došla ova ideja: „Biću srećan u društvu, prijateljstvu i ljubavi, sa decom”? Odakle je došla ta ideja? Gde je izvor? Izvor je u Kṛṣṇi. Janmādy asya yataḥ. Janmādy asya yataḥ, izvor ljubavi. Kao što Kṛṣṇa voli Rādhārāṇī. Dakle, ideja ljubavi dolazi od Kṛṣṇe. Sve što je u našem iskustvu, to postoji u Kṛṣṇi.

Dakle, Kṛṣṇa ne može da bude bezličan. To je besmislica. Kṛṣṇa je tačno osoba kao ja, kao ti, ali razlika je u tome što je On veoma, veoma, neograničeno moćan, a ja sam ograničen. To je razlika. Takođe, Kṛṣṇa želi da živi sa svojom porodicom. Naš pokret svesnosti Kṛṣṇe upravo je tu da sebe ponovo obučimo da uđemo u Kṛṣṇinu porodicu. To je naš pokret. Sa ovim porodicama, takozvanim porodicama, mi patimo. Patimo. Ali ta ideja porodice postoji. Ona je savršena u Kṛṣṇi, sa Kṛṣṇom. Ideja porodice – odakle bi došla, ako nije utemeljena u Kṛṣṇi? Jer ništa ne može da postane vidljivo, a da nije u Kṛṣṇi. On je izvor. Janmādy asya yataḥ (SB 1.1.1). Ahaṁ sarvasya prabhavaḥ (BG 10.8): „Ja sam izvor svega.”

Dakle, šta god da vidimo u ovom materijalnom svetu, izvor je u Kṛṣṇi. Ali ovde je to iskrivljeno. To je jedina razlika. Kao kod drveta. Izvorno drvo stoji uspravno. Ali kada vidiš iskrivljeni odraz drveta, sve je izvrnuto naopačke. Gornji deo je postao donji. Svi ste videli odraz drveta. Dakle, gore-dole. Kada gornji deo drveta postane donji, to se zove iskrivljeni odraz. Tako je ovaj materijalni svet iskrivljeni odraz duhovnog sveta. On je lažan u tom smislu: jer je odraz.

Inače, potpuno iste stvari postoje i u duhovnom svetu. Ūrdhva-mūlam adhah-śākham aśvatthaṁ avyayam viduh (BG 15.1), to postoji. U Bhagavad-gīti ćete pronaći u petnaestom poglavlju. Ūrdhva-mūlam. Ovde, u ovom materijalnom svetu, izvor—mūlam znači koren—je gore. Gore. Zato što je odraz. Ovo drvo je uspravno, a ovo je odraz. Tako da je koren otišao naopako.

Dakle, ovde je problem. Pošto smo vezani za ovu takozvanu porodicu, društvo, prijateljstvo i ljubav... Kada se Arjuna suočio s time, onda je bio kṛpayā parayāviṣṭo viṣīdann idam abravīt (BG 1.27): „Kako je moguće, Kṛṣṇa, da treba da ubijem one sa druge strane—svoje očeve, tasta, dedu, sinove, unuke, brata, toliko svojih prijatelja?” To je prirodno. Kṛpayā parayā āviṣṭaḥ. On biva preplavljen saosećanjem. Kṛpayā parayāviṣṭo viṣīdan, veoma tužan, „O, Kṛṣṇa, moraću da se borim protiv njih. Moraću da ih ubijem.” Zašto je došla ta svest? Druga strana, Duryodhana, zašto on nije tako razmišljao? Zašto Arjuna tako razmišlja? Zato što je bhakta. To je razlika.

Bhakta razmišlja na taj način. Bhakta ne želi da ubije nikoga, čak ni mrava. Zašto bi ga neko podsticao da ubije svoje prijatelje? Bhakta je takav. Yasyāsti bhaktir bhagavaty akiñcanā sarvair guṇais tatra samāsate surāḥ (SB 5.18.12). To je rezultat predanog života. Arjunu su vređali. Arjuni su oduzeli sve što je imao. Arjuna je bio prognan na trinaest godina. Njegova žena je bila ponižena. Toliko nepravdi je učinjeno njemu. Ipak, kada je došlo pitanje ubijanja, on nije bio srećan: „Ne.” To je Vaiṣṇava. To je Vaiṣṇava. On je spreman da oprosti čak i najvećem neprijatelju. Ali Kṛṣṇa to ne želi. Ako uvrediš Njegovog bhaktu, bhakta može da ti oprosti, ali Kṛṣṇa neće da oprosti. To je položaj Kṛṣṇe.

Zato budi pažljiv prema nanošenju uvrede bhakti. Bhakta može da ti oprosti, ali Kṛṣṇa neće da ti oprosti. Kṛṣṇa je toliko strog. On ne može da podnese nikakvu uvredu prema Svojim bhaktama. Zato je i došlo do ove borbe. Arjuna je želeo: „Ne, neka im bude oprošteno.” Kṛṣṇa je želeo: „Ne, moraš da se boriš. Moraš da ih ubiješ.” To je položaj. Dakle, on se nalazi u dilemi. Kṛṣṇa insistira: „Moraš da se boriš i ubiješ ih”, a on misli: „Kako ću da ubijem svoje rođake?” To je problem. Zato: tān samīkṣya sa kaunteyaḥ sarvān bandhūn avasthitān (BG 1.27). Svi prijatelji su tu. Kṛpayā parayāviṣṭo viṣīdann idam abravīt. Dakle, to je jedna strana, da ako želiš da zadovoljiš Kṛṣṇu, onda treba da budeš spreman da ubiješ svoje takozvane rođake. Ako želiš Kṛṣṇu. Ako želiš da zadovoljiš Kṛṣṇu.

Dakle, čitava vedska civilizacija je stvorena upravo da nas obuči kako da se odvojimo od ove takozvane porodične privrženosti. To je vedska obuka. Najpre brahmacārī. Brahmacārī znači da vodiš život strogosti. Brahmacārī treba da živi i da služi duhovnog učitelja u njegovom domu, i treba da radi kao običan sluga. Može da bude kraljev sin, ili sin velikog brāhmaṇe, ali čim pristane da živi sa duhovnim učiteljem, treba da živi kao običan sluga. Šta god duhovni učitelj naredi, treba da uradi. To je brahmacārī. I oni to rado rade, jer su deca.

Život brahmacārija počinje od pete godine. Dakle, ako zamoliš bilo koje dete da nešto uradi, ono će to uraditi. Oni uče. Daju im obrazovanje: „Idi od vrata do vrata, od kuće do kuće, i donesi nešto milostinje.” Dakle, brahmacārī znači—sinovi iz komšiluka. Kada brahmacārī ide da prosi: „Majko, daj mi nešto, milostinju”, odmah mu daju malo pirinča, malo dāla, malo brašna, ili neko povrće, ponekad nešto novca. Oni sve to donose duhovnom učitelju, i to postaje imovina duhovnog učitelja. Pošto je on prosio, to nije njegova imovina. Sarvasvaṁ guru-veditam.

Sve je guruova imovina. Toliko da, nakon što se sve skuvalo, duhovni učitelj pozove: „Draga deco , hajde, uzmite prasādam.” Ali ako zaboravi nekoga da pozove, on neće da uzme. Neće da uzme. To je brahmacārī. „O, duhovni učitelj me nije pozvao, zato ću da postim.” (smeh) On je prosio pirinač i povrće i brašno i dāl. Skuvano je. Ali kad je skuvano, to je i dalje imovina duhovnog učitelja. Ako duhovni učitelj ne zatraži da uzme, ne može da uzme. Ne može ni da dotakne. To je život brahmacārija.

Zato se prva obuka daje da postaneš strog, da učiš kako da podnosiš, kako da svaku drugu ženu zoveš „majka”. Uči od početka, kao malo dete. Obučava se da svaku ženu, čak i svoje dobi, ne zove „sestro”, nego „majko”. To je obuka. Mātṛvat para-dāreṣu. To je obrazovanje. Mātṛvat para-dāreṣu. Cāṇakya Paṇḍita, veliki političar, dao je definiciju učenog čoveka. Ko je učen čovek? Dao je ovu definiciju. Šta je to? Mātṛvat para-dāreṣu—da gledaš svaku ženu osim svoje žene kao majku. To je obrazovanje. To je obrazovanje, savršenstvo obrazovanja, kada možeš da vidiš sve žene, osim svoje, kao majke. To je obrazovanje.

Mātṛvat para-dāreṣu para-dravyeṣu loṣṭravat – tuđa imovina je kao đubre na ulici. Nikoga ne zanima za đubre. Bacate ga. To je obrazovanje. I ātmavat sarva-bhūteṣu – treba da mislite na sva živa bića kao na svoje sopstveno jastvo. Ako osećate bol i zadovoljstvo zbog nečega, nećete nanositi taj bol drugima. Ako vam prerežu grlo, ako vam odseku glavu, osećate ogroman bol – pa kako možete da odsečete glavu nekoj životinji? To je obrazovanje. Samaḥ sarveṣu-bhūteṣu. To je obrazovanje, tri stvari. To je pravi test obrazovanja.

mātṛvat para-dāreṣu

para-dravyeṣu loṣṭravat

ātmavat sarva-bhūteṣu

yaḥ paśyati sa paṇḍitaḥ

(Cāṇakya-śloka)

Gde je? Gde je sada taj paṇḍita? Takvih više nema.

Dakle, ovaj problem—privrženost materijalnom svetu—postepeno treba da presečemo. To je vedska civilizacija. Ako želite da se vratite kući, vratite Bogu, a u isto vreme ostanete privrženi ovom materijalnom svetu, takozvanom društvu, prijateljstvu i ljubavi, to nije moguće. Sve dok postoji i najmanja privlačnost za ovaj materijalni svet, ne postoji mogućnost da duša bude premeštena u duhovni svet. To je položaj.

Zato, kroz obuku, kroz obrazovanje, treba da postanemo odvojeni. Odvojeni od ovog društva, prijateljstva i ljubavi. Treba da shvatimo lažnost ovog takozvanog društva, prijateljstva i ljubavi. Jer nas talasi māye stalno nose. Bhaktivinoda Ṭhākura je pevao: māyār bośe, jāccho bhese, khāccho hābuḍubu bhāi. Kao što ponekad u kišnoj sezoni vidimo kako mnogo biljaka, puzavica, povrća i drugih stvari pluta rekom, tako i mi svi plutamo na talasima māye. Māyār bośe, jāccho bhese, khāccho hābuḍubu. Nekada potonemo, nekada isplivamo na površinu, nekada na jednu obalu, nekada na drugu. Tako to ide.

Sve dok smo u ovom materijalnom svetu, bacaju nas različite struje, pa sam ponekad ovde kao gospodar nekog kraljevstva, a ponekad sam pas kod nekog drugog. To je moj položaj. Isto kao u onom dobrom primeru – talasi māye nas nose. Nekada se okupimo zajedno – mnogo slamki i biljaka se okupi zajedno. A ponekad ti isti biljni ostaci i slamke budu razbacani—jedan ovde, drugi tamo.

I ovde se okupljamo kao društvo, prijateljstvo i ljubav, baš tako, na talasima māye. Onda, niko nije zaista vaš otac, niko nije vaša majka, niko nije vaša sestra, niko... To je samo māya, iluzorna kombinacija. Iluzorna kombinacija, privremena kombinacija. A mi smo toliko vezani za tu kombinaciju da odbijamo da se vratimo kući, vratimo Bogu. To je naš položaj.

Zato moramo da ih sretnemo na bojnom polju Kurukṣetre, i ako je potrebno, treba da ih ubijemo i izvršimo naredbu Kṛṣṇe. To je naš položaj. Ako mislimo: „U ovom materijalnom postojanju biću bezbedan, uz pomoć svog društva, prijateljstva, ljubavi, države, politike, sociologije,” – ne, to nije moguće. Nije moguće. Treba da se pobrinemo za sebe. Vaše takozvano društvo, prijateljstvo, ljubav, država, nacija, nikada vam neće moći pomoći. Jer ste pod kandžama māye. Daivī hy eṣā guṇamayī mama māyā duratyayā (BG 7.14).

prakṛteḥ kriyamāṇāni

guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ

ahaṅkāra-vimūḍhātmā

kartāham iti manyate

(BG 3.27)

Vi ste pod kandžama māye. Nemate nezavisnost. Niko, takođe, nema nikakvu nezavisnost da vas spase. To nije moguće. Isto kao što sam ranije rekao, učite da upravljate avionom. Onda letite visoko na nebu. Ali, ako ste u opasnosti, nijedan drugi avion ne može da vam pomogne. Gotovi ste. Zato treba da budete veoma pažljiv pilot, da sami brinete o sebi.

Slično, u ovom materijalnom svetu svako pojedinačno treba da brine o sebi, kako može da se spasi iz kandži māye. To je pokret svesnosti Kṛṣṇe. Učitelj može da vam da smernice. Ācārya može da vam da savete: „Možeš da se spasiš na ovaj način.” Ali ispunjavanje dužnosti je u vašim rukama. Ako duhovne dužnosti izvršavate ispravno, bićete spaseni. U suprotnom, čak i ako vam ācārya da uputstva, ako ih ne sledite, kako može da vas spasi? Može da vas spasi kroz uputstva, kroz svoju milost, koliko je moguće. Ali vi treba ozbiljno da prihvatite to u svoje ruke.

Dakle, ovaj problem... Arjuna se sada suočava s tim problemom. To je opšti problem. Dehāpatya-kalatrādiṣu. Dehāpatya. Deha znači ovo telo. Apatya znači deca. Kalatra znači žena. Dehāpatya-kalatrādiṣv ātma-sainyeṣv asatsv api (SB 2.1.4). Mi mislimo: „Zaštitiće me ovi moji vojnici. Imam sinove, unuke, dedu, tasta, šuraka, imam toliko društva, prijateljstva i ljubavi.” Svi razmišljaju tako: „Moja nacija, moja zajednica, moja filozofija, moja politika.” Ne. Ništa od toga ne može da vas spase. Dehāpatya-kalatrādiṣu asatsu api. Sve je to privremeno. Dolaze i odlaze. Asatsu api.

Pramatto tasya nidhanaṁ paśyann api na paśyati. Onaj ko je previše vezan za ovo društvo, prijateljstvo i ljubav, on je pramatta. Pramatta znači lud, sumanut čovek. Paśyann api na, tasya nidhanam. Ne vidi. Iako vidi: „Moj otac je umro. Kada sam bio dete, otac me je štitio. Sada mog oca više nema. Ko me sada štiti? Da li je moj otac živ i može da me štiti? Ko mi sada daje zaštitu? Moja majka me je štitila. A sada ko me štiti? Bio sam u porodici, imao sam sinove, ćerke, ženu, ali sve sam to napustio. Sada, ko mi daje zaštitu?”

A zapravo, Kṛṣṇa ti uvek daje zaštitu. Ne tvoje društvo, prijateljstvo i ljubav. Oni će nestati. Kao što je tvoj otac nestao, kao što je tvoj deda nestao, isto tako, tvoj sin, unuk će nestati. Niko od njih neće moći da ti pruži zaštitu. Samo Kṛṣṇa može da ti pruži zaštitu. Zato se predaj Kṛṣṇi. Sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja, ahaṁ tvāṁ sarva-pāpebhyo mokṣa... (BG 18.66): „Ja ću ti dati zaštitu.”

Kaunteya pratijānīhi na me bhaktaḥ praṇaśyati (BG 9.31): „Moj bhakta nikada ne propada.” Dakle, najbolje je da prihvatiš svesnost Kṛṣṇe, potpuno se predaš Njemu i bićeš zaštićen. Inače, ne postoji drugi način da budeš zaštićen. Bićemo odnešeni talasima māye. To je naš položaj.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa.

Bhakte: Haribol. Sva slava Śrīli Prabhupādi. (kraj)