Bg 2.7–11 - 2. mart 1966

 

Bhagavad-gītā 2.7–11
—
2. mart 1966, Njujork
660302BG-NEW YORK [66:15 Minuta]

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

Prabhupāda: Sada je Arjuna zbunjen. Zbunjen je oko toga da li da se bori ili ne. To je bila njegova zbunjenost. Nakon što je video svoje rođake ispred sebe, sa kojima je trebalo da se bori, bio je zbunjen. I bilo je i neke rasprave sa Kṛṣṇom. Kṛṣṇa, naravno, nije ga ohrabrivao. Sada, ovde je poenta, da je Kṛṣṇa Svevišnja Božanska Ličnost. Šta je to?

Mladić: Šta?

Prabhupāda: Koja je ovo knjiga?

Mladić: Pa, ovo je..., ..., prevod Bhagavad-gīte.

Prabhupāda: Pa, ne, možete da me slušate.

Mladić: Slušam. Slušam.

Prabhupāda: Da. Ne skrećite pažnju. Samo me slušajte. Kṛṣṇa, iako je On prisutan tamo, Svevišnja Božanska Ličnost, ipak, nije ga ohrabrivao. Sa svetovne tačke gledišta, kada neko kaže: „Ja ću... Odustajem. Ne želim to. Ne želim da se borim sa svojim prijateljima ili rođacima. Bolje neka oni uživaju. Ja ću se odreći svog prava,“ sa svetovne tačke gledišta, ovo je veoma, hoću da kažem, gospodsko ponašanje, da se neko odriče svog prava radi svojih rođaka ili prijatelja.

Ali Kṛṣṇa ne ohrabruje taj predlog. Moramo to da primetimo. Kṛṣṇa ne ohrabruje. Kṛṣṇa radije... Kṛṣṇa radije podstiče Arjunu: „Ovo nije baš dobar predlog. Ne priliči tvom položaju. Pripadaš āryanskoj porodici. Pripadaš kṣatrijskoj, kraljevskoj porodici. I odbijaš da se boriš? Ne, ne, ovo nije dobro. A Ja sam tvoj prijatelj. Preuzeo sam odgovornost tvog vozača kočije, i, ako se ne boriš, šta će ljudi da kažu?“ Dakle, On ne ohrabruje. Samo vidite.

Sada, ovde je dobar predlog sa svetovne tačke gledišta da Arjuna ne želi da se bori, a Kṛṣṇa ga ne ohrabruje. Koja je poenta? Neko može da kaže: „Kṛṣṇa, Svevišnja Božanska Ličnost, zašto On podstiče na borbu?“ Ljudi, u sadašnjem trenutku, kada je pitanje rata, ljudi žele da zaustave taj rat. U sadašnjem trenutku, pokret se odvija među svim nacijama da ne žele rat. Ali ovde vidimo da Kṛṣṇa ne obeshrabruje rat. Moramo da primetimo ovu tačku. On ne obeshrabruje rat, već radije zagovara, podstiče Arjunu: „Ne, ne, ne, ovo ne priliči tvom položaju. Moraš da se boriš. Moraš da se boriš.“

Dakle, ovde je poenta, da ponekad možemo da uradimo nešto što odobrava šira javnost, ali to možda ne odobrava vrhovni autoritet. Površno može da izgleda veoma privlačno osećanjima javnosti, ali zapravo takva stvar možda nije ispravna. Možda nije ispravna. Ako prihvatimo Kṛṣṇu kao Svevišnju Božansku Ličnost, i „Zašto je On podsticao Arjunu da se bori?“ to ne znači da je On podsticao Arjunu da uradi nešto pogrešno. Ali sa svetovne tačke gledišta, Arjuna je bio veoma pobožan čovek i odbijao je da se bori, da ne ubije svoje rođake, da ne ubije svog prijatelja. Ovo... Ovo je veoma važna tačka.

Tako je raspravljao: „Ne, ne. Ako se borim, moji ljudi će poginuti, a njihove žene će postati udovice, i biće prevarene, a onda će, prevarom, neželjeno stanovništvo da se poveća, i ko će da prinosi śrāddhu?“ Śrāddha... Postoji ceremonija śrāddhe prema hinduističkim spisima. Ne znam da li imate u vašoj hrišćanskoj religiji, ali prema hinduistima, mrtvom telu se odaje neka počast svake godine. Baš kao što se obeležava godišnjica smrti, slično, u porodici, potomci prinose neku hranu posle neke religijske ceremonije. To se zove śrāddha. I veruje se da ta ponuda ide mrtvim precima. Dakle, to je porodična religijska ceremonija. Pa je Arjuna rekao: „Ako ovi ljudi poginu, ko će da prinosi tu žrtvu precima?“

Dakle, sa obične tačke gledišta, sa tačke gledišta porodičnog čoveka, raspravljao je sa Kṛṣṇom na toliko mnogo načina. I na kraju, odlučio je: „Ne mogu da se borim. Ne mogu da se borim.“ Onda ga je Kṛṣṇa pokušao podstaći, a on je rekao: „Da, šta god Ti govoriš, da sam ja kṣatriya i da ne radim svoju dužnost, sve je to u redu, ali Moj um je zbunjen.“ Dakle, istovremeno je bio svestan da samo Śrī Kṛṣṇa može da reši ovu zbunjenost.

Pa je rekao:

kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ
pṛcchāmi tvāṁ dharma-sammūḍha-cetāḥ
yac chreyaḥ syān niścitaṁ brūhi tan me
śiṣyas te 'haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam
(Bhagavad-gītā 2.7)

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

Kārpaṇya-doṣa. Kārpaṇya-doṣa znači škrt čovek. Škrt čovek. Bio je svestan činjenice da je veliki junak, da je veliki borac i, istovremeno, da su neprijatelji tu. Dakle, njegova stvarna dužnost bila je da se bori sa neprijateljem. Oni su nudili borbu. Za kṣatriyu postoje neke obaveze. Ako neko izazove: „Želim da se borim s tobom,“ kṣatriya ne može da odbije. Ako neko izazove: „Da, želim da se kladim s tobom, kockam se,“ kṣatriya ne može da odbije. I iz tog razloga, Pāṇḍave su izgubili svoje kraljevstvo.

Druga strana, njegovi rođaci, ponudili su im: „U redu, hajde da se kladimo.“ Dakle, u klađenju, ulog je bio da su ponudili kraljevstvo. „Sada, ako ti, ako ti,“ hoću da kažem, „budeš poražen, ako budeš poražen, onda gubiš svoje kraljevstvo.“ Tako su izgubili svoje kraljevstvo. Onda je sledeća, sledeća ponuda bila: „Ako budeš poražen, gubiš svoju ženu.“ Tako su izgubili svoju ženu. I slično, bili su stavljeni: „Sada, ovaj put ako budeš poražen, moraš da ideš u šumu na dvanaest godina.“

Dakle, postojao je veliki plan iza njih, a Pāṇḍave su bili poraženi na toliko mnogo načina, i bili su maltretirani, sramoćeni, ne manje od dvadeset godina. I sada je trebalo da se bore, licem u lice. Sada on nije spreman da se bori. To znači da je postao škrt, znači da odstupa od svoje dužnosti. Sada... Dakle, on je svestan: „Praktično, ja odstupam od svoje dužnosti.“ Kārpaṇya-doṣa: „Ovo je moje škrto ponašanje.“ Doṣa. Doṣa znači „To je greška s moje strane. Nisam smeo da odstupim od ove borbe, ali moja osećanja mi ne dozvoljavaju da se borim sa svojim rođacima.“ Dakle, ovde je zbunjenost.

Dakle, kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ, dharma-sammūḍha-cetāḥ: „Ne samo da sam škrt, već odstupam od svoje dužnosti, dharme.“ Dharma. Dharma znači, prema različitim položajima. Baš kao brāhmaṇa, intelektualno društvo; kṣatriye, administratorsko društvo; vaiśye, trgovačko društvo; i śūdre. Śūdre znači radnička klasa. Dakle, ove četiri podele su uvek. Sada možete da ih nazovete drugačije—to nije važno—ali u svakom društvu i za sva vremena ove podele postoje.

Dakle, prema vedskom sistemu, ovaj sistem se poštuje po generaciji. Dakle, on je bio kṣatriya. Sada, dužnost kṣatriye je bila da se bori sa neprijateljem, a on to nije izvršavao, hoću da kažem, naredbu. Zato je svestan: dharma-sammūḍha-cetāḥ: „Oh, odstupam i od svoje religije. To je dužnost kṣatriye. Ne. Dakle, sada sam zbunjen.“ Dakle, yac chreyaḥ syān niścitam: „Sada bi Ti trebalo ljubazno, definitivno, da kažeš.“ Sada, evo položaja: „Ne razumem šta treba da se uradi. Ti ljubazno...“ Yac chreyaḥ syān niścitam. Niścitam znači definitivno šta je ispravno. Brūhi tan me.

Sada Kṛṣṇa može da kaže: „Pa, već ti govorim da treba da se boriš, ali ti ne izvršavaš naredbu.“ Dakle, on kaže śiṣyas te 'haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam [Bhagavad-gītā 2.7].

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

Dakle, prihvatio je: „U redu, kakve god argumente smo do sada izneli, zaboravimo to. Sada Te prihvatam kao svog duhovnog učitelja, ne kao svog prijatelja.“

Sada, ideja prihvatanja duhovnog učitelja, to je takođe veoma obavezujuće. Vidite? Čim prihvatite nekoga kao duhovnog učitelja... Pre svega, zabeležili smo u vašem..., čuli ste to, da prihvatanje duhovnog učitelja mora da bude odabrano, vidite, posle pažljivog ispitivanja, baš kao što neko bira svoju nevestu ili mladoženju posle pažljivog ispitivanja. A u Indiji su veoma pažljivi, jer se brak dečaka i devojčica odvija pod vođstvom roditelja. Dakle, roditelji veoma pažljivo gledaju.

Slično, ako neko mora da... Prihvatanje duhovnog učitelja je neophodno. Prema vedskoj naredbi, svako..., svako treba da ima duhovnog učitelja. Možda ste videli svetu nit. Mi imamo svetu nit. Gospodine Koen, imate li... Ovakvu... Svetu nit. Ta sveta nit je znak da ova osoba ima svog duhovnog učitelja, ima duhovnog učitelja. Baš kao—ovde, naravno, nema takve razlike—udata devojka, prema hinduističkom sistemu, ima neki znak da ljudi mogu da razumeju: „Ova devojka je udata.“ Stavljaju crvenu, hoću da kažem, boju ovde da bi drugi znali: „Ova devojka je udata.“ I, prema..., kako se ovo zove? Razdeljak kose? Kako se zove ova linija?

Mladić: Razdeljak.

Prabhupāda: Eh?

Mladić: Razdeljak.

Prabhupāda: Kako se piše?

Mladić: Praviti razdeljak.

Prabhupāda: Praviti razdeljak. Ovaj razdeljak, ovaj razdeljak je takođe... Ima neko značenje. Kada je razdeljak ovde, u sredini, onda ta devojka ima svog muža i dolazi iz poštovane porodice. A ako je, hoću da kažem, pregrada ovde, onda je ona prostitutka. Vidite? Prostitutka ne može... Postojala je kraljeva odluka da prostitutka ne može [smeh] da napravi razdeljak ovde. I onda opet, kada je devojka dobro obučena, onda treba da se smatra da ima svog muža kod kuće. A kada nije dobro obučena, onda treba da se razume da joj je muž van kuće. Vidite? I udovičina haljina... Ima toliko mnogo, postoje simptomi.

Slično, ova nit, sveta nit, je znak da je ova osoba prihvatila nekoga kao svog duhovnog učitelja. Ima svog... Baš kao što ova crvena oznaka simbolizuje da „Ova devojka ima svog muža,“ slično, ova sveta nit je simbol da „Ovaj čovek ima svog duhovnog učitelja.“ Dakle, postoji ceremonija. Vidite?

Dakle, prema vedskom sistemu, treba da se prihvati duhovni učitelj da bi se rešio svoj život. U svakom koraku njegovog života duhovni učitelj ga vodi. On takođe postavlja pitanje duhovnom učitelju i on ga vodi da bi..., njegov život, njegov napredak života, mogao da bude sistematičan.

Sada, da se primi takvo vođstvo znači da i duhovni učitelj treba da bude veoma savršen čovek. Inače, kako on može da vodi? Sada, ovde Arjuna zna da je Śrī Kṛṣṇa savršena osoba. Zato Ga prihvata kao śiṣyas te 'haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam [Bhagavad-gītā 2.7]:

[Sada sam zbunjen oko svoje dužnosti i izgubio sam svu prisebnost zbog slabosti. U ovom stanju Te molim da mi jasno kažeš šta je najbolje za mene. Sada sam Tvoj učenik, i duša predata Tebi. Molim Te, poduči me.]

„Ja se samo predajem Tebi, Tebi lično, i Ti me prihvati kao Svog učenika, jer prijateljski razgovori ne mogu da reše zbunjenost.“ Prijateljski razgovori mogu da traju godinama zajedno, ali nema rešenja. Ovde, prihvatanje Kṛṣṇe kao duhovnog učitelja znači šta god Kṛṣṇa odluči, on mora da prihvati.

Ne može da se odbije naredba duhovnog učitelja. Zato treba da se izabere duhovni učitelj čijim izvršavanjem naredbe nećete napraviti grešku. Vidite? Sada, pretpostavimo da prihvatite pogrešnu osobu kao duhovnog učitelja, i ako, ako vas on pogrešno vodi, onda je ceo vaš život upropašćen. Dakle, treba da se prihvati duhovni učitelj čije će vođstvo učiniti vaš život savršenim. To je odnos između duhovnog učitelja i učenika. To nije formalnost. To je velika odgovornost i za učenika i za duhovnog učitelja. I... Da?

Mladić (2): Ali ako je učenik u neznanju pre...

Prabhupāda: Da.

Mladić (2): ...kako on zna kog učitelja da izabere? Mislim, zato što nema znanje...

Prabhupāda: Da.

Mladić (2): ...da napravi mudar izbor.

Prabhupāda: Da. Da. Dakle, prva stvar je da treba da se traži učenik, ovaj, ili da se traži duhovni učitelj. Sada, baš kao što tražite neku školu. Tražite neku školu. Dakle, kada tražite neku školu, morate imati bar neko preliminarno znanje šta znači škola. Ne možete da tražite školu i odete u prodavnicu odeće. Ako ste toliko neuki da ne znate šta je škola a šta prodavnica odeće, onda je veoma teško za vas. Morate bar da znate šta je škola.

Dakle, to znanje je ovako.

tad-vijñānārthaṁ sa gurum eva abhigacchet
samit-pāṇiḥ śrotriyaṁ brahma-niṣṭham
(Muṇḍaka Upaniṣad 1.2.12)

[Da bi se ove stvari ispravno razumele, treba ponizno prići, sa drvima za potpalu u ruci, duhovnom učitelju koji je učen u Vedama i čvrsto predan Apsolutnoj Istini.]

Duhovni učitelj je potreban osobi koja je radoznala da stekne transcendentalno znanje. Njemu je potreban duhovni učitelj. Vidite? Dakle, postoji još jedna strofa u Śrīmad-Bhāgavatamu: tasmād guruṁ prapadyeta jijñāsuḥ śreya uttamam [Śrīmad-Bhāgavatam 11.3.21].
[Zato svaka osoba koja ozbiljno želi pravu sreću mora da traži verodostojnog duhovnog učitelja i uzme utočište kod njega putem inicijacije. Kvalifikacija verodostojnog gurua je da je on spoznao zaključke spisa razmatranjem i sposoban je da ubedi druge u te zaključke. Takve velike ličnosti, koje su uzele utočište Svevišnjeg Boga, ostavljajući po strani sva materijalna razmatranja, treba da se shvate kao verodostojni duhovni učitelji.]

Tasmād guruṁ prapadyeta: „Treba da se traži duhovni učitelj ko je radoznao za transcendentalnu tematiku.“ Dakle, osim ako neko nije bar upoznat sa preliminarnim znanjem transcendentalne materije... Ta transcendentalna materija ovde možete da vidite. Arjuna je zbunjen, i sada želi definitivan odgovor. Ovo je ispitivanje o transcendentalnoj tematici.

Dakle, svako ljudsko biće mora da pita. Pitanje mora da postoji. Kakvo je to pitanje? To pitanje je da, preliminarno, da svako ljudsko biće pati. Neuk čovek... Baš kao mačka i pas ili životinja, oni pate, ali ne razumeju. Patnju ne razumeju. Baš kao što smo videli... Naravno, ovde se životinje kolju u klanicama. U..., prema hinduističkom sistemu, naravno, ubijanje krava nije dozvoljeno. Ali postoje oni koji jedu meso.

Dakle, prema hinduističkom sistemu, ako neko želi da jede meso, treba da uzme kozu. Prema hinduističkom sistemu, samo koze i jagnjad mogu da se ubijaju radi jedenja mesa, nijedna druga životinja. Nijedna druga životinja. Krava nije..., zabranjena je. Baš kao u, u, Hindusi, oni ne jedu kravlje meso. A Muslimani, oni ne jedu, hoću da kažem, svinje. Svinjsko meso ne jedu. Imaju neki sentiment. Ali jedenje mesa postoji i u hinduističkom društvu, ali to je samo kozje meso ili jagnjeće meso. Generalno koza. Generalno koza.

Sada, te koze se žrtvuju pred boginjom Kālī. Boginjom Kālī. Dakle, video sam to, da se jedna životinja ubija, kolje, a druga životinja, koja će sledeća da bude zaklana, ona je... Data joj je neka trava, i ona stoji tu. Vidite? Nema znanja da „Moj sledeći red je moj,“ pa ne odlazi. Dakle, ovo je životinja. Ovo je životinja. Ljudsko, ljudsko biće nije tako glupo. Ako postoji znak da „Sledeći put moje ubijanje treba da se desi,“ onda će... Bar će protestovati ili pokušati da ode, nešto slično tome. Vidite? Ali nema takve stvari.

Dakle, razlika između životinje i čoveka je u tome što životinja nije svesna patnji koje podnosi. Postoje patnje i za životinje i za čoveka, ali čovek je svestan. Ako čovek nije probuđen za svoju patnju, onda je u životinjskoj svesti.

Dakle, mi smo... Ne treba da zaboravimo da uvek patimo. Postoje tri vrste patnji. Ne govorim o ovom ekonomskom problemu ili... To je takođe druga patnja. Ali prema vedskom znanju—ili to je činjenica—postoje tri vrste patnji. Jedna vrsta patnje pripada telu i umu. Sada, pretpostavimo da imam glavobolju. Sada mi je veoma toplo, veoma mi je hladno, i toliko mnogo telesnih patnji postoji. Slično, imamo patnje uma. Moj um danas nije dobro. Bio sam... Neko me je nešto nazvao, pa patim. Ili sam izgubio nešto ili nekog prijatelja, toliko mnogo stvari.

Dakle, patnje tela i uma, a zatim patnje od prirode. Prirode. Ovo se zove adhidaivika, nad kojom nemamo kontrolu. U svakoj patnji nemamo kontrolu, posebno... Pretpostavimo da pada jak sneg. Ceo Njujork je poplavljen snegom, i svi smo stavljeni u neprilike. To je vrsta patnje. Ali nemate kontrolu. Ne možete da zaustavite padanje snega. Vidite? [smeh] Ako neki, neki, postoji vetar, hladan vetar, ne možete ga zaustaviti. To se zove adhidaivika patnja. A patnja uma i patnja tela se zove adhyātmika. I postoje druge patnje, adhibhautika, napad od strane drugog živog bića—mog neprijatelja, neke životinje ili nekog crva, toliko mnogo.

Dakle, ove tri vrste patnji su uvek tu. Uvek. I... Ali mi ne želimo sve ove patnje. Kada se postavi ovo pitanje... Sada je Arjuna svestan: „Postoji borba, i moja je dužnost da se borim sa neprijateljem, ali postoji patnja jer su oni moji rođaci.“ Dakle, on to oseća. Dakle, osim ako ljudsko biće nije svesno i probuđeno za činjenicu da uvek patimo, ali ne želimo sve ove patnje, ovo pitanje, takva osoba treba da priđe duhovnom učitelju, kada je svesna. Vidite? Dokle god je nalik životinji, da ne zna da uvek pati... Ne zna, ne mari, ili ne želi da nađe rešenje. Ovde Arjuna pati, i želi da nađe rešenje, i zato prihvata duhovnog učitelja.

Dakle, kada smo svesni svojih patnji, probuđeni smo za stanje patnje... Patnja je tu. Zaboravljanje ili neznanje patnje nema smisla. Patnja je tu. Ali kada je neko veoma ozbiljan da nađe rešenje za svoju patnju, onda je potreban duhovni učitelj. Baš kao što Arjuna sada treba duhovnog učitelja. Da li je jasno? Da.

Dakle, ta patnja je tu. Ne zahteva nikakvo obrazovanje, samo razmišljanje, blago razmišljanje: „Ne želim sve ove patnje, ali patim. Zašto? Postoji li rešenje? Postoji li...?“ Ali postoji rešenje. Svi ovi spisi, svo ovo vedsko znanje, sve... I ne samo vedsko znanje. Sada... Oh, zašto idete u školu? Zašto idete na fakultet? Zašto stičete naučno obrazovanje? Zašto stičete pravno obrazovanje? Sve je namenjeno okončanju naših patnji. Da nema patnje, onda niko ne bi sticao obrazovanje. Vidite? Ali on misli: „Ako sam obrazovan, ako postanem lekar ili ako postanem advokat ili ako postanem inženjer, biću srećan.“ Srećan. To je krajnji cilj. „Dobiću dobar posao, državni posao. Biću srećan.“ Dakle, sreća je kraj svake, hoću da kažem, težnje.

Dakle... Ali ova ublažavanja patnji, ona su privremena. Stvarna patnja, stvarna patnja je zbog našeg ovog materijalnog postojanja, ove tri vrste patnji. Dakle, kada je neko svestan svojih patnji i želi da nađe rešenje za ovu patnju, onda je neophodan duhovni učitelj.

Sada, ako želite da nađete rešenje za svoje patnje, i želite da se konsultujete sa nekom osobom, sada kakvu osobu morate da sretnete koja može da okonča sve vaše patnje? Taj izbor mora da postoji. Ako želite da kupite dragulj i dijamant i veoma vrednu stvar, a odete u prodavnicu namirnica... Takvo neznanje—moraćete da budete prevareni. Moraćete da budete prevareni. Bar morate da priđete juvelirnici. Juvelirnici, vidite? Toliko znanja morate da imate. Dakle, da li je to pitanje rešeno?

Mladić (2): Da, da.

Prabhupāda: Da. Potreba za duhovnim učiteljem je za onoga ko je svestan svojih materijalnih patnji. Ako neko nije svestan svojih materijalnih patnji, onda nije čak ni na statusu ljudskog bića; još uvek je na životinjskom statusu. Životinjski status, vidite? Sada, moderna civilizacija... Moderna civilizacija je praktično... Oni izbegavaju, izbegavaju stvarne patnje. Angažovani su u privremenim patnjama. Ali vedski sistem je vedsko znanje. Namenjeni su okončanju patnji zauvek, patnji zauvek. Vidite? Ljudski život je namenjen tome, okončanju svih patnji. Naravno, pokušavamo da okončamo sve vrste patnji. Naš posao, naša okupacija, naše obrazovanje, naš napredak znanja—sve je namenjeno okončanju patnje. Ali ta patnja je privremena. Privremena. Ali moramo da okončamo patnje zauvek. Patnju...

Ta vrsta znanja se zove transcendentalno znanje, i ako neko traga za tim transcendentalnim znanjem... Ova Bhagavad-gītā nije obična stvar. To je transcendentalno znanje. I sada je ovde tlo pripremljeno. Tlo je pripremljeno. Arjuna je svestan svoje patnje, zbunjenosti. Sada traži duhovnog učitelja.

Dakle,... Treba da zauzmemo položaj Arjune: učenika. Kada je učenik ozbiljan u vezi sa rešavanjem..., rešavanjem patnje, onda mu je potreban duhovni učitelj. A kakav duhovni učitelj? Kṛṣṇa, najsavršeniji čovek. Najsavršeniji čovek. Dakle, duhovni učitelj je predstavnik Kṛṣṇe. Naravno, Kṛṣṇa nije prisutan pred nama. Ali bar moramo da imamo osobu kao našeg duhovnog učitelja koja predstavlja Kṛṣṇu. A ko može da predstavlja Kṛṣṇu? Onaj ko je bhakta Kṛṣṇe, u liniji, učeničkom nasleđu. Vidite? Dakle, vidite ovde. Arjuna prihvata Kṛṣṇu kao duhovnog učitelja.

Sada, može da se postavi pitanje: „Zašto Arjuna...? Bilo je mnogo učenih ljudi, ne samo Kṛṣṇa, već su tu bili Vyāsadeva i drugi veliki mudraci i brāhmaṇe. Zašto...?“ Kṛṣṇa je takođe bio kṣatriya. Kṛṣṇa nije bio brāhmaṇa. Naravno, On je uzeo Svoj..., mislim..., pojavio se u porodici kṣatriye. I bili su braća od strica. Kṛṣṇa i Arjuna, bili su braća od strica. Kṛṣṇa je bio sin brata, a Arjuna je bio sin sestre. Arjunina majka i Kṛṣṇin otac, bili su brat i sestra. Dakle, oni su u porodičnoj vezi. Bili su intimno povezani, i istovremeno, bili su istih godina i prijatelji.

Sada, pitanje može da bude: „Zašto je Kṛṣṇa prihvaćen kao duhovni učitelj?“ To je izbor učenika, da Arjuna kaže:

na hi prapaśyāmi mamāpanudyād
yac chokam ucchoṣaṇam indriyāṇām
avāpya bhūmāv asapatnam ṛddhaṁ
rājyaṁ surāṇām api cādhipatyam
(Bhagavad-gītā 2.8)

[Ne mogu da nađem način da odagnam ovu tugu koja isušuje moja čula. Neću moći da je uništim čak i ako osvojim nenadmašno kraljevstvo na Zemlji sa suverenošću poput one polubogova na nebu.]

Sada, on kaže: „Toliko sam zbunjen da moje jadikovanje ne može da bude zadovoljeno čak i ako dobijem kraljevstvo univerzuma. Borim se za kraljevstvo samo ove Zemlje, ili Indije.“ Naravno, nekada, Indija je značila Bhārata. Sada je Indija ime koje su dali stranci. Pravo ime ove planete je Bhārata-varṣa, ova planeta. Sada, postepeno, ona je isečena. Isečena je, baš kao što imamo neposredno iskustvo da je deo Indije sada isečen, i zove se Pakistan. Znate, svi. Slično, cela ova planeta, pre pet hiljada godina, cela ova planeta je bila poznata kao Bhārata-varṣa. Bhārata-varṣa. A pre toga, hiljadama i milionima godina pre, ova planeta je bila poznata kao Ilāvṛta-varṣa. Ilāvṛta-varṣa. A sada, od vremena Cara Bharate... Postojao je car čije je ime bilo Bharata. Dakle, od imena Bharate, ime ove planete je postalo Bhārata-varṣa.

Dakle, do pre pet hiljada godina... Zašto pre pet hiljada godina? Recimo, do pre četiri hiljade godina, iako moderna istorija ne može da da izveštaj, hronološki izveštaj, više od 2.500 godina, ali mi govorimo, oko četiri hiljade godina pre, ova planeta se zvala Bhārata-varṣa.

Sada, Arjuna kaže: „Borimo se zbog ove planete Bhārata-varṣe. Ovo je jedna od planeta u univerzumu. Ali ako dobijem sve planete ovoga..., potpune planete ovog univerzuma, i bez ikakvog takmičara, ipak, zbunjenost koja se pojavila u mom umu, ne može da bude ublažena.“ Dakle... Sada, vidite kakva, kakva vrsta odgovornosti je data Kṛṣṇi.

Sañjaya uvāca. Sada, Sañjaya reče:

evam uktvā hṛṣīkeśaṁ
guḍākeśaḥ parantapaḥ
na yotsya iti govindam
uktvā tūṣṇīṁ babhūva ha
(Bhagavad-gītā 2.9)

[Sañjaya reče: Rekavši tako, Arjuna, pokoritelj neprijatelja, reče Kṛṣṇi: „Govinda, neću se boriti,“ i zaćuta.]
„Samo rekavši ovo, Arjuna je zaćutao: 'Oh, ne mogu da se borim.'“

tam uvāca hṛṣīkeśaḥ
prahasann iva bhārata
senayor ubhayor madhye
viṣīdantam idaṁ vacaḥ
(Bhagavad-gītā 2.10)

[O potomče Bharate, u to vreme Kṛṣṇa, smešeći se, usred obe vojske, izgovori sledeće reči ožalošćenom Arjuni.]

Sada je ovde Kṛṣṇa oslovljen kao Hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśa... Uvek treba da se sećamo da je Kṛṣṇa Svevišnja Božanska Ličnost. On je prisutan kao inkarnacija. Sada, Bog je svemoćan. Bog je svemoćan. Dakle, ako On dođe pred vas, ne možete da poreknete: „Kako to, Bog je došao?“ Ne možete to da kažete. Ako je Bog svemoćan, onda je to Njegov izbor; to je Njegova slobodna volja. On može da dođe pred vas, da dođe pred vas, pod uslovom da ste tako kvalifikovan bhakta. Dakle, ne može da postoji nikakav čvrst argument da „Bog ne može da dođe“ ili „Bog...“ Naravno, što se tiče vedskih spisa, oni prihvataju inkarnaciju Boga.

Dakle, Kṛṣṇa je Svevišnja Božanska Ličnost, i tako je oslovljen kao Hṛṣīkeśa. Hṛṣīka... Hṛṣīkeśa, ima značajno..., značajno značenje. Hṛṣīka. Hṛṣīka znači čula, hṛṣīka. A īśa, īśa znači Gospod. Īśa znači Gospod. Dakle, On je Gospodar čula. On je Gospodar čula. Slično, Govinda. Govinda... Ovde je takođe ime Govinda. Da. Na yotsya... Na yotsya iti govindam uktvā tūṣṇīṁ babhūva ha [Bhagavad-gītā 2.9].

Govindam. Govinda. Go znači takođe čula. Go znači krava, go znači zemlja i go znači čulo. A inda. Inda znači zadovoljstvo. Onaj ko daje zadovoljstvo kravi, onaj ko daje zadovoljstvo zemlji, onaj ko daje zadovoljstvo čulima—dakle, Njegovo ime je Govinda. Sada, dve stvari..., dva imena se ovde koriste.

Dakle, treba da pokušamo da razumemo šta je značenje Hṛṣīkeśe. Hṛṣīka znači indriya, a īśa znači Gospod. Dakle, kakva god čula imamo, zapravo vlasnik čula—nisam ja. Vlasnik čula je Bog. Baš kao što sedimo u ovoj sobi. Ova soba je dodeljena za naše sedenje pod nekim uslovom kirije ili čega god, ali ova soba nije naša. To je činjenica. Ne treba da smatramo da „Ovo je..., ja sam vlasnik sobe.“ Iako je koristim po želji svog srca, kako mi se sviđa, to je druga stvar. Ali čim dođe do nekog nesporazuma ili stanodavac kaže: „Sada ne možete da boravite u ovoj sobi. Ispraznite je,“ moram da je ispraznim. Vidite?

Slično, ovo je takođe baš kao soba, ovo, naše telo. Ovo telo nam je dao Bog pod određenim uslovom, i čim Bog poželi da „Treba da ispraznite ovo telo,“ moram da ga ispraznim. Niko ne može da nam dozvoli da ostanemo ovde. I pored toga... Baš kao moja ruka, moja ruka, ova ruka... Sada, pretpostavimo da je ova ruka paralizovana. Moć ove ruke je toliko dugo..., sve dok postoji moć od Svevišnjeg. Inače, ako je moja ruka paralizovana, nema leka. Nema leka. Vidite? Dakle, mi nismo vlasnici ovog tela, nismo vlasnici čula. Čula su baš kao iznajmljena, iznajmljena od Svevišnjeg Gospoda. Ovo je veoma suptilno razumevanje. Treba da se zna. Dakle, zapravo vlasnik čula je Bog.

Sada, ako sam ja vlasnik ovog magnetofona, onda treba da se koristi za moju svrhu. Bilo šta što posedujem, treba da se koristi za moju svrhu. Vaše stvari treba da se koriste za vašu svrhu. Dakle, ako je Bog vlasnik naših čula, onda ova čula moraju da se koriste za Božiju svrhu. To je ustavni položaj. To je ustavni položaj. Sada, kada se ova čula koriste za svrhu drugačiju od Božije, to je ropstvo, uslovljeni život. Kada su čula pročišćena i koriste se za Božiju svrhu, to je prirodan život. To je prirodan život.

Dakle, ceo problem je u tome što iako naša čula i sve, šta god imamo... Postoji Īśopaniṣad, deo Veda. Tamo je navedeno da īśāvāsyam idaṁ sarvam [Īśo mantra 1]:

[Sve živo i neživo što je unutar univerzuma kontrolisano je i posedovano od strane Gospoda. Zato treba da se prihvate samo one stvari neophodne za sebe, koje su odvojene kao nečija kvota, i ne treba da se prihvataju druge stvari, znajući dobro kome pripadaju.]
„Sve, šta god vidite, pripada Bogu.“ Pripada Bogu. Sada, naše je nerazumevanje da tvrdimo... Svi ljudi sveta tvrde da su vlasnici. Sada, baš kao ova američka zemlja. Američka zemlja, sada vi tvrdite da ste vlasnici. Ali da li je to činjenica? Zapravo jeste li vi vlasnici? Eh? Sada, recimo, pre nekoliko stotina godina, kada je Kolumbo došao, ovde nije bilo Amerikanaca, pa vi niste bili vlasnici. Zemlja je bila tu. Sada, kada vi odete, zemlja će takođe biti tu.

Dakle, zemlja pripada Bogu, i sve... Sada, mi kažemo da smo proizveli ovu pisaću mašinu. Sada, ova pisaća mašina, sada sastojak, gvožđe, da li smo mi proizveli gvožđe? Ne. Gvožđe se dobija iz rudnika. Dao ga je Bog. Niko ne može da proizvede gvožđe. Niko ne može da proizvede ništa. Mogu da transformišu iz jedne stvari u drugu. Mogu da izvuku gvožđe iz rudnika. Mogu da ga istope, i mogu da transformišu oblik metala na drugačiji način. Dakle, to mogu da urade, ali ne mogu da proizvedu gvožđe. Ne mogu da proizvedu ništa—drvo, gvožđe, zemlju, bilo šta. Dakle, pravi vlasnik je Bog. Pravi vlasnik je Bog, svega. Īśāvāsyam idaṁ sarvam. Ovo je svesnost Boga. Ovo je svesnost Boga. Onaj ko je u svesnosti Boga, on je savršen čovek. On je savršen čovek.

Dakle, ovde, značajna reč,

tam uvāca hṛṣīkeśaḥ
prahasann iva bhārata
senayor ubhayor madhye
viṣīdantam idaṁ vacaḥ
(Bhagavad-gītā 2.10)

[O potomče Bharate, u to vreme Kṛṣṇa, smešeći se, usred obe vojske, izgovori sledeće reči ožalošćenom Arjuni.]

Sada, Kṛṣṇa se smeši. Kṛṣṇa se smeši jer...

[sa strane:] Možete da otvorite. Da. Otvorite.

Kṛṣṇa se smeši: „Samo vidi. Arjuna je takav junak. On je Moj prijatelj, a sada je toliko zbunjen.“ Sada, kada je seo i on, Arjuna, prihvatio Kṛṣṇu kao duhovnog učitelja, sada Kṛṣṇa počinje da govori: śrī-bhagavān uvāca. Śrī-bhagavān uvāca. Ovde knjiga ne kaže kṛṣṇaḥ uvāca. Śrī-bhagavān uvāca. Sada, treba da razumemo šta je značenje bhagavān. Bhaga... Bhaga znači obilje. Obilje. Postoji šest vrsta obilja. A šta su...? Da.

Mladić (2): Znači šta?

Prabhupāda: Obilje.

Mladić (2): Obilje.

Prabhupāda: Da li razumete, obilje?

Mladić (2): Da, razumem.

Prabhupāda: Da. Dakle, koja su to obilja? Bogatstvo je obilje. Onda je snaga obilje. Onda... Aiśvaryasya samagrasya vīryasya [Viṣṇu Purāṇa 6.5.47].

[Potpuno bogatstvo, snaga, slava, lepota, znanje i odricanje—ovo su šest obilja Svevišnje Božanske Ličnosti.]
Snaga i slava. Slava je takođe obilje. A baš kao Gospod Isus Hrist: ceo hrišćanski svet zna. Gospod Kṛṣṇa, svako zna. Ili, pored njih, predsednik Džonson. Sada cela Amerika i ceo svet znaju ko je predsednik Džonson. Mahatma Gandi. Slavni. Dakle, slava je takođe obilje. I niko me ne zna, ali i on je osoba. Poznat je širom celog sveta. Dakle, ovo je obilje. Baš kao vaš Rokfeler. Veoma su bogati. Dakle, svako u svetu zna. Dakle, oni su obilni, obilni bogatstvom.

Slično, neko je obilan slavom, a neko je obilan snagom. I tako je snaga obilje, bogatstvo je obilje i slava je obilje. A onda lepota; lepota je takođe obilje. Ako neko, muškarac ili žena, je veoma lep, on privlači osobe. On privlači. Dakle, sve što privlači, to se zove obilje. Bogat čovek privlači. Snažan čovek privlači. Slavan čovek privlači. Ako neko, slavan čovek, dođe ovde, oh, toliko mnogo ljudi će se okupiti da ga dočeka. Dakle, ovo su obilja: bogatstvo, snaga, slava, lepota, znanje i odricanje—šest stvari. Svako ko poseduje svih ovih šest obilja u potpunosti, On je Bog. To je definicija Boga. Svako.

Dakle, kada je Kṛṣṇa bio prisutan na ovoj Zemlji, On je pokazao Svoje obilje, obilja, u potpunosti. Obilja u potpunosti. Naravno, imamo sve ove istorijske zapise o Njemu. Sada, što se tiče Njegovog bogatstva, On je imao 16.108 žena. I za svaku od njih, za svaku od njih, On je sagradio palatu. I sve te palate su bile tako lepo sagrađene da nije bilo potrebe za strujom ili svetlom. Bile su ukrašene draguljima. Dakle, dan i noć, one su, hoću da kažem, sijale. Vidite? Dakle, ovi opisi su tu. Ali ako zaboravimo to..., da je On Bog, onda će ovo biti nešto kao priča: „Kako čovek može da oženi šesnaest hiljada žena? Kako On...?“ Ali uvek treba da se sećamo da je On Bog. On je svemoćan. I ni za jednu drugu osobu takvi istorijski zapisi ne postoje, samo za Kṛṣṇu.

Dakle, u snazi takođe niko nije mogao da Ga pobedi. I lepota... Što se tiče lepote, kada je bio na bojnom polju... Da li ste videli neku sliku Kṛṣṇe? Da li ste videli? Oh, ne. Naravno... Da li je iko od vas video Kṛṣṇu? Kṛṣṇa, kada je bio prisutan u bici, Bojnom polju Kurukṣetre, u to vreme je imao oko devedeset godina. Devedeset godina. Imao je Svoje praunuke. Oženio je šesnaest hiljada žena, i svaka žena je imala desetoro dece. I ta desetoro dece, oni su takođe dobili, svako, deset, dvanaestoro dece. Samo... I oni su takođe imali decu. Jer je On u to vreme imao devedeset godina, imao je u to vreme i praunuke. Dakle, Njegova porodica je bila veoma velika. Sada, ako vidite sliku Kṛṣṇe, videćete Ga baš kao dečaka od dvadeset dve, dvadeset pet godina. Bio je tako lep. Bio je tako lep. Onda... To je znak Boga.

Navedeno je u Brahma-saṁhiti:
advaitam acyutam anādim ananta-rūpam
ādyaṁ purāṇa-puruṣaṁ nava-yauvanaṁ ca
(Brahma-saṁhitā 5.33)

[Obožavam Govindu, prvobitnog Gospoda, koji je nedostupan Vedama, ali dostižan čistom neokaljanom predanošću duše, koji je bez premca, koji nije podložan propadanju, bez početka je, čiji je oblik beskrajan, koji je početak, i večni puruṣa; ipak On je osoba koja poseduje lepotu procvetale mladosti.]

On je prvobitna osoba. Jer od Boga je svako rođen, zato je On prvobitna osoba, ādyam. Purāṇa-puruṣam. Purāṇa znači najstarija osoba. Ipak, nava-yauvanaṁ ca. Kad god vidite Boga—to je..., ovo je znak Boga—naći ćete Ga baš kao mladića, novog mladića. Mladost znači, recimo, šesnaest do dvadeset četiri godine. Dakle, nava-yauvanaṁ ca. To je znak Boga. Dakle, bio je tako lep da kada je bio dečak od petnaest godina Njegove, ceo, hoću da kažem, Njegovih, devojke istih godina, devojke njegovih godina, bile su za Njim. Bio je tako lep.

Dakle, u lepoti je bio nadodličan. U bogatstvu je bio nadodličan. U snazi je bio nadodličan. I u znanju... Sada, ovde je knjiga, Bhagavad-gītā. Sada, pored drugih knjiga, drugog znanja koje je preneo drugima..., sada, ovde je knjiga koja je preneta Arjuni. Sada, toliko je..., dubina znanja, da ljudi još uvek razmatraju, veliki, veliki učenjaci. Mi ne čitamo, ali Dr. Radhakrishnan, jedan od najvećih učenjaka sveta—sada je predsednik Indije—on raspravlja. Profesor Ajnštajn, živeo je ovde u Americi. Bio je nemački Jevrejin, i mislim da je živeo u Americi. Bio je veliki proučavalac ove Bhagavad-gīte. Hitler. Hitler je bio veliki proučavalac Bhagavad-gīte. I bilo je mnogo učenjaka koji još uvek čitaju Bhagavad-gītu, pokušavajući da razumeju. Samo vidite kakvu najbolju dubinu znanja je dao. Napravio ju je Kṛṣṇa. Dakle, u znanju, u bogatstvu, u snazi, u lepoti i u svemu je bio obilan. Zato je On Bhagavān. Ne možete da prihvatite bilo kog običnog čoveka kao Bhagavāna. Dakle, zato Bhagavān.

Sada, bhagavān uvāca. I zato što je prihvaćen kao duhovni učitelj... Baš kao što učitelj ima pravo da ponekad ukori učenika, tako u prvom slučaju On kori Arjunu sledećim rečima:

aśocyān anvaśocas tvaṁ
prajñā-vādāṁś ca bhāṣase
gatāsūn agatāsūṁś ca
nānuśocanti paṇḍitāḥ
(Bhagavad-gītā 2.11)

[Blaženi Gospod reče: Dok govoriš učene reči, ti jadikuješ nad onim što nije vredno žaljenja. Oni koji su mudri ne žale ni za živima ni za mrtvima.]

Da „Arjuna, govoriš baš kao veoma veliki, učen čovek, ali ti si... Ti si... Drugim rečima, ti si budala. Ne znaš kako se stvari odvijaju, jer paṇḍitāḥ, oni koji su učeni ljudi, ne bi jadikovali kao što ti radiš.“ To znači indirektno On kaže... Paṇḍitāḥ znači učeni. Učen čovek ne jadikuje nad mrtvim telom ili živim telom. Gatāsūn agatāsūṁś ca. Asūn znači život. Neko je izgubio svoj život, a neko ima svoj život, telo, živo telo i mrtvo telo. Živo telo i mrtvo telo. Samo primetite poentu: „Učen čovek... Pošto ti jadikuješ nad temom ubijanja svojih prijatelja i rođaka, ali učen čovek ne bi ovako jadikovao. To znači da si budala.“

Kada On kaže... Baš kao da ja kažem: „Gospodine Grin, ono što ste uradili, nijedan inteligentan čovek to ne bi uradio,“ dakle, ovo je indirektno rečeno: „Vi niste inteligentni.“ To je na gospodski način, govoreći: „Gospodine Grin, ono što radite, nijedan inteligentan čovek ovo ne može da uradi.“ To znači „Vi niste inteligentni.“ Dakle, ovde On kaže: „Ti jadikuješ nad telima svojih rođaka jer u borbi razmišljaš: 'Moji prijatelji i moji rođaci će biti ubijeni,' pa to znači da su oni živa tela, a ti jadikuješ nad..., nad njihovim ubijanjem. Dakle, ovu vrstu jadikovanja nikada ne radi učen čovek. Učen čovek to nikada ne radi.“ Gatāsūn agatāsūṁś ca nānuśocanti paṇḍitāḥ [Bhagavad-gītā 2.11]. „Oni koji su učeni, onaj ko je učen, on ne jadikuje nad telom, bilo živim telom ili mrtvim telom. Nema pitanja.“

Sada, jer onaj ko zna razliku između tela i duše, čvrsto... Baš kao što ste čuli ime Sokrata. Sok..., veliki filozof, grčki filozof. Verovao je u besmrtnost duše. Dakle, bio je kažnjen na sudu, kukutom. Kukuta mu je ponuđena: „U redu, ako veruješ u besmrtnost duše, onda popij ovaj otrov kukute.“ Dakle, on je popio, jer je bio čvrsto ubeđen: „Čak i ako popijem ovaj otrov, moje telo će biti uništeno, ali uništenjem mog tela, ja neću biti uništen.“ Bio je ubeđen. Dakle, nije jadikovao. Dakle, paṇḍita, učen čovek, mora da zna da ovo telo i duša, razliku, razliku između tela i duše... Telo nije duša i duša nije telo, a onaj ko zna, on je učen čovek. Ovo uputstvo je dato prvo.

Dakle, za duhovni napredak ovo prvo znanje: da su telo i duša različiti. Ovo telo ne može da se identifikuje sa dušom. Vidite? Duša je tu, ali telo nije duša. Telo nije duša. Dakle, svaki učen čovek to zna, i mi treba da budemo…

Mislim da možemo ovde da stanemo. [kraj]