Bg 2.1–11 - 17. oktobar 1975

Bhagavad-gītā 2.1–11
—
17. oktobar 1975, Johanesburg
751017BG-JOHANNESBURG [47:28 minuta]

Prabhupāda: Izgovoriću nekoliko strofa iz Bhagavad-gīte, iz Drugog poglavlja, u kojima je Svevišnja Božanska Ličnost, Kṛṣṇa, podučavao. Početak podučavanja je Drugo poglavlje Bhagavad-gīte. Arjuna, koji predstavlja nas, uslovljenu dušu, prekrivenu materijalnim telom, koja razmišlja sa telesnog shvatanja života... Trebalo je da se bori sa svojom braćom, nećacima, dedom Bhīṣmadevom, kao i sa učiteljem vojne nauke, Droṇācāryom. Na taj način, taj posao nije bio baš prijatan. Iako je bio primoran da se bori, protivnička strana su bili ljudi koji su mu bili veoma bliski, i morao je da ih ubije, tako da mu to nije bilo baš zadovoljavajuće. Zato je on odlučno odbio da se bori: „Kṛṣṇa, ja neću da se borim.“ Ostavio je svoje oružje, a onda se Kṛṣṇa iznenadio: „Moj prijatelj, Arjuna, odbija da se bori u Mom prisustvu.“

Sañjaya, lični sekretar Mahārāje Dhṛtarāṣṭre, prenosio je poruku o onome što se dešavalo na bojnom polju Kurukṣetre putem višeg procesa. Danas imamo iskustvo televizije, ali drugi proces, antar-dṛṣṭi, je takođe televizija. Možete da vidite odraz spoljašnjih aktivnosti u svom srcu i možete da ih objasnite. Tako je Sañjaya, lični sekretar Mahārāje Dhṛtarāṣṭre, objasnio da je Arjuna odbijao da se bori. Dakle,

taṁ tathā kṛpayāviṣṭam
aśru-pūrṇākulekṣaṇam
viṣīdantam idaṁ vākyam
uvāca madhusūdanaḥ
(Bg. 2.1)

Madhusūdana je drugo ime za Kṛṣṇu. Kada je Kṛṣṇa video da je Arjuna nepotrebno uznemiren, tada, taṁ tathā kṛpayāviṣṭam aśru-pūrṇākulekṣaṇam. Aśru-pūrṇa, oči su mu bile pune suza: „Kṛṣṇa, moram da se borim sa svojim rođacima.“ Plakao je, govoreći: „Ovo nije baš dobar posao.“ Zašto je plakao? Kṛpayāviṣṭam: bio je milostiv prema njima. Oni su bili toliko okrutni prema Pāṇḍavama da su uvredili njihovu ženu, smišljali su prevare kako da im oduzmu kraljevstvo. Sva ta nepravda im je naneta. Ipak, pošto je Arjuna vaiṣṇava, bhakta, i dalje je bio saosećajan: „Ne, ne, neka rade šta god su radili, ali ja neću da ih ubijem.“ Dakle, kṛpayāviṣṭam aśru-pūrṇākulekṣaṇam, viṣīdantam.

Bhagavān uvāca. Tada, nakon što je Arjuna zaćutao i odlučio da se ne bori, Bhagavān... Kṛṣṇa je Bhagavān. Bhagavān znači Svevišnja Božanska Ličnost, puna svih obilja. To se zove Bhagavān. U Indiji obično kažemo bhāgyavān. Bhāgyavān znači onaj ko ima obilja. Dakle, Bhagavān znači onaj ko ima potpuna obilja – u bogatstvu, u snazi, u uticaju, u lepoti, u obrazovanju, u odricanju. Kada neko u potpunosti poseduje ovih šest obilja, onda može da se nazove Bhagavān. Ako neko delimično poseduje veliko obilje, ponekad se i on naziva Bhagavān, ali pravi Bhagavān, prema śāstri, je Kṛṣṇa. Kṛṣṇas tu bhagavān svayam. Drugi mogu da poseduju neka od obilja – ne u potpunosti; delimično. Baš kao Nārada Muni ili Gospodin Brahmā, Gospodin Śiva, i oni se ponekad nazivaju Bhagavān. Ali pravi Bhagavān je Kṛṣṇa. Kṛṣṇas tu bhagavān svayam. Ete cāṁśa-kalāḥ puṁsaḥ kṛṣṇas tu bhagavān svayam (ŚB 1.3.28). Dakle, ovde Bhagavān, Svevišnja Osoba, znači Kṛṣṇa. Kṛṣṇa znači, kao što Kṛṣṇa kaže u Bhagavad-gīti, mattaḥ parataraṁ nānyat kiñcid asti dhanañjaya (Bg. 7.7): „Nema superiornije osobe ili elementa od Mene.“ I kada je Arjuna shvatio Kṛṣṇu, i on je priznao, paraṁ brahma paraṁ dhāma pavitraṁ paramaṁ bhavān (Bg. 10.12).

Dakle, Kṛṣṇa je Svevišnja Božanska Ličnost. On je izvor Brahmana. On je izvor Paramātme. Brahmeti paramātmeti bhagavān iti śabdyate (ŚB 1.2.11). Apsolutna Istina se doživljava na tri načina – Brahman, Paramātmā i Bhagavān. Dakle, Bhagavān je poslednja reč Apsolutne Istine, Svevišnja Osoba. Zato je Vyāsadeva ovde namerno napisao, śrī bhagavān uvāca. Bhagavān uvāca znači da ne možete da nadmašite Svevišnju Osobu. Niko ne može da bude jednak Svevišnjoj Osobi; niko ne može da bude veći od Svevišnje Osobe. Svi treba da budu podređeni Svevišnjoj Osobi. To je značenje reči Bhagavān. Dakle, Bhagavān je rekao:

kutas tvā kaśmalam idaṁ
viṣame samupasthitam
anārya-juṣṭam asvargyam
akīrti-karam arjuna
(Bg. 2.2)

„Dragi Moj Arjuna, ti si Moj prijatelj, lični prijatelj, a predlažeš ovo, što priliči anāryama.“ Anārya-juṣṭam: „Ovo nije za ārye. Ti si kṣatriya, ti si predodređen da se boriš za pravdu, a ti odbijaš da se boriš? Oh, to nije dobro.“ Anārya-juṣṭam: „Ovakav predlog, kukavičluk, mogu da iznesu anārye.“ Ārya znači napredan. Onaj ko je napredan u znanju, u civilizaciji, oni se nazivaju ārya, āryanska civilizacija.

U āryanskoj civilizaciji postoje četiri podele kako bi se društvo održalo u ispravnoj ravnoteži. To je takođe navedeno u Bhagavad-gīti: cātur-varṇyaṁ mayā sṛṣṭaṁ guṇa-karma-vibhāgaśaḥ (Bg. 4.13). Društvo mora da bude podeljeno na četiri klase ljudi. Prva klasa znači najinteligentnija klasa ljudi. Oni treba da se obuče kao brāhmaṇe. Śamo damaḥ satyaṁ śaucaṁ titikṣā ārjavaṁ, jñānaṁ vijñānam āstikyaṁ brahma-karma svabhāva-jam (Bg. 18.42). To je početak civilizacije, a ne da su svi śūdre, kao što je sada u ovom dobu, kalau śūdra-sambhavaḥ. U Kali-yugi ne postoji obuka kako da se deo ljudi osposobi da postanu prvoklasni brāhmaṇe. Ta obuka ne postoji, ni za kṣatriye, ni za čistu klasu vaiśya. Ponosni smo na naš posao, vaiśya, ali vaiśya znači kṛṣi-go-rakṣya-vāṇijyaṁ vaiśya-karma svabhāva-jam (Bg. 18.44). Vaiśye znači da treba da se brinu o kravama, zaštita krava, go-rakṣya. Zašto go-rakṣya? Zašto ne rakṣya drugih životinja? Kṛṣṇa nije rekao animal-rakṣya ili janawal[?]-rakṣya. Go-rakṣya. Krava je veoma, veoma važna životinja. Ako želite da unapredite svoju duhovnu svesnost, onda morate da imate dovoljno mleka i dovoljno žitarica. To je civilizacija. Zato je dužnost vaiśya da proizvode prehrambene žitarice, annād bhavanti bhūtāni (Bg. 3.14). Annād. U društvu, ako imate dovoljno anne, i životinje i čovek će biti srećni. Ovo su uputstva u Bhagavad-gīti, sve je praktično. Ako sledimo Bhagavad-gītu sa svih stanovišta – društvenog, političkog, ekonomskog, religijskog, kulturnog – bićete savršeni. To je Bhagavad-gītā. Zato smo preuzeli ovu misiju, da propovedamo Bhagavad-gītu kakva jeste, da bismo rešili sve probleme sveta. To je āryanska civilizacija. Āryanska civilizacija znači slediti principe Bhagavad-gīte.

Dakle, ovde se Kṛṣṇa obraća Arjuni kao anāryi: ne-āryancu. „Ti si kṣatriya. Tvoja služba je sada potrebna da se boriš sa osobama koje su stvorile nepravdu. Pa šta je ovo, da odbijaš da se boriš?“ Anārya juṣṭam. I asvargyam. Asvargyam znači: „Odbijanjem svoje dužnosti ne možeš da se uzdigneš u sledećem životu, niti možeš da se uzdigneš na više planetarne sisteme.“ Za kṣatriyu, dužnost kṣatriye je da se bori i položi svoj život. Tada biva unapređen na više planetarne sisteme. To je śāstrička zapovest. Ako postane pobedonosan, onda uživa u ovom materijalnom svetu, a ako umre, unapređen je u raj. Te stvari postoje. Zato Kṛṣṇa savetuje Arjunu, asvargyam: „Ako odbiješ da se boriš, biće ti uskraćen ulazak na više planetarne sisteme.“ Akīrti-karam: „A poznat si kao veliki borac, veliki vojnik i Moj prijatelj, i ovo će ići protiv tvoje reputacije. Ne čini to.“

Zatim kaže:

klaibyaṁ mā sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
tvaktvottiṣṭha parantapa
(Bg. 2.3)

„Dragi Moj prijatelju, parantapa...“ Parantapa znači onaj koji zadaje nevolje neprijateljima. Ovo je materijalni svet. Kṣatriya ne može da se ponaša kao brāhmaṇa, da prašta. Posao brāhmaṇe je da prašta. Kṣamā-rūpa-tapasvinaḥ. Oni koji su tapasvī, oni mogu da oproste, ali oni koji su na vlasti, da bi sproveli pravdu, nema govora o praštanju. Život za život. „Ubio si jednog čoveka; moraš da budeš ubijen.“ To je pravda. Brāhmaṇa može da oprosti: „U redu, ubio si mog čoveka. Nema veze. Opraštam ti.“ To je posao brāhmaṇe. Ali kṣatriya, vlada, vladajuća sila, on to ne može da učini. To je njegova milost. Milost vlade je kada se ubica obeси. To je zapovest u Manu-saṁhiti. Dakle, „Parantapa, ti si kṣatriya. Tvoj posao je da kazniš nepravedne.“ Kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyam: „Za kṣatriyu ovakva malodušnost, da 'neću da se borim', napusti to. Ne prepuštaj se takvim stvarima.“

Tada je Arjuna rekao, Arjuna je odgovorio:

kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye
droṇaṁ ca madhusūdana
iṣubhiḥ pratiyotsyāmi
pūjārhāv arisūdana
(Bg. 2.4)

On se obraća Kṛṣṇi kao arisūdani, ubici neprijatelja. Kaže: „Ali u mom slučaju, moram da se borim sa Bhīṣmom, Droṇācāryom. Oni su moji dobronamernici, i kako mogu da ih ubijem? Moja je dužnost da im odam poštovanje, dodirujući njihova stopala, a Ti me navodiš da probodem njihovo telo strelom? Dakle, naravno, Ti si ubio toliko neprijatelja, ali Ti si ubio neprijatelje. Zašto me navodiš da ubijem svog dedu i svog učitelja?“ Naravno, Arjuna je takođe inteligentan. Odgovorio je: „Ne možeš da me optužiš da sam anārya. Ovo je razmatranje. Zato oklevam da se borim.“ Zatim kaže:

gurūn ahatvā hi mahānubhāvān
śreyo bhoktuṁ bhaikṣyam apīha loke
hatvārtha-kāmāṁs tu gurūn ihaiva
bhuñjīya bhogān rudhira-pradigdhān
(Bg. 2.5)

„Oni nisu samo moj deda; oni su guru. I mahānubhāvān, veoma velike ličnosti, Bhīṣmadeva, Droṇācārya. Pa ako ih ubijem i ako živim prosperitetno, uzimajući kraljevstvo, da li misliš da je u redu da živim od krvi mog gurua i velikih ličnosti? Da li misliš da je to u redu?“ Naravno, on kaže:

na caitad vidmaḥ kataran no garīyo
yad vā jayema yadi vā no jayeyuḥ
yān eva hatvā na jijīviṣāmas
te ‘vasthitāḥ pramukhe dhārtarāṣṭrāḥ
(Bg. 2.6)

„Kṛṣṇa, uistinu sam zbunjen. Moja je dužnost da se borim, ali sada sam zbunjen da li treba da se borim ili ne, jer, na kraju krajeva, na drugoj strani su moji rođaci, članovi porodice, dhārtarāṣṭrāḥ. Dhṛtarāṣṭra je stariji brat mog oca, a njegovi sinovi su moji rođaci. Zato sam zbunjen da li treba da se borim.“ On je jasno objasnio svoj položaj: „Nije da sam postao anārya. Imam dovoljno snage. Mogu da se borim, ali sam zbunjen da li u ovom slučaju treba da se borim ili ne.“

Zatim se predaje:

kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ
pṛcchāmi tvāṁ dharma-sammūḍha-cetāḥ
yac chreyaḥ syān niścitaṁ brūhi tan me
śiṣyas te ‘haṁ śādhi māṁ tvāṁ prapannam
(Bg. 2.7)

Tada je Arjuna odlučio da prihvati Kṛṣṇu za svog gurua. On... Śiṣyas te ‘ham: „Postajem Tvoj učenik.“ Postati učenik znači da nema više rasprave. Kada razgovaramo prijateljski, postoji argument, kontra-argument. Ali kada postoji naredba od gurua, nema više rasprave. Zato Arjuna kaže kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ: „Zapravo, moje ponašanje bi trebalo da bude tačno kao kod kṣatriye, da se borim za pravednu stvar, ali u ovom slučaju ja to odbijam. Zato sam kṛpaṇa.“ Kṛpaṇa znači onaj ko ne koristi svoj položaj na pravi način. Čovek je veoma bogat, ali ne koristi svoj novac, samo gleda novac, on se zove kṛpaṇa. Slično tome, Arjuna je moćan, može da se bori, on je kṣatriya, ali on poriče svoju sposobnost. Zato on misli: „Postao sam kṛpaṇa, škrtac. Iako imam snagu, odbijam da se borim.“ „Iako imam novac, ne trošim ga.“ To se zove kṛpaṇa. Dakle, kārpaṇya-doṣopahata: „Sada sam zaražen sa kārpaṇya-doṣom.“ Kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ.

Kada postanemo zbunjeni ovim materijalnim stvarima, šta da radimo – da li da radimo ili ne, ovo je primer – u to vreme moramo da priđemo guruu. To je uputstvo koje ovde vidimo. Pṛcchāmi tvāṁ dharma-sammūḍha-cetāḥ. Kada smo zbunjeni, ne razlikujemo šta je religijsko, a šta nije religijsko, ne koristimo svoj položaj pravilno, to je kārpaṇya-doṣopahata-svabhāvaḥ (Bg. 2.7). U to vreme postoji potreba za guruom. To je vedsko uputstvo. Tad-vijñānārthaṁ sa gurum evābhigacchet śrotriyaṁ brahma-niṣṭham (MU 1.2.12). To je dužnost. To je civilizacija, da se susrećemo sa toliko životnih problema. To je prirodno. U ovom materijalnom svetu, materijalni svet je pun životnih problema. Padaṁ padaṁ yad vipadām (ŚB 10.14.58). Materijalni svet znači da na svakom koraku postoji opasnost. To je materijalni svet. Zato treba da uzmemo vođstvo od gurua, od učitelja, od duhovnog učitelja kako da napredujemo, jer ovo... To će biti objašnjeno kasnije, da je cilj našeg života, barem u ovom ljudskom obliku života, u āryanskoj civilizaciji, cilj života da shvatimo svoj prirodni položaj, „Šta sam ja.“ Šta sam ja. Ako ne shvatimo „Šta sam ja“, onda sam jednak mačkama i psima. Psi, mačke, oni ne znaju. Oni misle da su telo. To će biti objašnjeno. Dakle, u takvom stanju života, kada smo zbunjeni... Zapravo, mi smo zbunjeni svakog trenutka. Zato je neophodno da se priđe pravom guruu. Sada Arjuna prilazi Kṛṣṇi, prvoklasnom guruu. Prvoklasni guru. Guru znači Svevišnji Gospod. On je guru svima, parama-guru. Dakle, svako ko predstavlja Kṛṣṇu, i on je guru. To će biti objašnjeno u Četvrtom poglavlju: evaṁ paramparā-prāptam imaṁ rājarṣayo viduḥ (Bg. 4.2).

Kṛṣṇa pokazuje primer kome treba da se predamo i prihvatimo gurua. Evo Kṛṣṇe. Dakle, morate da prihvatite Kṛṣṇu ili Njegovog predstavnika kao gurua. Tada će vaši problemi biti rešeni. Inače to nije moguće, jer On može da kaže šta je dobro za vas, a šta loše za vas. On pita, yac chreyaḥ syān niścitaṁ brūhi tat (Bg. 2.7). Niścitam. Ako želite savet, uputstvo, niścitam, koje je bez ikakve sumnje, bez ikakve iluzije, bez ikakve greške, bez ikakvog varanja, to se zove niścitam. To možete da dobijete od Kṛṣṇe ili Njegovog predstavnika. Ne možete da dobijete ispravnu informaciju od nesavršene osobe ili varalice. To nije ispravno uputstvo. Danas je postalo moderno da svako postaje guru i daje svoje mišljenje: „Ja mislim“, „Po mom mišljenju.“ To nije guru. Guru znači da treba da daje dokaze iz śāstre. Yaḥ śāstra-vidhim utsṛjya vartate kāma-kārataḥ (Bg. 16.23): „Svako ko ne daje dokaze, potvrdu, iz śāstre, onda“ na siddhiṁ sa avāpnoti, „on nikada ne postiže uspeh“, na sukham, „niti bilo kakvu sreću u ovom materijalnom svetu“, na parāṁ gatim, „a šta tek reći o uzdizanju u sledećem životu.“ Ovo su zapovesti.

Dakle, moramo da izaberemo gurua. Evo primera, Arjuna. On prihvata Kṛṣṇu kao gurua. Zašto ga prihvata? Zato što, kaže on:

na hi prapaśyāmi mamāpanudyād
yac chokam ucchoṣaṇam indriyāṇām
avāpya bhūmāv asapatnam ṛddhaṁ
rājyaṁ surāṇām api cādhipatyam
(Bg. 2.8)

Dakle, on je izabrao pravu osobu za gurua, i rekao je: „Dok ne čujem od Tebe šta je ispravno, a šta pogrešno, ne mogu da odlučim da li treba da se borim ili ne. Koji je put bolji za mene, ne mogu da razumem.“ Na ovaj način,

evam uktvā hṛṣīkeśaṁ
guḍākeśaḥ parantapaḥ
na yotsya iti govindam
uktvā tūṣṇīṁ babhūva ha
(Bg. 2.9)

„Nakon što se obratio Kṛṣṇi rečima: 'Daj mi ispravno usmerenje; inače se neću boriti', ostavio je svoje oružje i zaćutao.“

tam uvāca hṛṣīkeśaḥ
prahasann iva bhārata
senayor ubhayor madhye
viṣīdantam idaṁ vacaḥ
(Bg. 2.10)

Sada je Kṛṣṇa zauzeo položaj gurua i počeo je da podučava. Tam uvāca hṛṣīkeśaḥ. Hṛṣīkeśa... Kṛṣṇino drugo ime je Hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśa znači hṛṣīka īśa. Hṛṣīka znači čula, a īśa, gospodar. Zato je Kṛṣṇa gospodar naših čula, svačijih čula. To će biti objašnjeno u Trinaestom poglavlju, kṣetra-jñaṁ cāpi māṁ viddhi sarva-kṣetreṣu bhārata (Bg. 13.3). U ovom telu postoje dva živa bića. Jedno sam ja, individualna duša, ātmā; a drugo je Kṛṣṇa, Paramātmā. Īśvaraḥ sarva-bhūtānāṁ hṛd-deśe arjuna tiṣṭhati (Bg. 18.61). Dakle, zapravo je vlasnik Paramātmā. Meni je data prilika da ga koristim, tako da moja čula, takozvana moja čula, to nisu moja čula. Ja nisam stvorio svoju ruku. Ruku je stvorio Bog, ili Kṛṣṇa, preko posredstva ove materijalne prirode, i meni je data ruka da je koristim za svoju svrhu – za jelo, za sakupljanje. Ali to zapravo nije moja ruka. Inače, kada ova ruka postane paralizovana, ja tvrdim „moja ruka“, ali ne mogu da je koristim, jer je vlasnik povukao moć ruke. Baš kao u kući, iznajmljenoj kući, u kojoj živite. Ako vas vlasnik kuće, stanodavac, izbaci, ne možete tamo da živite. Ne možete da je koristite. Slično tome, možemo da koristimo ovo telo sve dok mi stvarni vlasnik tela, Hṛṣīkeśa, dozvoljava da ostanem ovde. Zato je Kṛṣṇino ime Hṛṣīkeśa. A ovaj pokret svesnosti Kṛṣṇe znači da smo prihvatili čula od Kṛṣṇe, i ona treba da se koriste za Kṛṣṇu. Umesto da ih koristimo za Kṛṣṇu, mi ih koristimo za naše čulno uživanje. To je naše bedno stanje života. Baš kao da živite na mestu za koje morate da plaćate kiriju, ali ako ne plaćate kiriju – mislite da je to vaša imovina – onda nastaje problem. Slično tome, Hṛṣīkeśa znači da je pravi vlasnik Kṛṣṇa.

Data mi je ova imovina. To je navedeno u Bhagavad-gīti.

īśvaraḥ sarva-bhūtānāṁ
hṛd-deśe ‘rjuna tiṣṭhati
bhrāmayan sarva-bhūtāni
yantrārūḍhāni māyayā
(Bg. 18.61)

Yantra: to je mašina. Ovu mašinu mi je dao Kṛṣṇa jer sam želeo: „Ako dobijem mašinu kao što je ljudsko telo, onda mogu da uživam na ovaj način.“ Kṛṣṇa ispunjava vašu želju: „U redu.“ A ako pomislim: „Ako dobijem mašinu u kojoj mogu direktno da sisam krv druge životinje“, „U redu“, kaže Kṛṣṇa, „uzmi mašinu tigrovog tela i koristi je.“ To se dešava. Zato je Njegovo ime Hṛṣīkeśa. I kada pravilno shvatimo da „Ja nisam vlasnik ovog tela. Kṛṣṇa je vlasnik tela. Želeo sam određenu vrstu tela da bih ga koristio za svoje čulno uživanje. On mi ga je dao, a ja nisam srećan; zato ću naučiti kako da koristim ovu mašinu za vlasnika“, to se zove bhakti. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Cc. Madhya 19.170). Kada čula... Pošto je Kṛṣṇa vlasnik čula – On je vlasnik ovog tela – kada se ovo telo bude koristilo za Kṛṣṇinu službu, to je savršenstvo našeg života. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate.

sarvopādhi-vinirmuktaṁ
tat-paratvena nirmalam
hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-
sevanaṁ bhaktir ucyate
(Cc. Madhya 19.170)

Ako želite definiciju bhakti, bhakti znači koristiti stvari za vlasnika. To je ispravna upotreba. Ako neko koristi za drugu svrhu, to je zloupotreba. Dakle, bhakti znači, kada se stvari koriste pravilno, to se zove bhakti. Sada mislimo da je ova mašina, ovo telo, „Rođen sam u Indiji, pa je to indijska mašina. Treba da se koristi za dobrobit Indije.“ Druga osoba misli: „Ova mašina, dobijena je iz Amerike, pa treba da se koristi za Ameriku.“ To se dešava u ime nacionalnosti ili komunizma, ili društva ili prijateljstva i tako dalje. Izmislili smo toliko „izama“, ali svi su oni zloupotreba, jer zapravo mašina ne pripada Amerikancu, ni Indijcu, ni Afrikancu. Mašina pripada Kṛṣṇi. Dakle, ovo je zloupotreba.

Kada shvatimo da nepravilno zloupotrebljavamo ovu mašinu, to se zove čista mašina. To se zove čisto razumevanje, ili svesnost Kṛṣṇe. Sarvopādhi-vinirmuktam. „Ja nisam Amerikanac. Ja nisam Indijac. Ja nisam brāhmaṇa. Ja nisam kṣatriya. Ja nisam ljudsko biće.“ Ahaṁ brahmāsmi: „Ja sam Brahman.“ Ne Svevišnji Brahman, već sićušni deo Brahmana. Svevišnji Brahman je Kṛṣṇa, Para-brahman. On se oslovljava kao Para-brahman. Mi smo sićušni delovi Brahmana. Zato smo mi Brahman. Moramo da spoznamo ovaj položaj. Ahaṁ brahmāsmi: „Ja sam Brahman.“ Ja nisam ova mašina. Smešten sam u ovu mašinu, ali pošto je mašina dobijena ili iz Amerike, ili iz Indije, ili sa neba, ili iz pakla, ja označavam ovu mašinu kao američku mašinu ili indijsku mašinu. Zapravo, ova mašina pripada Kṛṣṇi, i treba da se koristi za Kṛṣṇu. Zato definicija bhakti znači hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Cc. Madhya 19.170). To je bhakti.

Dakle, Kṛṣṇa je sada zauzeo položaj učitelja. Nema više prijateljskog razgovora, jer ga je Arjuna prihvatio kao učitelja. Dakle, On je učitelj. Dužnost učitelja je da kazni ili ukori učenika kada greši. To je dužnost. Dakle, prva Kṛṣṇina pouka, pošto je Arjuna prihvatio Njegovo vođstvo, Njegovo učiteljstvo, Njegovo uputstvo, prihvatio da će slediti Njegovo uputstvo, prva pouka je aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase (Bg. 2.11): „Ti, nitkove. Ti si nitkov. Govoriš kao veoma učen čovek, 'Kako da ubijem svog dedu? Kako da ubijem svog brata, ovo i ono?' Sve je to telesno shvatanje života. Govoriš sa telesne platforme.“ Pa šta je ovo telo? Da li treba da se zanemari? „Da.“ Aśocyān anvaśocas tvam: „Za njim ne treba da se jadikuje.“

aśocyān anvaśocas tvaṁ
prajñā-vādāṁś ca bhāṣase
gatāsūn agatāsūṁś ca
nānuśocanti paṇḍitāḥ
(Bg. 2.11)

Paṇḍita znači onaj ko zna: „Ja nisam ovo telo.“ To je paṇḍita. Telo je grumen materije, pa koja je vrednost grumena materije? Bilo da se kreće ili da se ne kreće, to je grumen materije. Pretpostavimo da se sada krećemo sa ovim telom u lepom kaputu, pantalonama, šeširu. To je u redu. Ali šta je to? To je grumen materije. Bilo da je kaput, pantalone, ili ove kosti i koža i krv i izmet i urin, od čega god da je ovo telo sastavljeno, sve je to materijalno. I kada živo biće napusti ovo telo, to je isti grumen materije. Da li se menja?

Dakle, mi ne jadikujemo u sadašnjem trenutku, jer se kreće. A čim se kretanje zaustavi, kažem: „Oh, moj otac je otišao“, „Moj sin je otišao“, i mi jadikujemo. Dakle, telo je zapravo isto. Isto telo leži ovde kao mrtvo telo, za kojim jadikujemo, „moj otac“, ali vi nikada niste videli svog oca. Videli ste samo kapute i pantalone i telo. To je vaše obrazovanje. Zato Kṛṣṇa kaže: „Arjuna, ti razmišljaš u terminima ovih kaputa i pantalona i kostiju i mišića i urina i izmeta. Zato si nitkov broj jedan.“ Ovo je prva pouka, aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā… (Bg. 2.11). „Da li ijedan gospodin jadikuje za ovom pocepanom odećom, kostima i kožom i urinom i izmetom? Da li ijedan zdrav čovek jadikuje?“ Ovo je prva pouka. Dakle, aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase: „Govoriš kao veoma učen čovek da bi se raspravljao sa Mnom, ali ti si budala broj jedan jer“ – agatāsūṁś…, gatāsūn agatāsūṁś ca nānuśocanti paṇḍitāḥ – „to nije posao paṇḍite.“

Ovo nije samo Arjunin položaj. Cela materijalna civilizacija, celokupno stanovništvo celog sveta, oni su ovakvi, aśocyān anvaśocas tvam (Bg. 2.11). Kada je telo živo, kada se telo kreće, zauzeti su time kako da telu bude udobno. A kada se telo ne kreće, oni jadikuju. To je njihov posao. Zato brahma-bhūtaḥ prasannātmā na śocati na kāṅkṣati (Bg. 18.54). Naš posao... materijalna civilizacija znači, śocati kāṅkṣati, dva posla. Kāṅkṣati znači želeti. Dok se telo kreće, mi želimo, pravimo planove: „Želim ovo. Želim ono. Mom sinu treba ovo. Mojoj naciji treba ovo. Mojoj zajednici treba ovo.“ To znači kāṅkṣati, želeti da se poseduje, ta poenta. A kada se telo izgubi, onda śocati: „Oh, moj otac je izgubljen“, „Moj brat je izgubljen“, „Moj sin je izgubljen.“ Dva posla. Sve dok nema duhovnog znanja, na materijalnom shvatanju tela imamo dva posla – śocati, kāṅkṣati: želimo stvari koje ne posedujemo i jadikujemo za stvarima koje smo izgubili. To su naša dva posla. Ali ako postanete samospoznati, ako postanete svesni šta ste zapravo, onda na śocati na kāṅkṣati.

brahma-bhūtaḥ prasannātmā
na śocati na kāṅkṣati
samaḥ sarveṣu bhūteṣu
mad-bhaktiṁ labhate parām
(Bg. 18.54)

To je posao.

Naš pokret svesnosti Kṛṣṇe pokušava da obrazuje ljude da napuste ovo telesno shvatanje života. To je suština ovog pokreta. I dok ne dođemo do razumevanja da „Ja nisam ovo telo; ja sam duhovna duša. Cilj mog života je promašen“, ostaćemo mačke i psi.

yasyātma-buddhiḥ kuṇape tri-dhātuke
sva-dhīḥ kalatrādiṣu bhauma ijya-dhīḥ
yat-tīrtha-buddhiḥ salile na karhicij
janeṣv abhijñeṣu sa eva go-kharaḥ
(ŚB 10.84.13)

Svako ko vodi svoj život na telesnom shvatanju života, nije bolji od pasa i svinja. Dakle, da bi se zaustavila ova civilizacija pasa i svinja, pokret svesnosti Kṛṣṇe je neophodan. Svesnost Kṛṣṇe znači primati uputstva od Kṛṣṇe. Ovo je prvo uputstvo. Aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase (Bg. 2.11). Postepeno će On davati uputstva.

Naša je molba da pokušate da proučavate Bhagavad-gītu kakva jeste. Ne pokušavajte da je iskrivite svojim takozvanim obrazovanjem. Pokušajte da razumete Kṛṣṇu onako kako On govori. Tada ćete imati koristi. Vaš život će biti uspešan. Puno hvala. Hare Kṛṣṇa. [aplauz] [pauza]

Indijski gost: …[nerazgovetno]

Puṣṭa-kṛṣṇa: Šta znači sac-cid-ānanda?

Prabhupāda: To je duhovna duša. Sat znači večno, cit znači znanje, a ānanda znači blaženstvo. Ako proučavamo sebe, ovo telo... ovo telo nije večno. Sat znači večno. Ako proučavate ovo telo... U Bhagavad-gīti ćete naći, antavanta ime dehā nityasyoktāḥ śarīriṇaḥ (Bg. 2.18). Ovo telo je antavat; ono će propasti. Zato nije sat. Sat znači večno, a telo nije večno. Zato je veoma teško razumeti šta je sat, jer nemamo obrazovanje, nemamo iskustvo. Sve materijalno se uništava, biva uništeno. Zapravo, mi nemamo iskustvo šta je sat. Ali... vedsko uputstvo je, sad gama asato mā: „Ne ostaj u asatu, ne-večnom. Dođi na platformu večnosti.“ Sad gama asato mā. To je misija našeg života. Ljudski oblik života se razlikuje od mačaka i pasa, jer ako podučavate mačke i pse šta je sat, a šta asat, nemoguće je da oni to shvate. To nije moguće. Zato je vedsko uputstvo asato mā: „Ne ostajte samo mačke i psi u ljudskom obliku. Dođite na platformu večnosti.“ Asato mā sad gama. Moramo da pokušamo da shvatimo šta je večno.

Što se tiče sadašnjeg stanja, ovog materijalnog stanja, mi ne znamo šta je zapravo večno, jer naše telo nije večno. Zato je prva pouka da „Ti jadikuješ nad telom, koje nije večno, ali ti si večan. Tvoj posao je da razumeš večno.“ To se zove sat. A cit, cit znači znanje. Znanje... U sadašnjem trenutku svi smo u neznanju. Ne znamo šta je sledeći korak, da li ću živeti ili umreti. Sve je u neznanju. Zato ni ovo telo nije cit. Puno je neznanja. Zatim sat, cit i ānanda, to iskustvo imamo... Gde je ānanda? Ānanda znači blaženstvo, radost. U ovom telu ne može da bude nikakve radosti. Postoje tri vrste bednih stanja materijalnog života: adhyātmika, adhibhautika, adhidaivika. Dakle, ili ove tri, ili jedna ili dve su uvek prisutne. Adhyātmika znači bedno stanje zbog tela i uma. Gde god da idemo, telo je tu. Čak i ako materijalno posedujem veoma veliko bogatstvo... Imamo iskustvo da čak i najbogatiji čovek u društvu izvrši samoubistvo. Zašto? On ima sve resurse za uživanje. Zašto izvršava samoubistvo? To znači da nema ni ānande, čak i ako posedujete materijalne stvari.

Dakle, nema govora o sac-cid-ānandi u ovom materijalnom stanju života. Ako razumete šta je duhovni život i ako praktikujete kako da dođete do duhovnog života, duhovne platforme, kao što je Kṛṣṇa, onda možemo da postanemo jednaki sa Kṛṣṇom, sac-cid-ānanda (Bs. 5.1). Inače smo u neznanju. Ovo telo nije sac-cid-ānanda. [kraj]