Bg 1.20 - 17. jul 1973

Bhagavad-gītā 1.20
—
17. jul 1973, London
730717BG-LONDON

OṂ namo bhagavate vāsudevāya.

OṂ namo bhagavate vāsudevāya.

OṂ namo bhagavate vāsudevāya.

[Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

[vodi pevanje stiha]

atha vyavasthitān dṛṣṭvā
dhārtarāṣṭrān kapi-dhvajaḥ
pravṛtte śastra-sampāte
dhanur udyamya pāṇḍavaḥ
hṛṣīkeśam tadā vākyam
idam āha mahī-pate
[Bg 1.20]

[O kralju, u to vreme Arjuna, sin Pāṇḍua, koji je bio smešten u svojoj bojnoj kočiji, čija je zastava bila obeležena Hanumānom, uzeo je svoj luk i pripremio se da ispali svoje strele, gledajući sinove Dhṛtarāṣṭre. O kralju, Arjuna je tada izgovorio ove reči Hṛṣīkeśi [Kṛṣṇi]:]

[pauza] [vodi pevanje sinonima]

...vyavasthitān—smeštene; dṛṣṭvā—gledajući; dhārtarāṣṭrān—sinove Dhṛtarāṣṭre; kapi-dhvajaḥ—onaj čija je zastava obeležena Hanumānom; pravṛtte—dok se spremao da se upusti; śastra-sampāte—strele ispaljene; dhanuḥ—luk; udyamya—nakon što je uzeo; pāṇḍavaḥ—sin Pāṇḍua (Arjuna); hṛṣīkeśam—Gospodu Kṛṣṇi; tadā—u to vreme; vākyam—reči; idam—ove; āha—rekao; mahī-pate—O kralju.

Prevod: "O kralju, u to vreme Arjuna, sin Pāṇḍua, koji je bio smešten u svojim bojnim kočijama, čija je zastava bila obeležena Hanumānom, uzeo je svoj luk i pripremio se da ispali svoje strele, gledajući sinove Dhṛtarāṣṭre. O kralju, Arjuna je tada izgovorio ove reči Hṛṣīkeśi, Kṛṣṇi, ove reči."

Prabhupāda: Hm. Dakle, ponovo se ovde koristi reč hṛṣīkeśa. Na početku takođe, hṛṣīkeśaḥ pāñcajanyam. Kṛṣṇa je ponovo označen kao Hṛṣīkeśa. Kao što smo objasnili nekoliko puta, bhakti znači hṛṣīkena hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Cc Madhya 19.170) 1. Bhakti, ili predano služenje, znači uposliti sva svoja čula u službi Gospoda, Svevišnje Božanske Ličnosti, gospodara svih čula. Bhakti, ceo program predanog služenja, znači hṛṣīkena hṛṣīkeśa-sevanam. Dakle, Arjuna je bio predodređen za to da služi Kṛṣṇu, pošto je bhakta. Kṛṣṇa ga je već oslovio, bhakto 'si, priyo 'si, rahasyaṁ hy etad uttamam (Bg 4.3) ;"Moj dragi Arjuna, govorim ti o tajni Bhagavad-gīte." To je tajna . Tajna znači veoma komplikovano; običan čovek ne može da razume. Stoga se naziva tajnom, rahasyam. Ali ne obična rahasyam — uttamam. Uttamam znači transcendentalno, nije prekriveno tamom materijalne nauke. Nego je blistavo, daivam, divyam. Rahasyam.

Dakle, običan čovek ne može da razume. Stoga tumače budalasto, nagađaju i pokazuju svoj nitkovluk. To je sve. Čak i veliki, veliki učenjaci. Oni ne mogu da razumeju, jer nisu bhakte. Namenjeno je bhakti. Cela Bhagavad-gītā je transakcija između Boga i Njegovog bhakte. Ništa više od toga. Baš kao kada odete na pijacu i dvojica trgovaca razgovaraju. Treba da se razume da je i on biznismen, i on je biznismen, tako da sigurno razgovaraju o poslu. To je prirodan zaključak. Nije da dvojica biznismena ozbiljno razgovaraju, nije da raspravljaju o Bhagavad-gīti. Ne možete to reći.

Sigurno razgovaraju o poslu, nešto o profitu. Baš kao svi biznismeni, oni se okupljaju na berzi, kao što je berza akcija. Tamo je vika, velika buka, razgovaraju jedni s drugima, zaglušujuća buka. Ta zaglušujuća buka znači da jedan biznismen govori: "Koja je tvoja cena? Ovo je moja cena. Koja je tvoja cena?" To je to. To je sve. Ne možete očekivati da na berzi akcija, ljudi koji su se tamo okupili, razgovaraju o Bhāgavatamu i Bhagavad-gīti. Ne.

Slično tome, kada postoji razgovor između Svevišnjeg Gospoda Kṛṣṇe i Njegovog bhakte, onda je ceo taj razgovor bhakti. To nije ništa drugo. Oni izvode neko značenje, jñāna, jñānātmaka-vyākhyā. Oni opisuju na osnovu razumevanja jñānīja, filozofskih spekulanata. Oni su takođe kandidati. Oni koji su jñānī uistinu, oni su takođe zainteresovani da znaju ko je Kṛṣṇa. Jñānī ca bharatarṣabha, jijñāsur. Ārto arthārthī jijñāsur jñānī ca bharatarṣabha (Bg 7.16). O najbolji među Bhāratama [Arjuna], četiri vrste pobožnih ljudi počinju da Me predano služe – napaćeni, oni koji žele bogatstvo, radoznali i oni koji tragaju za znanjem o Apsolutu. Ove četiri klase ljudi, pod uslovom da je njihova pozadina pobožan život.

Nepobožan život ne može da istražuje o Bogu ili da razume o Bogu. Nekoliko puta smo ponovili stih,

yeṣāṁ tv anta-gataṁ pāpaṁ
janānāṁ puṇya-karmaṇām
te dvandva-moha-nirmuktā
bhajante māṁ dṛḍha-vratāḥ
(Bg 7.28)

[Ljudi koji su delovali pobožno u prethodnim životima i u ovom životu, čije su grešne radnje potpuno iskorenjene i koji su oslobođeni dualnosti iluzije, upuštaju se u Moje služenje sa odlučnošću.]

Pāpīje, grešni ljudi, oni ne mogu da razumeju. Oni razumeju, samo misle "Kṛṣṇa je Bhagavān; pa sam i ja Bhagavān. On je običan čovek, možda malo moćan, istorijski veoma poznat čovek. Dakle, On je, na kraju krajeva, čovek. Pa sam i ja čovek. Pa zašto ja nisam Bog?" To je zaključak abhakta, nebhakta i grešnih ljudi. Dakle, svako ko izjavljuje da je Bog, odmah treba da znate da je on najveći grešnik. I ako proučavate njegov privatni život, videćete da je on grešnik broj jedan. To je test. Inače, niko neće reći "ja sam Bog", ovo je lažno predstavljanje. Niko. Nijedan pobožan čovek to neće uraditi. On zna: "Šta sam ja? Ja sam obično ljudsko biće. Kako mogu da tražim da zauzmem Božju poziciju?" I oni postaju poznati među ništarijama.

Kao što je navedeno u Śrīmad-Bhāgavatamu, śva-vai uṣṭra kharaiḥ. Šta je taj stih? Uṣṭra-kharaiḥ, saṁstutaḥ puruṣaḥ paśuḥ (SB 2.3.19). U ovom svetu vidimo da ima mnogo velikih ljudi, takozvanih velikih ljudi, i oni su veoma hvaljeni od strane običnih ljudi. Dakle, Bhāgavatam kaže da svako ko nije bhakta, ko nikada ne peva Hare Kṛṣṇa mantru, on može da bude veoma veliki čovek po proceni nitkova, ali on nije ništa drugo do životinja. Životinja. Dakle, śva-viḍ-varāha-uṣṭra-kharaiḥ. "Kako možete da kažete za tako velikog čoveka da je životinja?" Naš posao je veoma nezahvalan zadatak. Mi kažemo da je svaki čovek koji nije bhakta nitkov. Mi to kažemo uopšteno. To je veoma oštra reč, ali moramo da je upotrebimo. Čim vidimo da on nije bhakta Kṛṣṇe, onda je on ništarija. Kako to kažemo? On nije moj neprijatelj, ali moramo da kažemo, jer je to izjavio Kṛṣṇa.

Ako smo mi uistinu svesni Kṛṣṇe, onda je naš posao da ponavljamo Kṛṣṇine reči. To je sve. Koja je razlika između Kṛṣṇinog predstavnika i ne-představnika? Predstavnik Kṛṣṇe će jednostavno ponoviti ono što Kṛṣṇa kaže. To je sve. On postaje predstavnik. Ne zahteva mnogo kvalifikacija. Vi jednostavno ponovite sa čvrstim uverenjem. Kao što Kṛṣṇa kaže, sarva-dharmān parityajya mām ekaṁ śaraṇaṁ vraja (Bg 18.66). “Napusti sve vrste religija i samo se predaj Meni.“ Dakle, onaj ko je prihvatio ovu činjenicu, "Ako se predam Kṛṣṇi, sav moj posao je uspešan," on je Kṛṣṇin predstavnik. To je sve.

Ne treba da budete veoma visoko obrazovani ili napredni. Jednostavno ako jednostavno prihvatite ono što Kṛṣṇa kaže... Baš kao što je Arjuna rekao, sarvam etaṁ ṛtaṁ manye yad vadasi keśava (Bg 10.14): "Moj dragi Kṛṣṇa, Keśava, šta god Ti govoriš, ja to prihvatam, bez ikakve promene." To je bhakta. Stoga je Arjuna oslovljen, bhakto 'si. To je posao bhakte. Zašto da mislim o Kṛṣṇi kao o meni, običnom čoveku? To je razlika između bhakte i nebhakte. Bhakta zna "Ja sam beznačajan, mala iskra Kṛṣṇe. Kṛṣṇa je osoba. Ja sam takođe osoba. Ali kada razmatramo Njegovu moć i moju moć, ja sam najbeznačajniji." To je razumevanje Kṛṣṇe.

Nema nikakve poteškoće. Jednostavno čovek treba da bude iskren, ne grešan. Ali grešan čovek ne može da Ga razume. Grešan čovek će reći: "O, Kṛṣṇa je takođe čovek. Ja sam takođe čovek. Zašto ja nisam Bog? On je jednostavno Bog? Ne, ja sam takođe. Ja sam Bog. Ti si Bog, ti si Bog, svako je Bog." Baš kao što je Vivekananda rekao: "Zašto tražite Boga? Zar ne vidite toliko Bogova koji lutaju ulicom?" Vidite? To je njegovo spoznaja Boga. To je njegovo spoznaja Boga. I on je postao veliki čovek: "O, on vidi da je svako Bog."

Ova budalaština, ovaj nitkovluk, se dešava svuda po svetu. Čovek ne zna šta je Bog, šta je Božja moć, šta se podrazumeva pod Bogom. Oni prihvataju nekog nitkova za Boga, kao što se danas dešava. Drugi nitkov je došao. On takođe izjavljuje da je Bog. Dakle, to je postalo veoma jeftina stvar. Ali oni nemaju mozga da razmišljaju: "Ja tvrdim da sam Bog. Kakvu moć ja imam?"

Dakle, to je tajna. To je tajna. Bez toga da postanete bhakta, tajna razumevanja Boga nije moguća. I Kṛṣṇa je rekao u Bhagavad-gīti kako čovek može da Ga spozna. Bhaktyā mām abhijānāti yāvān yaś cāsmi tattvataḥ (Bg 18.55). Jedino predanim služenjem čovek može da spozna Svevišnju Ličnost onakvu kakva jeste.

Jedino predanošću, jednostavno. On je mogao da kaže: "Visokim, vrhunskim znanjem" ili "Joga procesom" ili "Delujući…, postajući veoma veliki karmī, radnik, čovek može da Me razume." Ne, On nikada to nije rekao. Nikada nije rekao. Dakle, karmīji, jñānīji, yogīji, oni su sve nitkovi. Oni ne mogu da razumeju Kṛṣṇu. Sve sami nitkovi. Karmīji su nitkovi treće klase, jñānīji su nitkovi druge klase, a yogīji su nitkovi prve klase. To je sve.

Treba da razumete, takozvani yogīji, oni su nitkovi prve klase jer ne razumeju Kṛṣṇu. Jñānīji, oni su takođe nitkovi druge klase. Čak i veliki učenjak kao što je Dr. Radhakrishnan, on iskrivljuje značenje Bhagavad-gīte. Kṛṣṇa kaže, man-manā bhava mad-bhakto mad-yājī māṁ namaskuru (Bg 18.65): “Uvek misli na Mene i postani Moj bhakta. Obožavaj Me i odaj Mi svoje poštovanje.“ To je svesnost Kṛṣṇe, man-manā: "Uvek misli na Kṛṣṇu, Mene, o Meni," kaže Kṛṣṇa. A oni će da daju značenje da možete da kažete i vi. "Kṛṣṇa kaže da ti uvek misliš o Njemu; možete da kažete i vi, 'Misli o meni.'" To značenje oni iskrivljuju. Dakle, Kṛṣṇa kaže, man-manā bhava mad-bhakto mad-yājī māṁ namaskuru (Bg 18.65), a ovaj Dr. Radhakrishnan kaže: "To se ne odnosi na ličnost Kṛṣṇe." Samo vidite. Samo veliki učenjak, doktor filozofije, on ne može da razume Kṛṣṇu. Kṛṣṇa kaže direktno, man-manā bhava mad-bhaktaḥ (Bg 9.34). On to tumači na drugačiji način.

Zato se ovde koristi reč hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśam idaṁ vākyam…, hṛṣīkeśam tadā vākyam idam āha mahī-pate (Bg 1.20). Mahī-pate, "O kralju." Sañjaya se obraćao Dhṛtarāṣṭri. On je kralj. Dakle, mahī-pate. Hṛṣīkeśaṁ kapi-dhvajaḥ. Kapi-dhvajaḥ je nominativ. Dakle, "On je rekao." Kapi-dhvajaḥ, zastava sa majmunom. Kapi-dhvajaḥ je takođe značajno. Kapi-dhvajaḥ, Arjuna, zastava na njegovoj kočiji. Baš kao i danas, svaka nacija ima različite vrste zastava, tako je i Arjuna imao svoju zastavu. Dhvajaḥ. Dhvajaḥ znači zastava. Zastava je bila na vrhu njegove bojne kočije, i bila je obeležena Hanumānōm, Vajrāṅgajījem—Vajrāṅgajī, Hanumān, koji se borio za Gospoda Rāmacandru. On se bori za Kṛṣṇu, tako da on takođe sledi stope Vajrāṅgajīja.

Vaiṣṇavizam je takav. Mahājano yena gataḥ sa panthāḥ (Cc Madhya 17.186). Mahājano yena gataḥ sa panthāḥ. Vaiṣṇava treba da sledi svog prethodnog mahājana, autoritet. To je vaiṣṇavizam. Mi ne proizvodimo ideje. Mi ne činimo takav nitkovluk. Mi jednostavno prihvatamo ponašanje ili delatnosti prethodnog ācārye. Nema nikakve poteškoće. Nema nikakve poteškoće.

Dakle, u borbenom principu, Arjuna se bori za Kṛṣṇu. On sledi prethodnog borbenog ācāryu, Hanumānjija. Zato je prikazao svoju zastavu sa Hanumānōm, "Hanumānji, Vajrāṅgajī, ljubazno mi pomozi." To je vaiṣṇavizam. "Došao sam ovde da se borim za Gospoda Kṛṣṇu. Ti si se takođe borio za Gospoda. Ljubazno mi pomozi." To je ideja. Kapi-dhvajaḥ. Dakle, tokom svih delatnosti, vaiṣṇave uvek treba da se mole prethodnom ācāryi: "Ljubazno mi pomozi. Vaiṣṇava uvek misli o sebi da je bespomoćan. Bespomoćan. I moli pomoć prethodnog ācārye.

Baš kao u Caitanya-caritāmṛti, naći ćete, da autor, na kraju svakog poglavlja piše:

śrī rūpa-raghunātha-pade yāra āśa
caitanya-caritāmṛta kahe kṛṣṇadāsa
(Cc Adi 1.110)

U svakom stihu on misli o Rūpi-Raghunāthi, o prethodnim ācāryama. "Neka se predam gosvāmījima, i oni će mi pomoći da pišem." Ne možete da pišete. To nije moguće.

Dakle, to je vaiṣṇavska politika. Vaiṣṇava ṭhākura, tomāra kukkura, baliyā janaha more (Śaraṇāgati 19). Bhaktivinoda Ṭhākura je pevao: "Moj dragi Vaiṣṇava ṭhākura, samo me prihvati kao tvog psa, radiću kao što pas radi po uputstvu gospodara." On će dati svoj život. Pas ima dobru osobinu: koliko god pas bio jak, kada gospodar naredi, on će dati svoj život. To je pas, veran, tako veran gospodaru. Dakle, vaiṣṇava ṭhākura….

Dakle, Bhaktivinoda Ṭhākura se moli, vaiṣṇava ṭhākura, tomāra kukkura, baliyā janaha more: "Moj dragi Vaiṣṇava ṭhākura"—Vaiṣṇava ṭhākura znači guru—"ljubazno me prihvati kao svog psa." I on opisuje: "Uvek ću pokušavati da te zaštitim. Kao što pas čuva stražu, tako ću i ja čuvati da niko ne može da te uznemirava. I šta god malo prasādam da mi daš, biću zadovoljan." To je osobina psa. Gospodar jede, ali pas nikada neće doći, osim ako mu gospodar ne da koji zalogaj. On je zadovoljan. On je zadovoljan.

Dakle, to je vaiṣṇavizam, da se sledi prethodni ācārya. To je vaiṣṇavizam. Mahājano yena gataḥ sa panthāḥ (Cc Madhya 17.186), dharmasya tattvaṁ nihitaṁ guhāyāṁ mahājano yena gataḥ…. Tarko 'pratiṣṭhaḥ śrutayo vibhinnā (Mahābhārata, Vana-parva 313.117). Tarko, ako ste veoma veliki logičar, možete da raspravljate: "O, zašto Kṛṣṇa može da bude Bog? Ja mogu da budem Bog." Logikom možete da porazite neukog bhaktu, ali śāstra kaže da postajući veliki logičar, ne možete da razumete transcendentalno znanje. Transcendentalno znanje morate da razumete predavanjem, praṇipātena, tad viddhi praṇipātena, to spoznaj predavanjem (Bg 4.34). Pre svega se predajte. Tad viddhi. Ako želite da spoznate ovu transcendentalnu nauku, onda morate u potpunosti da se predate. To je prva kvalifikacija. Tad viddhi praṇipātena paripraśnena sevayā. Tri stvari. Prvo predavanje; zatim, ako ne možete da razumete, onda postavljate pitanja.

Inače, nemate pravo da postavljate pitanja vaiṣṇavi. A ne "Možete li da mi pokažete Boga?" Kakve kvalifikacije imate, želite da vidite Boga? Drugi nitkov će reći: "Da, pokazaću ti Boga. Dođi kod mene. Pokazaću ti Boga." To se dešava. Jedan nitkov pita: "Možete li da mi pokažete Boga?", a veliki nitkov kaže: "Da, dođi kod mene sam. Pokazaću ti Boga." To je posao koji se dešava. Viđenje Boga je tako jeftina stvar da bilo koji nitkov dođe i traži, "Možete li da mi pokažete Boga?", a drugi nitkov kaže: "Da, dođi kod mene. Uveče ću ti pokazati." To znači da ako je on glupi nitkov, onda će mu pokazati nešto magično, i on će razumeti: "O, video sam Boga." To je sve. Završeno. Posao viđenja Boga je završen. Nakon viđenja Boga, on je isti, isti nitkov. Kakvo poboljšanje ste napravili? Vi ste videli Boga. Kakvo poboljšanje ste napravili? Da li je viđenje Boga tako jeftina stvar? Ne.

Dakle, treba da budemo veoma pažljivi. Ako smo uistinu zainteresovani za razumevanje… Manuṣyāṇāṁ. Nije tako lako. U Bhagavad-gīti ćete naći. Manuṣyāṇāṁ sahasreṣu kaścid yatati siddhaye (Bg 7.3). Od mnogo miliona ljudi, kaścid yatati siddhaye, jedna osoba postaje zainteresovana kako da svoj život učini uspešnim. Jer oni ne znaju šta je uspešan život. Oni jednostavno znaju kako da rade kao svinje i psi, dan i noć radeći. A koji je cilj života? Sada, čulno uživanje. Baš kao svinje. Svinje, videćete, dan i noć traže gde je izmet. I one će ga jesti. I čim svinje postanu veoma debele, jer jedu uistinu veoma hranljivo…

Izmet je hemijski veoma hranljiva hrana. Sadrži hidrofosfite. Lekari su rekli. Ne znam da li su ga probali. [smeh]. Ali oni ga probaju uistinu. Kada ga testiraju u laboratoriji, oni ga probaju. Znam to. Oni ga moraju probati. Jer njihova laboratorija, hemijski pregled, znači da simptomi moraju da se napišu, karakteristike. Baš kao kalijum-cijanid, oni ga nisu probali. Jer čim ga probate, umrećete. [smeh]

Dakle, hemijska analiza znači da čovek mora da testira da bi pronašao karakteristiku. Dakle, ovo sam video, jedan prijatelj lekar, on je držao izmet od dizenterije na tanjiru, tako…, na svom stolu. Video sam. "Šta je ovo, doktore?" Rekao je: "O, to treba da se proba… To je izmet od dizenterije." Dakle, oni ga probaju. Oni moraju. Svi, medicinari, znaju. Dakle, svinjski posao je da jede izmet, i čim postane debeo, onda seks. I taj seks nema diskriminacije. Videćete, svinje, ne mari da li je majka, sestra ili bilo ko, ćerka. Nije važno. Dakle, to je svinjska civilizacija—jednostavno jedenje i dobijanje snage čula i uživanje u tome.

Ovaj ljudski život nije namenjen za tu svrhu. Stoga se kaže da osoba bez svesnosti Boga, svesnosti Kṛṣṇe, nije bolja od ovih pasa i svinja. To je sve. To je naš zaključak. Mi ne dajemo nikakvo formalno poštovanje. Naravno, moramo da damo, jer smo u ovom svetu. Ali u srcu ne možemo da damo poštovanje osobi koja nema nikakav osećaj svesnosti Kṛṣṇe. Ne možemo da damo. Jer ko će dati bilo kakvo poštovanje psima i svinjama? Śva-viḍ-varāhoṣṭra-kharaiḥ saṁstutaḥ puruṣaḥ paśuḥ (SB 2.3.19).

Stoga je Jīva Gosvāmī komentarisao ovaj stih. Ako neko kaže "Ovaj gospodin Taj-i-taj, ovaj doktor Taj-i-taj, njega poštuje toliko ljudi, a ti kažeš da je on nitkov? Šta je ovo?" Dakle, Jīva Gosvāmī kaže "Ovaj čovek koji je poštovan, ali ko ga poštuje? Njega poštuje ova klasa ljudi: psi, svinje, kamile i magarci. Dakle, on je veliki paśu, životinja."

Baš kao lav. Lava poštuju u šumi psi, svinje, kamile i magarci i druge životinje, jer je lav kralj životinja. Ali da li to znači, zato što je imenovan za kralja životinja, da to ima neku svrhu? Da li to služi bilo kojoj svrsi? Slično tome, ovi politički lideri, oni mogu da budu lav, ali ko ih poštuje? Ovi psi, svinje, kamile i magarci, to je sve. On može da bude velika životinja, ali on je životinja, nije bolji od velike životinje. To je sve. I druge životinje hvale—psi, svinje, kamile.

Svaka reč u Śrīmad-Bhāgavati moramo da opišemo. Mi smo opisali zašto su posebno ove životinje izabrane, psi, svinje, kamile i magarci. Pas je veoma veran svom gospodaru. On će počiniti toliko mnogo uvreda radi gospodara. Jer on zna: "Gospodar mi daje hranu." Dakle, u vašoj zemlji, ako prolazite pored nečije kuće, iz kuće će lajati: "Vau! Vau! Vau! Vau! Zašto ideš ispred moje kuće?" To je nanošenje uvrede, nanošenje uvrede nepotrebno.

Dakle, posao psa: s jedne strane, on je veoma veran, a s druge strane, on jednostavno nanosi uvredu, nepotrebno plašeći druge ljude, vidite. Nepotrebno, bez ikakve potrebe. A drugi posao psa je da on uvek traži gospodara. Ukoliko ne pronađe dobrog gospodara, on je pas lutalica i nema mesto. On nema mesto. Neće dobiti dovoljno hrane, postaće mršav i tanak, i lutaće ulicom. Jer pas mora da pronađe baš kao Šudra. Šudra, ukoliko ne pronađe gospodara da ga izdržava, svo njegovo obrazovanje je beskorisno.

Danas su oni obrazovani, ali oni moraju da imaju dobru službu. To znači da je on šudra. Bez pronalaska gospodara, njegovo obrazovanje nema vrednost. Dakle, stoga u śāstri se kaže, kalau śūdrā sambhavāḥ. Kalau, "U ovom dobu, Kali-yugi, svako je šudra." Jer on ne može čak ni da živi bez gospodara. On mora da ima gospodara da ga izdržava. Ali vedska kultura je da brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, oni neće prihvatiti nikakvu službu. Ne. Oni će umreti od gladi. Posebno brāhmaṇa. To je propisano u śāstrama, da brāhmaṇa, ako je u lošoj poziciji nekako, ekonomski, on može da prihvati poziciju kṣatriye ili vaiśye, ali ne treba da prihvati poziciju šūdre. To je pseće ponašanje. To je tako propisano.

Stoga, ranije brāhmaṇa, kada prihvati službu od bilo koga, on je bio odbačen iz brāhmaṇskog društva. Vi znate Sanātana Gosvāmīja. Sanātana Gosvāmī, Rūpa Gosvāmī, oni su pripadali veoma visokoj klasi brāhmaṇa, Sarasvata brāhmaṇa, veoma bogati ljudi. Ali oba brata su prihvatila službu u muhamedanskoj vladi kao ministri, i oni su odmah bili odbačeni iz brāhmaṇskog društva. Nije to bilo veoma davno; recimo, pre oko petsto godina. Brāhmaṇsko društvo je bilo tako snažno. Čim bi oni prihvatili službu… Znate, porodica Tagore iz Kalkute, Rabindranath Tagore, oni su takođe brāhmaṇe. Ali mi znamo, u našem detinjstvu, oni su takođe bili ekskomunicirani iz brāhmaṇske porodice jer su takođe prihvatili službu.

Dakle, to su vedski principi. Ako sledimo… Brāhmaṇa neće prihvatiti ničiju službu. To je neprihvatljivo. Slično tome, kṣatriya. Kṣatriya… Zašto ova borba između Arjune? Oni su ih lišili kraljevstva. Dakle, oni su se obratili Duryodhani : "Moj dragi Duryodhana, ti si moj brat, ti si uzeo svu našu imovinu. Dakle, mi smo kṣatriye. Mi nećemo postati vaiśye ili brāhmaṇe. Mi moramo da živimo. Daj nam barem pet sela, petoro braće. Bićemo zadovoljni. Nema govora o ratu." "Ne, gospodine. Ni zemlju koja može da drži vrh igle ne mogu da dam. Nema načina." Zato je izbio rat. Bio je rat.

Dakle, to su neke od slavnih poenti ove borbe. Ali Arjuna se oslanjao na Kṛṣṇu. Zato je bio uspešan, zato je pobedio. Vi radite, delujte, kao kṣatriya. Nije da on kao kṣatriya treba da postane brāhmaṇski prosjak. Ne. Kṣatriya ne može da bude prosjak, niti brāhmaṇa može da bude vaiśya. To je pravi kastinski sistem. Ako vi radite kao obućar i u isto vreme tvrdite da postanete brāhmaṇa, to nije dozvoljeno. Dakle, ranije, kralj je gledao da li brāhmaṇa deluje kao brāhmaṇa. Inače će biti zaustavljen. Onda će biti imenovan u skladu sa svojim radom. To je bila dužnost kralja, da vidi da je svako uposlen u skladu sa svojom profesijom. Bila je dužnost kralja da vidi. Svako mora da bude uposlen. Brāhmaṇa mora da radi kao brāhmaṇa. Kṣatriya mora da radi kao kṣatriya. Vaiśya mora da radi kao vaišya. Inače ne može da kaže drugačije.

Ne kao u sadašnjem trenutku, brāhmaṇa radi kao sluga, šudra, a on je brāhmaṇa. Ne. To se naziva asurski varṇāśrama. Varṇāśrama. Varṇāśrama je veoma dobra institucija. Ali ipak, varṇāśrama, savršen varṇāśrama sistem, ne može da bude moguć u ovom dobu. Stoga, kada je bio razgovor između Caitanye Mahāprābhu i Rāmānande Rāye o tome kako može da se dostigne savršenstvo života, Rāmānanda Raya je pre svega citirao stih iz Viṣṇu Purāṇe (3.8.9):

varṇāśramācāravatā
puruṣeṇa paraḥ pumān
viṣṇur ārādhyate puṁsāṁ
nānyat tat-toṣa-kāraṇam
(Cc Madhya 8.58)

Čovek mora da bude smešten u instituciji četiri varṇe i āśrame. "Kada ljudsko društvo prihvati ovu instituciju varṇāśrame—brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śudra, brahmacārī, gṛhastha, vānaprastha…" To je vedska civilizacija. Bez ove podele, nema civilizacije. Oni su životinje. Dakle, stoga je citirao ovaj stih, varṇāśramācāravatā puruṣeṇa paraḥ pumān: "Ako bilo ko sledi principe varṇāśrame, onda on obožava Gospoda Viṣṇua." Jer ceo život je namenjen za obožavanje Viṣṇua. Sadašnja civilizacija, oni to ne znaju. Na te viduḥ svārtha-gatiṁ hi viṣṇum (SB 7.5.31). Oni ne znaju, nitkovi, koji je cilj života. Cilj života je da postanete vaiṣṇava, sluga Viṣṇua. Stoga se upravo koristi reč hṛṣīkeśa. Hṛṣīkeśa, On je vodič. Īśvaraḥ sarva-bhūtānāṁ hṛd-deśe 'rjuna tiṣṭhati (Bg 18.61). Svevišnji Gospod je smešten u svačijem srcu, O Arjuna.

Dakle, Arjuna je strogo sledio vaiṣṇavske principe, i stoga je pitao Hṛṣīkeśu, jer zna: "Hṛṣīkeśa će me voditi." Sarvasya cāhaṁ hṛdi sanniviṣṭo (Bg 15.15). Ja sam smešten u svačijem srcu.

Hṛdi sanniviṣṭo, u svačijem srcu. Mattaḥ smṛtir jñānam apohanaṁ ca, od Mene dolaze sećanje, znanje i zaborav. Dakle, Arjuna je to znao. Zato se upravo koristi ova reč. Pre neki dan, takođe, reč hṛṣīkeśa je bila tamo. A bhakti znači da se zadovolji Hṛṣīkeśa. To je bhakti. Hṛṣikena hṛṣīkeśa-sevanaṁ bhaktir ucyate (Cc Madhya 19.170). Bhakti, ili predano služenje, znači uposliti sva svoja čula u službi Gospoda. Bhakti, to je jednostavna definicija bhakti. Hṛṣīkena. Hṛṣīka znači čula. Pošto vi imate ruke, noge, oči, uši… To su različita čula. Kada uposlite svoja čula samo za službu Kṛṣṇe, onda postajete bhakta. To je sve. Vaš život je savršen.

Vi jednostavno gledate Kṛṣṇu lepo ukrašenog u hramu. To je bhakti. Vi jednostavno pripremate hranu za Kṛṣṇu. To je bhakti. Vi jednostavno pevate sveto ime Kṛṣṇe. To je bhakti. Na ovaj način možemo da upotrebimo sva čula. Možemo da upotrebimo svoje ruke u sakupljanju cveća, u čišćenju hrama. Ako nemamo obrazovanje, ako smo neuki, to nije potrebno. Jednostavno uposlite svoja čula, hṛṣīkena hṛṣīkeśa-sevanam (Cc Madhya 19.170). Onda postajete savršeni.

Vi imate svoja čula. Uposlite čula za službu Kṛṣṇe. Onda vaš život postaje savršen. Veoma lepa stvar. Ne treba da postanete veoma veliki filozof, veoma bogat čovek, veoma lepo obrazovan. Ništa od toga. Jednostavno vi imate svoja čula. Uposlite čula u službi Kṛṣṇe, vaš život je savršen.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa.

Bakte: Sva slava Śrīli Prabhupādi. [kraj]