Bg 1.21–22 - 18. jul 1973

Bhagavad-gītā 1.21–22
—
18. jul 1973, London
730718BG-LONDON [42:31 minuta]

Audio

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. [Prabhupāda i bhakte ponavljaju] [vodi pojanje stiha]

arjuna uvāca
senayor ubhayor madhye
rathaṁ sthāpaya me 'cyuta
yāvad etān nirīkṣe 'haṁ
yoddhu-kāmān avasthitān
kair mayā saha yoddhavyam
asmin raṇa-samudyame
[Bg 1.21-22]

arjunaḥ—Arjuna; uvāca—reče; senayoḥ—vojski; ubhayoḥ—obe strane; madhye—između njih; ratham—bojna kočija; sthāpaya—molim Te, postavi; me—moju; acyuta—O nepogrešivi; yāvat—sve dok; etān—sve ove; nirīkṣe—mogu da pogledam; aham—ja; yoddhu-kāmān—koji žele da se bore; avasthitān—poređane na bojnom polju; kaiḥ—s kim; mayā—ja; saha—sa; yoddhavyam—moram da se borim; asmin—u ovom; raṇa—sukobu; samudyame—u pokušaju.
[03:51]

Prevod: „Arjuna reče: O nepogrešivi, molim Te, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske da mogu da vidim ko je ovde prisutan, ko želi da se bori i s kim moram da se sukobim u ovoj velikoj bici.“

Prabhupāda: Hm. Senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya me acyuta, O Acyuta, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske [Bg 1.21]. Pre ovoga, Kṛṣṇa je bio oslovljen kao Hṛṣīkeśa. Objasnili smo Hṛṣīkeśu. Sada se Kṛṣṇa ovde oslovljava sa Acyuta. Cyuta znači pao, a acyuta znači onaj koji nije pao. Baš kao što smo mi pali. Mi smo pale uslovljene duše. U ovaj materijalni svet smo došli s duhom uživanja. Zato smo pali. Ako neko pravilno zadrži svoj položaj, ne pada. Inače biva degradiran. To je palo stanje.

Dakle, sva živa bića u ovom materijalnom svetu, počevši od Brahmāe pa sve do malog, beznačajnog mrava, sva su pala, pale uslovljene duše. Zašto su pale?

kṛṣṇa bhuliya jīva bhoga vāñchā kare
pāśate māyā tāre jāpaṭiyā dhare
[Prema-vivarta 6.2]

Zaboravivši Krišnu, živo biće želi da uživa u materijalnom svetu i tada ga ova materijalna energija odmah zgrabi i zarobi. Pao znači kada su živa bića u kandžama ove materijalne energije. To se zove palo stanje. Baš kao čovek, kada je pod policijskim nadzorom, treba da se razume da je on kriminalac, da je pao. Pao je s položaja dobrog građanina. Slično tome, mi smo svi sićušni delići Kṛṣṇe. Mamaivāṁśo jīva-bhūta,“ Živo biće je uistinu Moj večni delić“ [Bg 15.7]. Dakle, kao sićušni delići, naš položaj je da živimo s Kṛṣṇom. Baš kao što je ovo moj prst, sićušni delić mog tela. Prst mora da ostane vezan za ovo telo. Kada se ovaj prst odseče i otpadne, iako je prst, više nije toliko važan kao što je bio ranije, kada je bio vezan za ovo telo. Dakle, svako ko nije vezan za služenje Svevišnjeg Gospoda, on je pao. Ovo je zaključak.

Ali Kṛṣṇa nije pao. Jer On dolazi da nas spase.

yadā yadā hi dharmasya
glānir bhavati bhārata
abhyutthānam adharmasya
tadātmānaṁ sṛjāmy aham
[Bg 4.7]

Kṛṣṇa kaže: „Ja se pojavljujem kada dođe do odstupanja u propisanim dužnostima živih bića.“ Dharmasya glānir bhavati, dolazi do opadanja dharme. Mi ne prevodimo dharmu kao „religija“. Religija u engleskom rečniku je „vrsta vere“. Vera može da se promeni. Ali dharma ne može da se promeni. Ako se promeni, treba da se razume kao veštačka. Baš kao voda. Voda je tečna, svako zna. Ali ponekad voda postane čvrsta, veoma čvrsta, led. Dakle, to nije prirodni položaj vode. Veštački, zbog prevelike hladnoće ili veštačkim sredstvima, voda postaje čvrsta. Ali pravi položaj vode je tečnost.

Dakle, kada smo odvojeni od služenja Gospoda, to je takođe neprirodno. Neprirodno. Prirodni položaj je da moramo da budemo angažovani u služenju Gospoda. To je naš prirodni položaj. Zato vaiṣṇava Kavi kaže kṛṣṇa bhuliya jīva bhoga vāñchā kare, Zaboravivši Kṛṣṇu, živo biće želi da uživa [Prema-vivarta 6.2]. Kada živo biće zaboravi Kṛṣṇu, zaboravi Kṛṣṇin položaj... Kṛṣṇin položaj... Kṛṣṇa kaže, bhoktāraṁ yajña-tapasāṁ sarva-loka-maheśvaram [Bg 5.29]: „Ja sam vlasnik. Ja sam uživalac.“ Ovo je Kṛṣṇin položaj. On nikada ne pada s tog položaja. Kṛṣṇa je uživalac. On uvek zadržava taj položaj. Nikada ne pada. Nikada ne dolazi u položaj da bude uživan.

To nije moguće. Ako želite da dovedete Kṛṣṇu u položaj da bude uživan, onda ste poraženi. Biti uživan znači, držeći Kṛṣṇu ispred sebe, želim da dobijem neku dobit od čulnog uživanja. To je naš neprirodni položaj. Kṛṣṇa nikada neće da pristane. Kṛṣṇa nikada neće da pristane. Kṛṣṇa ne može da bude uživan. On je uvek uživalac. On je uvek vlasnik. Dakle, kṛṣṇa bhuliya jīva znači kada zaboravimo ovaj Kṛṣṇin položaj, da je On svevišnji uživalac, da je On svevišnji vlasnik. To se zove zaboravnost. Čim pomislim: „Ja sam uživalac, ja sam vlasnik“, to je moje palo stanje. Kṛṣṇa bhuliya jīva bhoga vāñchā kare. Kada mi zaboravimo Kṛṣṇu, onda jāpaṭiyā dhare, māyā, odmah nas māyā zgrabi.

Zato se uslovljena duša, pala uslovljena duša, bori za opstanak. Pokušava da bude uživalac; pokušava da bude vlasnik. To je njen neprirodan način života. Baš kao kad žena želi da postane muškarac, to je njen neprirodan položaj. Može da se obuče kao muškarac, baš kao što u zapadnim zemljama ponekad vidimo ženu kako se veštački oblači kao muškarac, sa šeširom, kaputom, jaše konja. To je veštački. Slično tome, naš položaj ovde u ovom materijalnom svetu je veštački. Pokušavamo da imitiramo muškarca.

Zapravo, živa bića su opisana u Bhagavad-gīti kao prakṛti. Prakṛti znači žena. A puruṣa znači muškarac. Dakle, živa bića nikada nisu opisana kao puruṣa. Puruṣa je Kṛṣṇa. Puruṣa śāśvata. Kada je Arjuna rekao, paraṁ brahma paraṁ dhāma pavitraṁ paramaṁ bhavān, puruṣaṁ śāśvatam ādyam. “Ti si vrhovni Brahman, vrhovno prebivalište, najčistiji, Ti si večna prvobitna Božanska Osoba...“ [Bg 10.12]. Puruṣaṁ śāśvatam. Kṛṣṇa je uvek puruṣa. Bog ne može da bude žensko. Bog je uvek muško, puruṣa. A mi smo prakṛti. To je opisano u Bhagavad-gīti. Apareyam itas tv anyāṁ prakṛtiṁ viddhi me parām [Bg 7.5]. “Pored ove niže materijalne prirode, postoji Moja viša duhovna energija“

Materijalna energija, bhūmir āpo 'nalo vāyuḥ [Bg 7.4], zemlja, voda, vazduh, vatra. Ona je takođe žensko, prakṛti. Žensko. U Indiji imamo malo iskustva: žensko je uvek kontrolisano. Ženi nikada nije dat položaj kontrolora. Danas se to dešava. Baš kao Indira Gandhi, njoj je dat položaj kontrolora. Ovo je veštački. U istoriji Indije, veće Indije, Mahābhārate, nikada nećete naći da je ženi dat položaj kontrolora. Ne. Nije moguće.

Moramo da uzimamo stvari iz śāstre. U Bhagavad-gīti takođe, položaj žene je izjednačen sa śūdrom. Striyaḥ śūdrās tathā vaiśyās te 'pi yānti parāṁ gatim [Bg 9.32]. Žene, śūdre [radnici] i vaiśye [trgovci] – mogu da dostignu najviše odredište. Dakle, položaj mora da se utvrdi. Ali ovaj položaj je veštački. Ovde, bilo žena ili muškarac, oni su u veštačkom položaju. Jer žena može da bude u ženskoj odeći, ali njen um je kao muški. Ona takođe želi da uživa. A drugi, takozvani muškarac...

Takozvani muškarac takođe nije muškarac; on je žena. Prakṛti. Apareyam itas tv anyāṁ prakṛtiṁ viddhi me parām [Bg 7.5]
Prakṛti. Kao što su zemlja, voda, vazduh, vatra, nebo, takođe kontrolisani – svevišnji kontrolor je Kṛṣṇa – slično tome, takozvani muškarac ili žena u ovom materijalnom svetu, i oni su kontrolisani. Niko ko je ovde ne može da kaže: „Nisam kontrolisan“. Moraš da budeš kontrolisan.

Zato vidimo dve prakṛti: parā prakṛti (viša priroda) i aparā prakṛti (niža priroda). Ali sve one su kontrolisane; nijedna od njih nije kontrolor. I to je razlika između puruṣe i prakṛti. Puruṣa znači kontrolor, a prakṛti znači kontrolisana. Puruṣa znači predominantni, a prakṛti znači predominantirana. Ovo je razlika. Dakle, Kṛṣṇa ne pada sa Svog položaja predominantnog. Zato Ga oslovljavaju Acyuta, Acyuta. Senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya me acyuta,“O Acyuta, molim Te, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske“ [Bg 1.21].

Drugo značenje Acyute... Kṛṣṇa je Svevišnja Božanska Ličnost, i Arjuna zna: „Ja nisam kontrolor; ja sam kontrolisan.“ On je bhakta, on zna svoj položaj. Zato on sada pokušava da kontroliše Kṛṣṇu. On naređuje Kṛṣṇi. Senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya: „Dragi Moj Kṛṣṇa“ – ne oslovljava Ga sa Kṛṣṇa; nego sa Acyuta – „sada postavi moju bojnu kočiju između dve strane.“ Ovo je naređivanje. To znači da Arjuna postaje kontrolor, a Kṛṣṇa postaje kontrolisan. Upravo suprotno. Zato Arjuna zna svoj podređeni položaj, i on naređuje Kṛṣṇi.

Dakle, indirektno moli da mu se oprosti: „Dragi Moj Kṛṣṇa, ne mogu ja Tebi da naređujem. Naređenje mora da dođe od Tebe. Ali pošto si obećao da ćeš da izvršiš moje naređenje – hteo si da postaneš moj vozač bojne kočije – zato ja naređujem. Zato ja naređujem. Nisam u položaju da naređujem Tebi, a Ti si obećao da ćeš da izvršiš moje naređenje, i mislim da si čvrst u tom obećanju. Zato Te pitam, Acyuta. Ti ne odustaješ od Svog obećanja.“ Ovo je... Senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya me acyuta [Bg 1.21]. Koji je broj stiha?

Bhakta: Strana četrdeset osam.

Prabhupāda: Četrdeset osam? Sledeća poenta je da je Arjuna hteo da vidi s kim mora da se bori. Nije imao želju da se bori. To će biti objašnjeno. Borio se nevoljno. Nevoljno. Jer on je vaiṣṇava, ne želi da ubija nepotrebno, iako je kṣatriya; to je njegova dužnost. Kad god dođe do neslaganja, ubijanja, kao predstavnik Kṛṣṇe... Kṛṣṇa ima dva posla: paritrāṇāya sādhūnāṁ vināśāya ca duṣkṛtām [Bg 4.8]. On ima dva posla. Jedan posao je da pruži zaštitu bhaktama, sādhuima. Sādhu znači bhakta. Sādhu ne znači samo promenom odeće, šafran boje, i pušenjem bīḍīja. To nije sādhu. Sādhu znači bhakta.

Onaj ko je bhakta... To je objašnjeno u mnogim śāstrama. Sādhavaḥ sādhu-bhūṣaṇām. Sādhu-bhūṣaṇām.

titikṣavaḥ kāruṇikāḥ
suhṛdaḥ sarva-bhūtānām
ajāta-śatravaḥ śāntāḥ
sādhavaḥ sādhu-bhūṣaṇāḥ
[SB 3.25.21]

[Simptomi sādhua su da je on tolerantan, milostiv i prijateljski nastrojen prema svim živim bićima. On nema neprijatelja, miran je, drži se spisa, i sve njegove osobine su uzvišene.]

Ovo je kvalifikacija sādhua. Sādhu je titikṣava, toleriše sve vrste bednih stanja. On je sādhu. Jer ovo je mesto bednih stanja. Sādhu uči kako da toleriše. Sādhu nikada nije uznemiren. Yasmin sthite guruṇāpi duḥkhena na vicālyate [Bg 6.21]. Sadhu koji ima Kṛṣṇino utočište, ako je postavljen u najtežu vrstu opasnog stanja, nikada nije uznemiren. Baš kao Prahlāda Mahārāja: njegov otac ga je stavljao u toliko opasnih stanja, čak mu je davao otrov.

On je znao: „Moj otac mi je dao otrov da popijem. U redu, neka popijem. Ako Kṛṣṇa želi, spasiće me. Sada sam stavljen u tako opasan položaj, moram da popijem. Otac daje otrov. Ko može da spreči?“ I tako veliki, moćni Hiraṇyakaśipu. Majka je plakala, molila... Prisilio je majku, Prahlādinu majku: „Daj svom sinu ovaj otrov.“ Ona je toliko molila, ali on je bio nitkov demon. „Ne. Moraš da mu daš.“

Dakle, majka je znala, sin je znao da nitkov otac daje ovaj otrov. Šta može da uradi malo dete? „U redu, neka popijem.“ Guruṇāpi duḥkhena na vicālyate [Bg 6.22]. On nije uznemiren. „U redu. Ako Kṛṣṇa želi, ja ću želeti.“ Ovo je položaj sādhua. On nije uznemiren. Titikṣavaḥ. U svim okolnostima on je tolerantan. To je sādhu. Sādhu ne postaje uznemiren. Titikṣavaḥ. Istovremeno, kāruṇikāḥ. On je sam uznemiren, ali je milostiv prema drugima.

Baš kao Isus Hrist. Njega razapinju, a on je i dalje milostiv: „Bože, ovi ljudi ne znaju šta rade. Molim Te, oprosti im.“ Ovo je sādhu. Njega lično uznemiravaju demoni, ali on je i dalje milostiv prema običnim ljudima. Oni pate zbog nedostatka svesnosti Kṛṣṇe. Dakle, čak i do tačke smrti, on pokušava da propoveda svesnost Kṛṣṇe. „Neka ljudi imaju koristi. E, šta je ovo materijalno telo? Čak i ako me ubiju, ja nisam ubijen. Ovo telo je ubijeno, to je sve.“ Ovo je sādhu. Titikṣavaḥ kāruṇikāḥ. S jedne strane je tolerantan, a s druge, milostiv.

Materijalni svet, kada je jedan čovek uznemiren, ne može da učini nikakvo korisno delo drugima. On je uznemiren. „Ne, veoma sam uznemiren. Ne razgovaraj sa mnom.“ Ne. Ali sādhu i dalje nastavlja da donosi dobrobit ljudima uopšte. Titikṣavaḥ kāruṇikāḥ [SB 3.25.21]. A kakvu dobrobit? Takozvani humanitarni rad nitkova? Ne. Suhṛdaṁ sarva-bhūtānām [Bg 5.29] On je dobronamernik svih živih bića.

Ne ovaj nitkovluk, daridra-nārāyaṇa. Baš kao što je jedan nitkov izmislio ovo daridra-nārāyaṇa. Siromašan čovek je postao Nārāyaṇa, a koza Nārāyaṇa se ubija za njihovu ishranu. Ne ova vrsta sādhua. Suhṛdaṁ sarva-bhūtānām. Sādhu neće da dozvoli nikakvo ubijanje. Vidite u hrišćanskoj religiji, prva zapovest je: „Ne ubij.“ Ako želite da postanete religiozni. Oni samo ubijaju, a ipak tvrde da su „hrišćani“. Kakav hrišćanin? Njihov posao je samo ubijanje. Zato je veoma teško naći hrišćanina, iako tvrde: „Ja sam hrišćanin.“ Veoma je teško. Jer njihov posao je ubijanje. A Gospod Isus Hrist je naredio, prva naredba je: „Ne ubij. Ne poželi.“ Ko to sledi?

Dakle, sādhu je suhṛdaṁ sarva-bhūtānām. Dobronamernik svih živih bića. Zašto bi dozvolio ubijanje životinja? One su takođe živa bića, ali radi sopstvene koristi, takozvani sādhu kaže: „Životinja nema dušu.“ Kakva je ovo glupost? Životinja nema dušu? Zašto? Zašto životinja nema dušu? Koja je razlika između životinje i čoveka? Koji su simptomi posedovanja duše? Svi su jednaki. Čovek jede, životinja takođe jede. Čovek spava, životinja takođe spava. Čovek ima polni život, životinje takođe imaju polni život. Čovek se brani, životinje se takođe brane. Pa gde je nedostatak da kažete da životinja nema dušu? Nesavršeno znanje. Ili prilagođavanje za sopstvenu korist.

Sada ispravljaju: „Ne ubij“ – „Ne počini ubistvo“. To znači da se odnosi na ljudska bića. Ali stvarna zapovest je „Ne ubij“. Ali ovi hrišćani prave neki amandman: „Ne počini ubistvo“. Jer ubistvo će se odnositi na ubijanje ljudskih bića. Ali Gospod Isus Hrist nikada nije tako rekao. „Ne ubij.“ To se odnosi i na ljudska bića i na životinje, čak i na drveće. Nepotrebno ne možete da ubijate. To je sādhu. Suhṛdaṁ sarva-bhūtānām [Bg 5.29]. “Ne ubij mog brata, ali možeš da ubiješ moje komšije“ – ne tako. On nije sādhu. Sādhu je ljubazan prema svim živim bićima.

Svesnost Kṛṣṇe znači da se postane ljubazan prema svima. Zato mi kažemo: „Nema jedenja mesa.“ Jedenje mesa znači ubijanje životinja. Ubijanje životinja. Zašto biste ubijali životinje? Morate da uzimate kṛṣṇa-prasādam. Patraṁ puṣpaṁ phalaṁ toyaṁ yo me bhaktyā prayacchati, tad aham aṣnāmi [Bg 9.26].[Ako Mi neko s ljubavlju i predanošću ponudi list, cvet, voće ili vodu, Ja ću to prihvatiti.] Kṛṣṇa kaže... Kṛṣṇa je Bog. On može da jede sve. Sve. Kṛṣṇa je jeo vatru, znate. Bio je šumski požar u Vṛndāvani. Svi dečaci pastiri, veoma su se uplašili, „Kṛṣṇa“, „Da, spreman sam.“ Pojeo je svu vatru. Dakle, za Kṛṣṇu, On može da jede šta god hoće. On je Bog. Ali ipak, On preporučuje, patraṁ puṣpaṁ phalaṁ toyaṁ yo me bhaktyā prayacchati, list,cvet, voće ili vodu. Zašto? Jer mi moramo da uzimamo Kṛṣṇin prasādam, zato On preporučuje: „Ove stvari možete Meni da date“, patraṁ puṣpaṁ phalaṁ toyaṁ. Dakle, to je naša hrana. Mi smo Kṛṣṇine bhakte. Namenjeni smo da jedemo ostatke hrane ponuđene Kṛṣṇi, prasadam. To je naša hrana.

Jihvā, tāra madhye... Ako želite da pobedite jezik, onda usredsredite svoj um da nećete da jesti ništa što nije ponuđeno Kṛṣṇi. Onda će vaš jezik biti kontrolisan. Tāra madhye jihvā ati lobhamaya sudurmati. Jezik je najgori neprijatelj živog bića. Jezik zahteva. Jihvā. „Ljubazno mi daj ovo odmah. Ljubazno mi daj ovo vino odmah. Ljubazno mi daj ovaj čaj odmah. Ljubazno mi daj ovu cigaretu odmah. Ljubazno mi daj ovo meso.“ Zašto? Kontroliši um. Kṛṣṇa kaže, patraṁ puṣpaṁ phalaṁ toyaṁ [Bg 9.26]. Dakle, moramo da uzimamo prasādam, jedemo Kṛṣṇa prasādam. Onda će prirodno druge stvari biti odbačene. Ovo je naš položaj. Suhṛdaṁ sarva-bhūtānām, dobronamernik svih živih bića [Bg 5.29].

Dakle, ako sva ljudska bića postanu vegetarijanci – ne vegetarijanci, već oni koji jedu Kṛṣṇin prasādam – sve ove prodavnice pića i klanice i bordeli će biti zatvoreni. Ovo je pokret svesnosti Kṛṣṇe. Želimo da zatvorimo ova besmislena mesta grešnog života: bordele, nezakonito čulno uživanje, polne odnose, prostituciju. Ako smo opterećeni ovim grešnim životom, nema mogućnosti da ponovo postanemo acyuta, onaj koji ne pada. Ostajemo cyuta, pali. Ostajemo pali.

Nije to tako laka stvar, da „Radim sve što hoću.“ Neki nitkovi propovedaju: „Oh, religija nema veze s tvojim jelom. Možeš da jedeš šta god hoćeš, a ipak da postaneš religiozan čovek.“ Ovo je sve besmislica. Niko ne može da postane religiozan čovek ako ga privlače grešne delatnosti. Nije moguće. Morate da prestanete s grešnim delatnostima. To je prvi uslov. Inače ne možete da razumete šta je Bog. Osim ovog pokreta svesnosti Kṛṣṇe, svi nitkovi, one ne znaju šta je Bog. Nemaju jasan koncept Boga, jer su grešni. Mi možemo da damo ime, adresu i sve o Bogu, jasan koncept, ne nejasan pojam, „Bog može biti ovakav. Bog može biti onakav.“ Zašto možda? Evo Boga:

veṇuṁ kvaṇantam aravinda-dalāyatākṣaṁ
barhāvataṁsam asitāmbuda-sundarāṅgam
kandarpa-koṭi-kamanīya-viśeṣa-śobhaṁ
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi
[Brahma-saṁhitā 5.30]

Jasan koncept. Śāstra, Brahma-saṁhitā, jasan opis Boga: veṇuṁ kvaṇantam. On svira flautu. Nije da je Muralīdharu, Śyāmasundaru, Kṛṣṇu, zamislio neki pesnik. Ne. Opisan je u svetom spisu, śāstri, oblik Gospoda. On je zauzet sviranjem flaute, veṇuṁ kvaṇantam. Aravinda dalāyatākṣaṁ, Njegove oči su baš kao latice lotosovog cveta. Veṇuṁ kvaṇantam aravinda..., barhāvataṁsam, ima paunovo pero na glavi. Kandarpa-koṭi-kamanīya-viśeṣa-śobhaṁ, i On je tako lep da Njegova lepota može da nadmaši hiljade Kupidona. Kupidon se smatra najlepšim u ovom materijalnom svetu. Kandarpa-koṭi-kamanīya-viśeṣa-śobhaṁ govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi [Bs 5.30]. Jasan koncept. Ovo je opis Boga u śāstri, u svetom spisu.

I kada je Bog došao, kada je Kṛṣṇa došao na ovu planetu, isti opis: On svira flautu, ima pero, paunovo pero. Dakle, ova slika Kṛṣṇe nije umetnikova mašta. To je tačno oblik Kṛṣṇe. Dakle, evo oblika Gospoda. Evo imena Gospoda. Evo delatnosti Gospoda. Ovo je jasan koncept. Sādhu zna šta je Bog. Ili sādhu ne može da zna, oni misle: „Bog mora biti ovakav. Bog mora, može biti ovakav. Mora biti veoma star čovek“, jer ādi-puruṣa. Dakle, ne možete da stvorite Boga maštom. To nije moguće. Bog je Bog, uvek. Morate jednostavno da saznate šta je Bog. On nikada nije cyuta, pao.

Bog nikada ne pada sa Svog izvornog položaja. Izvorni položaj je, Bog opisuje Sebe, mattaḥ parataraṁ nānyat [Bg 7.7]:
„Nema višeg autoriteta od Mene.“ To je Bog. Onaj, ako je kontrolisan, kako može da bude Bog? Svevišnji kontrolor je Bog; svevišnji kontrolor je Kṛṣṇa. Īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ [Bs 5.1]. Īśvaraḥ znači kontrolor, a paramaḥ znači svevišnji. A ko je to? Kṛṣṇa. Kṛṣṇa takođe kaže, mattaḥ parataraṁ nānyat kiñcid asti dhanañjaya [Bg 7.7]. Dakle, On je acyuta. On zadržava Svoj položaj. Nikada ne pada. Mi smo svi pale duše. Jer naš izvorni položaj, naš acyuta položaj je da služimo Kṛṣṇu. Jer smo mi sićušni delići Kṛṣṇe.

Isti primer: Baš kao što je ovaj prst sićušni delić mog tela. Njegov posao je da služi telo. To je posao. Nema drugog posla. Prst može da uzme rasagullu i stavi je ovde. Prst ne može da jede. Slično tome, mi ne možemo da jedemo direktno. To je naše bolesno stanje. Moramo da ponudimo Kṛṣṇi. Kada Kṛṣṇa jede, i mi to posle jedemo, onda dobijamo energiju. Baš kao što stavite rasagullu u usta. Kada ode u stomak, prst odmah pocrveni. Prst uživa. Ne samo prst; oči uživaju, noga uživa, jer se energija distribuira. Direktno mi ne možemo da dobijemo energiju jedući. Moramo da jedemo Kṛṣṇin prasādam. Ovo je princip. Jīvera svarūpa haya nitya kṛṣṇa dāsa, živo biće je izvorno večni sluga Ktišne [CC Madhya 20.108-109].

Dakle, ako služimo Kṛṣṇu, to je naš acyuta položaj. Ako odbijemo da služimo Kṛṣṇu, to je vicyuta, palo stanje. Acyuta i vicyuta. Dakle, da se postane svestan Kṛṣṇe znači acyuta-gotra. Acyuta-gotra. Gotra – možda ne znate – gotra je porodična tradicija. Prema vedskoj civilizaciji, svako ima gotru. Gotra znači iz iste porodice, od ṛṣija, gotra, od ṛṣija. Dakle, moramo da postanemo acyuta-gotra, da ponovo pripadamo Kṛṣṇinoj porodici. Sada smo pali. Zato smo zaboravili da pripadamo Kṛṣṇinoj porodici. Kada oživimo našu svesnost, svesnost Kṛṣṇe, onda možemo reći: „Pripadam Kṛṣṇinoj porodici.“

Kṛṣṇa nije sam. Eko bahu śyāma. On želi da uživa. Dakle, mi smo članovi Kṛṣṇine porodice, ne praznina. To je druga glupost. Zašto bi Kṛṣṇa bio sam? On je tako moćan, On je tako bogat, imate li iskustva da je moćna osoba, bogata osoba, sama? Gde je taj primer? Bilo koji bogat čovek, bilo koji moćan čovek, bilo koji kralj, bilo koji gospodar, oh, on ima toliko pratilaca. Pa kako Kṛṣṇa može da bude sam? Kṛṣṇa nikada nije sam. Zato ćete uvek naći Kṛṣṇu s gopījama, Kṛṣṇu s dečacima pastirima, Kṛṣṇu s Arjunom. Kṛṣṇa nikada nije sam.

Dakle, ovo su uslovi da se postane acyuta. Arjuna zna sve ove stvari jer je bhakta. Zato se na ovaj način obraća Kṛṣṇi, senayor ubhayor madhye rathaṁ sthāpaya me acyuta [Bg 1.21]. “O nepogrešivi, molim Te, postavi moju bojnu kočiju između dve vojske.“

To je u redu. Puno hvala.

Bhakte: Jaya. Sve slave Śrīli Prabhupādi. [kraj]