Bg 1.6–7 - 11. jul 1973

Bhagavad-gītā 1.6–7
—
11. jul 1973, London
730711BG-LONDON [17:11 Minuta]

Audio
Pradyumna: [vodi pevanje stihova Bg. 1.6]

"[Tu su moćni Yudhāmanyu, veoma snažni Uttamaujā, sin Subhadre i sinovi Draupadī. Svi su ovi ratnici veliki borci na bojnim kolima.]" (Bg. 1.6)

yudhāmanyuḥ—Yudhāmanyu; ca—i; vikrāntaḥ—moćni; uttamaujāḥ—Uttamaujā; ca—i; vīryavān—veoma snažni; saubhadraḥ—sin Subhadre; draupadeyāḥ—sinovi Draupadī; ca—i; sarve—svi; eva—zasigurno; mahā-rathāḥ—veliki borci u bojnim kolima.

Prevod:
"[Tu su moćni Yudhāmanyu, veoma snažni Uttamaujā, sin Subhadre i sinovi Draupadī. Svi su ovi ratnici veliki borci u bojnim kolima.]" (Bg. 1.6)

[vodi pevanje stihova iz Bg. 1.7]

asmākam—naši; tu—ali; viśiṣṭāḥ—posebno snažni; ye—oni; tān—njih; nibodha—samo primi k znanju, budi obavešten; dvijottama—najbolji među brāhmaṇama; nāyakāḥ—vojskovođe; mama—moje; sainyasya—vojnika; saṁjñā-artham—radi obaveštenja; tān—njih; bravīmi—govorim; te—tebi.

Prevod:
"[O najbolji među brāhmaṇama, za tvoju informaciju, dozvoli mi da ti kažem o vojskovođama koji su posebno sposobni da predvode moju vojnu silu.]" (Bg. 1.7)

Prabhupāda: Dakle, nekada, pre pet hiljada godina, postojao je isti sistem, vojni – obični vojnici, zatim kapetan, onda zapovednik, vrhovni zapovednik – kao što postoje gradacije u modernom dobu, ista stvar je bila i tamo. Ali mahā-ratha, oni su imali dobre osobine. Mahā-ratha znači da je sam mogao da se bori sa mnogim drugim vozačima bojnih kola. Oni se zovu ati-ratha, mahā-rathe. Postoje različiti nivoi boraca.

Što se tiče Pāṇḍava, njihov sin... Saubhadra... Saubhadra znači Abhimanyu, Subhadrin sin. Pošto je bio Subhadrin sin, njegovo ime je bilo Saubhadra. Draupadīni sinovi, oni se zovu Draupadeya. U saṁskṛtu, baš kao bhaginī, sestra, bhaginī, njen sin se zove bhāgineya, nećaci. Dakle, postoji veza. Čim kažemo Saubhadra, to znači Subhadrin sin. Subhadrin sin, tada je imao samo šesnaest godina. Bio je oženjen Uttarom, ćerkom Mahārāje Virāṭe. Dakle, svi su oni bili mahā-rathe, nisu bili obični borci. Ovaj Abhimanyu je ubijen zaverom sedmorice vrhovnih zapovednika. Bhīṣma, Karṇa, Droṇācārya, Aśvatthāmā, svi su ga oni opkolili i nisu mu dozvolili da izađe. Bili su veoma iskusni zapovednici.

Dakle, ovo je kṣatriya duh. Bio je samo dečak, šesnaest godina, i morao je da bude ubijen udruženim naporima veoma, veoma velikih vrhovnih zapovednika. Bio je tako veliki borac, Abhimanyu. Abhimanyu-bāha[?]. Dakle, Subhadra, Draupadī... Slično tome, Draupadīni sinovi su bili takođe tamo. Sarva eva mahā-rathāḥ [Bg. 1.6]. Mahā-ratha znači onaj koji može da se bori sa hiljadu bojnih kola na drugoj strani. Oni su se zvali mahā-rathe.

Onda je Duryodhana, pre svega, ukazao na vojnu snagu suprotne strane. Ovo je inteligencija. Treba proceniti protivničke elemente, ili neprijateljsku stranu. U borbi, prva stvar je da se proceni neprijateljska strana, koliko su jaki, kako su se rasporedili. Onda treba da se napravi strategija kako da se suprotstavi, kako da se bori sa njima. To je inteligencija. Ako niste spremni, a ako niste procenili drugu stranu, kako možete da pobedite?

Ovo je razuman predlog, odnosno, upayan cintayet prajño apayan ca cintayet[?]. Prajña, inteligentan čovek, ne samo da treba da misli o svetloj strani ovog posla, ili ove borbe, ili bilo čega..., sa toliko stvari moramo da se suočimo. Ne treba samoda se usredsredimo na svetliju stranu. Postoji i tamnija strana. Uvek treba da mislimo: "Ako postoji neki lopov, ako postoji neki prevarant, ako nas oni prevre, koju ću onda meru predostrožnosti da preduzmem?" To je inteligencija. Ako samo računam sa tim da ću u ovom poslu da ostvarim toliki profit a u međuvremenu, neko dođe, prevari me i ode, onda... Zato, upayan cintayet prajña apayan ca cintayet. Treba misliti i na tamniju stranu. To je inteligencija. Baš kao što oni rade. Nakon što su procenili tamniju stranu – neprijatelj znači tamnija strana: "Oni mogu da me poraze u svakom trenutku", to je tamnija strana.

Dakle, nakon što je procenio njihovu snagu, Duryodhana govori o svojoj snazi, asmākaṁ tu viśiṣṭā ye. Viśiṣṭā; da se ne govori o običnim vojnicima. Oni su viśiṣṭā. Viśiṣṭā znači oni koji treba da se posebno pomenu, visoki oficiri. Asmākaṁ tu viśiṣṭā ye tān nibodha dvijottama. Bio je vrhovni zapovednik. Osamnaest dana je trajala borba, i jedan za drugim, vrhovni zapovednici su bili ubijeni. I šezdeset četiri crora (640 miliona) ljudi je poginulo na Bojnom polju Kurukṣetre. A bitka je završena u roku od osamnaest dana, nije se otezala godinama. Ne. Borite se do krajnjih granica i završite posao.

Svi, obe strane, Pāṇḍavina strana i Kauravina strana, svi su bili ubijeni. Ovaj Subhadrin sin, Draupadini sinovi, svi su bili ubijeni. I na drugoj strani, takođe. Samo su petorica braće ostala, i jedan unuk koji je bio u majčinoj utrobi, on je ostao. Inače, sve je bilo gotovo u roku od osamnaest dana. Takva je to velika bitka bila. I ljudi iz svih delova sveta su se pridružili Bici na Kurukṣetri.

Neko me je kritikovao da " Svāmījī, vi uvodite ovaj pokret Hare Kṛṣṇa, ljudi postaju kukavice. Oni samo pevaju Hare Kṛṣṇa." Pa sam odgovorio: "Videćete moć pokreta Hare Kṛṣṇa u dogledno vreme." Trebalo je... Zato što su bile dve bitke u Indiji: bitka između Rāvaṇe i Rāme, Rāma-Rāvaṇa, bitka iz Rāmāyaṇa/e; i druga bitka je bila Bitka na Kurukṣetri. I u ove dve bitke, heroj je bio Vaiṣṇava i Viṣṇu. U bici Rāma-Rāvaṇa, Gospod Rāmacandra je bio tamo i Njegov bhakta Hanumān, Vajrāṅgajī. Slično tome, na Bojnom polju Kurukṣetre, Kṛṣṇa je bio tamo, i Njegov bhakta Arjuna je bio tamo.

Dakle, vaiṣṇave, oni ne pevaju samo Hare Kṛṣṇa. Ako ima potrebe, mogu da se bore pod vođstvom Viṣṇua i da postanu pobedonosni. Jedna od dvadeset šest osobina vaiṣṇave... Jedna od tih osobina je dakṣa, vešt. Ako postoji potreba za borbom, oni mogu da se bore kao vrhunski borci. I to je potrebno. Kṛṣṇina..., svesnost Kṛṣṇe ne znači jednostranost.

Kṛṣṇa je sveprožimajući, pokret svesnosti Kṛṣṇe takođe treba da bude sveprožimajući. Treba da dotakne sve, čak i politiku, sociologiju, sve, ako je potrebno. To je cilj. Zato što je Kṛṣṇina misija, yadā yadā hi dharmasya glānir bhavati bhārata [Bg. 4.7], paritrāṇāya sādhūnāṁ vināśāya ca duṣkṛtām [Bg. 4.8].

[Da bi oslobodio pobožne i uništio bezbožnike, kao i da bi ponovo uspostavio načela religije, Ja se pojavljujem milenijum za milenijumom.]

Postoje dve misije: ne samo da se pruži zaštita bhaktama, već i da se ubiju demoni. Da se ubiju demoni, to je jedna strana.

Dakle, bhakte Kṛṣṇe treba da budu obučeni na oba načina: ne samo da pruže zaštitu bhaktama, da im daju ohrabrenje, već, ako je potrebno, treba da budu spremni da ubiju demone. To je vaiṣṇavizam. To nije kukavičluk. Nije kukavičluk. Kada je potrebno. Uopšteno, vaiṣṇava je nenasilan. Baš kao Arjuna. U početku je bio nenasilan, vaiṣṇava. Rekao je: "Kṛṣṇa, kakva je korist od ove borbe? Neka oni uživaju." Dakle, po prirodi je bio nenasilan, ali ga je Kṛṣṇa naveo da postane nasilan, da "Tvoje nenasilje neće pomoći. Postani nasilan. Ubij ih. Ja želim." Dakle, ako Kṛṣṇa želi, treba da budemo spremni da postanemo i nasilni. A Kṛṣṇa, to je javna tajna, da paritrāṇāya sādhūnāṁ vināśāya ca duṣkṛtām/da štiti pobožne i uništava bezbožne [Bg. 4.8]. Dve misije Kṛṣṇe, dve strane Njegove misije.

Dakle, oni koji su bhakte Kṛṣṇe, treba da budu obučeni za oba načina, treba da budu spremni. Ali, uopšteno, nema potrebe da se postaje nasilan nepotrebno. Kao što moderni političari, nepotrebno objavljuju rat, vaiṣṇava to ne radi. Ne. Nepotrebno, nema potrebe za ratom. Kada je bilo potpuno nemoguće rešiti stvari između Pāṇḍava i Kaurava, onda je Kṛṣṇa rekao: "U redu, onda mora da bude borbe." Kada je Duryodhana odbio da ustupi čak i komadić zemlje veličine vrha igle koji drži sūcyagra... Odbio je, "Ne mogu da ustupim ni toliko zemlje koliko može da drži vrh igle." Onda je rat objavljen. Nema govora o nagodbi.

Inače, Kṛṣṇa je zatražio da "Ova petorica Pāṇḍava, oni su kṣatriye. Oni ne mogu da postanu trgovci ili brāhmaṇe." Zanimanje brāhmaṇe je paṭhana pāṭhana yajana yājana dāna pratigrahaḥ. Brāhmaṇa može da prima milostinju od drugih. Sannyāsī može da prima milostinju od drugih. Ne kṣatriya ili gṛhastha. Ne. To nije dozvoljeno. "Dakle, oni su kṣatriye; oni ne mogu da se bave zanimanjem brāhmaṇe, niti mogu da se bave zanimanjem trgovca, biznismena.

Oni moraju da imaju neku zemlju da vladaju, ubiraju porez. I to je njihovo sredstvo za život. Dakle, ustupite samo pet sela ovoj petorici braće i rešite stvar." Ali Duryodhana je odgovorio: "Ne, gospodine. Šta da pričamo o pet sela, ne možemo da ustupimo ni toliko zemlje koliko može da drži vrh igle." Onda je rat objavljen. Dakle, vaiṣṇave, oni su nenasilni. Ali, ako je potrebno, mogu da postanu nasilni zarad Kṛṣṇe. Ovo je Bitka na Kurukṣetri.

Dakle, ima li pitanja? Ili da završimo ovde? U redu, ovde ćemo da završimo. Pevajte Hare Kṛṣṇa.