Bg 1.36 - 26. jul 1973

Predavanje BG 01.36 - London
Njegova Božanska Milost
A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

LONDON - 26. jul 1973 - 40:38 minuta

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (bhakte ponavljaju) (predvodi pevanje strofe)

pāpam evāśrayed asmān
hatvaitān ātatāyinaḥ
tasmān nārha vayaṁ hantuṁ
dhārtarāṣṭrān svabāndhavān
svajanaṁ hi kathaṁ hatvā
sukhinaḥ syāma mādhava
(Bhagavad-gīta)

pāpam—poroci; eva—zasigurno; āśrayet—mora da preuzme; asmān—nas; hatvā—ubijanjem; etān—sve ove; ātatāyinaḥ—napadače; tasmāt—zato; na—nikada; arhāḥ—zaslužni; vayam—mi; hantum—da se ubije; dhārtarāṣṭrān—Dhṛtarāṣṭrine sinove; svabāndhavān—zajedno sa prijateljima; svajanam—rođake; hi—zasigurno; katham—kako; hatvā—ubijanjem; sukhinaḥ—srećni; syāma—postanemo; mādhava—O, Kṛṣṇa, supruže boginje sreće.

Prevod: „Greh će da nas savlada ako ubijemo takve napadače. Zato nije prikladno da mi ubijemo Dhṛtarāṣṭrine sinove i naše prijatelje. Šta ćemo da dobijemo, o, Kṛṣṇa, supruže boginje sreće, i kako možemo da budemo srećni ako ubijemo svoje rođake?“

Prabhupāda: Dakle, pāpam evam. Pāpam znači grešne delatnosti, a puṇyam je pobožno. Dakle, ljudi treba da razmotre, u svakoj delatnosti, da li je to pāpam ili puṇyam, da li su to pobožne ili grešne delatnosti. Ali asure, oni ne znaju. Pravṛttiṁ ca nivṛttiṁ ca na vidur asurā janāḥ (Bhagavad-gītā 16.7). Oni koji su asure, oni ne mare šta je grešno ili šta je ispravno. „Meni se to sviđa; moram to da uradim.“ To je asura, demon. Nema pozivanja na autoritete, da li je delovanje koje ću da uradim, da li je pobožno ili bezbožno.

Jer ću zbog bezbožnih delatnosti da budem degradiran. Adho gacchanti tamasaḥ (Bhagavad-gītā 14.18). Jaghanya-guṇa-vṛtti-sthāḥ. Ako postanemo zavisni od grešnih delatnosti, rezultat će da bude da ćemo da budemo degradirani. Ali oni ne znaju. Čak i takozvani religiozni sveštenici, oni podržavaju ubijanje, što je zapanjujuće. Ubijanje je bezbožna, grešna delatnost, ali u ime religije, ubijanje se takođe nastavlja. Ako neko kaže: „Moja religija je da sečem grkljane,“ da li će to da bude prihvaćeno kao veoma lepa stvar? Ponekad... baš kao što je ovde rat. Ovo je takođe religijski rat. Ali ipak, pravi se razlika. Arjuna, pošto je on Vaiṣṇava, a Vaiṣṇava znači devatā, polubog. Viṣṇu-bhakto bhaved daiva āsuras tad viparyayaḥ (Bhagavad-gītā 16.6). Koja je razlika između deve i asure? Ko se naziva devatom, a ko se naziva asurom? Postoje dve vrste ljudi. Jedna klasa se naziva deva, devatā. Druga klasa se naziva asura. Devāsura.

Dakle, uvek postoji borba između deva i asura. Sada, u sadašnjem trenutku, broj asura se povećao. Ranije je broj devatā bio veći. Dakle, Arjuna je devatā jer je on viṣṇu-bhakta. Dvau bhūta-sargau loke daiva āsura eva ca (Bhagavad-gītā 16.6). Postoje dve klase ljudi unutar ove kreacije. Viṣṇu-bhakto bhaved daivaḥ. Oni koji su bhakte Gospoda Viṣṇua, oni se nazivaju devatāma, baš kao polubogovi poput Indre, Candre, Sūrye i mnogi drugi. Postoji trideset tri krora (tristatrideset miliona) devatā u višem planetarnom sistemu. Svi su oni viṣṇu-bhakte. Oni će da se pridržavaju naredbi Viṣṇua i Vaiṣṇava. Baš kao Indra: on je devatā.

Bila je borba između Hiraṇyakaśipua i Indrine strane. Dakle, kada je Hiraṇyakaśipu bio poražen, prirodno, kasnije, ako je druga strana poražena, pobednička strana čini mnoga., mnoga nasilja, posebno nasilje nad ženama. To je još uvek aktuelno. Nedužne žene, njih pobednička strana veoma mnogo maltretira posle rata. Znate, vojnicima se daje sloboda da siluju žene i pljačkaju imovinu. Toliko toga oni imaju. Dakle, kada je Hiraṇyakaśipu bio poražen, sve devate nisu počinile takvu agresiju, ali ženu Hiraṇyakaśipua – mislim da se zvala Kāyadhu – nju je Indra uhapsio i odveo. Plakala je, kao što je uobičajeno za ženu. Ali Indra ju je vukao.

Tako je Nārada prolazio. On je rekao: „Šta to radiš?“ „Ne, nema govora o maltretiranju ove žene. Ali uzimam je pod svoje starateljstvo jer je trudna, a dete je začeto od strane asure, Hiraṇyakaśipua. Zato ću da čekam rođenje deteta, i čim ona rodi, ubiću to dete.“ Da. Nārada je rekao: „Ne, ne. To dete nije dete asura. Dolazi Kṛṣṇin veliki bhakta, mahā-bhāgavata.“ Jer Nārada je znao da kada... Ne pre. Na kraju krajeva, znao je. Ali i pre je znao. Jer oni su svete osobe, oni mogu da razumeju da „Ovde dolazi dete koje će da bude veliki Kṛṣṇin bhakta.“ Dakle, mahā-bhāgavata. Zato: „Ne pokušavaj to. Nemoj da je uzimaš pod svoje starateljstvo. Bolje je daj nju pod moje starateljstvo. Ja ću da se brinem.“

Odmah se on pokorio Nāradinoj naredbi. Odmah. Pustio ju je. I ne samo da ju je pustio, obišao je ženu: „Oh, ovde je mahā-bhāgavata u utrobi ove žene. Hajde da odamo naše poštovanje.“ To je Vaiṣṇava. Čim je shvatio da „U utrobi ove žene je Vaiṣṇava mahā-bhāgavata. Nju treba da se poštuje, da joj se oda poštovanje.“ To se zove Vaiṣṇava. Ali asura to ne bi uradio. Asura to ne bi uradio. To je razlika između devate i asure.

U Bhagavad-gīti, u šesnaestom poglavlju, naći ćete opis asure: pravṛttiṁ ca nivṛttiṁ ca na vidur asurā janāḥ (Bhagavad-gītā 16.7). Pravṛtti. Pravṛtti znači kakve delatnosti treba da obavljamo, a kakve delatnosti ne treba da obavljamo. Asure, oni to ne znaju. Asure, oni to ne znaju. Rade bilo šta. „Za svoje čulno uživanje moram da uradim sve.“ Zato se oni zapetljaju. Sve dok su snažni u ovom životu, oni ne mare ni za koga, ni za śāstre, ni za sādhue, ni za gurue. Ni za šta ne mare. To znači... ali u asurskoj civilizaciji, živa bića se zapetljaju jer asura možda ne mari ni za kakvo delovanje, ali priroda je tu.

prakṛteḥ kriyamāṇāni
guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ
ahaṅkāra-vimūḍhātmā
kartāham iti manyate
(Bhagavad-gītā 3.27)

Nitkovi, oni misle da su slobodni da rade šta god žele. To nije moguće. Sve dok smo u ovom materijalnom svetu, mi smo uslovljeni. Prakṛteḥ kriyamāṇāni guṇaiḥ karmāṇi. Kako se družimo sa određenom osobinom ove materijalne prirode...

Postoje tri vrste osobina: vrlina, strast i neznanje. Dakle, moramo da se družimo sa jednom od ovih osobina – osim ako nismo svesni Kṛṣṇe. Osim ako neko nije angažovan u predanom služenju, on mora da bude pod uticajem ove tri vrste osobina. Vrlina... neko može da bude veoma dobar čovek, prema proceni... baš kao Arjuna, on govori u guni vrline, razmatrajući, razmatrajući. „Iako su oni ātatāyinaḥ...“ Pāpam eva āśrayed asmān hatvā etān ātatāyinaḥ. Ātatāyinaḥ znači napadač. Prema zakonu, ako neko dođe da te napadne, ili ako neko dođe da ti otme ženu, to su ātatāyinaḥ. Ili ako neko dođe da ti zapali kuću, oni se posebno nazivaju napadačima. Dakle, te napadače treba odmah da se ubije. Nema govora o nenasilju. Moraš odmah da ubiješ. Nema greha. Ātatāyinaḥ.

Ali ovde, iako je druga strana ātatāyinaḥ, napadač, ipak, Arjuna razmatra da li treba da ih se ubije ili ne. To je razlika kod devatā. U svakom delovanju, oni proračunavaju. Ali on razmatra: „Ovu vrstu napadača, pošto su moji rođaci, članovi moje porodice, da li ovu vrstu napadača treba da se ubije ili ne?“ To je zdrav razum. Pretpostavimo da je tvoj sin uradio nešto nestašno. Ista stvar. Ista stvar znači da napadne oca. Ipak, otac će da razmotri: „Da li da ubijem svog sina ili ne?“ To je prirodno. „Ako moj sin zapali kuću, da li da ga ubijem ili ne?“

Dakle, Arjunin položaj je takav: „Iako su oni ātatāyinaḥ, napadači, ipak, pošto pripadaju istoj porodici, da li da ih ubijem?“ On razmatra, pāpam eva āśrayed: „Ako ubijem ovu vrstu napadača, navući ću na sebe grešne delatnosti. Moraću da trpim posledice grešnih delatnosti.“ I on objašnjava zašto. Pāpam eva āśrayed asmān. „Jer ovo su bāndhavān. Sva-bāndhavān dhārtarāṣṭrān.“ Dhārtarāṣṭrān znači sinovi Dhṛtarāṣṭre – Duryodhana i ostali. Dakle, sva-bāndhavān: „Oni su članovi naše porodice, bāndhavān.“ Sva-janaṁ hi kathaṁ hatvā sukhinaḥ syāma mādhava. „Mādhava, moj dragi Mādhava, Ti si suprug boginje sreće. Zato si Ti uvek veoma srećan. Misliš li da ću ja da postanem srećan ubijajući svoje ljude? Misliš li tako?“ Jer prijatelj i prijatelj razgovaraju.

Dakle, to je položaj. Samo pogledajte: oni su bili ātatāyinaḥ, napadači. Nema sumnje u to. Jer ti dhārtarāṣṭrāni, sinovi Dhṛtarāṣṭre, oni su uvredili Draupadī, Arjuninu ženu. Bilo je klađenje. Žena je bila ulog. Tako su oni porazili, oni su bili poraženi u igri šaha, a ženu je uzela druga strana. Tako je Karṇa iskoristio priliku. Jer tokom Draupadīnog svayaṁvara, Draupadī je uvredila Karṇu. Probijanje očiju ribe, Karṇa je bio veći, kako se kaže, strelac. Dakle, kada je Karṇa prišao da uzme strelu da probije oči ribe, Draupadī se usprotivila, usprotivila se jer je želela da Arjuna postane njen muž. Ali ona je znala: „Ako Karṇa dođe u ovu borbu, on će da bude pobedonosan. Onda ću ja morati da idem Karṇi.“

Dakle, i ona je bila veoma inteligentna kći kṣatriya kralja. Dakle Karṇa, niko nije znao da je on kṣatriya. Smatralo se da je on sin stolara. Karṇa je rođen pre Kuntīne udaje. Zato ona... Karṇa je ostao skriven, čiji je sin. Ali on je bio kṣatriya. Dakle, to je bilo nepoznato. Zato je Draupadī iskoristila ovu priliku: „Ovo takmičenje je namenjeno kṣatriyama, a ne ne-kṣatriyama.“ Jer se smatralo da je on sin stolara, śūdra. Zato mu nije data prilika da osvoji Draupadī. Ali da mu je data prilika, on bi izašao kao pobedonosan.

Sada je Karṇa iskoristio ovu priliku. Kada je Draupadī izgubljena u igri, on je odmah... Karṇa je bio Duryodhanin prijatelj. Odmah je savetovao: „Sada je ona naše vlasništvo. Možemo da radimo s njom šta god želimo. Arjuna je izgubio svoju ženu.“ Zato je savetovao: „Skinite je golu u ovoj skupštini.“ Da postane gola pred... tolikim ljudima, to je velika uvreda za ženu. Dakle, uistinu, pokušali su da je uvrede. Nisu pokušali; to je bila činjenica. Ali Kṛṣṇa ju je spasao. Znate, Draupadīno vastra-haraṇa. Pokušali su da je skinu golu, ali ti ljudi nisu mogli da je skinu golu. Sārī je Kṛṣṇa dodavao, jedan za drugim, jedan za drugim, gomile sārīja. Onda im je dosadilo, odustali su od tog posla: „Ona ne može da se skine gola.“

Dakle, oni su uistinu bili ātatāyinaḥ. Jer ātatāyinaḥ znači onaj ko dođe da ti otme ženu, vređa tvoju ženu, njega treba odmah da ubiješ. Baš kao Gospod Rāmacandra. On je bio tako pobožan kralj, ali kada se dogodilo da Njegova žena, Sītā, bude uvređena... Sītu je odveo Rāvaṇa. Gospod Rāmacandra je mogao da oženi stotine i hiljade Sītā. On je Svevišnja Božanska Ličnost. On je mogao da stvori Sītu, Rādhārāṇī, Lakṣmī.

One su potencija zadovoljstva Svevišnje Božanske Ličnosti. Svevišnja Božanska Ličnost ne može da ima materijalnu ženu ili materijalnog pratioca. Kṛṣṇina Rādhārāṇī ili Gospodina Rāmacandre Sītādevī, Nārāyaṇina Lakṣmmīdevī, one su energija zadovoljstva Svevišnje Božanske Ličnosti. Rādhā kṛṣṇa-praṇaya-vikṛtir hlādinī śaktir asmāt (CC Adi 1.5). Āhlādinī-śakti. Kṛṣṇa, Bog, ima mnogo energija. Jedna od energija se zove āhlādinī-śakti, energija zadovoljstva. Dakle, Kṛṣṇina pratilja, pratilja Gospoda Rāmacandre, one su ispoljena energija zadovoljstva.

Dakle, da bi dao primer, Gospod Rāmacandra, pošto je Sītā bila oteta, Sītā je bila uvređena, ili je Rāmacandra bio uvređen, odmazda je bila da je Gospod Rāmacandra ubio ne samo Rāvaṇu već i celu dinastiju, završio s njom. Samo zbog jedne žene. Mogao je da stvori toliko njih. Ne. Jer ātatāyinaḥ, napao je. Samo da bi naučio ljude da svakoga, ako je napadač, treba da se ubije. To je položaj.

Ali Arjuna razmatra da li će to da bude pobožno ili bezbožno. To je devatā. U svakom delovanju oni će da razmotre: „Ono što ću da uradim, da li je pobožno ili bezbožno.“ To je devatā. „Ako je pobožno, onda će da me uzdigne. A ako je bezbožno, onda će da me degradira.“ Niko ne želi degradaciju. Ljudski život bi posebno trebalo da bude namenjen uzdizanju, a ne degradaciji. Došli ste do ovog ljudskog oblika života iz nižih statusa života. Jalajā nava-lakṣāṇi sthavarā lakṣa-viṁśati kṛmayo rudra-saṅkhyakāḥ (Padma Purāṇa).

Kroz toliko životnih stanja: vodene životinje, drveće, biljke, insekti, gmizavci, ptice, zveri. Na ovaj način... bahūnāṁ janmanām ante. Bahūnāṁ sambhavante (Bhagavad-gītā 7.19). Ovaj ljudski oblik života je dobijen, primili smo ga, posle mnogo, mnogo rođenja. Ovi ljudi, oni to ne znaju. To je veoma retko.

Zato Narottama dāsa Ṭhākura peva: manuṣya janama pāiya, rādhā-kṛṣṇa nā bhajiyā, jāniyā suniyā viṣa khāinu (Hari hari viphale). Hari hari viphale janama goiṅu. On jadikuje: „Moj dragi Kṛṣṇa, ja sam tako nesrećan. Dobio sam ovaj ljudski oblik života. Bio je namenjen za razvijanje svesnosti Kṛṣṇe. Ali ja sam svoje vreme protraćio na drugi način. Pa kako je to tako?“ Jāniyā suniyā viṣa khāinu, „Svesno sam uzeo otrov. Svesno.“ Labdhvā sudurlabhaṁ idam bahu-sambhavante, manuṣyam artha-dam (Śrīmad-Bhāgavatam 11.9.29).

Manuṣyam... ovi ljudi, oni ne znaju. Pošto su asure, oni ne znaju šta da rade u ovom ljudskom obliku života, a šta ne. Oni ubijaju životinje bez ikakvog oklevanja. Oni ne znaju, ti nitkovi. I još uvek su duhovni vođe. Kakvo je užasno stanje ovo, u ovoj Kali-yugi, samo zamislite. Bez ikakvih ograničenja, bez ikakvih prepreka, oni vode grešan život. Oni ne znaju, u sledećem životu, sva ta hvalisavost, ponos, biće gotovi. Moraće da prihvati drugo telo, koje će da mu ponudi materijalna priroda. Ne možeš da kažeš: „Neću da prihvatim ovo telo; želim ovo telo.“ Ne. Priroda nije pod tvojom diktatom. Moraš da se pokoravaš diktatu prirode. Prakṛteḥ kriyamāṇāni. Ova strofa iz Bhagavad-gīte je veoma važna.

prakṛteḥ kriyamāṇāni
guṇaiḥ karmāṇi sarvaśaḥ
ahaṅkāra-vimūḍhātmā
kartāham iti manyate
(Bhagavad-gītā 3.27)

Ahāṅkāra, lažnim egom. Asure, oni misle: „Ja sam nezavisan. Mogu da radim šta god želim.“ Ne. Ne možeš to da radiš. Ako to radiš, onda ćeš da budeš kažnjen.

daivī hy eṣā guṇamayī
mama māyā duratyayā
mām eva prapadyante
māyām etān taranti
(Bhagavad-gītā 7.14)

Za svako malo delovanje, ti si odgovoran. Materijalna priroda to beleži. I moraćeš... bićeš primoran da prihvatiš neku vrstu tela za patnju. Postoji toliko mnogo vrsta tela.

Zato Arjuna, budući da je devatā, razmatra: „Iako su oni ātatāyinaḥ, istovremeno su i članovi porodice. Da li je dobro da se ubije porodica?“ On pita Kṛṣṇu. Kṛṣṇa je tu. On razmatra, on se savetuje sa Kṛṣṇom: „Da li misliš da ću ubijanjem ove vrste napadača da imam koristi ili ne?“ Zato je u poslednjem redu rekao: sva-janaṁ hi kathaṁ hatvā sukhinaḥ syāma mādhava: „Moj dragi Kṛṣṇa, da li misliš da ću ubijanjem članova svoje porodice, svojih rođaka, da budem srećan? Ti si Mādhava. Ti si uvek srećan jer si suprug boginje sreće. Ali da li misliš da ću ja na ovaj način da budem srećan?“ Ovo je savetovanje.

Dakle, ovo je dokaz Arjuninog karaktera, karaktera bhakte. Bhakta je uvek devatā, polubog. Dakle, onaj ko je bhakta, onaj ko je svestan Kṛṣṇe, sarvair guṇais tatra samāsate surāḥ (Śrīmad-Bhāgavatam 5.18.12). Sura znači devatā. Sve dobre osobine devatā. Kṛṣṇin bhakta nikada neće da prihvati da je ubijanje veoma dobro. Ne.

„Za zadovoljstvo svog jezika, ubiću toliko životinja,“ bhakta to nikada neće da prihvati. Ahiṁsā. Ahiṁsā. To je treća osobina. Amānitvam adambhitvaṁ ahiṁsā kṣāntir ārjavam (Bhagavad-gītā 13.8). Ovo su... sve je tu u Bhāgavatamu. Amānitvam. Amānitvam znači da se ne prihvata ovo telo kao „Ja sam.“ To je amānitvam, ne da se prihvata. To je amānitvam. Svako je ponosan: „Ja sam Indijac,“ „Ja sam Amerikanac,“ „Ja sam Englez.“ Dakle, to je hvalisavo, veoma ponosno na ovo telo.

Dakle, znanje znači „Ja nisam ovo telo. Ja nisam ovo telo.“ To je amānitvam. Adambhitvam. Čim postanemo svesni da „Ja nisam ovo telo,“ onda moj lažni ponos odmah nestaje. Amānitvam adambhitvam ahiṁsā. Onda ahiṁsā, nenasilje – ārjavam, jednostavnost. Postoji osamnaest kvalifikacija polubogova. Dakle, onaj ko postane Kṛṣṇin bhakta, svestan Kṛṣṇe, ove, sve ove dobre osobine se razvijaju. Dakle, ovde je dokaz, da Arjuna, pošto je Kṛṣṇin bhakta, razmatra: „Da li da ih ubijem ili ne?“ Ahiṁsā. To je razmatranje, a ne konačna odluka.

Dakle, ljudi pokušavaju da podignu status društva na toliko mnogo načina. Ali oni ne znaju tajnu. Tajna je da ako se neko obuči samo da postane Kṛṣṇin bhakta, sve dobre osobine će automatski da budu vidljive u njegovoj ličnosti. Nema potrebe za posebnim naporom kako da se čovek učini poštenim, kako da se čovek učini religioznim, kako da se čovek učini da visoko misli, da jednostavno živi. To su dobre... śamo damas titikṣa ārjavaṁ jñānaṁ vijñānam āstikyam (Bhagavad-gītā 18.42). Sve ove osobine se odmah razvijaju. Jer živo biće, duhovna duša, on je sastavni deo Kṛṣṇe. Mamaivāṁśo jīvaḥ (Bhagavad-gītā 15.7). Kṛṣṇa sve ovo kaže. Ahaṁ bīja-pradaḥ pitā (Bhagavad-gītā 14.4). „Oni su došli u ovaj materijalni svet. Ja sam otac koji daje seme. Oni su želeli da uživaju, pa sam im dao priliku. Ali uistinu Ja sam otac. Materijalna priroda je majka.“

Baš kao što imamo iskustvo, otac ubrizgava živo biće u majčinu utrobu, a majka svojom krvlju razvija telo deteta. Slično tome, sva ova živa bića, 8.400.000 vrsta, ... bījo 'haṁ sarva-bhūtānām (Bhagavad-gītā 7.10). Otac je Kṛṣṇa. On je dao seme u utrobu ove materijalne prirode. A materijalna priroda je dala telo. Neko je dobio telo ribe, neko je dobio telo drveta, biljke, neko insekta, gmizavca, neko ptice, ponekad zveri, neko ljudsko biće, neko poluboga. Ali sve ove materijale je obezbedila majka. To je veoma lako da se razume. Baš kao što dete raste, majka obezbeđuje telesne sastojke.

Caitanya Mahāprabhu zato... Ovo je veoma naučno. Kada je On uzeo sannyāsu i majka je došla... Advaita Prabhu je organizovao da poslednji put vidi svog sina. Jer sannyāsī se više ne vraća kući. Tada je majka postala preplavljena emocijama: „Tako lepo telo. Imao je lepu kosu. Sada je obrijana.“ Tako je postala veoma preplavljena i plakala je. Caitanya Mahāprabhu je odmah pao pred njena lotosova stopala i rekao: „Moja draga majko, ovo telo je tvoje.“ „Moja draga majko, ovo telo je tvoje. Ovo telo je trebalo da bude angažovano u tvojoj službi, ali nekako, greškom; uzeo sam ovu sannyāsu. Molim Te, oprosti Mi.“ Caitanya Mahāprabhu je to rekao: „Ovo telo pripada tebi. Ovo je tvoje telo.“ Svaki sin bi trebalo tako da misli. To je vedska kultura.

Uistinu, telo snabdeva majka. Od samog početka, posle seksa... Sve je to opisano u Bhāgavatamu. Dve sekrecije se emulguju, i formira se telo poput graška i postepeno se razvija. Sastojke, energiju, snabdeva majka. Dakle, ista stvar. Celokupna kreacija, telo snabdeva materijalna priroda, majka. Zato se ona zove „majka.“

Materijalna priroda se zove „majka“, Majka Durgā. Sṛṣṭi-sthiti-pralaya-sādhana-śaktir eka, materijalna priroda, a njeno ime je Durgā.

sṛṣṭi-sthiti-pralaya-sādhana-śaktir ekā
chāyeva yasya bhuvanāni vibharti durgā
icchānurūpam api yasya ca ceṣṭate sa
govindam ādi-puruṣaṁ tam ahaṁ bhajāmi.
(Brahma-saṁhitā 5.44)

Ovo je opis Durge. Dakle, Kṛṣṇa takođe kaže. Zato ne treba da mislimo tako, da su životinje ili drveće ili ptice i zveri nešto drugo osim nas samih. Oni su naša braća, jer otac koji daje seme je Kṛṣṇa, a majka je materijalna priroda. Dakle, imamo istog oca i istu majku. Pa ako imamo istog oca i majku, svi su oni naša braća.

Dakle, osim ako neko nije napredan u duhovnoj svesnosti, kako on može da misli o univerzalnom bratstvu? To je besmislica. Nema mogućnosti. Takozvano univerzalno bratstvo je moguće kada je on svestan Kṛṣṇe, kada neko zna da je Kṛṣṇa zajednički otac svima. Otac neće da toleriše. Pretpostavimo da otac ima deset sinova. Od njih, jedan ili dva sina su beskorisni. Dakle, oni koji su veoma sposobni sinovi, ako kažu ocu: „Moj dragi oče, ova tvoja dva sina, oni su beskorisni, pa hajde da im prerežemo grkljane i pojedemo ih,“ da li će otac da kaže: „Da, uradite to“? Ne. Otac to nikada neće da kaže. Otac će da kaže: „Neka budu beskorisni, ali neka žive na moj trošak. Zašto...? Nemate pravo da narušavate njihova prava.“ To je zdrav razum. Ali ovi nitkovi, oni misle da životinje treba da se ubijaju za zadovoljstvo jezika ljudskog bića. Nema smisla. Nema smisla. I još uvek se predstavljaju kao religiozni poglavari.

Takva vrsta varljive religije je potpuno izbačena iz ove Bhāgavata religije. dharmaḥ projjhita-kaitavo 'tra paramo nirmatsarāṇāṁ vāstavaḥ vastu vedyam atra (Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.2). Namenjena je... Ova bhāgavat-dharma, pokret svesnosti Kṛṣṇe, namenjen je za paramo nirmatsarāṇāṁ – one koji nisu zavidni. Kako oni mogu da budu zavidni? Paramahaṁsa, onaj ko je shvatio šta je ova kreacija, ko je tvorac, šta su ova živa bića, onaj ko ima to znanje, on se zove paramahaṁsa.

Dakle, kako paramahaṁsa može da bude zavidan drugima? Zato se kaže, paramo nirmatsarāṇām (Śrīmad-Bhāgavatam 1.1.2). Matsaratā. Matsaratā znači zavidan. Dakle, bez da postanete Vaiṣṇava, bez da postanete Kṛṣṇin bhakta, nemojte da mislite da je iko ljudsko biće. On je jednostavno životinja.

Puno hvala. Hare Kṛṣṇa.

Bhakte: Sve slave Šrila Prabhupadu!