Bg 2.3 - 4. avgust 1973

 

Bhagavad-gītā 2.3
—
4. avgust 1973, London
730804BG-LONDON [33:57 Minuta]

Pradyumna: [vodi pevanje strofe] [Prabhupāda i bhakte ponavljaju]

klaibyaṁ ma sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
tyaktvottiṣṭha parantapa
(Bhagavad-gītā 2.3)

[O sine Pṛthe, ne podleži ovoj ponižavajućoj nemoći. Ona ti ne priliči. Napusti takvu sitničavu slabost srca i ustani, o pokoritelju neprijatelja.]

[prekid] [vodi pevanje sinonima]

klaibyam—nemoć; mā—nemoj; sma—uzimati zdravo za gotovo; gamaḥ—ići u; pārtha—o sine Pṛthe; na—nikada; etat—ovako; tvayi—tebi; upapadyate—priliči; kṣudram—veoma malo; hṛdaya—srca; daurbalyam—slabost; tyaktvā—napuštajući; uttiṣṭha—ustani; parantapa—o pokoritelju neprijatelja.

Prevod: „O sine Pṛthe, ne podleži ovoj ponižavajućoj nemoći. Ona ti ne priliči. Napusti takvu sitničavu slabost srca i ustani, o pokoritelju neprijatelja.“

Prabhupāda: Dakle Bhagavān, Kṛṣṇa, ohrabruje, kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyam. „Da kṣatriya govori tako: 'Ne, ne, ne mogu da ubijem svoje rođake. Predajem svoje oružje,' to je slabost, kukavičluk. Zašto radiš sve te besmislice?“ Kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyam. „Ova vrsta saosećanja, napuštanje tvoje dužnosti kao kṣatriye, to je prosto slabost srca. Nema nikakvog smisla.“ Klaibyaṁ mā sma gamaḥ pārtha naitat tvayy upapadyate. „Posebno za tebe. Ti si Moj prijatelj. Šta će ljudi da kažu? Zato napusti ovu slabost srca i uttiṣṭha, ustani, ohrabri se.“

Dakle, samo vidite kako Kṛṣṇa podstiče Arjunu da se bori. Ljudi su veoma neuki i ponekad kritikuju: „Kṛṣṇa podstiče Arjunu. On je veoma fin gospodin, nenasilan, a Kṛṣṇa ga podstiče da se bori.“ To se zove jaḍa-darśana. Jaḍa-darśana. Jaḍa-darśana znači materijalni vid. Zato śāstra kaže, ataḥ śrī-kṛṣṇa-nāmādi na bhaved grāhyam indriyaiḥ [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 17.136].

[Zato materijalna čula ne mogu da cene Kṛṣṇino sveto ime, oblik, odlike i zabave. Kada se uslovljena duša probudi u svesnosti Kṛṣṇe i služi koristeći svoj jezik da peva Gospodovo sveto ime i okusi ostatke Gospodove hrane, jezik se pročišćava, i postepeno se dolazi do razumevanja ko je Kṛṣṇa zaista.]

Śrī-kṛṣṇa-nāmādi. Mi stupamo u kontakt sa Kṛṣṇom pevajući Njegovo ime, Hare Kṛṣṇa. To je početak naše veze sa Kṛṣṇom. Nāmādi. Dakle, śāstra kaže, ataḥ śrī-kṛṣṇa-nāmādi. Ādi znači početak. Dakle, mi nemamo vezu sa Kṛṣṇom. Ali ako pevamo Hare Kṛṣṇa mahā-mantru, odmah počinje naša prva šansa da stupimo u kontakt sa Kṛṣṇom. Dakle, to treba da se vežba. Ne da odmah spoznam Kṛṣṇu. To nije... Naravno, ako je neko napredan, moguće je odmah.

Dakle, śrī-kṛṣṇa-nāmādi. Nāma znači ime. Dakle, Kṛṣṇa nije samo ime. Ādi, to je početak, ali oblik, delatnosti. Baš kao śravaṇaṁ kīrtanam [Śrīmad-Bhāgavatam 7.5.23].

[Prahlāda Mahārāja reče: Slušanje i pevanje o transcendentalnom svetom imenu, obliku, odlikama, pratnji i zabavama Gospoda Viṣṇua, sećanje na njih, služenje lotosovih stopala Gospoda, nuđenje Gospodu poštovanja uz šesnaest vrsta pribora, nuđenje molitvi Gospodu, postajanje Njegovim slugom, smatranje Gospoda svojim najboljim prijateljem i predavanje svega Njemu (drugim rečima, služenje Njega telom, umom i rečima) – ovih devet procesa se prihvataju kao čisto predano služenje. Za onoga ko je posvetio svoj život služenju Kṛṣṇe kroz ovih devet metoda treba da se razume da je najučenija osoba, jer je stekao potpuno znanje.]

Dakle, śravaṇaṁ kīrtanam, slavljenje ili opisivanje Kṛṣṇe... Dakle, On ima Svoj oblik. Dakle, nāma znači ime, a zatim rūpa znači oblik. Nāma, rūpa... Līlā znači zabave; guṇa znači odlika; pratnja, Njegovi pratioci; sve ovo... Ataḥ śrī-kṛṣṇa-nāmādi na bhaved [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 17.136]. Na bhaved grāhyam indriyaiḥ. Običnim čulima ne možemo da razumemo, ni Śrī Kṛṣṇino ime... Mi slušamo našim..., putem slušnog prijema, Kṛṣṇino ime, ali ako držimo uvo bez pročišćenja... Naravno, slušanjem će da se pročisti. Moramo da pomognemo. Pomoći znači izbegavati uvrede, deset vrsta uvreda. Dakle, na ovaj način ćemo pomoći procesu pročišćenja. Baš kao, ako želim da zapalim vatru, moram da pomognem procesu paljenja sušenjem drveta. Vrlo brzo će da se zapali. Slično, prosto pevanje, to će nam pomoći. Dakle, trebaće vremena. Ali ako izbegavamo uvrede, onda će veoma brzo da se pročisti. Delovanje će da bude tu. Dakle, ataḥ śrī-kṛṣṇa-nāmādi na bhaved grāhyam indriyaiḥ [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 17.136].

[Zato materijalna čula ne mogu da cene Kṛṣṇino sveto ime, oblik, odlike i zabave. Kada se uslovljena duša probudi u svesnosti Kṛṣṇe i služi koristeći svoj jezik da peva Gospodovo sveto ime i okusi ostatke Gospodove hrane, jezik se pročišćava, i postepeno se dolazi do razumevanja ko je Kṛṣṇa zaista.]

Dakle, ovo ponašanje Kṛṣṇe, kako obični ljudi mogu da razumeju? Zato što imaju svoja obična čula, zato greše. Zašto Kṛṣṇa? Čak i Kṛṣṇin bhakta, vaiṣṇava. To je takođe navedeno: vaiṣṇavera kriyā mūdra vijñeha nā bujhaya [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 23.39].

[Čak ni najučeniji čovek ne može da razume reči, delatnosti i simptome osobe utemeljene u ljubavi prema Bogu.]
Čak i vaiṣṇava ācārya, šta on radi, čak ni najstručniji inteligentan čovek ne može da razume zašto on to radi. Zato ne treba da pokušavamo da imitiramo više autoritete, već moramo da sledimo naredbu, uputstvo, dato od strane viših autoriteta.

Nije moguće... Kṛṣṇa podstiče Arjunu da se bori. To ne znači da i mi možemo to da radimo, da podstičemo. Ne. To će biti nemoralno. Za Kṛṣṇu to nije nemoralno. Šta god On radi... Bog je dobar. On je sve-dobar. Treba to da prihvatimo. Šta god On radi, to je sve-dobro. Ovo je jedna strana. A šta god ja radim bez naredbe autoriteta, to je sve loše. Njemu nije potrebna nikakva naredba od bilo koga drugog. Īśvaraḥ paramaḥ kṛṣṇaḥ [Brahma-saṁhitā 5.1].

[Kṛṣṇa, koji je poznat kao Govinda, Svevišnji je Bog. On ima večno, blaženo duhovno telo. On je izvor svega. Nema drugog izvora osim Njega i On je prvobitni uzrok svih uzroka.]

On je svevišnji vladar. Njemu nije potrebno ničije uputstvo. Šta god On uradi, savršeno je. Ovo je razumevanje Kṛṣṇe. A ne da moram da proučavam Kṛṣṇu na svoj način. Kṛṣṇa nije podložan vašem ispitivanju ili vašem testu. On je iznad svega. On je transcendentalan. Zato oni koji nemaju transcendentalni vid, oni pogrešno razumeju Kṛṣṇu.

Ovde On direktno mami,

klaibyaṁ ma sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
taktvottiṣṭha parantapa
(Bhagavad-gītā 2.3)

Parantapa je, baš ova reč, koristi se da „Ti si kṣatriya, ti si kralj. Tvoj posao je da kažnjavaš smutljivce. To je tvoj posao. Ne možeš da oprostiš smutljivcu.“ Nekada su kraljevi bili takvi... Kralj je lično sudio. Zločinac je doveden pred kralja, i ako je kralj smatrao mudrim, uzeo bi svoj mač, odmah mu odsekao glavu. To je bila dužnost kralja. Čak i ne mnogo..., pre oko sto godina u Kašmiru, kralj, čim bi lopov bio uhvaćen, bio bi doveden pred kralja, i ako se dokaže da je bio lopov, da je krao, kralj bi mu odmah lično odsekao ruke, odrubio ih. Čak i pre sto godina. Tako su svi ostali lopovi bili upozoreni: „Ovo je vaša kazna.“

Tako da nije bilo krađe. Nije bilo krađe, nije bilo provala u Kašmiru. Čak i ako bi neko nešto izgubio na putu, ostalo bi da leži. Niko ne bi dirao. Naredba je bila, kraljeva naredba je bila: „Ako nešto leži na ulici nečuvano, ne možeš da diraš. Čovek koji je to ostavio, on će doći; on će pokupiti. Ne možeš da diraš.“ Čak i pre sto godina. Dakle, ova smrtna kazna je potrebna. Danas se smrtna kazna oprašta.

Ubice se ne vešaju. Ovo je sve greška, sve nitkovluk. Ubica mora da bude ubijen. Nema milosti. Zašto ljudski ubica? Čak i ubica životinja treba odmah da bude obešen. To je kraljevstvo. Kralj treba da bude tako strog. Dakle, ovo saosećanje je kao Arjunino saosećanje. Saosećanje... Sada država saoseća sa ubicom da ne bude ubijen. To je Arjunino. To je hṛdaya-daurbalyam. To nije dužnost. Treba da se obavlja dužnost naređena od strane višeg autoriteta veoma strogo, bez ikakvog razmatranja.

Dakle, ovo su slabosti srca, ova vrsta saosećanja. Ali obična osoba neće da razume. Zato, da bi se razumeo Kṛṣṇa, potrebna su posebna čula, posebna čula, ne obična čula. Posebna čula znači da morate da izvadite svoje oči i da stavite druge oči? Ne. Morate da pročistite. Tat-paratvena nirmalam [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 19.170].

[Bhakti, ili predano služenje, znači angažovanje svih naših čula u služenju Gospoda, Svevišnje Božanske Ličnosti, gospodara svih čula. Kada duhovna duša služi Svevišnjeg, postoje dva sporedna efekta. Osoba se oslobađa svih materijalnih oznaka, a njena čula se pročišćavaju prosto time što su zaposlena u služenju Gospoda.]

Baš kao, ako imate neku bolest u očima, primenite lek, i kada se razbistri, možete jasno da vidite sve; slično, ovim tupim čulima, ne možemo da razumemo šta je Kṛṣṇa.

Sevonmukhe hi jihvādau svayam eva sphuraty adaḥ [Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.234].

[Niko ne može da razume transcendentalnu prirodu imena, oblika, odlike i zabava Śrī Kṛṣṇe putem svojih materijalno zagađenih čula. Tek kada neko postane duhovno zasićen transcendentalnim služenjem Gospoda, transcendentalno ime, oblik, odlika i zabave Gospoda mu se razotkrivaju.]Kao što se Śrī Kṛṣṇino nāmādau, Kṛṣṇino ime, oblik, odlika, itd., ne razumeju ovim tupim čulima, pa kako to treba da se uradi? Sada, sevonmukhe hi jihvādau. Opet jihvādau: počevši od jezika, kontrolišući jezik. Samo vidite. To je nešto neobično, da morate da razumete Kṛṣṇu kontrolišući jezik? Ovo je nešto čudesno. Kako to? Moram da kontrolišem svoj jezik da bih razumeo Kṛṣṇu? Ali to je, śāstra uputstvo je tu: sevonmukhe hi jihvādau. Jihvā znači jezik.

Dakle, da bi se video Kṛṣṇa, da bi se razumeo Kṛṣṇa, prvi posao je da kontrolišete svoj jezik. Zato mi kažemo ne jedite meso, ne uzimajte alkohol. Zato što je to kontrolisanje jezika. Jezik je najjači neprijatelj kao čulo, kao izopačeno čulo. A ovi nitkovi, oni kažu: „Ne, možete da jedete šta god želite. Nema to nikakve veze sa religijom.“ Ali vedska śāstra kaže: „Ti nitkove, prvo kontroliši svoj jezik. Onda možeš da razumeš šta je Bog.“

Dakle, ovo se zove vedsko uputstvo—savršeno. Ako kontrolišete svoj jezik, onda kontrolišete svoj stomak, onda kontrolišete svoje genitalije. Rūpa Gosvāmī daje uputstvo,

vāco-vegaṁ krodha-vegam
udaropastha-vegam manaso-vegam
etān vegān yo viṣaheta dhīraḥ
sa pṛthiviṁ sa śiṣyāt
(Upadeśāmṛta 1)

Ovo je uputstvo, da svako ko je postao sposoban da kontroliše jezik, da kontroliše um, da kontroliše gnev, da kontroliše stomak i kontroliše genitalije, ako postoji šest vrsta kontrole, on je podoban da postane duhovni učitelj; on može da stvara učenike širom sveta. A ako ne možete da kontrolišete svoj jezik, ako ne [možete] da kontrolišete svoj gnev, kontrolišete svoje mentalne izmišljotine, onda kako uopšte možete da postanete duhovni učitelj? To nije moguće. Pṛthiviṁ sa śiṣyāt. Onaj ko je... To se zove gosvāmī, gosvāmī ili svāmī, gospodar čula. Gospodar kontrolisanja ovih šest vrsta.

Dakle, početak je jihvā. Sevonmukhe hi jihvādau svayam eva sphuraty adaḥ [Bhakti-rasāmṛta-sindhu 1.2.234].

[Niko ne može da razume transcendentalnu prirodu imena, oblika, odlike i zabava Śrī Kṛṣṇe putem svojih materijalno zagađenih čula. Tek kada neko postane duhovno zasićen transcendentalnim služenjem Gospoda, transcendentalno ime, oblik, odlika i zabave Gospoda mu se razotkrivaju.]

Sevā. Jezik može da bude angažovan u služenju Gospoda. Kako? Pevajte Hare Kṛṣṇa, uvek slavite. Vācāṁsi vaikuṇṭha-guṇānuvarṇane. Vācāṁsi, znači govorenje. Govorenje je posao jezika, i okušanje je posao jezika. Dakle, angažujte jezik u služenju Gospoda slavljenjem.

Kad god... Zavetujte se: „Kad god budem govorio, govoriću samo slaveći Kṛṣṇu, ništa više.“ To je kontrola jezika. Ako ne dozvolite svom jeziku da govori bilo kakve besmislice, grāmya-kathā... Mi ponekad sedimo zajedno, pričamo toliko mnogo besmislica. To treba da se kontroliše. „Sada sam angažovao svoj jezik za služenje Gospoda, tako da nećemo pričati ništa o čulnom uživanju.“ Ovo je kontrolisanje jezika. „Ne mogu da jedem ništa što nije ponuđeno Kṛṣṇi.“ Ovo je kontrolisanje jezika.

Dakle, ovo su male tehnike, ali imaju veliku, veliku vrednost, tako da će Kṛṣṇa da bude zadovoljan, strogost, i On će da se razotkrije. Ne možete da razumete. Ne možete da vidite Kṛṣṇu. Ne možete da naredite Kṛṣṇi: „Kṛṣṇa, molim Te dođi, plešući sa flautom. Videću Te.“ Ovo je naredba. Kṛṣṇa nije podložan vašoj naredbi. Zato Caitanya Mahāprabhu nam daje uputstvo, aśliṣya vā pāda-ratāṁ pinastu māṁ marma-hatāṁ karotu vā adarśanam [Čaitanya-caritāmṛta Antya 20.47].
[Neka Kṛṣṇa čvrsto zagrli ovu sluškinju koja je pala pred Njegova lotosova stopala, ili neka Me zgazi ili slomi Moje srce time što Mi nikada neće biti vidljiv. On je, na kraju krajeva, razvratnik i može da radi šta god želi, ali ipak samo On, i niko drugi, jeste obožavani Gospodar Moga srca.]

Adarśanam. Svako želi da vidi Kṛṣṇu, bhakta, ali čisti bhakta kaže: „Ne, ako ne želiš da me vidiš, u redu je. Možeš da mi slomiš srce. Ja mogu uvek da se molim da Te vidim. Ali Ti ne dolaziš i slamaš mi srce, i to je prihvaćeno. Ipak, ja ću Te obožavati.“ Ovo je čista predanost. Ne da „Pitao sam Kṛṣṇu da dođe pred mene plešući. Nije došao. Pa odustajem od ove besmislice. Pokret svesnosti Kṛṣṇe nema vrednosti.“ Ne tako.

Ovo je stav Rādhārāṇī. Dakle, Kṛṣṇa je napustio Vṛndāvanu. Sve gopīje, provele su svoje dane prosto plačući za Kṛṣṇom, ali nikada nisu osuđivale Kṛṣṇu. Kad god bi neko došao... Kṛṣṇa je takođe mislio na njih, jer su gopīje najveće bhakte, najviše bhakte. Nema poređenja sa predanošću gopīja. Zato im je Kṛṣṇa uvek bio obavezan. Kṛṣṇa je rekao gopījama: „Morate da budete zadovoljne svojim poslom. Ne mogu da vam uzvratim ništa za vašu ljubav.“ Kṛṣṇa, Svevišnji, svemoćni, nije bio u stanju da otplati dugove gopījama. Dakle, gopīje... Caitanya Mahāprabhu je rekao, ramyā kācid upāsanā vraja-vadhu-vargeṇa yā kalpitā [Caitanya-mañjusā]:

[Svevišnja Božanska Ličnost, sin Nande Mahārāje, treba da bude obožavan zajedno sa Svojim transcendentalnim prebivalištem, Vṛndāvanom. Najprijatniji oblik obožavanja Gospoda je onaj koji su vršile gopīje Vṛndāvane. Śrīmad-Bhāgavatam je neokaljani autoritet za sve, a čista ljubav prema Bogu je krajnji cilj života za sve ljude. Ove izjave, prema kojima imamo najviše poštovanje, mišljenje su Śrī Caitanye Mahāprabhua.]

Nema boljeg obožavanja od onog koje su zamislile gopīje. Dakle, gopīje su najviše bhakte. A među gopījama, Śrīmatī Rādhārāṇī je najviša. Zato je Śrīmatī Rādhārāṇī veća od Kṛṣṇe. Dakle, ovo je Gauḍīya-Vaiṣṇava filozofija. Potrebno je vreme.

Dakle, delatnosti Kṛṣṇe, nitkovi, ako samo vide da „Kṛṣṇa mami Arjunu da se bori; zato je Kṛṣṇa nemoralan,“ to je..., znači pogrešan vid. Morate da vidite Kṛṣṇu posebnim očima. Zato Kṛṣṇa kaže u Bhagavad-gīti, janma karma me divyaṁ ca [Bhagavad-gītā 4.9].

[Onaj ko zna transcendentalnu prirodu Mog pojavljivanja i delatnosti, po napuštanju tela ne rađa se ponovo u ovom materijalnom svetu, već dostiže Moje večno prebivalište, o Arjuna.]

Divyam. Ove transcendentalne delatnosti Kṛṣṇe, ako iko može da razume, prosto ako iko može da razume, onda odmah postaje oslobođen. Oslobođen. Ne oslobođen običnim oslobođenjem, već da se vrati kući, nazad Bogu. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya [Bhagavad-gītā 4.9]. Najveće oslobođenje.

Postoje i različite vrste oslobođenja. Sāyujya, sārūpya, sārṣṭi, sālokya, sāyujya... [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 6.266]. Pet vrsta oslobođenja. Dakle, sāyujya znači stopiti se u postojanje, Brahman, brahma-laya. To je takođe oslobođenje. Māyāvādīji ili jñānī-sampradāya, oni žele da se stope u postojanje, Brahman postojanje. To je takođe mukti. To se zove sāyujya-mukti. Ali za bhaktu, ova sāyujya-mukti je baš kao pakao. Kaivalyaṁ narakāyate. Dakle, za vaiṣṇavu, kaivalyam, ..., monizam, stopiti se u postojanje Svevišnjeg, upoređuje se sa paklom. Kaivalyaṁ narakāyate tri-daśa-pūr ākāśa-puṣpāyate [Caitanya-candrāmṛta 5]. A karmīji... Jñānīji su željni da se stope u postojanje Brahman sjaja, a karmīji, njihov najviši cilj je kako da se uzdignu na viši planetarni sistem, Svarga-loku, gde je Gospodin Indra, ili Brahmā. To je ambicija karmīja, da odu u raj. Svi oni, osim vaiṣṇavske filozofije, u svim drugim književnostima, svim drugim spisima, mislim Hrišćanskim i Muhamedanskim, njihov cilj je kako da se uzdignu u raj.

Dakle, raj je opisan u vedskoj književnosti kao tri-daśa-pūra. Tri-daśa-pūra. Tri-daśa-pūra znači da postoji 33.000.000 polubogova, i oni imaju svoje zasebne planete. To se zove tri-daśa-pūra. Tri znači tri, a daśa znači deset. Dakle, trideset tri ili trideset. U svakom slučaju, tri-daśa-pūra ākāśa-puṣpāyate. Ākāśa-puṣpa znači nešto zamišljeno. Nešto zamišljeno—cvet na nebu. Cvet treba da bude u vrtu, ali ako neko zamišlja cvet na nebu, to je nešto zamišljeno. Dakle, za bhaktu, ovo rajsko unapređenje na rajske planete je baš kao cvet na nebu. Tri-daśa-pūra ākāśa-puṣpāyate, kaivalyaṁ narakāyate. Jñānī i karmī.

A durdāntendriya-kāla-sarpa-paṭalī protkhāta-daṁstrāyate [Caitanya-candrāmṛta 5]. Onda yogī. Yogīji pokušavaju. Yogī znači yoga indriya-samyama, kontrolisanje čula. To je yoga praksa. Naša čula su veoma jaka. Baš kao i mi, vaiṣṇave, prvo pokušavamo da kontrolišemo jezik. Dakle, yogīji takođe pokušavaju da kontrolišu čula, ne samo jezik, već i svih ostalih, deset vrsta čula, tim yogi mističnim procesom. Dakle, zašto pokušavaju da kontrolišu? Zato što su čula baš kao zmije. Zmija...

Baš kao, dodirnu bilo gde, odmah nešto do smrti. Povreda mora da postoji, do smrti. Ovo je primer: baš naš polni nagon. Čim postoji nedozvoljeni seks, postoji toliko mnogo poteškoća. Naravno, danas je sve to postalo veoma lako. Nekada je bilo veoma teško, posebno u Indiji. Zato je mlada devojka uvek bila zaštićena, jer ako se meša sa dečacima, nekako, čim dođe do seksa, ona ostane trudna, i više neće biti moguće da se uda. Ne. Dodirnuta zmijom. Ovo je... Vedska civilizacija je veoma stroga. Jer ceo cilj je bio kako da se vratimo kući, nazad Bogu, ne čulno uživanje—jedi, pij, veseli se, uživaj. To nije cilj ljudskog života.

Dakle, sve je planirano sa tim ciljem. Viṣṇur ārādhyate.

varṇāśramācāravatā
puruṣeṇa paraḥ pumān
viṣṇur āradhyate...
nānyat tat-toṣa-kāraṇam
(Čaitanya-caritāmṛta Madhya 8.58)

[*Svevišnja Božanska Ličnost, Gospodin Viṣṇu, obožava se pravilnim izvršavanjem propisanih dužnosti u sistemu varṇe i āśrame. Nema drugog načina da se zadovolji Svevišnja Božanska Ličnost. Treba da se bude utemeljen u instituciji četiri varṇe i āśrame.’]
Varṇāśrama, ovi brāhmaṇe, kṣatriye, vaiśye, svako je morao strogo da sledi pravila i propise određene podele. Brāhmaṇa mora da deluje kao brāhmaṇa. Kṣatriya mora kao... Evo ga... Baš Kṛṣṇa kaže: „Ti si kṣatriya; zašto pričaš sve te gluposti? Moraš!“ Naitat tvayy upapadyate [Bhagavad-gītā 2.3]. „Na dva načina ne treba ovo da radiš. Kao kṣatriya ne treba ovo da radiš, i kao Moj prijatelj, ne treba ovo da radiš. Ovo je tvoja slabost.“ Dakle, ovo je vedska civilizacija.

Borba za kṣatriyu. Brāhmaṇa se neće boriti. Brāhmaṇa je satyaḥ śamo damaḥ, on vežba kako da postane istinoljubiv, kako da postane čist, kako da kontroliše čula, kako da kontroliše um, kako da postane jednostavan, kako da postane potpuno upoznat sa vedskom literaturom, kako da primeni praktično u životu, kako da postane čvrsto utemeljen u uverenju. Ovo su brāhmaṇska. Slično, kṣatrijska—borba. To je neophodno. Vaiśya—kṛṣi-go-rakṣya-vāṇījyam [Bhagavad-gītā 18.44].
[Poljoprivreda, zaštita krava i trgovina su odlike rada za vaiśye, a za śūdre postoje rad i služenje drugima.]
Dakle, sve ovo treba strogo da se sledi.

Baš juče smo čitali kada je Manu, Vaivasvata Manu, došao kod Kardame Munija, on ga prima: „Gospodine, znam da vaše putovanje znači da vi samo...,“ kako se zove? Kako se zove, ispitivanje?

Bhakta: Inspekcija.

Prabhupāda: Inspekcija, da. Inspekcija. „Vaše putovanje znači inspekcija da li varṇāśrama, da li brāhmaṇa zaista radi kao brāhmaṇa, kṣatriya zaista radi kao kṣatriya.“ To je kraljevo putovanje. Kraljevo putovanje nije putovanje zadovoljstva, o trošku države otići negde i vratiti se. Ne. On je... Ponekad prerušen kralj je gledao da li se ovaj varṇāśrama-dharma održava, pravilno poštuje, da li neko prosto traći vreme kao hipici. Ne. To ne može da se radi. To ne može da se radi.

Sada u vašoj vladi postoji neka inspekcija da niko nije zaposlen, već nezaposlen. Ali toliko mnogo stvari se praktično ne proverava. Ali dužnost vlade je da vidi sve, varṇāśramācaravatā, da li svako praktikuje kao brāhmaṇa. Prosto lažnim postajanjem brāhmaṇa, lažnim postajanjem kṣatriya—ne. Moraš. Dakle, ovo je bila kraljeva dužnost, dužnost vlade. Sada je sve preokrenuto. Sve više nema praktičnu vrednost. Zato je Caitanya Mahāprabhu rekao, kalau...,

harer nāma harer nāma harer nāmaiva kevalam
kalau nāsty eva nāsty eva nāsty eva gatir anyathā

(Čaitanya-caritāmṛta Ādi 17.21)

[U ovom Dobu Kalija nema drugog načina, nema drugog načina, nema drugog načina za samospoznaju osim pevanja svetog imena, pevanja svetog imena, pevanja svetog imena Gospoda Harija.]

Veoma je teško da nas vratimo na izvorni proces civilizacije.

Dakle, za vaiṣṇavu, kao što sam objašnjavao, tri-daśa-pūra ākāśa-puṣpāyate durdāntendriya-kāla-sarpa-paṭalī. Dakle, kontrolisanje čula, to je durdānta. Durdānta znači strašno. Veoma, veoma je teško da se kontrolišu čula. Zato yoga proces, mistični yoga proces—samo da se vežba kako da se kontrolišu čula. Ali za bhaktu, oni... Baš kao jezik, ako je angažovan samo u poslu pevanja Hare Kṛṣṇa mantre i jedenja samo Kṛṣṇa prasādama, cela stvar je gotova, savršen yogī. Savršen yogī.

Dakle, za bhaktu nema problema sa čulima, jer bhakta zna kako da angažuje svako čulo u služenju Gospoda. Hṛṣīkeṇa hṛṣīkeśa-sevanam [Čaitanya-caritāmṛta Madhya 19.170].

[Bhakti, ili predano služenje, znači angažovanje svih naših čula u služenju Gospoda, Svevišnje Božanske Ličnosti, gospodara svih čula. Kada duhovna duša služi Svevišnjeg, postoje dva sporedna efekta. Osoba se oslobađa svih materijalnih oznaka, a njena čula se pročišćavaju prosto time što su zaposlena u služenju Gospoda.]

To je bhakti. Hṛṣīka znači čula. Kada su čula angažovana samo za služenje Kṛṣṇe, Hṛṣīkeśe, onda nema potrebe za praktikovanjem yoge. Automatski su zaključana u služenju Kṛṣṇe. Nemaju drugog angažmana. To je najviše. Zato Kṛṣṇa kaže,

yoginām api sarveṣāṁ
mad-gatenāntarātmanā
śraddhāvān bhajate yo māṁ
sa me yuktatamo mataḥ
(Bhagavad-gītā 6.47)

[A od svih yogīja, onaj ko uvek prebiva u Meni sa velikom verom, obožavajući Me u transcendentalnom ljubavnom služenju, najintimnije je sjedinjen sa Mnom u yogi i najviši je od svih.]

„Prvoklasni yogī je onaj ko uvek misli na Mene.“ Zato ovo pevanje Hare Kṛṣṇa mantre, ako prosto pevamo i slušamo—prvoklasni yogī. Dakle, ovo su procesi.

Dakle, Kṛṣṇa želi Arjuni da kaže: „Zašto se predaješ ovoj slabosti uma? Ti si pod Mojom zaštitom. Ja ti naređujem da se boriš. Zašto odbijaš?“ Ovo je smisao.

Puno hvala.
Bhakte: Sve slave Prabhupādi. [kraj]