Bg 2.1–5 - 16. jun 1974

Bhagavad-gītā 2.1–5
—
16. jun 1974, Nemačka
740616BG-GERMANY [30:13 minuta]

Prabhupāda: (vodi prema-dhvani)

Satsvarūpa: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (bhakte ponavljaju)

Prabhupāda: (sa strane) Šta je to?

Bhakta: . . . (nerazgovetno)

Prabhupāda: Ima u mojoj sobi.

Satsvarūpa: (vodi pevanje strofa)

sañjaya uvāca
taṁ tathā kṛpayāviṣṭam
aśru-pūrṇākulekṣaṇam
viṣīdantam idaṁ vākyam
uvāca madhusūdanaḥ
(BG 2.1)

Prabhupāda: Sledeća. Sledeća. Sledeća strofa.

Satsvarūpa:

śrī-bhagavān uvāca
kutas tvā kaśmalam idaṁ
viṣame samupasthitam
anārya-juṣṭam asvargyam
akīrti-karam arjuna
(BG 2.2)

Prabhupāda: I sledeća strofa.

Satsvarūpa:

klaibyaṁ mā sma gamaḥ pārtha
naitat tvayy upapadyate
kṣudraṁ hṛdaya-daurbalyaṁ
tyaktvottiṣṭha parantapa
(BG 2.3)

Prabhupāda: Sledeća strofa.

Satsvarūpa:

arjuna uvāca
kathaṁ bhīṣmam ahaṁ saṅkhye
droṇaṁ ca madhusūdana
iṣubhiḥ pratiyotsyāmi
pūjārhāv arisūdana
(BG 2.4)

Prabhupāda: I sledeća strofa.

Satsvarūpa:

gurūn ahatvā hi mahānubhāvān
śreyo bhoktuṁ bhaikṣyam apīha loke . . .

Prabhupāda: (sa strane) Nije mogao da nađe? Pa gde je otišao? Nije mogao da nađe?

Satsvarūpa:

. . . hatvārtha-kāmāṁs tu gurūn ihaiva
bhuñjīya bhogān rudhira-pradigdhān
(BG 2.5)

Sinonimi?

Prabhupāda: Ne. Svako ode da donese tu bocu i svako se izgubi.

Satsvarūpa: Evo je.

Prabhupāda: (prevodiocu) Možete samo da prevedete na nemački ove śloke koje je izgovorio.

Dakle, ovo je bila rasprava između Arjune i Kṛṣṇe na bojnom polju Kurukṣetre. Predmet rasprave je bio taj da, iako je bitka bila objavljena, Arjuna, kada je uistinu shvatio da su „na drugoj strani moji rođaci“, kako može da ih ubije? Kṛṣṇa ga je posavetovao: „Svako mora da izvršava svoju propisanu dužnost bez obzira na lični gubitak ili dobitak.“ Prema vedskoj civilizaciji, postoje četiri staleža društva. Svuda širom sveta postoje isti staleži. To je veoma prirodno. Baš kao što možemo da proučimo na sopstvenom telu, tu je glava, tu su ruke, tu je stomak i tu su noge. Slično tome, u društvu mora da postoji klasa ljudi koju treba da se smatra mozgom; treba da postoji druga klasa ljudi koja će da štiti društvo od opasnosti; druga klasa ljudi će da bude stručna u proizvodnji žitarica, da pruža zaštitu kravama i da trguje; i, preostala klasa ljudi, naime oni koji ne mogu da rade kao mozak, niti mogu da rade kao zaštitnici od opasnosti, niti mogu da proizvode žitarice ili da pružaju zaštitu kravama, oni se zovu śūdre – kao što ne možete da izbegnete, da bi vaše telo bilo potpuno, odeljenje mozga, odeljenje ruku, odeljenje stomaka i odeljenje za hodanje ili rad.

Dakle, Arjuna je pripadao grupi ljudi koja je bila namenjena pružanju zaštite društvu. Kada je odbijao da se bori, Arjuna, kada je odbijao da se bori, tada mu je Kṛṣṇa dao savet: „Tvoja je dužnost da se boriš.“ Generalno, ubijanje uopšte nije dobro, ali kada postoji neprijatelj, agresor, onda ubiti agresora nije greh. Druga strana na bojnom polju Kurukṣetre postala je agresor Arjuninoj strani. To je, dakle, postavka Bhagavad-gīte. Stvarna svrha je da se Arjuna poduči duhovnom razumevanju.

Duhovno razumevanje pre svega znači da se zna šta je duh. Ako ne znate šta je duh, gde je onda duhovno razumevanje? Ljudi su previše zaokupljeni telom. To se zove materijalizam. Ali kada shvatite šta je duh i delujete u skladu s tim, to se zove spiritualizam. Arjuna je oklevao da se bori sa drugom stranom jer je imao telesni odnos sa njima. Dakle, između Arjune i Kṛṣṇe je postojala rasprava, ali to je bila prijateljska rasprava. Zato, kada je Arjuna shvatio da prijateljska rasprava jednostavno ne može da reši problem, postao je Njegov učenik. Arjuna se predao Kṛṣṇi, śiṣyas te 'ham śādhi māṁ prapannam (BG 2.7): „Dragi moj Kṛṣṇa, do sada smo razgovarali kao prijatelji. Sada postajem Tvoj redovni učenik. Molim Te, spasi me podukom. Šta treba da radim?“ Zato, kada je dostignut ovaj stadijum, Kṛṣṇa savetuje Arjunu na sledeći način: śrī-bhagavān uvāca.

Sada, ovde je rečeno... ko govori Arjuni? Autor, ili zapisničar Bhagavad-gīte... Bhagavad-gītu je izgovorio Kṛṣṇa. To je bila rasprava između Kṛṣṇe i Arjune, a zabeležio ju je Vyāsadeva, i kasnije je postala knjiga, baš kao kada mi govorimo, to se snimi i kasnije objavi kao knjiga. Zato se u ovoj knjizi kaže, bhagavān uvāca. Vyāsadeva je pisac. On ne kaže: „Ja govorim.“ On kaže, bhagavān uvāca, što znači „Svevišnja Božanska Ličnost je rekla.“

Dakle, autoriteti prihvataju Kṛṣṇu kao Bhagavāna, ili Svevišnju Božansku Ličnost. A šta je Bhagavān? Bhagavān znači onaj ko je u potpunosti opremljen sa šest obilja. „U potpunosti opremljen svim obiljima“ znači da je Bhagavān najbogatija ličnost. Koliko je bogat Bhagavān, ili Bog, možemo da shvatimo po tome što smo mi ponosni što posedujemo nekoliko jutara zemlje, a Bhagavān znači onaj ko je vlasnik celog univerzuma. Zato se On smatra najbogatijim. Slično tome, On se smatra najjačim. I slično tome, On se smatra najmudrijim. I slično tome, On je najlepša ličnost. Na ovaj način, kada nađete osobu koja je najbogatija, najlepša, najmudrija, najjača – na ovaj način, kada je nađete, to je Bhagavān, ili Bog.

Kada je Kṛṣṇa bio prisutan na ovoj planeti, On je dokazao da poseduje sva ova obilja. Uzmite, na primer, da se svako ženi, ali Kṛṣṇa, budući da je Svevišnja Osoba, oženio je 16.108 žena. Ali nije da je On ostao jedan muž za šesnaest hiljada žena. On je uredio da obezbedi šesnaest hiljada žena u različitim palatama. Svaka palata, opisano je, bila je napravljena od prvoklasnog mermernog kamena i nameštaja od slonovače, a mesta za sedenje od veoma finog, mekog pamuka. Na taj način postoji opis. A u spoljašnjem dvorištu ima mnogo cvetnog drveća. Ne samo to, On se takođe proširio u šesnaest hiljada ekspanzija, ličnih ekspanzija. I živeo je na taj način sa svakom pojedinom ženom. Dakle, to nije veoma težak zadatak za Boga. (bhakte odaju poštovanje dok se zavese otvaraju ili zatvaraju) Rečeno je da se Bog nalazi svuda. Dakle, u našem vidokrugu, ako se On nalazi u šesnaest hiljada domova, kakva je to poteškoća za Njega?

Zato je ovde rečeno, śrī-bhagavān uvāca. Najmoćniji autoritet govori. Zato, šta god On kaže, treba da se uzme kao istina. U našem uslovljenom životu, baš kao što živimo pod materijalnim uslovima, imamo četiri mane – pravimo greške, obmanuti smo, takođe želimo da varamo, a naša čula su nesavršena. Dakle, znanje primljeno od osobe koja je zaražena sa četiri vrste nedostataka nije savršeno. Savremeni naučnici teoretiziraju: „Možda je ovako. Možda je onako“, ali to nije savršeno znanje. Ako spekulišete svojim nesavršenim čulima, kakva je vrednost tog znanja? To može da bude, hoću da kažem, delimično znanje, ali to nije savršeno znanje.

Zato je naš proces primanja znanja da ga primimo od savršene osobe. I zato mi primamo znanje od Kṛṣṇe, Bhagavāna, najsavršenijeg, i zato je naše znanje savršeno. Baš kao dete: ono može da bude nesavršeno, ali ako mu otac kaže: „Drago moje dete, ovo se zovu naočare“, pa ako dete kaže: „Ovo su naočare“, to znanje je savršeno. Jer dete ne istražuje da bi došlo do znanja. Ono pita oca ili majku: „Šta je ovo, tata? Šta je ovo, mama?“, a majka kaže: „Drago moje dete, ovo je to.“ Može da se da još jedan primer: ako dete u detinjstvu ne zna ko mu je otac, onda ono ne može da vrši nikakvo istraživanje. Ako istražuje da bi pronašlo svog oca, nikada ga neće pronaći. Ali ako pita svoju majku: „Ko je moj otac?“, a majka kaže: „On je tvoj otac“, to je savršeno. Zato, znanje, znanje o Bogu, koji je iznad vaše čulne percepcije, kako možete da ga spoznate? Zato morate da saznate od Samog Boga ili Njegovog predstavnika.

Dakle, ovde Kṛṣṇa, Svevišnja Božanska Ličnost, govori, i to je konačni autoritet. On kaže Arjuni sledeće. On kaže, aśocyān anvaśocas tvaṁ prajñā-vādāṁś ca bhāṣase (BG 2.11): „Dragi moj Arjuna, govoriš kao veoma učen naučnik, ali jadikuješ zbog nečega zbog čega ne bi trebalo da jadikuješ.“ Gatāsūn agatāsūṁś ca nānuśocanti paṇḍitāḥ. Gatāsūn znači ovo telo. Bilo da je mrtvo ili živo, telesno shvatanje života je budalaština. Zato nijedan učen čovek ne uzima telo za ozbiljno. Zato se u vedskoj literaturi kaže: „Onaj ko je u telesnom shvatanju života nije ništa više od životinje.“ Zato u sadašnjem trenutku, bez znanja o jastvu, ceo svet funkcioniše pod telesnim shvatanjem života. Telesno shvatanje života postoji među životinjama. Mačke i psi su veoma ponosni što su velika mačka ili veliki pas. Slično tome, ako čovek takođe postane slično ponosan: „Ja sam veliki Amerikanac“, „veliki Nemac“, „veliki...“, u čemu je razlika? Ali to se uistinu dešava, i zato se oni bore kao psi i mačke.

Dakle, više ćemo da raspravljamo sutra.

Bhakte: Jaya. Sva slava Śrīli Prabhupādi. (kraj)