Bg 1.28–29 - 22. jul 1973

Predavanje BG 01.28-29 - London

Njegovo Božansko Blagorodje
A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

LONDON - 22. jul 1973 - 40:27 minuta

Pradyumna: Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. Oṁ namo bhagavate vāsudevāya. (bhakte ponavljaju) (predvodi pevanje strofe)

arjuna uvāca
dṛṣṭvemaṁ svajanaṁ kṛṣṇa
yuyutsuṁ samupasthitam
sīdanti mama gātrāṇi
mukhaṁ ca pariśuṣyati
(BG 1.28)

Prabhupāda: Sledeća strofa.

vepathuś ca śarīre me
roma-harṣaś ca jāyate
gāṇḍīvaṁ sraṁsate hastāt
tvak caiva paridahyate
(BG 1.29)

(predvodi pevanje sinonima)

arjunaḥ—Arjuna; uvāca—reče; dṛṣṭvā—nakon što je video; imam—sve ove; svajanam—rođake; kṛṣṇa—o Kṛṣṇa; yuyutsum—sve u borbenom duhu; samupasthitam—sve prisutne; sīdanti—drhte; mama—moji; gātrāṇi—udovi tela; mukham—usta; ca—takođe; pariśuṣyati—suše se.

Prevod: „Arjuna reče: Moj dragi Kṛṣṇa, kada vidim moje prijatelje i rođake pred sobom u takvom borbenom duhu, moji udovi tela počinju da drhte, a usta mi se suše."

vepathuḥ—drhtanje tela; ca—takođe; śarīre—na telu; me—mom; roma-harṣaḥ—kostrešenje kose; ca—takođe; jāyate—dešava se; gāṇḍīvam—Arjunin luk; sraṁsate—ispada; hastāt—iz ruku; tvak—koža; ca—takođe; eva—svakako; paridahyate—gori.

Prevod: „Celo moje telo drhti, a kosa mi se kostreši. Moj luk Gāṇḍīva ispada mi iz ruku, a koža mi gori."

Prabhupāda: Dakle dṛṣṭvā imaṁ svajanam. Arjuna je veliki ratnik, borac, a za kṣatriyu da ubije nekoga nije veoma težak zadatak. Kṣatriye se obučavaju u lovu. Lov je dozvoljen za kṣatriye. Baš kao što se medicinski praktičari obučavaju kako da izvode hirurške operacije na mrtvom telu. Naravno, za jednog džentlmena nije moguće da zabije nož u nečije telo. To je prirodno vrlo težak čin. Hulje i lopovi mogu da ubodu. Tako kao što se doktori, medicinski radnici, hirurzi obučavaju da operišu svojim nožem na mrtvom telu da vide gde se nalaze nervi, slično tome, kṣatriyama je takođe dozvoljeno da se obučavaju kako da ubijaju.

Kṣatriya znači... kṣata. Kṣata znači povreda; a tra znači trāyate, spasava. Kṣatriya treba da spasava građane od povređivanja od strane drugih. On se naziva kṣatriya. Brāhmaṇa znači onaj koji poznaje Brahmana, vrhovnog. Tako brāhmaṇa, kṣatriya, vaiśya, śūdra, ove podele postoje prema osobinama. Guṇa-karma-vibhāgaśaḥ (BG 4.13). Prema guṇi. Guṇa znači osobina. A karma znači stvarno delovanje guṇe.

Tako je Arjuna bio kṣatriya, obučen od strane Droṇācārye kako da ubija. Nenasilje nije posao kṣatriye. To je kukavičluk. Oni se uče kako da postanu nasilni. Inače, ne mogu da vladaju. Ranije, presudu je donosio kralj, odmah je završeno. Ne idi na sud i čekaj presudu deset godina; u međuvremenu, sve je već gotovo. Ne tako. Za sve, redovno, kralj je sedeo u svojoj skupštini, i svi zločinci, krivci, njima je sudio sam kralj. Ponekad je kralj morao lično da ubija mačem. Čak i u evropskim zemljama, kraljevski redovi su bili obučavani.

Danas je ustavna, demokratska vlada. Kralj nema moć. Ali ovo nije dobro za ljude. Demokratija je farsa. Barem, ja je ne volim. Jer toliko hulja, jednostavno dobijanjem glasova, odlaze u vladu, a šta oni znaju kako da vladaju? Zato, u sadašnjem trenutku, širom sveta nema dobre vlade. Nema dobre vlade. Amerika se smatrala da ima veoma dobru vladu. Sada možemo da vidimo ponašanje g. Niksona. To nije moguće.

Ranije kṣatriye, oni su se obučavali kako da upravljaju. Njih su obučavali vojni ljudi, baš kao što je Droṇācārya obučio Arjunu, Duryodhanu. Svi kraljevski prinčevi su se obučavali kako da ubijaju. Ne samo ubijanje – takođe, prema śāstrama, kako da vladaju. Posao kralja je da vidi da se svako u zemlji pravilno zapošljava i angažuje u svom sopstvenom poslu. To je posao kralja. Nije bilo pitanja nezaposlenosti. Ovo je prvi posao vlade.

Jer ako je osoba nezaposlena, onda je to đavolja radionica. Đavolji posao. Ako on nema šta da radi. To se sada dešava. Sin bogataša, on nema šta da radi, tako da je njegov mozak đavolja radionica. Oni proizvode toliko mnogo "izama". Ali svako treba da bude angažovan. Ovo je prvi posao vlade da vidi – da je brāhmaṇa angažovan kao brāhmaṇa, da je kṣatriya angažovan kao kṣatriya.

Tako Arjuna nije bio kukavica. On je bio sposoban ratnik. Ali ipak, dehātma-buddhi, telesni koncept života je tako jak da Arjuna priznaje, dṛṣṭvā tu svajanaṁ kṛṣṇa (BG 1.28): "Moj dragi Kṛṣṇa, moram da ubijem svoje ljude." Šta su to "svoji ljudi"? "Svoji ljudi" znači ovaj telesni odnos. Zašto drugi nisu svoji ljudi? Svako je svoj čovek, jer je svako Kṛṣṇin sin. Tako kada neko postane svestan Kṛṣṇe, on može da vidi da je svako njegov čovek. A kada nije svestan Kṛṣṇe, on jednostavno vidi svoje ljude tamo gde postoji telesni odnos. Ovo je nedostatak. Oni reklamiraju humanitarni rad, filantropski rad, komunizam, ovaj "izam", ali kada je pitanje telesnog odnosa, odmah se sve menja.

Znate, komunistička zemlja, Hruščov je bio izbačen zato što je protežirao svoje ljude. To je bio nedostatak. Tako možete da reklamirate da "Ja sam za svakoga", ali postoji naklonost prema svojim ljudima. Nepotizam. Nepotizam. To se zove nepotizam. Tako mnogi veliki, veliki lideri. Naš Jawaharlal Nehru, on je postavio svoje ljude kao ambasadore. Vijaya Lakshmi, žena, ona je bila postavljena kao ambasador. Ona je bila visoki komesar ovde. Tako da je ovo pitanje "svojih ljudi" veoma istaknuto svuda.

Tako je Arjuna veliki ratnik. On je mogao da se bori sa svim vojnicima, svim borcima, yuyutsu. Druga strana, oni su se takođe okupili, yuyutsu, sa borbenim duhom. Druge ljude, čak i ako nisu borbenog duha, možemo lako da ubijemo. Ali sopstvene ljude, iako su borbenog duha, on još uvek oklevа, zato što su sopstveni ljudi. Dakle ova vezanost za ono što je moje u odnosu sa telom, je prepreka za duhovno razumevanje.

Sve dok postoji ova koncepcija života da "Ja sam ovo telo, i svako ko je povezan sa ovim telom, oni su moji ljudi, rođaci, srodnici." Ova koncepcija života je najveća prepreka za napredovanje u duhovnoj svesnosti. Zato je vedska civilizacija tako planirana da čovek mora da se odrekne ove budalaste koncepcije "svojih ljudi". To je vairāgya. To se zove vairāgya. Jñāna-vairāgya.

Dve stvari su potrebne u ljudskom životu: znanje i vairāgya, odvojenost. Vezanost se povećava. Pre svega ona se povećava, puṁsaḥ striyā mithunī-bhāvam etam (SB 5.5.8). Ceo ovaj svet se zasniva na seksualnom životu. Muškarac ima privlačnost prema ženi; žena ima privlačnost prema muškarcu. Ovo je prirodna vezanost, okov. A kada se oni zaista ujedine, bilo preko oca, majke, ili na svoj način, taj okov, ta privlačnost, se povećava. Puṁsaḥ striyā mithunī-bhāvam etaṁ tayor mitho hṛdaya-granthi āhuḥ. Hṛdaya-granthi. Čvor u srcu. "Ona je moja žena", "On je moj muž".

Naravno, sada je taj čvor veoma labav. Ranije je bio veoma jak, jer ženi nije bilo dozvoljeno da se meša sa bilo kojim drugim muškarcem, a muškarcu takođe nije bilo dozvoljeno sa bilo kojom drugom ženom. Ovo mešanje je olabavilo čak i taj čvor, hṛdaya-granthim. Zato, čak i u nebitnim slučajevima, svađi između muža i žene, dolazi do razvoda. Jer to jedinstvo sada nije vrlo jako. To je dobro. Na neki način, ono je olabavljeno. Tako da ova vezanost za moje dolazi od telesnog koncepta života.

Tako Arjuna priprema teren kako da primi uputstva Bhagavad-gīte. Jer duhovna uputstva će početi da odvajaju dušu od tela. Ako neko ne razume da postoji duša različita od ovog tela, nema duhovnog obrazovanja. Ovo je osnovni princip. Ako ne razumete šta je duša, šta je duhovna duša, onda gde je duhovno obrazovanje? Tako da je Arjuna bio pod uticajem. On otvoreno kaže, dṛṣṭvā tu svajanaṁ kṛṣṇa yuyutsuṁ samupasthitam: "Šta je ovo? Moram da ubijem svoje ljude?" Svajanam. Svajanam znači svoje ljude. "Ne, ne." Sīdanti mama gātrāṇi: "Oh, drhtiм." Mukhaṁ ca pariśuṣyati: "Usta mi se suše." Mi imamo ovo iskustvo. Kada postoji opasnost, ove stvari se dešavaju, toliko mnogo simptoma.

vepathuś ca śarīre me
roma-harṣaś ca jāyate
gāṇḍīvaṁ sraṁsate hastāt
tvak caiva paridahyate
(BG 1.29)

Kako se ove stvari, ovi simptomi, različite transformacije telesne konstitucije, pojavljuju u vremenu opasnosti, slično tome, takvi simptomi se pojavljuju u vremenu duhovnog blaženstva. To se zove aṣṭa-sāttvika-vikāra (CC Antya 14.99), osam vrsta transformacije tela. Tako da postoji toliko rezervne energije unutar našeg tela. One se manifestuju u određenom trenutku kada um i inteligencija rade na različit način. Ovo je proučavanje, kako se stvari pojavljuju. One se pojavljuju iz inteligencije, uma. Duša je tamo, a inteligencija i um stvaraju situaciju telesnih simptoma.

Zato telo ili čula nisu sve. Savremeno obrazovanje, oni misle da je ovo telo sve. Ne. Pravo proučavanje je da telo znači čula. Indriyāṇi parāṇy āhuḥ. Na gruboj viziji mi vidimo ovo telo. Indriyāṇi parāṇy āhur indriyas tu paraṁ manaḥ (BG 3.42). Ali telesni simptomi deluju zato što je um tu. A um radi zato što je inteligencija tu. A inteligencija radi zato što je duša tu.

Tako, ovo je proces. Osnovni princip je duša. Duša deluje kroz inteligenciju, a inteligencija deluje kroz um, a um se izražava kroz čula. To je položaj. Tako kako je moj um apsorbovan u nešto, neki predmet, moji telesni simptomi će takođe raditi, ili će čula raditi u skladu sa tim umom. Zato za duhovni napredak takođe, treba da obučiš svoj um. Sa vai manaḥ kṛṣṇa-padāravindayor vacāṁsi vaikuṇṭha-guṇānuvarṇane (SB 9.4.18).

Pre svega fiksiraј svoj um. yoga, yoga znači indriya-saṁyama. Praksa joge znači kontrolisanje uma i čula. To je praksa joge. Jer naš um je veoma kolebljiv i promenljiv, nešto odmah prihvata, nešto odmah odbacuje, veoma kolebljiv. Zato treba da obučimo um, a kada je um obučen, onda će automatski tvoja čula biti kontrolisana. Ako si čvrst u umu da "Neću da prihvatim nikakvu hranu koja nije ponuđena Kṛṣṇi", prirodno tvoj jezik je kontrolisan. Prirodno.

Bhaktivinoda Ṭhākura je pevao, śarīra avidyā-jāl jaḍendriya tāhe kāl jīve phele viṣaya-sāgare (Prasāda-sevāya I). Naše telo je mreža neznanja ili neukosti. Ovo telo, zašto smo dobili ovo materijalno telo? Zato što smo zaboravili Kṛṣṇu i želeli smo da gospodarimo nad materijalnom prirodom. To je naš položaj. Zato, prema našim različitim željama, dobili smo različita tela. Ovde sedimo, recimo pedeset ili sto ljudi. Ničije telo neće se podudarati sa telom drugog. Lice i sve ostalo, različito.

Jer svako od nas ima različite želje. Zato su njihov izraz lica, telesna konstrukcija, sve napravljeni prema umu. Tako i u trenutku smrti, konstitucija uma će nas preneti u drugo, različito telo. Um će nositi dušu. Sve ovo je objašnjeno u Bhagavad-gīti. Yaṁ yaṁ vāpi smaran loke tyajaty ante kalevaram (BG 8.6).

Tako da ako obučiš svoj um, to je svesnost Kṛṣṇe — uvek se treba sećati Kṛṣṇe. Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Kṛṣṇa Kṛṣṇa, Hare Hare. Onda može da bude moguće da se u trenutku smrti setiš Kṛṣṇe i tvoj život je uspešan. Tyaktvā dehaṁ punar janma naiti mām eti kaunteya (BG 4.9). Odmah si prenesen u Kṛṣṇaloku. Ovo je obuka.

Zato moramo da mislimo o Kṛṣṇi uvek, dvadeset četiri sata. Kīrtanīyaḥ sadā hariḥ, Caitanya Mahāprabhu je preporučio. Taror api sahiṣṇunā ...

tṛṇād api sunīcena
taror api sahiṣṇunā
amāninā mānadena
kīrtaniyaḥ sadā hariḥ
(CC Adi 17.31)

Jer naš cilj je... ako ozbiljno želimo da budemo preneti u loku, na mesto, gde je Kṛṣṇa, onda moramo da obučimo um tako lepo da u trenutku smrti mogu da se setim Kṛṣṇe.

Zato jedan veliki kralj, Kulaśekhara, on se moli Kṛṣṇi, kṛṣṇa tvadīya pada-paṅkaja... koja je to strofa? Tvadīya... kṛṣṇa tvadīya pada-paṅkaja. Upravo zaboravljam. Ideja je, Kulaśekhara, Kralj Kulaśekhara se moli Kṛṣṇi, adyaiva viśatu me mānasa-rāja-haṁsaḥ. Adyaiva. Prāṇa-prayāṇa-samaye kapha-vāta-pittaiḥ smaraṇaṁ kutas te. On se moli, "Kṛṣṇa, ja sam sada dobrog zdravlja. Zato mi ljubazno podari smrt odmah." Adyaiva, "Odmah, tako da moj um, koji je baš kao labud, može da uživa ulazeći u stablo Tvojih lotosovih stopala."

Kṛṣṇina stopala se uvek porede sa lotosovim cvetom, a lotosov cvet ima stablo. A labudovi, oni uživaju zapleteni u to stablo. Oni idu i zarone u vodu. Ovo je njihovo veoma dobro sportsko uživanje. Tako on uzima to sportsko uživanje; on poredi svoj um sa rāja-haṁsom, "Tako kao što rāja-haṁsa uživa zaplićući se u stablo lotosovog cveta, slično tome, Tvoja lotosova stopala imaju stablo. Tako moj um, koji se može uporediti sa rāja-haṁsom, neka se zaplićе sada, odmah. Inače ne znam." Prāṇa-prayāṇa-samaye kapha-vāta-pittaiḥ: "Kada će sve telesne funkcije biti izmešane," kapha-vāta-pittaiḥ, "ghan-ghan," biće neki zvuk, "kako ću moći da se setim Tvojih lotosovih stopala? Zato pusti me da umrem odmah, odmah. Sada sam sasvim zdrav. Inače možda neću moći."

Ovo je poenta. Um treba da se održava u zdravom stanju. Saṁjñā. Zato onaj ko umre sa punom svešću sećajući se Kṛṣṇe, oh, on je uspešan. Na bengalskom se kaže, bhajana kara sādhana kara mūrti yāṅre haya. Znači možeš biti veliki bhakta. To je u redu. Ali biće testirano u trenutku tvoje smrti kako se sećaš Kṛṣṇe. To će biti test ispit. U trenutku smrti, ako zaboravimo, ako postanemo poput papagaja... baš kao papagaj, on takođe peva, "Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa, Hare Kṛṣṇa." Ali kada mačka uhvati vrat, "Tjanh! Tjanh! Tjanh! Tjanh!" Nema više Kṛṣṇe. Nema više Kṛṣṇe. Tako veštačka praksa nam neće pomoći. Onda "Tjanh, tjanh." To kapha-pitta-vātaiḥ, kaṇṭhāvarodhana-vidhau smaraṇaṁ kutas te (MM 33).

Tako od samog početka moramo da vežbamo svesnost Kṛṣṇe ako uistinu ozbiljno želimo da se vratimo kući, nazad Bogu. Ne da se to ostavi za dve ili tri godine pre smrti. Oh, to nije tako lako. To nije tako lako. Prahlāda Mahārāja zato preporučuje:

kaumāra ācaret prājño
dharmān bhāgavatān iha
durlabhaṁ mānuṣaṁ janmam
tad apy adhruvam arthadam
(SB 7.6.1)

On je imao pet godina, svestan Kṛṣṇe iz utrobe svoje majke. Čuo je uputstva Nārade. Nārada je podučavao njegovu majku. On je bio u utrobi. Srećom, milošću Boga, čuo je sva uputstva Nārade dok je bio u utrobi svoje majke. I rezultat je bio da je od početka svog života svestan Kṛṣṇe. Od samog početka. Čim se rodio, bio je svestan Kṛṣṇe. Tako da je savetovao svoje drugove iz razreda, propovedao. Pogledajte samo. Bio je dečak od pet godina, ali je koristio priliku za propovedanje. On je rođen u porodici demona.

Tako su svi ti drugovi iz razreda takođe bili sinovi demona. Tako da nema pitanja o svesnosti Kṛṣṇe. Ali on je naučio svesnost Kṛṣṇe iz utrobe svoje majke. Tako da je pokušavao da propoveda. Pošto je bio kraljev sin, nije bilo druge prilike za propovedanje, a bio je dečak od pet godina, iskoristio je priliku u učionici. Čim bi učitelj otišao, on bi propovedao. On bi propovedao.

Ovo je duh propovedanja. Čim dobiješ neku priliku, propovedaj. Šta je to propovedanje? Propovedanje, Caitanya Mahāprabhu nas je savetovao, yāre dekha tāre kaha kṛṣṇa-upadeśa (CC Madhya 7.128). Ovo je propovedanje, "Koga god sretneš, jednostavno govori o Kṛṣṇinim uputstvima." Tako ako si napredan, ako znaš šta su Kṛṣṇina uputstva čitanjem Bhagavad-gīte, možeš da propovedaš drugima. A ako nisi ništa pročitao, pretpostavimo da ne znaš ništa, onda takođe možeš da propovedaš. Šta je to? "Samo postani bhakta Kṛṣṇe, moj dragi gospodine." To je sve. I ovo je takođe propovedanje, "Samo se predaj Kṛṣṇi." Ideš od vrata do vrata. Ako ne možeš ništa drugo da uradiš, jednostavno kaži: "Moj dragi gospodine, ti si veoma dobar čovek. Oh, ti si veoma inteligentan čovek. Pevaj Hare Kṛṣṇa." Sakalam eva vihāya dūrāt.

Ovo propovedanje je podučavao Prabodhānanda Sarasvatī. Dante nidhāya tṛṇakaṁ padayor nipatya kāku-śataṁ kṛtvā ca ahaṁ bravīmi. Ovo je proces propovedanja. Dante nidhāya tṛṇakam. Prema vedskoj civilizaciji, ako neko želi da postane veoma ponizan i pristupi drugoj osobi, onda mora da uzme jednu slamku u usta. Tṛṇa. Tako proces propovedanja je da uzmeš slamku u usta, dante nidhāya tṛṇakaṁ padayor nipatya (Caitanya-candrāmṛta 90), i padajući pred tvoja stopala, dante nidhāya tṛṇakaṁ padayor, kāku-śataṁ kṛtvā ca ahaṁ bravīmi, i laskajući ti, "Gospodine, ti si tako veliki čovek, ti si tako inteligentan čovek." Ovo je laskanje. Iako je budala broj jedan, moramo da laskamo tako, "Oh, nema većeg čoveka od tebe. Ti si tako inteligentan, ti si tako bogat, ti si tako lep." Tako sve ove stvari. Baš kao prosjaci. Ponekad, "Ti postani kralj." A neko misli, "Oh, on me blagosilja. U redu, uzmi jedan dinar."

Tako je ovo laskanje takođe potrebno. Tako kāku-śataṁ kṛtvā cāhaṁ bravīmi. Tako čovek može da pita, "Zašto si tako ponizan i laskaš? Koja je tvoja namera? Reci mi." Tako on sada govori. He sādhavaḥ, "Oh, ti si veliki sādhu." He sādhavaḥ, sakalam eva vihāya dūrāt: "Ti si naučio toliko mnogo lepih stvari. Znam to. Ali zaboravi ih molim te." Sakalam eva. "Šta god da si naučio besmisleno, bezobrazluke koje si naučio, molim te zaboravi ih. Ovo je moja molba." Sakalam eva vihāya dūrāt caitanya-candra-caraṇe kurutānurāgam. "Samo čuj šta Śrī Caitanya Mahāprabhu kaže. Ovo je moja molba." Ovo je propovedanje.

Ovo je propovedanje. Laskaj, padni pred njegova stopala, i hvali ga kao velikog sādhua, kao veoma inteligentnog, veoma bogatog. Uradi, tako da malo posluša. A kada kaže: "Šta želiš?" "Sada, ja želim ovo, gospodine. Kakvu god glupost da si naučio, molim te zaboravi. Jer znam da si budala broj jedan. (smeh) Imaš toliko mnogo zbrke u svom mozgu. Zato ih izbaci, molim te." Sakalam eva vihāya dūrāt. "Izbaci ih, baci ih daleko. Ne gledaj na njih." "Onda šta da radim?" Caitanya-candra-caraṇe kurutānurāgam: "Molim te čuj šta Caitanya-candra kaže." Caitanya-dayā karaha vicāra, vicāra karile citte pābe camatkāra (CC Adi 8.15): "Samo pokušaj da razumeš milost Śrī Caitanye Mahāprabhua, i osećaćeš se tako uzvišeno." Caitanya-candra-dayā karaha. "Ne uzimaj to slepo. Ako si inteligentan, samo prosudi, šta je Caitanya-candra." Reci mu. Tako ovo je propovedanje. Ovo je propovedanje.

Tako Arjuna treba da bude propovednik, praktični propovednik. Šta je to propovedanje? Da mora da žrtvuje sve radi Kṛṣṇe. To je sve. Ovo je propovedanje. Sakalam eva vihāya dūrāt. Arjuna će biti najveći primer kako je postao svestan Kṛṣṇe. U Desetom poglavlju, reći će, sarvam etad ṛtaṁ manye yad vadasi keśava (BG 10.14): "Moj dragi Kṛṣṇa, Keśava, šta god Ti kažeš, ja prihvatam u celosti," bez ikakve interpretacije, ili "Ovo je ovako, ovo je onako, ovo nije baš dobro." Ardha-kukkuṭī-nyāya (CC Adi 5.176). Svi nitkovi, oni prihvataju ovu Bhagavad-gītu po principu ardha-kukkuṭī-nyāye.

U nyāyi, u logici, postoji jedna logika, ardha-kukkuṭī-nyāya. Šta je ta ardha-kukkuṭī-nyāya? Kukkuṭī znači kokoška. Tako kokoška daje jedno jaje svaki dan. Tako čovek, vlasnik kokoške, on razmatra: "Ova kokoška je veoma dobra, daje svaki dan jedno jaje. Ali njena usta su skupa. Ona jede. Tako da odsečem usta, jednostavno uzimam jaje." Tako postoje nitkovi, oni proučavaju Bhagavad-gītu po ovom principu ardha-kukkuṭī-nyāye. "Odseci ovo, uzmi ovo; odseci ovo, uzmi ovo." Tako ako odsečeš glavu, neće više biti jaja. Nitkov ne zna. Ako odsečeš glavu neće više biti proizvodnje jaja. Tako slično, ako pokušaš da proučavaš Bhagavad-gītu prema svojim hirovima – odseci ovo i uzmi ovo – to nije proučavanje Bhagavad-gīte. To je nešto drugo. To je nešto drugo. To je nešto drugo.

Zato moramo da uzmemo od Arjune kako je on prihvatio Bhagavad-gītu. On je rekao, sarvam etad ṛtaṁ manye (BG 10.14): "Kṛṣṇa, Ti si Vrhovna Božanska Ličnost. Šta god Ti govoriš, šta god si rekao, ja to uzimam kakvo jeste." Ovo je proučavanje Bhagavad-gīte. Tako prepreka je ovaj svajanam, vezanost za “moje“. Sada on predstavlja. On predstavlja sebe kao budalu broj jedan, iako nije takav. Ali on stvara teren za Kṛṣṇino izgovaranje Bhagavad-gīte. Ovo je princip. Zato on uopšte nije pod uticajem svajanam, vezanosti ali on predstavlja, "Ovo je moj problem, da moram da ubijem..." Dṛṣṭvā imaṁ svajanaṁ kṛṣṇa. "Videvši moje rođake, zato što sam budala broj jedan..." Yasyātma-buddhiḥ kuṇape tridhātuke (SB 10.84.13).

Ja ih nazivam svajana, svojima. U śāstri se to zove svajanākhya-dasyu. Svajanākhya-dasyu. "Oni su sve lopovi i hulje, ali oni se predstavljaju kao moji rođaci." Recimo u tvom džepu ima sto dolara. Ako neki džeparoš to uzme i ako ga uhvatiš, onda ga odmah predaš policiji. A kada dođeš kući sa teško zarađenim novcem, i kada tvoja žena uzme, oh, ti se smeješ, "Oh, uzela si sav moj novac! Ahhhhha!" Ali isti džeparoš, ali isti džeparoš, ali zato što je svajanākhya-dasyu, "džeparoš iz moje porodice", on je veoma zadovoljan, "Oh, moja žena je uzela, moj sin je uzeo. Nema veze." To je sve. A drugi? Čim uzme, on, "Predaj ga policiji." Isti posao se obavlja. On radi naporno dan i noć, a oni pljačkaju. Ipak, oni misle, "Oni su moji, svajanam, oni su moji rođaci." Ovo se zove iluzija.

Puno hvala.

Bhakte: Haribol... (prekid) (kraj)